Otvorena pitanja u slučaju oduzimanja usvojenog deteta

Slučaj porodice Savić, kojoj su socijalne službe oduzele nedavno usvojeno dete  zbog proceduralne greške, dospeo je u žižu javnosti nakon što se otac usvojitelj oglasio na Tviteru. Potom premijerka Ana Brnabić najavila da će se uključiti u rešavanje tog problema. 

U ovom sučaju postavlja se pitanje da li se kontroverza desila u skladu sa najboljom mogućom pravnom praksom, odnosno: 

• Kako je moguće da se tokom rigoroznih provera potencijalnih usvojitelja desi proceduralni propust, koji je uočen tek nakon što je dete sa usvojiteljima provelo osam meseci? 
• Da li je poništenje usvojenja sprovedeno u skladu sa svim propisima? 
• Da li se prilikom donošenja odluke o oduzimanju deteta zbog proceduralne greške vodilo računa o interesu deteta? 
• Da li je Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova delovao u skladu sa nadležnostima? 
• Da li je lice koje vrši funkciju Pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova stručno za obavljanje poslova nadzora? 

Dete koje je u porodici Savić bilo osam meseci je roditeljima oduzeto na osnovu odluke Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost, navode mediji.

Kako je obrazloženo, dete je oduzeto zbog previda koji su prethodno napravili radnici Centra za socijalni rad u Subotici a tiče se godina života roditelja. Po zakonu, roditelji koji usvajaju dete ne smeju da budu stariji više od 45 godina od deteta koje se usvaja. 

Bračni par koji je dobio Rešenje o usvajanju sredinom maja ove godine, sada je morao dete da „vrati“ bez uručenog rešenja o  poništenju usvojenja, već im je samo na uvid data fotokopija Odluke Pokrajinskog sekretarijata.

Socijalni radnici su tom prilikom pokazali rešenje u kom je, na tri strane obrazloženja, dete bilo navedeno pod svojim starim prezimenom, iako je ono u međuvremenu zvanično promenjeno, prenosi Al Džazira Balkans.

„Na konstataciju advokata porodice da traže da im se preda nepostojeća osoba, i da i sam takav dokument predstavlja kršenje zakona, rečeno im je na oni imaju zadatak da sprovedu odluku, i da to mogu učiniti i uz asistenciju policije… Savići su (dete) predali na osnovu papira pokazanog iz ruke. Svoj primerak nisu dobili“, javlja Al Džazira.

Članovi 106 i 107 Porodičnog zakona Srbije propisuje da „usvojenje prestaje poništenjem, ako je ništavo ili rušljivo“, a da se usvojenje oglašava ništavim ako prilikom zasnivanja „nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost predviđeni ovim zakonom“.

„Usvojenje deteta je čin plemenitog karaktera i kao takav zavređuje afirmaciju i podršku društva u najširem smislu“, geslo je koje se navodi na zvaničnim internet stranicama svih centara za socijalni rad u Srbiji. 

Usvojenje se sprovodi institucionalizovano, uz podršku i pomoć stručnih službi, koji sprovode stručne procedure i utvrdjuju opštu podobnost svakog para ili pojedinca koji aplicira za usvajanje deteta. 

Kada se potencijalni usvojitelji obrate Centru za socijalni rad na opštini prebivališta i kada se sprovede složena procedura, svi podaci se dostavljaju Ministratvu rada i socijalne politike u čijoj je nadležnosti vođenje Nacionalnog registra usvojenja, gde se pomenuti podaci kontrolišu.

Složena procedura usvojenja počinje dostavljanjem „paketa“ dokumenata da bi potencijalni usvojitelji dokazali da ispunjavaju zakonske uslove za usvojenje. 

Ta dokumentacija sastoji se od brojnih izvoda i potvrda koje bi po Zakonu o opštem upravnom postupku, koji je u primeni od 8. juna 2016. godine, trebali da pribavljaju državni organi iz službenih evidencija. 

Na osnovu pomenute dokumentacije, pravnik nadležnog Centra za socijalni rad zaključuje da li postoje opšti uslovi za usvojenje i nakon pozitivne odluke prelazi se na provere koje obavljaju socijalni radnik, psiholog i pedagog. 

Obavljaju se temeljni i, u nekim delovima intimni, razgovori sa potencijalnim usvojiteljima i procenjuje se njihova podobnost za ulogu adoptivnih roditelja. 

Ukoliko je ova procena pozitivna, prelazi se na sledeću fazu, tj. na program pripreme budućih usvojitelja koji, pod uslovom da prođu, bivaju uneti u Registar usvojitelja koji potvrđuje samo činjenicu da oni po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete.

Zatim sledi faza čekanja, tokom koje se, na osnovu baze podataka iz Ministarstva, pravi selektovana lista potencijalnih usvojitelja za svako dete ponaosob i na taj način se nalazi najpogodnija porodica za svako dete.

Ako sve prođe glatko i usklade se želje usvojitelja i potrebe deteta, sledi period adaptacije deteta u novu porodicu i nakon određenog vremena i pozitivnog mišljenja stručnog tima iz Centra za socijalni rad donosi se rešenje o usvojenju.

Da bi se poništilo usvojenje neophodna je odluka nadležnog suda o čemu svedoči i član 276. stav 1 i 2. Porodičnog zakona: 

„Presudu o poništenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje“; i 

„Na osnovu presude iz stava 1 ovog člana organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje donosi rešenje o poništenju rešenja o novom upisu rođenja usvojenika“. 

Ovi parnični postupci u porodičnim sporovima se sprovode po hitnom postupku i tužba se ne dostavlja na odgovor. 

Sam postupak po pravilu ima dva ročišta, a prvo ročište se mora zakazati u roku od 15 dana od dana prijema inicijalnog akta. Po žalbi se mora odlučiti u roku od 30 dana od dostavljanja žalbe drugostepenom sudu. 

Da bi doneo pravednu presudu, sud je obično dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Dodatno, mora i da vodi računa o tome šta je u najboljem interesu za samo dete, naročito vodeći računa o životnom dobu deteta i specifičnosti razvoja kroz koje dete u odredjenom uzrastu prolazi.

Član 99 Porodičnog zakona propisuje i da „ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta“.

Iako je resorni ministar Zoran Đorđević pokrenuo smenu direktora Centra za socijalni rad u Subotici i dalje nije iskoristio pravo dato zakonom, navodi Al Džazira.

Na osnovu člana 14. Porodičnog zakona: 

„Nadzor nad radom organa starateljstva vrši ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu“; 

„Nadzor nad stručnim radom organa starateljstva vrši ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu“,

„Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način vršenja nadzora nad stručnim radom organa starateljstva“.

Trenutni Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova je Predrag Vuletić, koji tu funkciju vrši od juna meseca 2016. godine. 

U njegovoj zvaničnoj radnoj biografiji piše da je završio Fakultet za poslovno-industrijski menadžment u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste. 

Potpredsednik je Pokreta socijalista, a od 2004.do 2013. godine je bio direktor i glavni i odgovorni urednik Radio televizije BAP iz Bačke Palanke. 

Od 2013. do 2014. godine je bio savetnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju kada je tu funkciju vršio lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, a od 2014. godine je bio konsultant direktora Uprave carina i savetnik tadašnjeg ministra za rad i zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandra Vulina.