Obradović: Borimo se za ravnopravne tržišne uslove

Komisija za zaštitu konkurencije 12. aprila obeležava deceniju rada, koji je protekao u stvaranju institucionalnog okvira i jačanju njenog kapaciteta, izjavio je njen predsednik dr Miloje Obradović, koji se nada da će ubuduće javnost Komisiju više prepoznavati kao instituciju spremnu da se suoči sa borbom za ravnopravne tržišne uslove.

Obradović je, u intervjuu Blicu, ocenio da otkrivanje povreda konkurencije na tržištu Srbije predstavlja najveći izazov za Komisiju, ističući da ona reaguje na svaku podnetu inicijativu za pokretanje postupka.

„Informacije dobijamo od učesnika na tržištu, a nekad nam pomažu i medijski napisi“, rekao je Obradović i ukazao da je izuzetno teško dokazati i ono što deluje očigledno – da su se firme dogovarale oko cena ili uslova na tržištu.

Upitan kakve su šanse da Komisija ima insajdera u nekom kartelu, Obradović je podsetio da Zakon predviđa mogućnost da učesnik nekog kartela, koji prvi prijavi njegovo postojanje ili dostavi dokaze na osnovu kojih Komisija može da donese rešenje o povredi konkurencije, bude oslobođen od obaveze plaćanja kazne.

„Ovu vrstu oslobađanja ne mogu da dobiju inicijatori kartelskog sporazuma. I međunarodna praksa ukazuje da je ovo zapravo najefikasniji način da tela za zaštitu konkurencije utvrde postojanje kartela“, rekao je Obradović.

On je napomenuo da je Komisija do sada imala svega tri slučaja u kojima su učesnici kartela prijavili postojanje ovakvih sporazuma i naglasio da zakonsko rešenje koje se na to odnosi mora da se poboljša.

„I Komisija mora intenzivnije da promoviše ovaj i druge vidove saradnje sa učesnicima na tržištu“, dodao je Obradović, koji smatra da je kod kartelskih sporazuma problem i što oni mogu biti u obliku ugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih, ali i prećutnih dogovora, što je teško dokazati svuda u svetu.

Na pitanje – zar Komisiji nije dovoljan dokaz to što slični proizvodi ili usluge potpuno isto koštaju u Srbiji, dok na Zapadu imaju različite, pri tom uglavnom i niže cene nego od domaćih – Obradović je rekao da ga takve stvari često pitaju i poznanici.

„Da bi se kartelski sporazum dokazao mora postojati bilo kakav trag. Očigledno je da su oni koji se odlučuju za ovo, inače zakonom strogo zabranjeno ponašanje, vrlo vešti u prikrivanju dokaza“, ukazao je Obradović.

On je podsetio da je Komisija prošle godine prvi put, iako joj to zakon omogućava od 2009. godine, nenajavljeno ušla u nekoliko kompanija, pošto je prikupila dovoljno informacija koje su ukazivale na moguće povrede konkurencije.

„Konkretni postupci su u toku, pa ih ne mogu komentarisati. U okviru uviđaja, službeno lice Komisije ima zakonsko ovlašćenje da privremeno oduzme isprave i stvari pronađene tokom uviđaja, ako smatra da mogu biti značajne za postupak“, objasnio je Obradović.

Prema njegovim rečima, zaposleni u Komisiji su posebno obučavani za ove uviđaje, a Komisija poseduje i najsavremeniju forenzičku opremu potrebnu za ovakve akcije.

Upitan o dogovorima firmi oko cena ili uslova, prilikom javnih nabavki, Obradović je odgovorio da Komisija vodi postupke zbog prijave nameštanja ponuda pri javnim nabavkama.

„Lepeza nezakonitog ponašanja je široka, od simulirane ili fiktivne ponude, preko ponuda koje podrazumevaju da učesnici u nameštenoj ponudi dele tržište javnih nabavki, tako što prihvataju da se ne nadmeću kod određenih naručilaca, ali je krajnji cilj uvek da se eliminiše konkurencija“, zaključio je Obradović.