Srbija

Pošta dobila posao održavanja matičnih knjiga

Posao održavanja i unapređenja Registra matičnih knjiga dobilo je JP "Pošta Srbije". Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje ja raspisalo nabavku, je sa Poštom zaključilo ugovor vredan 26,8 miliona sa PDV-om.Prvobitni rok za podnošenje ponuda, 21. januar, produžen je za četiri dana, pa su tako zainteresovani ponuđači mogli da se jave do 25. januara. Pošta Srbije bila je jedini ponuđač."Registar matičnih knjiga predstavlja složenu hardversko-softversku platformu za vođenje matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u elektronskom obliku za sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji", piše u tehničkoj specifikaciji. Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj platiRegistar matičnih knjiga je postavljen na dva fizički razdvojena sajta: primarni i sekundarni. Primarni sajt se nalazi u Beogradu u Državnom Data Centru, a sekundarni u Nišu u Sistem Sali JP Pošta Srbije, piše u specifikaciji.Jedan od uslova za izbor privrednog subjekta bio je da je u prethodne tri godine ostvario prihod u minimalnom iznosu od 40 miliona dinara.Od ponuđača se tražilo i da ima iskustvo i praksu u razvoju i održavanju složenih informaciono-komunikacionih sistema i razvoju i održavanju softvera za najmanje dva projekta u državnoj upravi, minimalne vrednosti 15 miliona dinara za svaki projekat, u periodu od pet godina pre slanja poziva za podnošenje ponuda."Za najmanje jedan projekat razvijeni softver mora biti web aplikacija koja je u produkcionoj upotrebi i koja ima najmanje 1.000 aktivnih korisnika koji u aplikaciji koriste kvalifikovane elektronske serifikate i kvalifikovano potpisivanje transakcija i dokumenata". DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila

Distributeru gasa stigao novi softver, potrošačima pogrešna kamata

Udruženje za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada saopštilo je da je preduzeće Novi Sad Gas menjalo svoj status i instaliralo novi softver za popis, knjigovodstvo i tehniku. Zbog toga je došlo do problema sa kamatom na računima za utrošeni gas, pa je novi softver instaliran, kako se ocenjuje "po džepu građana".Prosperitet podseća da u skladu sa zakonom, ima svog predstavnika u savetodavnom telu preduzeća Novi Sad Gas koje je svoj status iz društvenog preduzeća u d.o.o preduzeće čiji je 100% vlasnik država promenilo 2020. godine.Tokom tog procesa, kako se dodaje, pojavili su se problemi koji će biti korigovani pomeranjem rokova za kamatu na oktobarskim računima za utrošeni gas. Pored toga bilo je i problema sa pogrešno generisanom kamatom za decembarski račun, što će biti korigovano na januarskom računu. Kako se dodaje, virtuelni šalter preduzeća Novi Sad Gas, koji je omogućavao samostalno prijavljivanje utroška gasa od strane korisnika, bio je vezan za prethodni softver, pa je morao da se ugasi. Naglašava se da će tokom 2022. godine biti instaliran virtuelni šalter.On će primati samostalne prijave potrosača zajedno sa fotografijom merača i očitanim stanjemm, jer se na starom dešavalo da korisnici pogrešnom prijavom utroška ono što su potrošili tokom zime rasporede za plaćanje u letnjim mesecima.To je kako se ocenjuje nedopustivo i suprotno zakonu, jer tada Novi Sad Gas faktički kreditira potrošače.Češka ukida PDV na struju i gasGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori Kako se dodaje, preduzeće je ukinulo svoju blagajnu. Svi korisnici računa Poštanske štedionice moći će da plate račune za januar, bez provizije. Od februarskog računa svaki račun koji izda Novi Sad Gas moći će da se plati na 12 lokacija Poštanske štedionice u Novom Sadu, bez provizije."Apelujemo na potrošače da servisiraju gasnu instalaciju putem ovlašćenih stručnih lica. Sve što je iza mernog uređaja prema objektu ili kotlarnici u nadležnosti je njih samih", kažu u Prosperitetu.Posebno se apeluje na potrošače da ne prihvataju prepravku merača za gas, kada se državna plomba zamenjuje falsifikovanom i vrše "dva krivična dela, krađa gasa i falsifikovanje državnih žigova za merila".Napominje se da u tom slučaju potrošači ne mogu da računaju na zaštitu Prosperiteta, distributer ima pravo da obustavi isporuku, a merni uređaj postaje dokaz u krivičnom postupku. Tek po okončanju postupka i naknade štete može se regulisati novi gasni priključak.Podseća se da je do sada otkriveno preko 140 slučajeva krađe gasa ili prepravki na mernim uređajima ili instalacijama, koji su u saradnji sa tužilaštvom i policijom efikasno procesuirani.

