Ofinger.rs: Startap koji želi da produži rok trajanja garderobe

Ofinger.rs biće onlajn servis za kupovinu, prodaju, razmenu i iznajmljivanje garderobe, obuće, nakita i drugih aksesoara. Korisnici će na sajtu moći da naprave besplatan profil i virutelni garderober, a zatim će kroz interakciju sa ostalim korisnicima sakupljati bodove koje će moći da koriste za usluge produžavanja roka trajanja robe, kao što su krojači, obućari ili hemijsko čišćenje.

U razgovoru za Novu ekonomiju, Marija Stojanović i Milena Petrović, osnivačice startapa, objasnile su da je njihov cilj bio stvaranje kružne ekonomije koja će imati pozitivne ekološke uticaje.

„Ofinger.rs biće specijalizovan sajt koji se bavi isključivo garderobom, obućom i aksesoarima, a biće prilagođen korisnicima, za što lakše korišćenje“, dodaju one.

Startap je nedavno osvojio Social Impact Award i trenutno je u fazi razvoja i traži programere za dalji rad na digitalnoj platormi.

Ideja je, kako objašnjavaju, da se stvori mesto gde će garderoba kružiti koliko god bude mogla, kako bi se smanjilo bacanje robe i zagađivanje okoline. 

„Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača na planeti. Nama je cilj da skinemo tabu sa polovne garderobe, jer je masovna proizvodnja nešto što ne podstiče kvalitet, već konzumerizam“, objašnjavaju Marija i Milena.

Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji, čemu najviše doprinose veliki proizvođači tekstila.

„Greenwashing“ kampanje postaju sve veći problem

Marija i Milena kao jedan od najvećih problema sa kojima se susreće očuvanje životne sredine istakle su „ekomanipulaciju“, odnosno „greenwashing“ kampanje, koje sprovode i modne kompanije.

Termin „greenwashing“ ili eko-manipulacija koristi se za prakse kompanija ili organizacija koje kroz marketinške kampanje više novčanih sredstava i vremena utroše na ubeđivanje javnosti da su ekološki nastrojene, nego na sprovođenje aktivnosti za smanjenje negativnog uticaja po životnu sredinu u okviru svog poslovanja. 

„Kompanije se sve više pretvaraju da im je stalo do ekologije, iako u realnosti to nije slučaj“, kažu one.

Prema istraživanju o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.

Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku potrošnju modne industrije.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.

Nikola Momčilović