Vesti iz zemlje

18.07.2018. 11:26

Danas

Autor: AIESEC zove

Oko 6.000 preduzeća sa kineskim vlasništvom posluje u Srbiji

Najvećih 100 kineskih kompanija koje su registrovane i posluju u Srbiji u prošloj godini imale su prihode od 865 miliona evra, što je skoro duplo u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci iz analize koju je za Danas uradila konsultantska kuća za poslovnu analitiku Bisnode.

Tome je doprinelo pre svega poslovanje najveće kineske kompanije u Srbiji, HBIS koja je 2016. preuzela upravljanje nad smederevskom železarom. Železara je u prošloj godini imala prihode od čak 605 miliona evra, naspram 335 miliona u 2016. godini, mada su Kinezi preuzeli fabriku sredinom 2016. godine.

U Srbiji inače posluje oko 6.000 preduzeća u kineskom vlasništvu ili suvlasništvu. Ukupna dobit 100 najvećih kineskih firmi u Srbiji u prošloj godini bila je oko 6,5 miliona evra, što je veliki pad u odnosu na 24 miliona evra iz 2016. I ovde najveću ulogu igra HBIS koji je pre dve godine imao dobit od 10,8 miliona evra, a 2017. svega 20.406 evra. Treba reći da je za dve godine HBIS investirao oko 150 miliona evra u železaru, što može biti razlog ove manje dobiti. Ovome je doprineo i značajan pad dobiti druge kineske firme u Srbiji po veličini Čajna Šandong internešenel, građevinske firme koja radi na Koridoru 11, čija je dobit smanjena sa 15,7 miliona evra u 2016. na 6,23 miliona u 2017.

Inače, među kompanijama iz Kine preovlađuju trgovinske radnje i tržni centri. Od 12 preduzeća sa prihodima većim od milion evra u prošloj godini, njih pet se bave trgovinom. Najveća firma među njima je Šafran, prodavac obuće koji je u prošloj godini imao prihode od šest miliona evra. Tu su i tržni centri u Kragujevcu, Beogradu, Zaječaru, Novom Sadu.

Među proizvodnim kompanijama najveća je Heltker Jurop, fabrika madraca koja u fabrici u Rumi zapošljava oko 500 ljudi. Inače manjinski akcionar ove kompanije je jedna danska firma, a menadžment je sudeći prema kompanijskom sajtu kompletno domaći. Inače ova firma je prošle godine ostvarila promet od 11 miliona evra, trostruko više nego prethodne godine.

Mada se u javnosti u poslednje vreme može čuti da kineski trgovci napuštaju Srbiju zbog težih uslova poslovanja, sudeći prema 100 najvećih u Srbiji, broj zaposlenih se povećava. U 2016. godini ih je radilo oko 6.000, a u 2017. se taj broj popeo na 6.502 zaposlena. Ipak, ovaj broj preovlađujuće zavisi od železare. U prošloj godini u Smederevu je radilo prosečno 5.005 ljudi, što znači da je ostalih 99 firmi zapošljavalo jedva 1.500 ljudi. Oni su u proseku mesečno zarađivali 512 evra bruto. Najveću prosečnu platu imali su zaposleni u ogranku Čajna mašineri indženiring kompani sa 3.452 evra, ali je njih bilo samo osmoro. Prosečna bruto plata u HBIS je iznosila 1.156 evra. Inače plate u trgovinama su iznosile od 200 do 400 evra bruto, što znači da su zaposleni u kineskim radnjama i tržnim centrima radili za minimalac ili nešto preko toga.

Ovo pokazuje da su kineske investicije u Srbiju ipak daleko manje od kreditnih aranžmana kineskih kompanija sa državom za finansiranje infrastrukturnih projekata. Na nedavno održanom sedmom samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope „16 plus 1“ u Sofiji potpisana su još tri sporazuma na međudržavnom nivou, kao i zajam za izgradnju deonice brze pruge Beograd – Budimpešta, od Novog Sada do Subotice, od 943 miliona evra. Inače tom prilikom je napomenuto da su ostvareni ili su u toku projekti Srbije i Kine u vrednosti pet milijardi dolara.

Ipak, iznos investicija kineskih kompanija u Srbiji mogao bi se znatno uvećati ukoliko najavljeni tender za RTB Bor uspe i ako pobedi kineska kompanija Cijin majning koja je pokazala interesovanje za najveći rudnik bakra u Srbiji.

Inače trgovinska razmena Srbije i Kine je u 2017. godini iznosila 1,84 milijarde dolara i stalno se povećava, ali se uglavnom sastoji od uvoza iz Kine. Naime, u prošloj godini je u Srbiju uvezeno 1.775 milijardi dolara, dok je izvoz iz Srbije bio svega 62,2 miliona dolara. Ipak i to je tri puta više nego u 2015. godini.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.