Od lekova zavisno oko dva odsto stanovništva

Između 20 i 25 odsto populacije, povremeno ili svakodnevno uzima neki od preparata benzodijazepina, odnosno sedativa. U zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod deset odsto. Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica sve više pomera ka mlađim generacijama. Mladi češće istovremeno uzimaju više lekova i nedozvoljenih supstanci, piše Politika u svom štampanom izdanju.

Prema rečima profesora Janka Samardžića, kliničkog farmakologa sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i supspecijaliste za bolesti zavisnosti u EU i Srbiji, postoji povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodijazepini).

Samardžić je naveo da se prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra da je oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova. Koliko ljudi pogrešno koristi, zloupotrebljava, lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, ne može se sasvim precizno utvrditi.

„Benzodijazepini, odnosno sedativi su jedna od najčešće zloupotrebljavanih grupa lekova. Zloupotreba lekova može se definisati kao svaka primena lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara: uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze i uzimanje na drugi način, za drugu svrhu…“, rekao je Samardžić.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da se najviše zloupotrebljavaju anksiolitici i hipnotici, odnosno lekovi iz grupe sedativa, a odmah iza njih su antidepresivi.

Zloupotrebljavaju se i druge klase lekova poput opioida (metadon, hidrokodon, oksikodon, buprenorfin) i stimulansa (amfetamin, metilfenidat) ali i drugi preparati, kao što su nazalni dekongestivi, sedativni antihistaminici i antikonvulzivi.

Osim toga, lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta mogu biti korišćeni kao oni koji prethodne supstancama zloupotrebe.

Samardžić je ukazao na to da ponovljena primena sedativa dovodi do zavisnosti i toleranicje, kao i da može doći do sindroma obustave kao glavne manifestacije prilikom pokušaja smanjenja doze leka ili prekida primene.

„Pored neželjenih efekata, zavisnosti i tolerancije, pogrešna primena i zloupotreba može da uslovi prolongiranje tegoba pacijenta, da se ne dijagnostikuje osnovni poremećaj i da se ne odredi adekvatna terapija. Kod starijih osoba pokazano je da primena ovih medikamenata povećava rizik od povreda i faktura elstremiteta, ako ne i smanjenja kognitivnih sposobnosti“, istakao je Samardžić.

Svojevremeno je rađeno istraživanje o zloupotrebi lekova među studentskom populacijom i došlo se do veoma upozoravajućih podataka. Samardžić je istakao da, iako bi se očekivalo da su studenti medicine manje skloni uzimanju lekova iz ove grupe, podaci pokazuju da je čak 22 odsto studenata i 25 odsto studentkinja uzimalo neki od preparata iz grupe sedativa za potrebe ublažavanja studentskog stresa.

Samo u posmatranom periodu od 12 meseci- 15,6 odsto anketiranih studenata je povremeno koristilo sedative, dodao je lekar.

„Treba znati da ovi medikamenti uzeti u prekomernoj dozi izuzetno retko mogu da dovedu do smrtnog ishoda, ali je bitno saznanje da ako se sa njima uzima još nešto što deluje na centralni nervnih sistem, posebno alkohol, postoji povećan rizik od toksičnih efekata i tada sedativi mogu izazvati čak smrtonosnu repiratornu depresiju“, rekao je Samardžić.

Faktori rizika za pojavi zavisnosti predstavljaju velike doze leka, duži period upotrebe, kao i nagli prekid uzimanja medikamenta. Prema podacima iz 65 zemalja, Srbija i Hrvatska su među zemljama sa najvišim stopama potrošnje lekova.

Profesor Samardžić upozorava da se posebno uočava značajno povećanje upotrebe alprazolama i dijazepama u 2020. i 2021. godini, tokom pandemije sa porastom potrošnje većom od 25 odsto. Međutim u 2022. zabeleženo je smanjenje za oko 6,5 odsto, što je svakako dobar pokazatelj.

Biomedicina: Velika šansa koju Srbija ne koristi