Očekuje se da će potrošnja cigareta u Srbiji početi da raste

Za razliku od stabilnog trenda opadanja potrošnje cigareta, koji je bio prisutan gotovo dve decenije, u prethodnih nekoliko godine potrošnja duvanskih proizvoda u Srbiji i regionu stagnira. Procene Instituta ekonomskih nauka (IEN) pokazuju da će posle dužeg vremena tokom 2021. godine potrošnja duvanski proizvoda porasti, što predstavlja i ekonomski problem, jer pušačka domaćinstva u proseku troše skoro desetinu svog budžeta na cigarete umesto na produktivnije robe i usluge.

„Ovakav trend imaće izrazito negativne posledice na zdravstvene i finansijske aspekte, ali i za srpsko društvo u celini. Jedan od uzroka je pristupačnost cigareta, koja od 2020. godine i raste, što podstiče njihovu potrošnju. Nepovoljni efekti se iskazuju u najmanje 15.000 prerano preminulih na godišnjem nivou, u porastu zdravstvenih troškova i padu produktivnosti, kao i u lošijem kvalitetu potrošnje jer domaćinstva pušača manje troše na obrazovanje i hranu, a više na alkohol“, navode u IEN. 

Podaci pokazuju da je za kupovinu 2.000 cigareta u Srbiji potrebno 3.7 odsto BDP po glavi stanovnika, što je uporedivo sa Rumunijom i Crnom Gorom, ali je značajno manje u poređenju sa Bosom i Hercegovinom.

U prethodnim godinama priuštivost cigareta je gotovo nepromenjena i na taj način nema efekta na smanjenje njihove potrošnje.

Rezultati istraživanja ukazuju na potrebu za reformom poreske politike, kako bi sesmanjila priuštivost duvanskih proizvoda.

„To bi dovelo do pada prevalencije pušenja, porasta poreskih prihoda države, ali i podizanja kvaliteta života kroz poboljšanje strukture potrošnje i oslobođenja dela kućnog budžeta za druge, produktivnije svrhe, o čemu se veoma retko govori u javnosti. Pušačka domaćinstva u Srbiji u proseku troše nešto više od devet odsto svog budžeta na duvanske proizvode, što se u najvećoj meri preliva u niže izdatke za hranu i bezalkoholna pića u odnosu na nepušačka domaćinstva“, dodaje se u saopštenju.

Pored izdataka na hranu troškovi pušenja smanjuju i izdatke na odeću i obrazovanje, a ovaj efekat je najsnažniji kod domaćinstava sa niskim prihodima.

„Manji troškovi na hranu, odeću i obrazovanje imaju i dugoročni efekat na zdravlje i razvoj dece u tim domaćinstvima. Potrošnja na duvanske proizvode nekad uzrokuje i tzv. sekundarno siromaštvo – iako imaju dovoljno resursa, domaćinstva ih koriste neproduktivno (na duvan ili alkohol), pa nemaju dovoljno sredstava za osnovne životne potrebe… Pored toga, potrebno je pojačati i nefinansijske mere u borbi protiv pušenja, kao što su zabrana pušenja u kafićima i restoranima, primena postojećih zakona koji ograničavaju oglašavanje duvanskih proizvoda, pušenje na poslu i na javnim mestima, povećati ulaganja u podršku za prestanak pušenja i staviti vizuelna upozorenja o posledicama pušenja na paklice„, dodaju u IEP.