Obrazovni sistem ne uspeva da poništi socio-ekonomske nejednakosti

Rezultati PISA testiranja pokazuju da je dvostruko više funkcionalno nepismene dece u porodicama koje se nalaze u 20 odsto populacije najnižeg socio-ekonomskog statusa nego u porodicama iz najbolje stojećih 20 odsto stanovništva.

Deca iz prve grupe zaostaju za bogatijom decom za čak dve školske godine. Prema rečima Jelene Žarković Rakić, to pokazuje da obrazovni sistem ne uspeva da poništi efekte socio-ekonomske nejednakosti.

„Obrazovanje je važno ne samo zato što povećava verovatnoću za nalaženje bolje plaćenog posla već i zato što bi ono trebalo da spreči reprodukovanje nejednakosti. Tako bi deca iz ’lošijeg’ materijalnog miljea imala jednaku šansu da se uzdignu na društvenoj lestvici kao i ona čiji su roditelji već visoko na njoj.“

Što se tiče zdravstvene zaštite, podaci pomenute Ankete o prihodima i uslovima života pokazuju da ljudi koji žive ispod linije siromaštva u većoj meri nisu u mogućnosti da zadovolje svoje medicinske i stomatološke potrebe u odnosu na bogatije sugrađane.

Poslednja razmatranja upozoravaju na to da, pored nejednakosti u ishodima, svedočimo i nejednakostima u šansama.

Kako između dva zla treba birati ono manje, valja proveriti koja od ove dve vrste nejednakosti više uzima maha u Srbiji.

Odgovor se nazire poređenjem Đini koeficijenta nejednakosti bruto primanja, odnosno tržišnih dohodaka u Srbiji i Evropskoj uniji.

Vrednost koeficijenta u Srbiji iznosi 55,1 dok za prosek Evropske unije dostiže vrednost 55,2.

Kako nejednakost raspoloživog dohotka u Srbiji iznosi 38,6 a u EU 31, očigledno je da je glavni razlog nejednakosti niska redistributivna moć socijalnih transfera i poreza.

To znači da prevashodno „bolujemo“ od nejednakosti u ishodima.

Više o nejednakostima u Srbiji možete pročitati u novom, 57. broju Nove ekonomije.