Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) usprotivilo se najavljenoj izgradnji gondole na Kalemegdanu ocenjujući da bi taj projekat „grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad“.
Navodeći da se projektom Grada Beograda o izgradnji žičare neposredno ugrožavaju viševekovni ostaci prošlosti, Odeljenje za istorijske nauke SANU je ocenilo da je porazna činjenica da je projekat o izgradnji nesrećne turističke atrakcije odobrio upravo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kojem je staranje o Tvrđavi, s obzirom na izuzetan značaj, povereno.
„Izgradnja tzv. gondole, koja poništava poznate obrise grada, neočekivan je udarac nastojanju da Tvrđava sa Kalemegdanom bude neodvojivi, glavni deo urbanog ambijenta koji čine Univerzitet sa brojnim fakultetima, muzejima, galerijama, koncertnim dvoranama, bibliotekama i drugim kulturnim ustanovama“, stoji u saopštenju.
Dodaje se da su obustavljanje izgradnje žičare na Kalemegdanu ranije zatražili i Srpsko arheološko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Muzeološko društvo, Nacionalni komitet IKOM-a, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nacionalni komitet IKOMOS-a i većina stručnjaka samog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
„A za pitanje pristupa Tvrđavi treba se prisetiti i nedoumice grčkih stručnjaka koji su u vreme svetskog kongresa arhitekata u Atini razmatrali mogućnost da se viševekovni prilaz Akropolju penjanjem po kamenim gromadama zameni uklesanim stepenicama, rampom … ili, pomišljalo se čak, uspinjačom. Na to pitanje Korbizije, protagonista moderne arhitekture je odgovorio: ‘Na kolenima, gospodo“, navelo je Odeljenje istorijskih nauka SANU.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je ranije da će gradska žičara s kabinama – „gondola“ preko reke Save – od tvrđave na Kalemegdanu, do parka Ušće biti duga 1.000 metara, duž kojih će se putnici prevoziti u 25 kabina.
Žičara bi trebalo da ima kapacitet od 3.000 putnika na sat, u oba smera, a vreme putovanja sa jedne obale reke na drugu bi bilo oko pet minuta.
