Novi rudnik mermera, investitor bez odgovora o srodstvu sa ministarkom

Kompanija „Zajača Ing“ namerava da u selu Donja Trešnjica kod Malog Zvornika otpočne iskopavanje mermera u okviru površinskog kopa „Čot“. Preduzeće je Ministarstvu zaštite životne sredine u februaru podnelo zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta.

U pitanju je eksploatacija mermera kao kalcijum-karbonatne sirovine.

Ukupna površina obuhvaćena istraživanjem je preko 14,5 hekatara. Ovo zemljište će biti „degradirano eksploatacijom i odlaganjem jalovine“, navodi se u zahtevu upućenom resornom ministarstvu.

Vlasnik firme „Zajača Ing“ iz Loznice je Milutin Bojić. Nekoliko ekoloških udruženja objavilo je krajem prošle godine da je Bojić ujak ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, a da je zbog rodbinskih veza ta firma dobila jedan od poslova povezanih sa potencijalnom eksploatacijom litijuma u Srbiji.

Predstavnici „Zajača Ing“ tvrde da su posao sa podružnicom kanadske firme „Eurolitijum“ dobili na privatnom tenderu, a navode o rodbinskim vezama nisu eksplicitno demantovali ni Bojić ni Mihajlović.

Ministarstvo rudarstva i energetike je 2007. godine, pre nego što je Mihajlović postala ministarka, odobrilo Društvu za rudarske i građevinske radove „Zajača Ing“ iz Loznice eksploataciju mermera u ležištu „Čot“ kod Malog Zvornka.

Mihajlović je u tom periodu, od 2006. do 2010. godine bila zaposlena na Aerodromu „Nikola Tesla“, kao savetnica generalnog direktora za energetsku efikasnost, piše u njenoj zvaničnoj biografiji.

Pre toga, od 2004. do 2006. godine je bila savetnica potpredsednika Vlade Srbije za energetiku Miroljuba Labusa.

„Zajača Ing“: Pitanje da li smo u srodstvu sa ministarkom Mihajlović je „degute“

Ni Milutin Bojić ni Mario Bojić, koji je jedan od zastupnika kompanije, nisu želeli da odgovore na pitanja Nove ekonomije u vezi sa podnetim zahtevom, kao ni u vezi sa svojim srodstvom sa ministarkom Mihajlović.

Zorana Mihajlović, foto: Vlada Republike Srbije

Na mobilni telefon se prvo javio Milutin Bojić koji je rekao da ne može da odgovara na pitanja, a zatim je telefon dodao Mariju Bojiću.

Ni on nije želeo da odgovori na pitanje da li su već počeli sa iskopavanjem na ovoj lokaciji. Tražio je da im se pošalje napisan novinarski tekst, uz ocenu da bi to predstavljalo „dobru novinarsku praksu“. 

Šta se planira na površinskom kopu “Čot”

Ležište mermera „Čot“ se nalazi jugozapadno od boranjskog masiva, na levoj obali Boranjske reke, na prostoru brda Čot. Udaljen je oko 18 kilometara od Malog Zvornika u pravcu Ljubovije, sa leve strane asfaltne saobraćajnice Mali Zvornik – Ljubovija, u ataru sela Donja Trešnjica.

Teren obuhvaćen istraživanjem je površine oko 15 hektara, delimično prekrivren listopadnom šumom i na njemu nema građevinskih objekata, niti bilo kakvih istorijskih i kulturnih spomenika koji su pod zaštitom države, navodi se u zahtevu. 

Najbliže seoskih kuće su udaljene 1,5 kilometara i preko 2 kilometara, pa se tvrdi da ne postoji ugroženost naselja od eksploatacije mermera.

Osim ograničene zemljoradnje, stanovništvo se bavi i stočarstvom čuvajući sitnu i krupnu stoku.

“Ovo je tradicionalno rudarski kraj, u kome je rudarstvo u prošlosti, a i sada, jedna od najznačajnijih privrednih grana. Još od davnina poznata su u ovom kraju ležišta ruda gvožđa, olova i cinka, antimona i veliki broj majdana kako tehničkog, tako i arhitektonsko-građevinskog kamena”, dodaje se u zahtevu.

Lokacija projekta, foto: Zahtev o obimu i sadržaju PK Čot

Boranjska reka je najnačajniji vodotok u ovom području, a u nju se ulivaju Ravni potok, Skakavački potok, Maćića reka i više bezimenih potoka. Ovi vodotokovi pripadaju slivu reke Drine.

Kompanija „Zajača Ing“ je uradila detaljna geološka istraživanja karbonatnih stena na lokalitetima „Čot-Trešnjica“ kod Malog Zvornika.

Na osnovu tada izrađenog Elaborata o rezervama mermera, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostronog planiranja je 2012. godine izdalo rešenje kojim se utvrđuju i overavaju bilansne geološke rezerve. Nije precizirano u kom mesecu je ovo rešenje. Deo godine ministar je bio Oliver Dulić, a u julu je ministarka postala Zorana Mihajlović. Ipak, kada je funkciju preuzela ministarka MIhajlović, institucija je preimenovana u Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine.

