Osiguranje od elementarnih nepogoda nije skupo, ali su građani neinformisani

Cene osiguranja od elementarnih pogoda nisu visoke, ali su građani u Srbiji nedovoljno informisani o toj temi i razmišljaju o osiguranju tek kada se desi elementarna nepogoda ili neposredno pre nego što se dogodi i zvanično je najavljena. Rešenje te situacije moglo bi biti uvođenje obaveznog osiguranja, što je zasada teško izvodljivo.

 Ovo je, ukratko, zaključak sa današnje Tribine Kluba novinara „Sve o osiguranju“ na temu „Osiguranje imovine i elementarne nepogode: stambeni objekti, vozila i poljopriveda“, na kojoj su učestvovali Ivan Grujić, član Izvršnog odbora DDOR Novi Sad, Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja Wiener Stadtische osiguranje, Ljubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja i Lidija Vasić, izvršni direktor za osiguranje u Energoprojekt Garant-u. Medijator je bila Lela Saković, urednica sajta „Sve o osiguranju“.

Poplave koje su u maju 2014. zadesile Srbiju, BiH i Hrvatsku, nazvane Ivet, smatraju se jednom od najtežih katastrofa ovakve vrste u Evropi u poslednjih 120 godina. Ukupne štete su bile oko 3,1 milijardu dolara, a 82 osobe su izgubile život. Obaveze osiguravača su bile oko 100 miliona dolara, što je svega 4% ukupnih šteta. Odnos šteta i osiguranih materijalnih dobara u Srbiji je još manji, jer je svega oko 2% imovine imalo neku polisu osiguranja. To je veoma mali broj u odnosu na, na primer EU gde je osigurano čak 40% stanovnika.

Ivan Grujić, član Izvršnog odbora DDOR Novi Sad rekao je da je u Srbiji deo elementarnih nepogoda pokriven osnovnim požarnim osiguranjem u koje je uključeno i osiguranje od oluje i grada. Poplava i zemljotres se osiguravaju posebno i za njih se plaća dodatna premija.

Ipak postoje ograničenja za osiguranje imovine. On kaže da svaka osiguravajuća ima svoja pravila za preuzimanje rizika pri osiguranju.

„Osiguravajuća kuća može da odluči da li će da prihvati rizik da osigura, na primer, kuću na plavnom području koja nema dozvolu. Ograničenje može da postoji i za kvalitet gradnje i način na koji su neki objekti građeni, ali generalno nema ograničenja koja imovina će biti osigurana“, kazao je. 

On smatra da bi osiguranje od elementarnih nepogoda trebalo da bude obavezno i da bi to donelo višestruku korist.

„Korist bi imala i država koja bi smanjila svoje troškove, a ujedno bi drastično bile smanjene cene osiguranja“, rekao je Grujić i dodao da se vidi kolika je važnost osiguranja iz činjenice da je nakon poplava 2014.godine deo građana koji su osigurali svoju imovinu dobio premije već istog dana.

Što se tiče osiguranja u poljoprivredi, naveo je, najčešće se osigurava očekivani prinos na očekivanom području i na kraju se utvrđuje koliko je dobijeni prinos manji od očekivanog, pa se razlika uplaćuje osiguraniku.

Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja Wiener Stadtische osiguranje, rekao je da osiguravajuće kuće odlučuju o tome šta će činiti deo osnovnog paketa osiguranja, a šta su dodatna osiguranja.

„Interesovanje za osnovni paket osiguranja u koji kod nas spadaju požar, poplava, suša, oluja, zemljotres, grad i  klizanje tla je malo. Odmah nakon poplava iz 2014.godine građani su bili zainteresovani da se osiguraju, ali je to interesovanje brzo prestalo. Tada je šteta bila 1, 5 milijardi, a 38 miliona je bilo osigurano“, rekao je Petrović. 

On je istakao da je posao osiguravajućih kuća i da savetuju kako da se predupredi šteta. Procene moguće štete rade se na terenu. 

„Naši procenitelji izlaze na teren i vrše analizu. Ako utvrdimo da je rizik izvestan mi ne prihvatamo da osiguramo“, rekao je.

Naveo je da nije primetio da je interesovanje poljoprivrednika za osiguranje smanjeno nakon što je država smanjila subvencije.

Što se tiče uvođenja obaveznog osiguranja on kaže da bi osiguravajuće kompanije volele da se to uvede u praksu, ali da je to zasada vrlo teško.

„Možda bi to se to moglo rešiti uvođenjem nekih poreskih olakšica za građane koji plaćaju osiguranje i na taj način se oni podstakli da osiguraju imovinu“, kazao je.

On je rekao i da je obavezno osiguranje od požara uvedeno u Francuskoj, dok u Austriji ono nije obavezno, a da je Turskoj i Rumuniji trebalo više od deset godina da bi se došlo do oko 17% osiguranika. 

Na pitanje da li bi interesovanje građana za osiguranje bilo veće da su premije osiguranja jeftinije Ljubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja je rekao da je osnovno osiguranje relativno jeftino.

„Za stan od oko 50 kvadrata ono na godišnjem nivou iznosi 50 do 60 evra, a uz sličnu doplatu može se uzeti i osiguranja za zemljotres i poplavu. Ukupna premija osiguranja od 100 evra može potpuno da pokrije stan ili kuću“, naveo je Veljković.

Kako je istakao, za slabo interesovanje građana odgovornost snose i osiguravajuće kuće koje bi trebalo da više informišu građane o važnosti zaštite imovine jer moraju dobrim pristupom i radom da edukuju ljude. 

Osiguranje automobila od elementarnih automobila u potpunosti pokriva kasko osiguranje u koje su uključeni svi rizici.

Lidija Vasić, izvršni direktor za osiguranje u Energoprojekt Garant-u rekla je da je u njihovoj ponudi osiguranje od elementarnih nepogoda osnovni rizik i nije neophodno prethodno ugovarati osiguranje od požara.