Ukinuta lista destinacija sa posebnim rizikom od širenja omikrona

Na predlog Insituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" sa liste zemalja sa posebnim rizikom od importovanje omikron soja koronavirusa uklonjenje su sve zemlje koje su bile stavljene na listu. Na listi su bile Južnoafrička Republika, Bocvana, Zimbabve, Nambija, Lesoto, Mozabik i Malavi, objavljeno je na sajtu "Batuta".Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra Ukljanjanjem ovih zemalja sa liste, ukinute su i posebne mere prema putnicima koji dolaze iz pomenutih zemalja u Srbiju. To znači da se na njih ne primenjuju mere iz uputstva o načinu primene ograničenja u ulasku u Srbiju, koje je objavljeno u decembru 2021. godine, piše u saopštenju.Podsetimo, prošle nedelje su promenjene epidemiološke mere. Skraćena kućna izolacija zbog zaraženosti koronavirusom sa 14 na 7 dana, a kontaktima zaraženih na pet dana.Ljudi umiru zbog štelovanih podataka Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite će se ubuduće, nakon sedmodnevne kućne izolacije zbog koronavirusa, testiraju PCR testom i vraćaju na posao ukoliko je test koji je uzorkovan sedmog dana samoizolacije negativan.

Marko Korica novi generalni direktor hotela Viceroy Kopaonik Srbija

Marko Korica imenovan je za novog generalnog direktora Viceroy Kopaonik Srbija, prvog domaćeg luksuznog "ski-in, ski-out" rizorta sa pet zvezdica, prenosi eKapija. On će na toj poziciji naslediti Gorana Kovačevića.Korica je deo menadžmenta tog hotela od početka poslovanja u Srbiji, a od otvaranja hotela u junu 2021. godine bio je na čelu tog rizorta, koji posluje u sklopu globalnog portfolija kompanije Viceroy Hotels & ResortsKompanija je saopštila da je Korica, sa petnaestogodišnjim iskustvom u ugostiteljstvu i praktičnim pristupom menadžmentu, "prepoznat kao lider koji će doprineti daljem razvoju brenda".Dodaje se da on poseduje diplomu master studija u međunarodnom poslovanju i "dragoceno iskustvo kada je reč o suočavanju sa različitim izazovima na kompleksnim tržištima". Radno iskustvo sticao je u hotelima Amvaj Rotana u Dubaiju i Ias Island Rotana & Centro Ias Island u Abu Dabiju."Verujem da ćemo uspešno privesti kraju zimsku sezonu, kao i da će svi posetioci stvoriti nezaboravne uspomene zbog kojih će nam se rado vraćati tokom cele godine. Uz kontinuiran napredak, nastavićemo da održavamo pozitivno radno okruženje za ceo naš tim, kako bismo i svim budućim gostima pružili besprekornu uslugu tokom njihovog boravka", naveo je Korica.

