Organizacije od Ustavnog suda traže reviziju Zakona o socijalnoj karti

Nekoliko međunarodnih nevladinih organizacija podnelo je jutros zajedničko pravno mišljenje Ustavnom sudu Srbije u kojem traži sudsku reviziju Zakona o socijalnoj karti.

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 je incijativu za ocenu ustavnosti podnela krajem aprila, dok je zajedničko pravno mišljenje, kao dopunski podnesak podneto jutros, rekao je na konferenciji u Beogradu Danilo Ćurčić, programski koordinator A11.

Pravno mišljenje, prema njegovim rečima, treba da „pomogne Ustavnom sudu da donese odluku koje će biti u skladu sa ustavnim pravima“.

Pravno mišljenje je izrađeno od strane Mreže ESCR-Net i organizacija koje su članice te mreže.

Rgistar Socijalna karta, kako navode aktivisti, obrađuje oko 135 ličnih podataka korisnika novčane socijalne pomoći, dok transprarentnost u odlučivanju u pogledu ishoda postupaka ne postoji.

Imajuću u vidu veliki broj podataka koji se prikupljaju osnovano se postavlja pitanje da li sistem profiliše neke korisnike, ako ih profilše u odnosu na koja lična svojstva to radi, da li neke zajednice isključuje više u odnosu na neke druge, rekao je Ćurčić.

„Mi smo prošle nedelje bili u jednoj lokalnoj samoupravi gde je u dva romska naselja 90 odsto ljudi isključeno iz sistema socjalne zaštite, jer su se bavili neformalnom ekonomijom odnosno prikupljali sekundarne sirovine, koje su bile izvor prihoda uz socijalnu pomoć koja je negde oko 85 evra za pojedinca u Srbiji“, rekao je on.

Zajedničko pravno mišljenje pripremili su: Amnesty International, Dejusticia – Centro de Estudios de Derecho, Justicia y Sociedad, Projekat „Digital Welfare State & Human Rights“ (DWS Project) pri Centru za ljudska prava i globalnu pravdu Pravnog fakulteta New York University, Evropski centar za prava Roma (ERRC), Inicijativa za socijalna i ekonomska prava (ISER); Kenijska komisija za ljudska prava (KHRC) i Program za ljudska prava i globalnu ekonomiju (PHRGE) na Univerzitetu Northeastern.

Socijalne karte: Kako državi da dokažeš da si siromašan?

Imodžen Ričmond-Bišop, iz organizacije Amnesty International, ocenila je da nije jasno zašto je potreban toliki broj podataka, zašto sistem obrađuje podatke lica povezanih sa korisnicima socijalne zaštite, bez njihovog informisanja i pristanka.

Korisnici nisu obavešteni da će ovaj broj podataka biti procesuiran i kako će da bude procesuiran. Nije ni jasno da li korisnici mogu da se žale na neki podatak. Nismo videli ni proces donošenja odluke, i koji sistem se koristi, rekla je ona na konferenciji. 

Vlada Srbije, prema njenim rečima, treba da objavi te infromacije kako bi mogla da se uradi procena da li je zakon u skladu sa međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima.

Bišop je pozvala Vladu Srbije da i zadrži sprovođenje Zakona o socijalnim kartama kako bi se sprovela procena uticaja koje on ima ljudska prava, i u potpunosti se utvrdio njegov uticaj na marginalizovane grupe.

Andrea Čolak iz Evropskog centra za prava Roma je navela da od momenta donošenja zakona do njegove primene, ljudima niko iz institucija nije objasnio šta znači primena zakona za njih i kakva će implikacije imati na svakodnevni život.

Ljudi nisu imali mogućnost da utiču na donošenje odluke da im se ukine pomoć, neki nisu bili ni obavešteni da im je pomoć ukinuta, rekla je Čolak pozivajući se na informacije do kojih su došli.

„Od mase podataka koji se prikupljaju ne postoje podaci koje se odnose na to u kakvim uslovima živite, da li živite u kartonskoj kući, baraci, da li imate struju, vodu, kanalizaciju, to je za sistem nevidljivo, zakon ne prepoznaje ljude koji žive u najdubljem siromaštvu“, rekla je Čolak.

„I dalje ne znamo kako funkcioniše Socijalna karta“

Frančeska Feruljo, iz mreže ESCR-Net, ukazala jeda se zbog prikupljanja velikog broja senzitivnih podataka, o prihodima, imovini, domaćinstvima,  stvara jedan intruzivni sistem nadzora koji dovodi u rizik ljudsko pravo na privatnost i zaštitu podataka.

Prema njenim rečima, oni kojima se određena prava ukidaju nemaju siguran i otvoren način da provere tačnost podataka koji su doveli da im se pravo na olakšice ukine.

Feruljo je navela i da u zakonu ne postoje odredbe o uklučivanju novih korisnika i širenju opsega socijalne zaštite.

Socijalna karta podrazumeva jedinstvenu i centralizovanu evidenciju, u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica.

Na osnovu tih podataka, nadležni odlučuju o utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, kaže Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su u nedavnom odgovoru Novoj ekonomiji naveli da registar ni na koji način ne odlučuje o pravima, pa ni o pravu na socijalnu pomoć.

U registru se, kažu iz Ministarstva, ne realizuje postupak ostvarivanja prava, „već se registar uspostavlja kao izvor činjenica koje se koriste u upravnom postupku“.

Algoritam po kom funkcioniše registar Socijalna karta nepoznat je javnosti, čime je građanin koji želi da ostvari prava iz oblasti socijalne zaštite suštinski onemogućen da sazna na koji način može da ostvari ta prava, ocenio je za Novu ekonomiju nedavno Danilo Ćurčić,  programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11.

Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci su upozoravalju na moguće nedostatke sistema, od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne.