Od brze pruge do Mađarske ni traga ni glasa: Zašto je SNS prestala da pominje svoj najvažniji projekat?

Jedan od najvećih projekata u zemlji, ali i ponos i dika vladajuće partije Srpske napredne stranke (SNS) ne pominje se u predizbornoj kampanji za predstojeće izbore. Reč je o železnici koja treba da ponovo spoji Beograd i Budimpeštu. Izbori su najavljeni za jesen u situaciji kada je već svima jasno da je zemlja podeljena i posle skoro dve godine masovnih protesta na ulicama. Pritisak će biti sigurno veliki, a stranke koje ulaze u trku moraće da pokažu svoja najbolja dostignuća. Međutim, najveći poduhvat aktuelne vlasti stoji na čekanju i nnigde se ne pominje – ali ne samo zbog dešavanja u Beogradu.

Projekat će kasniti i zbog promena u Mađarskoj gde će se preispitivati sve u vezi neisplativih projekata za tu zemlju nakon što je Viktor Orban izgubio vlast. U Srbiji ovaj projekat svakako neće kasniti zbog lokalne istrage – videli smo kako se ona odvija i koliki je nemar u pitanju kada se istražuje smrt 16 osoba na stanici u Novom Sadu. Sa naše strane pre će biti da projekat kasni zbog istrage koju je pokrenulo Evropsko tužilaštvo (EPPO) još u martu prošle godine zbog zloupotrebe EU sredstava prilikom gradnje pruge do Mađarske. Srbija će tako ostati i dalje bez mogućnosti da brzim železničkim saobraćajem izađe iz zemlje u nama najbližu EU. Zato je i centralna tema vlasti za predstojeće izbore otvaranje novih deonica puteva, a pruga i železnica se tretiraju kod SNS-a kao tema koja se ne pominje. Niti pominje dokle je stigla istraga o smrti naših 16 sugrađana pre skoro dve godine.

Mediji u Mađarskoj mahom strahuju da bi zbog tehničkih razmimoilaženja moglo da dođe do prolongiranja puštanja pruge u rad i od nekoliko godina, a ne samo meseci.

„Generalno, može se reći da je prethodna Orbanova vlada potpuno loše upravljala mađarskim železničkim sistemom, kao što su to činili sa svakim delom mađarske infrastrukture. Krali su novac za infrastrukturu od EU ili ga ulagali u prestižne projekte umesto da ga ulažu u zemlju. Dakle, to je razlog zašto Mađarska zaostaje na ovoj liniji Budimpešta-Beograd. Sadašnja vlada, mislim, iskreno pokušava da sustigne, ali neće imati novca za ulaganja u infrastrukturu dok ne otključaju sredstva EU koja su im predviđena. To će potrajati duže. Vlada je pre neki dan objavila podatke u kojima se navodi da postoje brojni mostovi i putevi u zemlji na ivici kolapsa zbog zanemarivanja od strane Orbanovog režima. Železnički sistem, koji je u neverovatno lošem stanju, samo je još jedan primer. Može se reći da je sadašnja vlada fokusirana na rešenje (što prethodna vlada nije bila), i da bi vremenom trebalo da dođe do napretka“, kaže Džon Nadler, dugogodišnji dopisnik iz regiona.

A kako i zašto su i u EU ugovori sa Kinezima bili tajni, pa je tek sada vlada Mađarske pokrenula otvaranje ovih dokemenata već su pisali tamošnji mediji koji kažu da ukoliko novac nije stigao iz EU fondova, svaka zemlja članica ima pravo da odlučuje o sklapanju ugovora na način koji joj odgovara. Ipak, još se čeka odluka Kine koja mora da aminuje objavljivanje ovih ugovora. Nadler koji je dopisnik za CanWest Newspapers-a, najvećeg kanadskog lanca novina, kaže da se nova Vlada obavezala da će otkriti tajne uslove ovog železničkog sporazuma, tako da žele transparentnost, posebno zato što uključuje korupciju od strane Orbanove vlade.

Teretni saobraćaj na brzoj pruzi do Mađarske uspostavljen je u noći između 26. i 27. februara, ali putnički vozovi i dalje čekaju.

Poslednja najava za otvaranje železnice do Budimpešte od strane bivšeg mađarskog ministra spoljnih poslova i trgovine, Petera Sijarta, bila je za 27. mart. Sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije ove godine rekao da je „uveren da ćemo otvoriti železnicu za drumski saobraćaj do kraja marta“. Nijedna od tih najava se na kraju nije ostvarila.

Kad umesto EU uđu Kinezi

Advokat Rodoljub Šabić dovodi u pitanje logiku odbijanja transparentnih sredstava EU u korist kineskih kredita koji su često tajni. Kao primer navodi projekat pruge, gde je izabran skuplji kineski kredit umesto evropskog projekta, samo da bi projektovana brzina bila 200 km/h umesto 160 km/h.

„Razni aranžmani koji uključuju velike sume novca stvaraju dugove poreskim obveznicima, a ipak su praktično van kontrole javnosti. Tajnost se često pravda ugovornim obavezama prema stranim državama ili firmama, ali postavlja pitanje zašto je neki dug stvoren na račun građana Srbije? Podatak o tome građanima Srbije je nedostupan. Iako je projekat predstavljen kao „fantastičan“ i „munjevit“, situacija u putničkom saobraćaju uopšte nije dobra i ljudi se snalaze kako bi došli do gradova“, naglašava Šabić.

On smatra „apsurdnim“ što se brza pruga Beograd–Budimpešta, kao „najveći projekat SNS-a ikad u istoriji“, ne pominje u trenutnoj kampanji. Kako kaže naš sagovornik, on razume da vlast pokušava da zataška kompromitujuće detalje, ali mu je neshvatljivo da opozicija ne koristi tu temu.

U sve ovo se posle pada nadstrešnice u Novom Sadu umešala i EU, koja je sa svoje strane pokrenula istragu o ugovorima o gradnji pruge. Iz Evropskog tužilaštva (EPPO) su još u martu prošle godine potvrdili da rade na proveri trošenja ovih sredstava.

„EPPO potvrđuje da je u toku istraga o mogućoj zloupotrebi sredstava EU koja uključuje železničku stanicu Novi Sad. Kako se ne bi ugrozio ishod ove istrage, ne možemo objaviti dalje detalje. EPPO mora da odluči o vršenju svoje nadležnosti kada se počini prevara u vezi sa sredstvima EU dodeljenim zemljama koje nisu članice EU. S obzirom na to da je šteta po finansijske interese Unije sastavni deo krivičnog dela prevare, kada se ta šteta dogodi u Belgiji ili Luksemburgu (jer se odatle sredstva isplaćuju, gde se nalaze institucije EU), postoji nadležnost tih država članica i stoga nadležnost EPPO, bez obzira gde se ponašanje dogodilo, tj. na teritoriji treće zemlje“, naveli su iz tužilaštva.

Rok prošao, a brzi voz za Budimpeštu i dalje nije krenuo: Iz Srbije nema datuma, Mađari očekuju da neće pre leta