U Srbiji se poslednjih godina najviše otvaraju konsultantske firme, saloni lepote i firme za drumski prevoz, a još uvek je veći broj osnovanih nego ugašenih firmi.
A ako je suditi po broju otvorenih radnji, profit je moguće ostvariti i od tezge na pijaci, ulaganjem u kafiće, prodavnice zdrave hrane, kozmetičke i frizerske salone.
U prvih pet meseci sa spiska Agencije za privredne registre izbrisano je oko 1.300 ugostiteljskih objekata, ali je i oko 1.500 otvoreno.
Milena Vasić, šef Direkcije za razvoj privrednih društava i preduzetnika u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, kaže da, bez obzira na krizu, i dalje ima ljudi koji su spremni da preuzmu sudbinu u svoje ruke i započnu biznis.
„Još imamo dinamiku otvaranja preduzeća, jer je veći broj osnovanih od ugašenih. Otvaraju se saloni lepote, firme za drumski prevoz tereta, agencije za konsultantske usluge“, kaže Vasićeva.
Kod radnji je više ugašenih nego osnovanih, ali je važno da nije zamro proces otvaranja. Kod osnivanja su u praksi najdinamičniji manji ugostiteljski objekti, odnosno kafići. Oni se najviše osnivaju, ali se najčešće i zatvaraju.
Vasićeva podseća da su igraonice u jednom trenutku imale uzlazan trend, a onda je počelo zatvaranje, jer ih je bilo previše.
„Frizeri opstaju ako je lokacija dobra, ali i oni moraju da vode računa o konkurenciji“, napominje Vasićeva.
Mladi se teže odlučuju za privatni posao i više bi voleli da rade u državnoj, nego u svojoj firmi, jer im to deluje sigurnije, pošto su svesni da je poslovno okruženje nepovoljno.
Kriza se, prema statistici, najviše odrazila na male dućane. Sa spiska Agencije za privredne registre u 2012. izbrisano je 2.156 malih trgovinskih radnji koje prodaju hranu i piće, a otvoreno samo 1.357.
„Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u protekle četiri godine zatvoreno je skoro 27 odsto trgovinskih radnji i preduzeća“, kaže Goran Kovačević, potpredsednik Udruženja poslodavaca Srbije.
Ovi oblici trgovine spadaju i u one koji su se najviše otvarali, što pokazuje veliku nesigurnost u poslovanju. Dodatnu teškoću za one koji su ostali u „legalnom poslu“ predstavlja i činjenica što jedan broj ovih radnji nije potpuno nestao, već se promet robe iz njih preselio u sive tokove, čime se povećala nelojalna konkurencija i dalji pad prometa u legalnim radnjama.
-615x345.jpg.webp)
a da nisu slucajno zeleznice srbije raspisivale tender za zezeljev most?
moglo bi biti? ima nekih koji pamte…
problem je sto je ponuda isla na bazi idjnog projekta i tako su date cene, a zatim se trebao uraditi gl.projekat.
pola para je islo iz vojvodine a pola iz kredita. verovatno je problem sto vlada ne prebacuje 7% para vojvodini, kao sto je po zakonu a opet vojvodina ne zeli da placa radove…
resenje je jdnostavno, neka vlada direktno plati izvodjacu ono sto duguje pokrajini pa neka se posle rastaljuju ko kome dodje.
problem je sto se prepucavanje stakno sprovodi i samo se pokaazuje druga strana da ne radi.
a obe su nikakve i pajticeva i vuciceva…