U subotu nova Kritična masa u Beogradu zbog ukidanja biciklističke staze

Nova Kritična masa u Beogradu održaće se u subotu 29. januara, a povod je ukidanje biciklističke staze u Uzun Mirkovoj ulici, saopštili su organizatori. Oni navode da se staza ukida kako bi se zadržala parking mesta ispred luksuznog hotela Square Nine i Jugoslovenske kinoteke."Na žalost, i ovaj put se pokazuje da je Beograd automobilski orjentisan grad, iako možemo čuti hvalospeve o tome kako menja hijerarhiju u saobraćaju", tvrde organizatori Kritične mase.Podseća se i da Plan održive urbane mobilnosti, koji je grad usvojio 2021. godine ima održivije ciljeve, kao i da je bio među tri najbolja plana u konkurenciji Evropske komisije i u istom rangu sa Bilbaom i Grenoblom koji je jedna od Zelenih prestonica Evrope."Pokazalo se da je taj plan na žalost mrtvo slovo na papiru, čijih se preporuka niko ne pridržava. Prošlu, a i ovu godinu smo započeli sa budžetom grada koji ne izdvaja ni jedan dinar za razvoj biciklističke infrastrukture", dodaje se u saopštenju.Beograđani bi više vozili bicikle, ali nemaju gde Biciklisti podećaju da je vrlo frekventna biciklistička staza u Uzun Mirkovoj ullici, već skraćena zbog puštanja autobuske linije Eko2 u oba smera."Uzun Mirkovom dnevno defiluju stotine dostavljača na biciklima, koji redovno prave gužve ispred lokalnih prodavnica brze hrane i biciklistička staza im je potrebna", piše u saopštenju organizatora Kritične mase.Foto: Kritična masa/Uzun Mirkova ulicaDodaje se da je uvođenje nove linije javnog prevoza od Studenskog trga do sportskog centra Milan Gale Muškatirović nije problematično, već je poželjno.DANAS POČINJU PRIJAVE: SUBVENCIJE OD 5.000 DINARA ZA KUPOVINU BICIKALA "Problem je što se umesto ukidanja petnaestak parking mesta ukida staza, iako je na 50 metara javna garaža Rajićeva sa 400 mesta. Takođe, i hotel Square Nine ima podzemnu garažu", kažu biciklisti. Iako je parkiranje za većinu Beograđana visoko na hijerarhiji problema koje treba rešavati, ocenjuje se da političari nemaju dovoljno hrabrosti da građanima saopšte kako povećavanje parkinga nigde u svetu nije rešilo gradske gužve."Kao kolaterna šteta ovakve populističke politike stradaju svi građani, jer buka, zagađenje i gužve ne biraju i pogađaju sve kategorije korisnika. Zbog zakrčenih trotoara, otežano se kreću osobe sa invaliditetom, roditelji sa kolicima, stariji i slabo pokretni", podseća se u saopštenju. Protestna vožnja biciklista Kritična masa počeće u subotu 14:30 sati na Trgu Nikole Pašića i završiće se na Studentskom trgu.

Aerdorom „Nikola Tesla“ blizu pretpandemijskog broja putnika

Beogradski Aerodorom "Nikola Tesla" trebalo bi da u predstojećoj letnjoj sezoni dostigne sličan broj putnika kao i u prepandemijskoj 2019, kada je opslužio rekordnih 6,12 miliona putnika. Trenutno je ukupan kapacitet sedišta u avionima za predstojeće leto za 10 odsto manji u odnosu na nivo u 2019.Međutim u tu brojku nije još uključeno šest novih linija Er Srbije koje će krenuti sa radom od aprila, kao i nove dodatne destinacije koje će prevoznik predstaviti u narednom periodu. Treba dodati i čarter letove koji su prošle godine nadmašile prepandemijski nivo. Prošle godine aerodorm je procenio da će opslužiti pet miliona putnika u 2022, a očekuje se da će brojke ostvarene pre pandemije dostići 2023.Takođe aerodorm je procenio da će u 2024. godine dostići 6,9 miliona putnika, u 2025. godini 7,3 miliona, a da će u 2026. godini doći na 7,7 miliona putnika.Takođe, strani avio-prevoznici će ove godine povećati broj letova sa aerodroma Nikola Tesla, uključujući Eurowings, Wizz Air i Aegan Airlines koje će uvesti nove rute, dok će Turkish Airlines, KLM, LOT, Flydubai pojačati broj postojećih usluga.Luxair, AnadoluJet, Eurowings, Wizz Air Abu Dhabi i KLM planiraju da po prvi put rade celu letnju sezonu na beogradskom aerodormu. Međunarodni savet aerodorma za Evropu nedavno je naveo da je broj putnika na aerodormu značajno nadmašio evropski prosek. "Put ka oporavku biće dug, ali je već jasno da je oporavak za beogradskom aerodoromu brži nego za ostale. Gledajući u budućnost, vidimo mogućnost da se beogradski aerodorom pozicionira kao čvorište za istočnu Evropu", naveli su.

