Osigurajmo vaš uspeh zajedno!
Ništa bolje od toga kad ste sam svoj šef, zar ne? Vodite posao po svojim pravilima, imate fleksibilno radno vreme, sami određujete kad ćete na godišnji odmor… Kad bi to stvarno bilo tako, svi bismo bili pri...
Od januara kamate na stambene kredite maksimum pet odsto, od 2026. sledi druga formula
Kamate na stambene kredite za postojeće i za nove korisnike od 2025. će biti ograničene na pet odsto, što bi, u slučaju da euribor krene da skače, zaštitilo dužnike od prevelikog rasta kamata, proizilazi iz Predloga izmena zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stigao u Narodnu skupštinu.
Kako se u Predlogu navodi, prvi put se uvodi ograničenje kamatnih stopa za gotovo sve vrste kredita – stambene, keš i potrošačke kredite, kao i kreditne kartice i dozvoljene minuse.
Do kraja ove godine na snazi je posebna mera Narodna banka Srbije (Odluka o privremenim merama) kojom su kamatne stope za stambene kredite ograničene na nivo od 4,08 odsto.
Ali, od iduće godine, ukoliko Skupština do tada usvoji novi propis koji je sačinila NBS, kamatne stope za postojeće, ali i nove korisnike stambenih kredita biće ograničene na maksimum pet odsto i to do kraja 2025. godine.
Nakon toga, zakonom su predviđenje određene „formule“ kojima bi se maksimalne kamatne stope izračunavale dva puta godišnje.
U Predlogu zakona navodi se kako bi bez ovog rešenja usledio značajan rast kamatnih stopa usled ponovnog vraćanja na primenu ugovorene stope, imajući u vidu da je trenutna vrednost referentne stope euribor oko 2,9 odsto, dok je prosečna marža (banarska) tri odsto – što u zbiru čini 5,9 odsto.
Ovo ograničenje od pet procenata za kamatnu stopu se zapravo odnosi na zaštitu korisnika kredita usled eventualnog skoka kamatnih stopa na tržištu.
„Određivanje maksimalnih vrednosti kamatnih stopa ne predstavlja administrativnu meru, jer su te vrednosti promenljive i zavise direktno od prosečne stope na tržištu. Na ovaj način će se efikasno obezbediti da se korisnicima ne naplaćuju previsoke kamatne stope – ali i da u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast bude usporen„, navodi se u Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, povodom formule koja će se primenjivati od 2026, nakon što istekne fiksno ograničenje kamete na pet odsto.
Digitalizacija
U Predlogu zakona se ističe i korak sa digitalizacijom – naime, od sada se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofakotska autentivikacija do odoređene vrednosti ugovora (1.200.000 dinara kod ugovora o kreditu i 2.400.000 dinara kod ugovora o depozitu).
Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju kao trajnom „nosaču podataka“.
Predlogom se predviđa da primena novih propisa krene od 1. jula 2025. godine, ali odredbe koje se odnose na ograničavanje kamatnih stopa će se primenjivati već od 1. januara.
Novim pravilima se predviđa da tokom 2025. godine promenljiva i fiksna kamatna stopa kod ugovora o stambenom kreditu neće moći da se ugovori u vrednosti većoj od pet odsto.
Isto tako, ovim Predlogom odložena je do 1. januara 2028. primena odredbe koja maksimalnu promenljivu stopu kod stambenih kredita definiše kao „prosečnu ponderisanu stopu na postojeće stambene kredite sa promenljivom stopom uvećane za jednu četvrtinu“.
U međuvremenu, od 1. januara 2026. godine, zaključno sa 31. decembrom 2027. godine, maksimalna promenljiva kamatna stopa kod stambenih kredita odgovaraće prosečnoj ponderisanoj stopi uvećanoj za jednu petinu.
Kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom – prosečna ponderisana stopa na novoodobrene kredite u prethodnom periodu biće uvećana takođe za jednu petinu da bi se dobila maksimalno dozvoljena kamata.
Kreditne kartice i dozvoljeni minusi
Ograničenje efektivne stope za nove ugovore za kreditne kartice i dozvoljene i nedozvoljene minuse primenjivaće se i na postojeće ugovore, „ali kao ograničenje njihove nominalne kamatne stope“.
„Prema trenutno važećoj referentnoj stopi NBS, kod postojećih kreditnih kartica i dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, maksimalna nominalna kamatna stopa iznosiće 17,75 odsto, odnosno 19,75 odsto“, navodi se u Predlogu zakona.
Keš i potrošački krediti
Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima, tu će nove maksimalne stope da se obračunavaju već od 1. januara iduće godine.
„Formula“ je ista kao što je bilo predviđeno prvobitnim nacrtom – prosečna stopa uvećana za najviše jednu četvrtinu.
„Promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu ne može se primeniti u vrednosti većoj od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o kreditu iste vrste, odnosno namene i u istoj valuti (indeksacije) uvećane za jednu četvrtinu“, navodi se u Predlogu zakona.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
