Rod maline u Srbiji biće manji nego prošle godine, a njena trenutna akontna cena (koja se dogovara pre berbe) je između 450 i 500 dinara za kilogram, kaže za Novu ekonomiju predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović. U Privrednoj komori Srbije (PKS) kažu da se izvoz tog voća smanjio, ali da će se više detalja o svemu znati onda tek kada počne berba.
„Na teritoriji Arilja, jedna strana francuska kompanija izbacila je akontnu cenu za sortu vilamet, 450 dinara za kilogram. Imamo na području Šapca i Mačve cenu od 504 dinara sa PDV-om (porezom na dodatu vrednost)“, kaže Radović za Novu ekonomiju.
Radović podseća da je suša iz 2021. godine ostavila posledice na ovogodišnji rod i dodaje kako se već prilikom prolećnog vezivanja maline videlo da je tog voća za 30 odsto manje nego prošle godine.
„Maline će biti definitivno manje, to slobodno mogu da kažem, neka me demantuju kada se završi berba i kampanja ako bude nešto ostalo da se obere, neka me demantuju. Ja mogu slobodno da kažem da je 50 odsto manje nego prošle godine“, smatra Radović.
Kako navodi, prošle godine je bilo nepunih 50.000 tona, mi ako budemo nabrali 35.000, 40.000 tona „treba da budemo veseli“.
Kaže da tu ne misli samo na sortu vilamet, već i na jesenje sorte, zajedno sa tulaminom, polkom, polanom, esodirom.
Foto: Nova ekonomija
Cena maline pokazaće kakva je tražnja za tim voćem, kaže naš sagovornik. On objašnjava da malina može da se plati i 10.000 dinara, ali da to ništa ne vredi kada je nema dovoljno.
„Ovde su jake oluje i vetrovi, imali smo ih četiri dana, lastari (stabljike) su sada negde od 25 do 60 centimetara, to se lomi. Nijedna osiguravajuća kuća neće da osigura zasade od oluje, već na požar, led i na neke druge stvari“, dodaje Radović.
On očekuje da se za deset dana kristališe cena, ne zato što malinari vole da zarade više para, već zbog poskupljenja troškova proizvodnje.
„Kad smo sve to uzeli u obzir i na osnovu izvozne cene, mi smo već u februaru rekli da je akontna cena od 600 do 800 dianra i ja stojim iza toga, a vreme će pokazati svoje“, poručuje predsednik Asocijacije odgajivača malina i kupina u Srbiji.
Kako ocenjuje, ako se nastave vremenske nepogode, ogroman problem će imati malinari, radnici, hladnjačari i država koja je imala devizni priliv 300 miliona evra od izvoza maline 2021. godine.
Radović svoje zasade malina ima u mestu Prilike kod Ivanjice, a blizu su Arilje i Požega, područje koje je srce domaće proizvodnje maline i koje je nedavno zadesila vremenska nepogoda.
On kaže kako mogu da se osiguraju samo neki zasadi, poput malina i kupina, dok se za ostale koji su pod jabukama šljivama i povrćem u baštama to ne isplati.
„Ima ljudi koji su osigurali tamo gde je bio grad, pa su iz osiguravajućeg društva došli, slikali parcelu i rekli, vidimo se za 15 dana“, kaže Radović koji smatra da šteta treba da se procenjuje istog momenta, a ne za dve nedelje.
Prema njegovim rečima, osiguravajuće kuće, često dođu, slikaju posed i kažu da će se sa procenom štete vratiti za dve nedelje. Pored grada, kaže, problem su poplave i visoke temperature: „Padne jaka kiša kao sada 100-150 litara po kvadratnom metru i tu dolazi do ključanja i do sušenja“.
Radović iznosi podatak da se najveći deo srpske maline, 85 odsto, izvozi se na druga tržišta, pet odsto se prodaje u Srbiji, a deset odsto je išlo u Rusiju i Ukrajinu. Srpska malina se prodaje po dobrim cenama i u Skandinaviji, arapskim zemljama i Japanu.
Dodaje da su, prema već ugovorenim obavezama, hladnjačari i izvoznici ostali dužni da isporuče 20.000 tona maline za 2019. godinu, sledeće oko 15.000 tona, oni već u startu ulaze sa minusom između 30.000 i 35.000 tona.
U Arilju, kako kaže, ima oko 600 nepunih hladnjača, koje su ranijih godina bile pune i do 50 odsto.