Ukupna količina rezervi obuhvaćenih površinskim kopom Čot iznosi preko 218 hiljada kvardata, odnosno skoro 530 hiljada tona.

Projektovani godišnji kapacitet prema projektovanom zadatku iznosi 18,5 hiljada kubika čvrste mase. Prema tome, vek površinskog kopa će biti 12 godina.

Zagađenje vazduha i zemljišta

S obzirom na to da se u procesu eksploatacije i prerade mermera ne koristi voda, a održavanje opreme će se obavljati u bazi preduzeća van površinskog kopa, na samom površinskom kopu neće pojavljivati otpadne vode, objašnjava se u zahtevu.

Realizacijom obog projekta stvaraće se otpad karakterističan za projekte površinske eksploatacije mineralne sirovine, u ovom slučaju mermera.

Prilikom otkopavanje mineralne sirovine na površinskom kopu doći će i do otkopavanja jalovinskih masa (otkrivke) koja spada u rudarski otpad, piše u zahtevu. 

Spoljašnje odlagalište jalovine će biti locirano zapadno od površinskog kopa.

Vazduh na predmetnoj lokaciji je nezagađen, jer u blizini nema bilo kakvih štetnih uticaja koji bi imali negativni efekat na kvalitet vazduha. U ovom području ne postoji industrijska proizvodnja, mala je frekventnost saobraćaja, a objekti stanovanja su na dovoljnoj udaljenosti da bi zagadili vazduh emisijom iz individualnih ložišta, piše u zahtevu.

Kada se počne sa eksploatacijom, na zagađenje vazduha će uticati prašina koja će se stvarati od minskih bušotina, miniranja, utovara, površinskog otkopavanja i vožnje kamiona, objašnjava se u tekstu podnetog zahteva.

Ukupna površina degradiranog zemljišta površinskog eksploatacijom i dolaganjem jalovine je preko 14,5 hektara. Eksplotacija  ležišta mineralnih sirovina površinskim putem dovodi do promene reljefa i degradiranja poljoprivrednog i šumskog zemljišta, navodi se.

“Ova promena je trajnog karaktera, a saniranje posledica se obavlja tehničkom i biološkom rekultivacijom.”, piše u zahtevu.

Dodaje se da u ovom slučaju treba težiti privođenju zemljišta novoj nameni kao što je izgradnja komunalne infrastrukture, kao što su rekreacioni ili drugi infrastrukturni objekti.

U naselju Donja Trešnjica živi 511 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosin 37,5 godina (34,9 kod muškaraca i 40,4 kod žena). U naselju ima 216 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,18.

Ni Bojić ni Mihajlović nisu demantovali da su u srodstvu

U oktobru 2021. godine udruženja građana Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, Pakt i Ne damo Jadar zatražila su da ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihailović ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihailović podnese ostavku zbog saradnje firme njenog ujaka i kompanije koja istražuje litijum na teritoriji Valjeva.

Kako se navodi u saopštenju, preduzeće Euro Lithium Balkan koje ima dozvolu za istraživanje litijuma na teritoriji Valjeva, angažovalo je preduzeće Zajača ing čiji je vlasnik Milutin Bojić, navodno ujak ministarke Mihailović.

Udruženja su navela da tako „ozbiljno narušen integritet funkcija koje obavlja Mihajlovićeva“, jer je njeno ministarstvo izdalo Rešenje o odobrenju istraživačkih radova kompaniji Euro Lithium.

Bojić je, nakon što su mediji preneli saopštenje poslao demanti u kome je istakao da mu Mihajlović nije pomagala u dobijanju poslova, ali ne i da je u srodstvu sa ministarkom.

„Zajača Ing doo, čiji sam vlasnik, niti jedan posao u svojoj istoriji nije dobila niti sklopila delovanjem niti pomoću bilo kog funkcionera ili službenika Republike Srbije, a tako ni Ministarke rudarstva i energetike prof Dr Zorane Mihajlović“, piše u demantiju.

S obzirom na to da se saopštenje odnosilo na saradnju ovog preduzeća sa kompanijom „Euro Lithium“ koje se u tom periodu bavilo istraživanjem litijuma u Srbiji, vlasnik „Zajača ing“ odgovorio je da firma „nema za krajnji cilj nikakvo iskopavanje litijuma“.

„Napominjem, firma čiji sam vlasnik izvodi radove istražnog geološkog bušenja za investitora, u ovom slučaju “Eurolithium”, a investitor je firma koja je imalac odobrenja za istraživanje“, piše u demantiju.

Nakon saopštenja ekoloških udruženja, ministarka Mihajlović se oglasila saopštenjem na sajtu ministarstva u kome je odgovorala na navode u vezi sa odobrenjima preduzeću „Euro Lithium“. Međutim, ona nije demantovala da joj je vlasnik „Zajača Ing“ Milutin Bojić u srodstvu.