PKS: Obuke o inovativnim tehnologijama za privrednike i službenike

Privredna komora Srbije pokrenula je onlajn obuke namanjene državnim službenicima i poslodavcima kako bi ih upoznala sa novim modelima poslovanja u zemlji i svetu, kroz upotrebu inovativnih tehnologija poput blokčejna, veštačke inteligencije i mašinskog učenja, robota, dronova, 3D štampe. Obuke pokrivaju sedam najaktuelnijih tema: Veštačka inteligencija i mašinsko učenje, Blokčejn, Digitalna ekonomija, Internet stvari, Roboti i dronovi, Virtuelna i proširena realnost, 3D štampa.Polaznici koji odslušaju svih sedam tema mogu preuzeti sertifikat o završenoj obuci."Obuke omogućavaju da svaka kompanija postane digitalna i počne da generiše nove vrste prihoda koristeći savremene modele poslovanja, kao i da državni službenici ovladaju novim tehnologijama u javnoj upotrebi u Srbiji i svetu", rekla je Ivana Kovačević, rukovodilac Službe za edukaciju u Privrednoj komori Srbije.Kreiraj profil i pronađi biznis partnera u regionuZa polaznike obuka su pripremljeni priručnik i interaktivni edukativni materijali, a učestvuju eksperti iz Centra za digitalnu transformaciju PKS, Fakulteta tehničkih nauka, Kabineta predsednice Vlade, kompanija ECD, Polyhedre, Digital Mind-a, navodi PKS.Obuke su kreirane u saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade, Nacionalnom akademijom za javnu upravu, Fondacijom Petlja i UNDP, a dostupne su preko e-learning platformi Privredne komore Srbije i Nacionalne akademije za javnu upravu.Klasteri: Put do uspeha malih i srednjih preduzeća

Zlatiborska gondola kupuje još 19 kabina za pola miliona evra

Javno preduzeće "Gold gondola" sa Zlatibora kupuje 19 novih kabina francunskog proizvođača Poma. Procenjena vrednost nabavke je 60 miliona dinara bez obračunatog PDV-a, odnosno oko 510 hiljada evra.Kabine će biti nabavljene u okviru pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva što znači da će preduzeće samo birati od koga će ih kupiti. Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Kako se navodi u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka, na gondoli su već instalirane kabine proizvođača Poma i zbog toga se dodatne kabine mogu poručiti isključivo od iste kompanije "zbog specifičnosti i jednoobraznosti sistema".Gondola na Zlatiboru je u rad puštena u januaru 2021. godine. Trenutno raspolaže sa 54 kabine, a na liniju se može instalirati maksimalno je 90 kabina."Tokom jednogodišnjeg rada gondole pokazala se potreba za nabavkom dodatnog broja kabina koje bi omogućile prevoz većeg broja putnika i dodatnu zaradu za kompaniju 'Gold Gondola'", navodi se u tenderskoj dokumentaciji.Od početka rada, zlatiborska gondola je prevezla blizu 300.000 putnika a u prvih 20 dana januara ove godine 30 hiljada, objavio je portal Nova.rs.Vlasti nisu odustale od gradnje gondole na Kalemegdanu? Kako prenose, prvobitnim planom JP „Gold gondola“ bio je definisan znatno manji broj posetilaca, 80 hiljada prodatih karata godišnje. Pošto je taj broj u prvoj godini uvećan za više od tri puta, planira se povećanje kapaciteta, odsnosno kupovina novih kabina."Potreba za dodatnim kapacitetom jeste i to što je od ove godine gondola na usluzi skijašima koji se njome prevoze do skijališta Tornik. Oni gondolu najčešće koriste u prvim jutarnjim vožnjama koje smo uskladili sa početkom rada skijališta i u popodne, kada se vraćaju sa skijanja. Na početnoj stanici, skijašima koji kupe kartu za ski pass odobrili smo popust na kartu vožnje gondolom od 50 odsto, što je zajednička politika izlaženja u susret i stvaranju boljih uslova za naše turiste", rekla je direktorka JP „Gold gondola“ Bojana Božanić za Nova.rs.

