Oblačinska višnja bi mogla bi da bude još slađa

Selo u opštini Merošina, dvadesetak kilometara udaljeno od Niša, moglo bi postati poznato ne samo širom Srbije, već i u svetu. Sorta višnje koja je pre oko 150 godina stigla na ove prostore najbolje se primila u selu Oblačina i tako i dobila ime – oblačinska višnja. Među proizvođačima prehrambenih proizvoda koji koriste višnju kao sirovinu ovo ime je već dobro poznato, jer znači da dobijaju najbolju sortu višnje za industrijsku upotrebu. Sada je na redu promocija ovog imena i među krajnjim kupcima kako bi znali da kada vide od čega je napravljen njihov omiljeni voćni slatkiš, da jedu najkvalitetniju višnju na svetu.

Srbija je jedan od najvećih proizvođača višanja na svetu, a najveći je proizvođač oblačinske višnje koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje ovog kiselkastog, ali ukusnog i zdravog voća. Ipak, za sada se najveći deo višnje izvozi u sirovom ili samo bazično prerađenom stanju, kao smrznuta višnja ili kao kaša, odnosno sirovina za dalju preradu. Prodajna cena ovakvog proizvoda je jako niska, a kasnije pravi profit ide onima koji proizvode finalne proizvode. 

U nadi da će se ovo promeniti kompanija Desing test centar je u saradnji sa USAID-ovim projektom za konkurentnu privredu, prošle godine pokrenula Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje čiji je cilj razvoj i promocija visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promocija srpskog brenda “Oblačinska višnja”na domaćem i međunarodnim tržištima. 

Krajnji cilj je dođe do povećanja vrednosti proizvoda, a samim tim i do rasta prodaje i izvoza. 

Desing taste centar je deo kompanije Desing koja se bavi prevashodno proizvodnjom voćnih preparacija za konditorsku i pekarsku industriju, kao i za industriju sladoleda, a glavna sirovina im je višnja. 

Marija Tomić, direktorka marketinga kompanije Desing objašnjava da koriste pre svega višnje iz sopstvenih zasada, ali otkupljuju i od drugih voćara. 

„Došli smo na ideju da brendiramo oblačinsku višnju. Kao što je ariljska malina najpoznatija, mi želimo da promovišemo oblačinsku višnju. Ona je najpodobnija za industrijsku proizvodnju i najveći broj industrijskih proizvođača koristi oblačinsku, ne samo kod nas nego i u svetu. Ipak,  oblačinska višnja nije poznata kod krajnjih potrošača. Nikada do sada se nije radilo na stvaranju brenda „Oblačinska višnja“ i zato smo i otvorili Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje“, kaže za Novu ekonomiju Marija Tomić.

Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini oblačinsku neprevaziđenom sirovinom za dalju preradu. Osim toga, višnja ima i antioksidativno, antiinflamatorno i antitumorsko dejstvo na organizam što je ne čini samo ukusnom veći zdravom hranom.  

U 2019. godini Srbija je bila najveći proizvođač i jedan od najvećih izvoznika oblačinske višnje, ali umesto da se izvozi kao zamrznuta ili kao kaša, Marija Tomić ističe da je njihova ideja da se ta višnja iskoristi na mnogo bolji način, da se prerađuje i od nje prave premijum proizvodi koji bi se kasnije izvozili. 

„I cena tih proizvoda koji bi imali veću dodatu vrednost bi bila veća. Mi izvozimo naše proizvode u desetak zemalja, pretežno u Evropi, ali i nekoliko zemalja van Evrope i to su pretežno proizvodi od oblačinske višnje. Među najvažnijim proizvodima je osmotski dehidrirana višnja. To je stari način konzervisanja voća koji postaje ponovo zastupljen u Srbiji poslednjih godina. Mi smo sami razvijali tu tehnologiju i njome se ne dobija klasično sušeno voće, već voće ima jači i prirodniji ukus i veoma je blizu sveže višnje. Pored toga, izvozimo i nadeve za pekarstvo, prelive, preparacije za poslastičarstvo…“, napominje Tomić.

Prema njenim rečima primarni cilj Centra je da se privuku proizvođači kako bi zajednički izašli na strana tržišta sa premijum proizvodima i inovacijama.

„Drugi cilj na kom intenzivno radimo je poboljšanje kvaliteta sadnog materijala i na tome sarađujemo sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu“, kaže ona.

U okviru projekta sa USAID-om šest preduzeća sa Desingom kao centrom za podršku napravio je dvadesetak novih proizvoda od oblačinske višnje. 

„U projektu je učestvovalo šest domaćih proizvođača, a mi smo im kao centar pomogli u razvoju proizvoda, u razvoju pakovanja. Radili smo na žigu oblačinske višnje koji je u postupku zaštite. Žig na ambalaži garantovaće da je u proizvodnji korišćena oblačinska višnja koja je prepoznata kao najkvalitetnija sorta višnje“, napominje Tomić.

Među novim proizvodima su kandirana oblačinska višnja u sirupu, čokolade i dražeje sa liofilizovanom višnjom, granola mešavina od oblačinske višnje, jogurt sa oblačinskom višnjom i žitaricama, stoodstotni voćni sok od oblačinske višnje i jabuke… 

U projektu su učestvovali domaći proizvođači Cold Pressok, Art Ival, Amaks – Jo.to.Go, Zdravo Produkt, Dolovac Organic i Puratos. 

Jasmina Debeljak, zamenica direktora USAID Projekta za konkurentnu privredu navodi da Srbija ima veliki potencijal u proizvodnji hrane, posebno jagodičastog voća, ali da se mora raditi na proizvodnji i izvozu proizvoda sa višom dodatom vrednošću umesto sirovina. Tu ulazi i izvoz svežeg voća koje dostiže visoku cenu, ali zahteva i značajna ulaganja u opremu kako bi se održala svežina robe i brzo transportovala do kupaca.

„Naši proizvođači treba da rade na poznavanju tržišta, da vide ko su kupci i koji kupci traže koje proizvode. Takođe je potrebna modernizacija proizvodnje. Pored toga parcele kod nas su male i fragmentirane i male količine mogu da obezbede, a rešenje za to je udruživanje“, objašanjava naša sagovornica dodajući da tu važnu ulogu igraju veće kompanije koje predstavljaju lidera oko kog se okupljaju manji dobavljači. 

Oni obezbeđuju manjim proizvođačima inpute kao što su seme, osiguranje useva ili zasada, agronomsku pomoć, obuke (na primer kako se bere koje voće), oko sertifikacije bezbednosti proizvoda, izvesnost u vezi cene i otkupa, kao i digitalizacija kojom se obezbeđuje praćenje dobavljača.

Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.