Odluka Vlade da ukine socijalni hleb uticala na pekare da najave poskupljenje

Odluka Vlade Srbije da ne produži Uredbu o ograničenoj ceni hleba od brašna tipa 500, kao da je bila signal pekarima da najave moguće poskupljenje.

Proizvođači u Nišu prvi su povukli korak i dogovorili da vekna naraste pet dinara, a hoće li to učiniti i ostali u Srbiji? 

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da se za sada ne očekuje povećanje cene hleba. 

„Svakih par meseci vršimo korekciju cene. Hleb je bio 29-30 dinara i pao je i do 45 dinara“, kazao je Pralica za Prvu TV, navodeći da se cena hleba koriguje u skladu sa cenom pšenice i cenom brašna. 

„Ako su tržišni uslovi za pšenicu i brašno onda mora da bude i za hleb“. 

Pralica navodi da su najveći problem trgovci a ne proizvođači hleba. 

„Pre Uredbe imali smo 12-14 odsto povraćaj hleba, tom Uredbom korigovali da bude 5 odsto. Proizvođači su zarađivali dinar dva a trgovci 17 dinara 20 dinara“, kazao je on i istakao da je mala zarada između proizvođačke cene i vekne i da time pekari ne mogu da isprate ni amortizaciju mašina i opreme. 

On je naveo da je i sa resornim ministrom Rasimom Ljajićem razgovarao da ukoliko dođe do drastičnog poremećaja na tržištu, da će vratiti Uredbu i uskladiti je sa sadašnjim uslovima na tržištu. 

„Ako trgovci opet budu pravili probleme, trgovci su najveći problem, trgovci rade ono što oni hoće. Prvo punjenje je ovoliko, niste platili na mostu platićete na ćupriji, da platite neki marketing“, kaže Pralica. 

On je kazao da se u Srbiji jede dobar i kvalitetan hleb i ističe da je u našem okruženju najjeftiniji hleb u Bosni i Hercegovini gde je vekna 72 dinara. 

„Cena u Srbiji je upola niža nego bilo gde u okruženju gde je najeftiniji. Zaista jedemo dobar i jeftin hleb“. 

Na pitanje kakav je kvalitet hleba koji jedemo, Pralica kaže: 

„Ako gledamo standardizaciju pšenice po JUS-u, pšenica je dobra. Postoje i više klase pšenice, tvrda pšenica se meša sa ovom kao našom. Takav hleb bi koštao 120 do 140 dinara, peciva bi bila duplo skuplja: Cene jesu prema onome od kakvog materijala nešto proizvodimo. Ovo tržište ne bi istrpelo veće cene, kupovna moć je takva“.