Noć ideja 27. januara pod sloganom „Re-konstruisati zajedno“

Manifestacija Noć ideja koju organizuju Francuski instituti širom sveta, svake godine, poslednjeg četvrtka u januaru, održaće se ove godine 27. januara u knjižari Zenit u Novom Sadu, saopštio je Francuski Institut u Srbiji. Participativnog karaktera, namenjena je širokoj publici, uz učešće kreativaca, intelektualaca i predstavnika civilnog društva u razgovorima, debatama, okruglim stolovima, ali i projekcijama, umetničkim izvedbama koje svako od učesnika osmišljava na svoj način, u odnosu na zadatu temu, a ovogodišnja tema glasi re-konstruisati zajedno, navodi se u saopštenju.Francuski institut u Srbiji pozvao je lokalne i evropske partnere na saradnju u osmišljavanju i realizaciji eksperimentalne Noći ideja u Novom Sadu, prestonici evropske kulture. Ove godine biće posvećena (re)konstrukciji zajedništva sa LGBTQI+ osobama, sa ciljem isticanja vrednosti solidarnosti, tolerancije, slobode i različitosti.Noć ideja otvoriće ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar, koji će u svom onlajn obraćanju govoriti o značaju ove manifestacije, posebno u okviru predsedavanja Francuske Evropskom unijom.U neformalnim razgovorima, koje će voditi Duška Latas (EU Info point Novi Sad), učestvovaće: Kristijan Ranđelović (XY spectrum), Adrien Delaby (RISE), Zona Zarić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Marijana Cvetković (Stanica savremeni ples), Laurent Dréano (Maison de la culture, Amiens).RISE – Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike je projekat za motivisane i posvećene mlade ljude, koji su spremni da uče i da donose promene za dobrobit Zapadnog Balkana. Podržava socijalno preduzetničke ideje koje bi region učinile boljim mestom. To je besplatni program podrške razvoju ideja socijalnog preduzetništva na Zapadnom Balkanu.Grupa Izađi, koja je jedno od brojnih udruženja koja su dobila podršku u okviru programa RISE, a nastala je kao odgovor na potrebu mladih LGBT osoba da se druže, udružuju i deluju u svojoj zajednici. Njihova misija je društvo u kojem LGBT osobe imaju mogućnosti da u potpunosti ostvare svoje potencijale, a na tome rade kroz 4 osnovna strateška programa: omladinski rad i edukacija mladih, psihološko savetovalište i edukacija stručnjaka, promocija ciljeva njihove zajednice u javnosti, organizacioni razvoj.XY Spectrum je prvo udruženje u Srbiji koje se bavi pravima interseks/međupolnih i trans osoba i njihovim porodicama, u cilju poboljšanja njihovog statusa i kvaliteta života. Rad udruženja podržavaju Savet Evrope i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.Feminist Futures je evropski program koji podstiče društveni dijalog kroz umetnost. Osnovni cilj projekta je borba protiv nejednakosti na polju savremene scenske umetnosti.

Zakon o socijalnoj karti primenjuje se od 1. marta

Primena Zakona o socijalnoj karti, koji je u januaru 2021. godine donet uz obećanja kako će se njime rešiti nagomilani problemi u sistemu socijalne zaštite, počeće prvog marta.Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava kaže da će se socijalnom kartom prikupljati oko 140 različitih podataka o korisniku socijalne pomoći."Da li su količina i obim podataka koji se prikupljaju zaista neophodni za dobijanje socijalne pomoći, koja u Srbiji prelazi tek nešto više od 77 evra mesečno po pojedincu, ključno je pitanje za razumevanje toga šta nam donosi ovaj Zakon. Uzgred, tu socijalnu pomoć ogromna većina korisnika prima samo devet meseci u kalendarskoj godini, jer postoji prekid u davanjima za sve one koji se smatraju radno sposobnim. Za njih siromaštvo tri meseca godišnje ide na pauzu", kaže Ćurčić. Tako se u Socijalnoj karti prikupljaju podaci koji se tiču primanja korisnika novčane socijalne pomoći (koje centri za socijalni rad već poseduju), prikuplja se matični broj, informacije o invaliditetu, mestu i vremenu zaključenja braka, kao i brojni drugi podaci, navodi on. Takođe, Socijalnom kartom će se obrađivati i podaci o bivšim vanbračnim partnerima korisnika sistema socijalne zaštite i o prihodima ovih bivših vanbračnih partnera. "Svako razuman rekao bi da prikupljanje oko 140 ličnih podataka pojedinca koji je u stanju socijalne potrebe nije neophodno. Ovo posebno jer je krovnim propisom u ovoj oblasti – Zakonom o socijalnoj zaštiti i njegovim podzakonskim aktima - propisano šta je sve važno znati o korisniku novčane socijalne pomoći onda kad se on obrati centru za socijalni rad", kaže on. Prema njegovoj oceni zbog toga je obrada ovog mora ličnih podataka nepropocionalna svrsi koja se njome želi postići. Ta obrada neće skoro ni na koji način unaprediti sistem socijalne zaštite, jedino će ubrzati razmenu podataka između institucija koje će na osnovu automatske informacije iz sistema brže dolaziti do saznanja kada neko „ispada“ preko cenzusa – onda kada ima primanja preko već 77 evra mesečno. Potrebno nam je više efikasnosti i osetljivosti za potrebe korisnika sistema socijalne zaštite, tako se dolazi do sistema koji je pravedan za najsiromašnije i koji je zasnovan na ljudskim pravima. Međutim, do toga se ne dolazi neproporcionalnom obradom podataka o ličnosti korisnika novčane socijalne pomoći. Na jučerašnjem panelu posvećenom zaštiti podataka o ličnosti i diskriminaciji posebno osetljivih kategorija stanovništva na Nedelji privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija organizuje od 24. do 27. januara.

