Pada cena „polovnjaka“ u Srbiji jer Nemci prelaze na električna kola

Kupci u Srbiji mogli bi da računaju na do 20 odsto niže cene polovnih automobila, ocenjuju poznavaoci prodaje.

Kažu da su vođeni logikom da će iz Nemačke na tržište Srbije dospeti oko 100.000 polovnih vozila na unutrašnje sagorevanje, jer je cilj te zemlje da do 2020. poveća udeo automobila na električni pogon i smanji zagađenje.

To u praksi znači da bi „Volvo“ V50 dizel, 2005. godište koji na auto placevima košta oko 5.000 evra, mogao da pojeftini i za 1.000 evra, dok bi najčešće voženi „Fijat punto“ isto godište, benzinac, sa trenutnih oko 2.800 evra, mogao da pojeftini na 2.250. 

Na tržištu Nemačke trenutno je oko 60.000 električnih automobila, a cilj je da taj broj u naredne četiri godine bude povećan za još 940.000 vozila. 

Ako se to ispuni, u Srbiji bi moglo da završi oko 100.000 polovnjaka, benzinaca i dizelaša, koji će u Nemačkoj biti „višak“. 

Dok mediji uveliko spekulišu i računaju na pad cena polovnjaka, vlasnici autoplaceva, kojima bi takav scenario istopio profit od prodaje, pokazuju dozu rezerve. 

I Petar Stakić sa portala „Polovni automobili“ kaže da je upitno kako će se taj plan Nemačke odraziti na Srbiju, jer ako neko kupi novi električni automobil, navodi on, to ne znači da će prodati stari. 

S druge strane i rok od četiri godine je dovoljno dug da se na tržištu neće odmah pojaviti više od 900.000 automobila. 

„Poenta se može objasniti u jednoj rečenici, da ta tranzicija u Nemačkoj neće biti tako brza. Pitanje je i da li će se uopšte ostvariti, a treba imati na umu da neće biti lako doći do tih polovnih automobila“, rekao je Stakić. 

On, međutim, ne spori da će Nemci „isterati“ ono što su zacrtali. 

„Znajući Nemce, oni će to realizovati. Ali to ne znači da će Srbija kao posledicu imati veliki priliv polovnih automobila, koje bi vlasnici eventualno prodali. Zato nismo sigurni da će se to tako odraziti na naše tržište“, rekao je Stakić. 

Treba imati na umu, dodaje, da te automobile u Nemačkoj dosta kupuju građani, odnosno dileri iz istočno-evropskih zemalja, pa neće biti ni lako doći do njih. 

„Pitanje je da li će toliko automobila doći na tržište Srbije. Lično mislim da to neće biti toliki broj koji će odjednom ‘zapljusnuti’ tržište i da će oni izazvati promenu cena. Ako se i desi da se u tolikoj meri pojave može doći do nekih korekcija cena, ali prema iskustvu, mislim da ne može biti baš tako veliki talas“, rekao je Stakić. 

Veruje da će se Nemci sresti sa nekim izazovima u tom poduhvatu, kao što je potreba da se obezbedi infrastruktura za milion električnih automobila, među kojima su i punjači za njih. 

Kada je reč o tržištu Srbije, najviše automobila se uvozi iz Nemačke, zatim iz Francuske i Italije, a najtraženiji su automobili čija se cena kreće između dve i tri hiljade evra.