Odeću kupovati odgovorno, jer tekstilni otpad zagađuje okolinu

Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji, čemu najviše doprinose veliki proizvođači tekstila, kažu za Novu ekonomiju inicijatori projekta Krpica.

Projekat je nastao u junu prošle godine kao deo nevladine organizacije Inspiring Change, objašnjavaju njegove inicijatorke Nina Petrov i Ana Maksimović.

„Ideja iza pokretanja Krpice je zero-waste princip, potencijal industrijskog otpada da služi kao materijal za kreiranje novih odevnih predmeta. Nismo naišli na interesovanje za saradnju u domaćoj tekstilnoj industriji, pa su predmeti sačinjeni od uglavnom od nošene odeće koju nabavljamo od saradnika“, navode one.

Sagovornice Nove ekonomije naglašavaju da podršku države očekuju putem uređivanja polisa o otpadu, a dodaju da ih sada čekaju ulaganja u mašine za obradu tekstila. 

„Počeli smo da tražimo podršku za investicije pre pandemije, međutim ona je usporila proces daljeg razvoja naše ideje“, kažu Ana i Nina napominjući da rade sa prirodnim materijalima.

Proizvodi Krpice su ženske majice i cegeri. 

Majice su međutim previše zahtevne za proizvodnju kada radimo sa parčićima tekstila, pa kažu da nastavljaju da rade na kreiranju unikatnih cegera. 

Dizajneri su studenti modnog dizajna koji kroz rad stiču iskustvo u koje će im koristiti u budućnosti.

TAMNA STRANA MODNE INDUSTRIJE

„Tekstilni otpad predstavlja 5 odsto ukupnog otpada na planeti. Modna industrija je veliki zagađivač, teško je izdejstvovati promene. One moraju doći od samog tržišta, od pojedinaca koji biraju šta neće kupiti, odnosno podržati“, kažu Nina i Ana.

Smatraju da javnosti u Srbiji treba pokazati da postoje alternative masovnoj proizvodnji tekstila.

„Podrška uglavnom dolazi iz privatnih investicija ili bespovratnih sredstava iz Evropske Unije. Stranim investitorima je zanimljivije i profitabilnije da ulažu u projekte koji se bave obnovljivim izvorima energije nego reciklažom.“

ŠTA JE PREDLOG DA SE STANJE POPRAVI

„Najpre, u rukama države nalaze se alati koji bi mogli da regulišu upravljanje otpadom i povežu korporacije polisama korporativne odgovornosti sa malim društvenim preduzećima koja se bave reciklažom i re-kreacijom (od bačenog materijala)“, kažu u Krpici. 

Dodaju da treba skrenuti pažnju na mehanizme finansijske pomoći za mlada startap preduzeča koja se bave ekološkim problemima, jer u Srbiji za to ne postoje organizovani sistemi.

Čedomir Savković

*Projekat „Zaštita životne sredine – otpad nije na bacanje“ finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group, kao izdavača Nove ekonomije.