Pet domaćih startapa predstaviće se svetskim investitorima u Dubaiju

Startapi iz Srbije imaju mogućnost da do 7. februara apliciraju za učešće na globalnom investicionom skupu i startap takmičenju AIM 2022 koji će se održati od 29. do 31. marta 2022. godine u okviru svetske izložbe Expo2020 u Dubaiju.Naučno - tehnološki park Beograd saopštio je da će na lokalnom takmičenju biti odabrano do pet startapa iz Srbije koji će dobiti mogućnost da se predstave globalnoj publici i investitorima u UAE. "Najboljem među 5 odabranih startapa (lokalnom pobedniku) biće obezbeđen i direktan plasman u globalno finale AIM Startup 2022 takmičenja, dok će preostala četiri startapa dobiti priliku da učestvuju u pitch takmičenju i bore se za kvalifikaciju u veliko finale", piše u saopštenju.Učešće startapa iz Srbije omogućiće NTP Beograd, u saradnji sa Annual Investment Meeting (AIM), vodećom investicionom platformom na Bliskom Istoku i Severnoj Africi,.Prijave su otvorene do 7. februara.Pravo učešća na lokalnom takmičenju imaju startap kompanije sa do 50 zaposlenih, u većinskom srpskom vlasništvu, koje su u dosadašnjem razvoju prikupile finansiranje od najmanje 50.000 evra i nisu starije od 10 godina.Kriterijumi po kojima će se ocenjivati su: iskustvo i ekspertiza tima, tržište i biznis model, dosadašnji razultati i planovi, industrija u kojoj startap posluje, pitch deck i značaj učešća na AIM događaju za dalji razvoj startapa.

Ponovo otkazana prodaja Memorijalnog centra Boško Buha

Na mestu gde je stradao narodni heroj planirana je izgradnja odmarališta...

Najrazvijenim opštinama 360 miliona u 2022. godini

Programom podrške ove godine je za unapređenje izrazito nedovoljno razvojenih opština opredeljeno ukupno 360 miliona dinara, između ostalog za projekte izgradnje komunalne infrastrukture, izgradnju i rekonstrukciju objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, otklanjanje elementarnih nepogoda, suzbijanje i sprečavanje koronavirusa. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju programa podrške unapređenju razvoja nedovoljno razvijenih opština (lokalne samouprave iz četvrte grupe) za 2022. godine. Program će sporovoditi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije.Pravo na podnošenje prijave projekta i zahteva za mere podrške imaju jedinice lokalne samouprave koje čine četvrtu grupu izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave, odnosno čiji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Lokalne samouprave koje spadaju u četvrtu grupu su: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitorađa, Кnjaževac, Кrupanj, Кuršumlija, Кučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš, Opovo, Petrovac na Mlavi, Preševo, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava.1. Novac je namenjen za projekte unapređenje infrastruktrunih kapaciteta, za koje je od ukupnog iznosa opredeljeno 320 miliona dinara.Tu spada izgradnja i rekonstrukcija komunalne infrastrukture, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta i vodoprivrede, kao i opremanje ovih objekata, nabavku opreme u funkciji obavljanja delatnosti iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave.2. Osatak, 40 miliona dinara, namenjen je za mere podrške radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava.Ta sredstva se mogu koristiti za nabavku opreme radi normalizacije rada jedinice lokalne samouprave i njenih ustanova, službi i javnih preduzeća, u slučajevima kada nastupe vanredne okolnosti ili poremećaji u funkcionisanju, za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, kao i za sredstava za materijalne troškove za sprečavanje i suzbijanje koronavirusa. Kabinet ministra projekte sufinansira u iznosu od 40 do 80 odsto, sa maksimalnim učešćem do osam miliona dinara. Mera podrške se finansira 100 odsto. Кriterijumi za ocenjivanje prijava biće održivost projekta, broj potencijalno obuhvaćenih korisnika obuhvaćenih, sopstveno učešće i efekat projekta na kvalitet života.