Foto: Nova ekonomija
Radović smatra da je za proizvođače loše i to što je samo veštačko đubrivo tipa KAN poskupelo za 300 odsto u odnosu na prošlu godinu, sa 41,5 na 135 dinara, ali i da je pohvalno što ove godine ima dosta protivgradnih raketa.
Cena kupine se, kako navodi, promenila nakon nekih 15 godina, pa je u protekloj sezoni iznosila 200, 250, 300 dinara za kilogram, a ranijih godina od 30 do 50 dinara za kilogram. U Moravičko-zlatiborskom okrugu, kupina je koštala od 280 do 350 dinara.
Sagovornik Nove ekonomije procenjuje da bi kupina, koja se koristi i kao industrijska sirovina, ove godine trebalo da košta najmanje 300 do 500 dinara za kilogram.
Kao razlog, navodi činjenicu da je njen rod podbacio za 70 odsto u Meksiku i u Americi, zemljama koje su bile lideri u njenoj proizvodnji.
U Privrednoj komori Srbije kažu za naš portal da je poslednjih meseci slab izvoz srpske maline na strano tržište.
„Mislim i da je ovaj poslednji mesec jako slab, to je ono čega smo se plašili, da potrošnja voća pada. To je čak i uzrok da se kupljena roba još ne povlači“, kaže za naš portal Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu i prehrambenu industriju u PKS.
On navodi da postoje ugovori koji su napravljeni za određene količine maline koje stoje u hladnjačama u Srbiji, jer kupci nisu u stanju da ih povuku prema planiranoj dinamici isporuke usled loše prodaje u zapadim zemljama.
„To je ono što nas zabrinjava, koliko će biti interesovanje za novi rod i kako će to ići dalje. Procenjuje se da na zalihama ima preko 15.000 tona maline, a to je za ovaj period godine mnogo“, dodaje Bogunović.
Prema njegovim rečima, pred novu berbu nema optimistične prognoze, ali dodaje da to ništa ne znači, jer će se mnoge stvari znati tek kada berba počne.
„Mnogo toga će zavisiti od cene, smatramo da je jedan od razloga što su neki od kupaca odustajali i cena. Mi smo ove godine u odnosu na prethodnu izgubili 11 država sa kojima smo ranije trgovali, iako smo uspeli da plasiramo našu malinu u veliki broj zemalja, od Amerike do Japana, Australije“, kaže predstavnik PKS.
Podseća da je ove godine veći rod maline i u Poljskoj i da će konkurencija biti jača nego prošle godine.
Kao jedan od uzroka slabije prodaje maline, Bogunović navodi to što se interesovanje dela kupaca u međuvremenu preusmerilo na kupinu i jagodu. U Srbiji se, dodaje, dosta gaji i borovnica.
„Borovnica ima prilično konstantne cene i tražnju o čemu govori i stabilan rast površina novih zasada pod punom agrotehnikom. Investicije u savremene zasade borovnica idu i preko 120.000 evra po hektaru, što jasno pokazuje da ozbiljna, intenzivna i moderna proizvodnja košta, ali takođe donosi i ozbiljnu zaradu ako se radi na pravilan način“, objašnjava Bogunović.
Možemo zaključiti da svako bavljenje intenzivnom proizvodnjom zahteva pre svega dobro planiranje i visoka ulaganja koja se isplate kroz punu primenu svih agrotehničkih mera i dobru organizaciju proizvodnje, marketinga i prodaje.
Otkupna cena sveže maline prošle godine bila je preko 400 dinara.
Čedomir Savković
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Aprilski mraz i sneg značajno su oštetili rod voća ove godine. Najviše su stradali proizvođači u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji, Južnom Banatu i subotičko-horgoškom regionu, ali su štetu pretrpeli voćari i u drug...
U toku je izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca duge oko 22 kilometra, u koju država ulaže oko 266 miliona evra. Obilaznica će povezati centar Šumadije sa najvažnijim putnim pravcima, poput Moravskog k...
Vesti iz zemlje lokalne samouprave
U Srbiji je četiri od pet lokalnih samouprava upoznato sa konceptom pametnog grada, i najčešće ga povezuju sa upotrebom savremenih tehnologija i inovacija sa ciljem unapređenja kvaliteta života građana, poka...
Vesti iz zemlje privreda društva
Rok za prijavu za učešće u Programu podrške privrednim društvima za usvajanje principa poslovanja Razvojne agencije Srbije (RAS) je produžen i trajaće do utroška sredstava ili do 30. septembra ove godine. ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
