Nikola Stanojević (White Lemur): Ekološki stiropor pravimo od pečurke

Startap firma White Lemur proizvodi biosporin, koji je ekološka zamena za stiropor. 

„Ekološki rizik jedan je od najvećih sa kojima se Srbija suočava i smatram da ćemo plaćati tu cenu narednih godina. Naš cilj je da se biosporin, koji je ekološka zamena za stiropor, primenjuje u industriji bele tehnike, elektronike, ambalaže i šipinga“, kaže Nikola Stanojević, generalni menadžer i suosnivač startap White Lemur.

Jedini smo na Balkanu, kako on kaže, koji industrijski proizvodimo pečurku – hrastovu sjajnicu. Od te pečurke poznate po lekovitim svojstvima, ova inovativna kompanija pravi lekovite preparate za jačanje imuniteta a od otpada pečurke, proizvodi ekološki stiropor – biosporin. 

Ekološki stiropor ima sve tehničke karakteristike stiropora, lagan je, izdržljiv i dobar izolator. Pored toga, potpuno je nezapaljiv i biorazgradiv, navodi Nikola Stanojević, koji je po struci molekularni biolog.

“Uspešnom komercijalizacijom jedne tone biosproina smanjuje se zagađenje i štetno emitovanje ugljen dioksida (CO2) za oko devet tona”, kaže Stanojević. 

Konvencionalni stiropor koji je u svakodnevnoj industrijskoj upotrebi i koristi se za pakovanja, proizvodi se od plastike koja predstavlja, kako on napominje, ogroman izvor zagađenja životne sredine u svetu. 

Biosporin je proglašen za najbolju tehnološku inovaciju pre dve godine, koju je dodelilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju (u 2020. godini). 

Kako ste otkrili da se od pečurke može napraviti jedan takav ekološki proizvod?

Sve je počelo od proizvodnje hrastove sjajnice (Ganoderme Lucidum). Mi je proizvodimo i iz nje ekstrahujemo bioaktivne supstance, od kojih pravimo preparate za jačanje imuniteta „Imunin“, koji su zapravo bili naši prvi proizvodi. U osnivačkom timu ima nas troje. U jednom trenutku smo primetili da otpad od uzgoja hrastove sjajnice, pod određenim uslovima, može da ima karakteristike kao stiropor (ekspandovani polistiren). I tada smo započeli istraživački projekat uz pomoć Fonda za Inovacionu delatnost, gde smo sa jedne strane selektovali i modifikovali sojeve hrastove sjajnice specifično za ovakvu upotrebu, a s druge strane istražili kakve sve supstrate možemo koristiti za proizvodnju našeg materijala. Hrastova sjajnica je fascinantna gljiva, i pored bioaktivnih supstanci koje se koriste u medicinske svrhe ima veoma zanimljiva fizička i mehanička svojstva, što je upravo ono što smo mi iskoristili. Čvrsta je, lagana, skoro nezapaljiva, a opet biorazgradiva u prirodnim uslovima. Počeli smo da je proizvodimo pre četiri godine, kao naš prvi proizvod. Originalne uzorke smo uzeli iz šuma Srbije, prečistili smo ih su u našoj laboratoriji i dalje selektovali da bismo dobili soj koji mi sada industrijski uzgajamo. Imamo uzgajalište u Kruševcu koje služi specijalno za uzgoj hrastove sjajnice. To je ujedno i naš prvi proizvod i osnova za sve dalje proizvode. 

Kad planirate komercijalnu prodaju i u kojim sve industrijama vidite primenu biosporina? 

Trenutno smo u fazi komercijalne pilot prodaje. Biosporin postoji na tržištu, ali ne u slobodnoj prodaji, već direktno sarađujemo sa nekoliko kompanija i zajedno sa njima testiramo i razvijamo pakovanja za njihove proizvode na tržištu. Takođe, pored primene u jednokratnoj ambalaži, razvijamo liniju proizvoda i opreme za jogu od biosporina. Naš cilj je da uđemo u industriju bele tehnike, elektronike, ambalaže i šipinga.  Trenutno dok testiramo završne korake i ponašanje biosporina na terenu u realnim uslovima, radimo i na metodi skaliranja proizvodnje i povećanja obima proizvodnje. 

Koje su prednosti korišćenja tog prirodnog materijala u industrijskoj proizvodnji za očuvanje životne sredine?

 Biosporin ima sve tehničke karakteristike stiropora, lagan je, izdržljiv i dobar izolator. Pored toga, potpuno je nezapaljiv i biorazgradiv.  Biosporin se proizvodi u potpunosti od poljoprivrednog otpada koristeći posebnu vrstu gljive koju smo mi selektovali i modifikovali u laboratoriji. Glavna odlika biosporina je činjenica da je potpuno stabilan u skladišnim uslovima, ali se u uslovima visoke vlage i u kontaktu sa zemljom potpuno raspada u organsko đubrivo.

U svetu se stvaraju ogromne količine otpada, posledice globalnog zagrevanja se već osećaju. Koji materijali predstavljaju najveću pretnju po životnu sredinu?

Svet se “davi” u plastici. U svetu se godišnje stvori oko 300 miliona tona plastičnog otpada. Većina toga potiče od jednokratne ambalaže, od čega je 30 odsto polistiren, jedina vrsta plastike koja se ne reciklira i predstavlja glavni izvor mikroplastike. Mikroplastika predstavlja još nepoznat zdravstveni rizik. Za Srbiju ne znamo tačan podatak koliko se proizvede plastičnog otpada, nismo pronašli zvanične podatke. Proizvodnja biosporina je karbon negativan proces. To znači da biosporin apsorbuje ugljenik iz atmosfere. Na globalnom nivou, ako se jedna tonu stiropora na tržištu zameni jednom tonom biosporina, smanjuje se zagađenje za oko devet tona ugljen dioksida (CO2), tri tone metana, 300 kilograma plastike (u obliku mikroplastike) i oko 150 kilograma pepela. Ukupno za ceo proces ekološke proizvodnje troši se 98 odsto manje energije. U našem uzgajalištu mesečno proizvedemo oko 300 kilograma suve pečurke. 

Investicije u startap kompanije koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama rastu u svetu. Koliko u Srbiji ima „zelenih“ startap firmi i takvih ivesticija, očekujete li njihov rast na domaćem tržištu?

Da, globalno investicije rastu vrlo brzo. Nažalost, u Srbiji još uvek ne, ali kako u Srbiji, inače, manjka mreža privatnih investitora, nije mnogo gora situacija nego u većini startap ekosistema. Srbija svakako nudi velike prilike za „zelena“ rešenja. Takođe, postoje alternativni načini za finansiranje inovativnih rešenja i startapa u Srbiji, u vidu raznih grantova, bespovratnih sredstava i stimulacija. Većina mladih koji su zainteresovani da osnuju startap ili razviju inovaciju nisu svesni svih mogućnosti za finansiranje do kojih se može doći u Srbiji. I ja stojim na raspolaganju za savetovanje bilo kome koga bi ovako nešto interesovalo, jer nam je potreban rast ekosistema „zelenih“ startap firmi.