Vesti iz zemlje

03.01.2019. 14:44

Tanjug

Autor: Jorgovanka Tabaković

Ove godine „na doboš“ ide 80 srpskih preduzeća

Ove godine Ministarstvo privrede ima zadatak da pronađe investitora za 85 preduzeća koja su ostala u privatizacionom portfoliju.
U protekle tri godine država je pronašla rešenje, odnosno investitora za više od 400 preduzeća predviđenih za privatizaciju. Kako navode u Ministarstvu privrede, zadovoljni su rezultatima u 2018. u koju se ušlo sa spiskom od 122 preduzeća, a njih 37 uspešno je prošlo privatizaciju.
S obzirom na to da je još nekoliko javnih poziva za privatizaciju u toku i da se okončanje tih postupaka očekuje narednih nedelja, u Ministarstvu veruju da će do kraja januara 2019. u portfoliju Ministarstva ostati oko 80 preduzeća. 
„To su preduzeća koja su apsolutno neutralna po budžet Srbije, po naše javne finansije. Neka od većih, poput Simpa i Jumka, koračaju kroz usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije“, kaže za Tanjug državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović. 
U 2019. se očekuje i rešavanje pitanja Petrohemije. 
„Ima pozitivnih naznaka i signala ovih dana i nedelja. O tome ćemo još da razgovaramo i da analiziramo šta je to što bi bilo najbolje za državu da se uradi sa Petrohemijom“, kaže Stevanović. 
U 2019. očekuje se i okončanje privatizacije FAM-a, za koji je zainteresovana američka kompanija Valvoline. 
„Imamo i potpisan memorandum i čini mi se dobrog i ozbiljnog investitora“, kaže Stevanović. 
Naglašava da su i Petrohemija i MSK-a i Simpo i Jumko kompanije koje ne koštaju jedan jedini dinar građane Srbije i budžet. 
„To je ono što je svrha, cilj i smisao jednog hrabrog koračanja kroz postupak privatizacije“, poručio je Stevanović. 
U 2018. godini objavljena su 23 javna poziva za privatizaciju, ostvareni su prihodi od nešto manje od šest miliona evra od prodaje kapitala sedam preduzeća, a od prodaje imovine PKB korporacije 121 milion evra. 
Rešeno je i pitanje strateškog partnerstva za RTB Bor za čiju je dokapitalizaciju kineski Ziđin uplatio 350 miliona dolara sa planom da u narednih šest godina investira još 1,26 milijardi dolara. 
Za 16 preduzeća koja su bila predviđena za privatizaciju pokrenut je stečajni postupak, među kojima je i HIP Azotara Pančevo, dok je za 13 subjekata obustavljen proces privatizacije. 
U toku je pet javnih poziva za prodaju kapitala Hidrotehnike, Luke Novi Sad, Plantaže d. o. o. Velika Drenova, Veterinarske stanice d.o.o. Lajkovac i Valjevske pivare. 
„Ministarstvo privrede ima razloga da bude zadovoljno rezultatima u privatizaciji. U 2018. godinu ušli smo sa 122 preduzeća u portfelju Ministarstva privrede, ambicije i plan Ministarstva je bio da godinu okončamo sa 100 i manje od sto koliko je to moguće, a evo godinu završavamo sa svega 85 preduzeća“, rekao je Stevanović. 
Najveći izazovi Ministarstva privrede u 2018. godini, kaže Stevanović, bili su pre svega kompanija RTB Bor, PKB i Azotara. 
„Oni više nisu deo privatizacionog portfelja Ministarstva privrede, s obzirom da su ove dve kompanije privatizovane, jedna kroz model strateškog partnerstva, druga kroz model prodaje imovine, dok je Azotara put svog rešenja, okončanje, izlaženje iz situacije u kojoj jeste, videla u stečaju“, rekao je Stevanović. 
Važno je i da je svih 5. 000 ljudi u RTB-u Bor ostalo na svojim radnim mestima, kao i to što je Al Dahra preuzela 1. 700 radnika PKB korporacije, a ostalima je isplaćen socijalni program. 
„To su, čini mi se, dva poduhvata u kojima su naravno učestvovali svi delovi države, od predsednika Republike, Vlade, Ministarstva privrede na koja zaista možemo i treba svi u zemlji da budemo ponosni“, kaže Stevanović. 
Naveo je da su kroz prodaju preduzeća koja su u nadležnosti Agencije za licenciranje stečajnih upravnika ostvareni prihodi u iznosu od 4,3 milijarde dinara. 
„Taj novac je otišao na račune ili u korist stečajnih poverilaca tih kompanija. To je dobro, to je pozitivna stvar. S jedne strane, novac je ušao u opticaj, a s druge strane, imovina je dobila novog vlasnika, biće stavljena u funkciju i čini mi se da su sve to dobre stvari za ekonomiju, rast i perspektivu zemlje“, rekao je Stevanović.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.