Ogromna i neplanirana izdvajanja države za gubitke EPS-a i Srbijagasa

Od početka godine do kraja jula za uvoz energenata je potrošeno, odnosno država se zadužila, oko 900 miliona evra. Pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora još uvek ne ulazi u fiskalni deficit iako imaju prirodu subvencija, piše u novom izdanju Kvartalnog monitora.

Ogromni troškovi države za uvoz energenata po ekstremno visokim cenama počeli su snažno da opterećuju javne finansije zemlje.

U narednu zimu zemlja ulazi sa izraženom energetskom zavisnošću od uvoza koju je pojačalo veoma loše upravljanje javnim preduzećima iz energetskog sektora, piše u nanovijem broju Kvartalnog monitora.

U novom broju ovog biltena ukazuje se, između ostalog, na ogromna i neplanirana izdvajanja države za finansiranje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS).

Taj trošak države se trenutno knjiži „ispod crte“ i zbog toga formalno još uvek ne ulazi u fiskalni defict, mada u suštini ima prirodu subvencija i trebalo bi ga ekonomski tretirati kao budžetski rashod i deficit.

„Za ove namene od početka godine do kraja jula već je izdvojeno 105,5 milijardi dinara dinara (oko 900 miliona evra), a slična izdvajanja će se nastaviti i u narednim mesecima.

Na sve to, navodi se, inflacija u Srbiji će u narednim mesecima verovatno dobiti novi impuls usled neizbežnog, čak i zakasnelog  povećanja cena električne energije, navodi Kvartalni monitor.

Međugodišnji rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu iznosio je 3,9 odsto BDP-a.

„To je solidan rezultat, ali ipak predstavlja određeno usporavanje u odnosu na stope privrednog rasta koje su ostvarivane prethodnim kvartalima“, piše u biltenu.

Trend usporavanja privredne aktivnosti Srbije će se do kraja godine nastaviti a verovatno i produbiti.

„Važan uticaj na kretanje privredne aktivnosti do kraja 2022. mogao bi da ima EPS koji više ne može da garantuje stabilno snabdevanje električnom energijom privredi i stanovništvu Srbije.

Kvartalni monitor ukazuje da, ukoliko tokom naredne grejne sezone (kad je potrošnja sezonski povećana) ne bude dovoljno raspoložive električne energije u regionu koju bi Srbija mogla da uveze,  struje neće biti dovoljno za domaće potrebe. To će da dovede do restrikcija i da bude kočnica privrednom rastu.

Generalno se prognozira se da bi rast BDP-a Srbije u 2022. mogao da iznosi oko tri odsto.

To bi konkretno značilo da će se rast BDP-a u drugoj polovini godine spustiti na oko 2 odsto (budući da je u prvoj polovini godine iznosio 4,1 odsto).