Strazbur presudio: Srbija mora da nadoknadi štetu slepim šahistima

Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Srbija dužna da slepim šahistima kojima nisu isplaćene nagrade i beneficije nadoknadi štetu.Srbija treba da četvorici šahista isplati po 4.500 evra na ime nematarijalne štete kao i da obezbedi sve finansijske beneficije i nagrade na koje bi imali pravo da su dobrovideći šahisti, uključujući i pripadajuće kamate.Četvorica šahista, Branko Negovanovć, Sretko Avram, Živa Markov i Dragoljub Baretić, su između 1961. i 1992. godine osovojili niz medalja na šahovskim olimpijadama za slepe. Najveći uspeh postigao je Baretić koji je osvojio zlatnu medalju, dok su Negovanović, Avram i Markov osvojili srebrne medalje.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Uprkos uspesima, šahistima nisu dodeljene nagrade i nacionalne priznanja zbog čega su 2009. godine podneli tužbu protiv Srbije. Tvrdili su da su bili diskriminisani u poređenju sa drugim sportistima sa sličnim dostignućima.Oni su tražili sudsku potvrdu da su bili diskriminisani, kao i obeštećenje za materijalnu i nematerijalnmu štetu koji su pretrpeli.Iako je Osnovni sud u Novom Sadu presudio u korist šahista, ovu odluku pobio je Apelacioni sud u Novom Sadu, tvrdivši da šahovska olimipijada slepih nije bila navedena u uredbi kojom su regulisana nacionalna priznanja i nagrade."Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji" tapka u mestu Nakon toga, obratili su se i Ustavnom sudu koji je 2015. godine odbio njihovu žalbu.Kako je preneo portal Dnevnik, profesor Dragoljub Baretić, FIDE majstor, bio je najtrofejniji član Šakovskog kluba "Anpasan", a preminuo je 2018. godine.

U prošlom tromesečju 1,8 milijardi evra obrta na tržištu nepokretnosti

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu prošle godine u Srbiji bio je 37.500, što je za 12,6 odsto više nego u četvrtom kvartalu 2020. godine, prema Izveštaju Republičkog geodetskog zavodan(RGZ).Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra, što je povećanje od 33,8 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine, navodi se u Izveštaju. Ukoliko se uporedi sa količinom novca na tržištu u odnosu na treći kvartal prethodne godine zabeleženo je povećanje od 18,2 odsto, saopštio je Republički geodetski zavod.U četvrtom kvartalu prošle godine najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova sa 51 odsto učešća, odnosno promet od 902,1 milion evra, od čega je, prema izveštaju, samo u Beogradu izdvojeno 541,9 miliona evra.Za stambene objekte (kuće, vikendice i stambene zgrade) izdvojeno je 188,5 miliona evra (11 odsto), za građevinsko zemljište 125,8 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 102,2 miliona evra (šest odsto) dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 68,2 miliona evra (četiri odsto), navodi se u Izveštaju RGZ.Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U četvrtom kvartalu prošle godine 30 odsto stanova u Srbiji plaćeno je preko kredita. Najviše iz kredita stbovi su kupljeni u tom periodu U Kragujevcu (35 odsto), Beogradu, Nišu i Novom Sadu po 34 odsto, objavljneo je u Izveštaju RGZ.Prosečna cena stanova u Beogradu, u četvrom kvartalu 2021. godine u Beogradu na vodi iznosila je 3.417 evra, West 65 3.347 evra, Novi Dorćol 3.146, K Discrit 2.767, Plato Bežanija 2.100 evra. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata u Avenia Garden Residence je 1.460 evra, u Kragujevcu (Panorama Erdoglija) 1.010 evra.

