Odluka NBS da otkupi obveznice Telekoma – državna subvencija

Telekom Srbija je prošlog petka prikupio 23,5 milijarde dinara prodajom petogodišnjih dinarskih obveznica domaćim bankama, a centralna banka je odmah istog dana otkupila polovinu emisije, oko 100 miliona evra od tih banaka, piše Danas. Nije međutim poznato po kojoj ceni je Telekom bankama prodao obveznice.

Jedan od argumenata Narodne banke bio je da na ovaj način, koji primenjuju i druge zemlje, pokušava da razvije tržište obveznica, koje kod nas praktično ne postoji.

Međutim, Telekom nije emitovao obveznice javnom ponudom i na berzi. Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera ističe da, s obzirom da je emisija hartija bila zatvorena i namenjena poznatim kupcima, neće imati nikakvog efekta na tržište kapitala.

„Da je emisija bila javna, hartije bi mogao da kupi bilo ko i da su one listirane na Beogradskoj berzi, to bi pozitivno uticalo na razvoj berze. Ovo nije uobičajena mera za normalna vremena, ali s obzirom na pandemiju i pošto je u okviru paketa mera podrške privredi, to je nešto što su i druge zemlje radile“, ocenjuje Jorgić.

S druge, monetarne strane, Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, objašnjava da se ovakve mere sprovode na razvijenim tržištima gde postoji likvidno tržište obveznica i to kada se prethodno iscrpu instrumenti konvencionalne monetarne politike.

„Kod nas ne postoji likvidno tržište korporativnih obveznica na kome se uspostavlja cena tih obveznica. Nominalna vrednost je jedno, a prava cena se postiže u aktivnom trgovanju hartijama. Ovako nema načina da znamo da li je NBS kupila hartije po fer ceni ili ne. Može se desiti da ta obveznica izgubi na vrednosti, a nalazi se u bilansima centralne banke. Na taj način mogu da se kreiraju odloženi gubici centralne banke koji nisu vidljivi sve do dospeća hartije. Odluke koje je NBS donela u vezi korporativnih obveznica ili su donete zbog nekompetentnosti ili sa lošom namerom“, ocenjuje Šoškić.

Dodatni problem može sa prihvatanjem dugoročnih nelikvidnih obveznica preduzeća je to što podstiče banke da kupuju te hartije od vrednosti, što podržava njihovu cenu odnosno može imati uticaja na smanjivanje njihove kamatne stope. Kako objašnjava Šoškić, to onda praktično predstavlja potpuno netransparentnu državnu subvenciju pojedinim privatnim ili državnim preduzećima.

On ističe i da centralna banka nema zadatak da kreira tržište obveznica, te da to ne postoji ni u Zakonu o NBS.Takođe, osporio je i boninet koji je Telekomu dao APR.