Od pisma do memoranduma: Srbija i EU odavno ugovaraju partnerstvo za litijum

Predstavnici Srbije i Evropske unije (EU) danas će i zvanično u Beogradu potpisati Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Memorandum će biti potpisan u okviru Samita o kritičnim sirovinama u Palati Srbije,  a kojem prisustvuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nemački kancelar Olaf Šolc.  Memorandum će u ime EU potpisati potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.

Podsetimo, Srbija i Evropska komisija potpisale su u septembru takozvano Pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva u oblasti lanaca vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu.

Pismo su tada potpisali Šefčovič i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, a javnost je za sadržaj pisma bila uskraćena do kraja marta ove godine, kada je kopiju pisma objavio pokret Marš sa Drine.

„Javnost Srbije zaslužuje da zna kako EU i Srbija podržavaju jedna drugu u pristupu srpskom litijumu i drugim sirovinama za napajanje automobilske industrije EU i Nemačke, dok se javnost i dalje snažno protivi rudarenju u Srbiji“, naveo je tada ovaj pokret.

Pismo je u međuvremenu objavljeno i na zvaničnom sajtu Evropske unije.

Upravo je na osnovu ovog Pisma o namerama predloženo uspostavljanje Memoranduma o razumevanju, koji se danas potpisuje,  i kojim će se tek uspostavljati strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Nova ekonomija se u vezi sa Pismom o namerama Evropskoj komisiji obraćala u nekoliko navrata krajem prošle i početkom ove godine.

Na pitanje Nove ekonomije da li starteško partnerstvo uključuje razvoj projekata za kopanje litijuma, EK je tada odgovorila da generalno njihova strateška partnerstva pružaju okvir za saradnju u lancu vrednosti za čitav niz sirovina i da se „memorandumi o razumevanju ne odnose na konkretne projekte ili sirovine“.

Dodatno, na pitanje da li je projekat (ili projekti) ekstrakcije litijuma u Srbiji nešto o čemu bi moglo da se diskutuje pod okriljem strateškog partnerstva EK odgovora: „Da, kao i projekti ekstrakcije bilo koje druge sirovine“.

Evropska unija već ima memorandume o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina sa Norveškom, Ruandom, Grenlandom, Demokratskom Republikom Kongo, Zambijom, Čileom, Argentinom, Namibijom, Kazahstanom, Ukrajinom, Kandaom, vidi se na sajtu Evropske komisije.

Savet Evropske unije ove godine je usvojio Akt o kritičnim sirovinama čiji je cilj da osigura „sigurno i održivo“ snabdevanje kritičnim sirovinama za evropsku industriju i smanji zavisnost EU od uvoza od dobavljača iz jedne zemlje.

Akt o kritičnim sirovinama precizira rokove za procedure izdavanja dozvola za projekte ekstrakcije u Evropskoj uniiji, te omogućava Komisiji i državama članicama da označe projekat kao strateški.

Inače, EK potrebe za nabavkom kritičnih sirovina procenjuje od 2011. godine. Od tada, svake tri godine, objavljuje ažuriranu listu kritičnih sirovina EU.

U 2023. godini analizirano je 87 materijala u pogledu rizika u snabdevanju i značaja za ekonomiju EU.

Prema listi iz 2023. godine, sledeće sirovine će se smatrati kritičnim: antimon, arsen, boksit, barit, berilijum, bizmut, bor, kobalt, koksni ugalj, bakar, feldspat, fluorov špat, galijum, germanijum, hafnijum, helijum, teški elementi retkih zemalja, laka retko-zemni elementi, litijum, magnezijum, mangan, prirodni grafit, nikl za baterije, niobijum, fosfatni kamen, fosfor, metali platinske grupe, skandijum, metal silicijum, stroncijum, tantal, metal titanijum, volfram, vanadijum.

Sirovine koje su privredno najvažnije i za koje postoji velik rizik kad se radi o sigurnosti snabdevanja obično se nazivaju kritične sirovine.

Od 34 utvrđene kritične sirovine sastavljen je poseban popis strateških sirovina za materijale za koje se očekuje da će eksponencijalno rasti u smislu snabdevanja, koji imaju složene zahteve za proizvodnju i stoga su izložene većem riziku od problema sa nabavkom.

Na listi strateških sirovina EU se nalaze bizmut, bor, kobalz, galijum, germanijum, teški elementi retkih zemalja, (ponovo) litijum, magnezijum, mangan, niobijum, prirodni grafit, metali platinske grupe, metal silicijum, volfram, nikl, metal titanijum, bakar.

Prognoze su da će se kineska dominacija u svim segmentima lanaca snabdevanja litijum jonskim baterijama nastaviti tokom 2030. godine, ali u manjoj meri, pošto će globalno snabdevanje biti diversifikovano (npr. za litijum). Međutim, potencijalna uska grla na strani ponude će ostati.

Australija i Kanada su dve zemlje sa najvećim potencijalom da obezbede dodatno i niskorizično snabdevanje EU.

Drugi proizvođači koji bi mogli značajno da smanje rizike snabdevanja EU su Argentina i Čile za hemikalije litijuma, Mozambik i Tanzanija za prirodni grafit i SAD za rafinisani grafit. Srbija je u Evropi verovatan izvor minerala litijuma za pretvaranje u hemikalije, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Prema jednoj projekciji Evropske unije, Srbija bi mogla potencijalno (do 2030.) da zadovolji tri odsto uvoza EU kada se radi o rafinisanom litijumu.