Centralni registar vrednosnih hartija od leta deo Evroklira

Centralni registar hartija od vrednosti tokom leta postaje deo Evroklira, jedne od najvećih svetskih finansijskih kuća, prenele su Večernje novosti. Prema rečima ministra finasija Siniše Malog, to će doprineti povoljnijim kamatnim stopama za Srbiju, njene građane i privredu."Tokom jeseni ćemo imati testiranje sistema i već od januara očekujem velike emisije i definitivno ulazak u sistem Evroklira (Euroclear)", rekao je ministar finansija Siniša Mali.Prema njegovim rečima, to će za Srbiju značiti veliki korak na kome se radi već dve godine. Evroklir kako dodaje okuplja veliki broj najvećih i najvažnijih investitora, a sa ulaskom na tu platformu očekuje još veću konkurenciju i još veći broj investitora koji su zainteresovani za ulaganje u naše državne hartije od vrednosti.KOLIKO JE NARODNA BANKA SRBIJE NEZAVISNA OD STRANAKA "Veća konkurencija podrazumeva manje kamatne stope za našu državu i samim tim za privredu i građane", rekao je Mali.On je dodao da je krajnji cilj da Srbija tokom ove ili najkasnije početkom sledeće godine dobije investicioni rejting. Mali smatra da će Srbija kroz to partnerstvo i razvoj tržišta kapitala doći na mesto koje zaslužuje."To je mesto razvijenih zemalja Evrope", rekao je ministar finansija.Klijenti Evroklira su iz više od 90 zemalja sveta, a korisnici usluga su brokersko-dilerska društva, centralne, poslovne i investicione banke, kao i emiteri hartija od vrednosti.Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Najlošiji rezultat Srbije u oblasti korupcije u protekloj deceniji

Pustimo institucije da rade svoj posao...

Kabinet ministra daje bespovratna sredstva za promociju inovacija

Vlada Srbije opredelila je 70 miliona dinara za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva putem manifestacija, promotivnih kampanja, štampanih i multimedijalnih piblikacija, kao i sprovođenjem programa mentorstva u 2022. godini. Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu.Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Produkcija TV emisija, okrugli stolovu, mentorstvo, fokus grupeMaksimalno 23 miliona dinara po odobrenom projektu namenjeno je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje u sredstvima javnog informisanja o značaju razvoja inovacija (izrada kreativnih rešenja, produkcija TV emisija, promotivne kampanje u elektronskim i štampanim medijima). Za organizaciju manifestacija (konferencije, okrugli stolovi, radionice) koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva namenjeno je do 20 miliona dinara po projektu. Maksimalno pet miliona dinara po odobrenom projektu je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka čiji je cilj promocija inovacija u funkciji podizanja efikasnosti i unapređenja procesa rada u preduzećima. Do pet miliona po projketu namenjeno je za izradu i sprovođenje istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Srbiji (terenska, telefonska istraživanja, fokus grupe).Maksimalno 10 miliona dinara namenjeno je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji (izrada plakata, brošura, video materijala).Za sprovođenje projekata čiji je cilj digitalizacija uživanja kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda namenjeno je do pet miliona dinara po odobrenom projektu. Cilj programa je, kako piše u uredbi, informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih, "o sistemskim merama koje sprovodi Vlada u cilju razvoja tehnoloških i društvenih inovacija, inovacionog ekosistema, inovacionog preduzetništva i inovacione infrastrukture".Ko ima pravo da konkuriše? Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima organizacija koja konkuriše zajedno sa jedinicom lokalne samouprave koja ima više od 150.000 stanovnika.Organizacija treba da je registrovana u Agenciji za privredne registre, da ima izrađen detaljan akcioni plan projekta, detaljan budžet projekta, da je izmirila obaveze po osnovu poreza i doprinosa i lokalnih dažbina. Od organizacije koja želi da konkuriše se traži i da poseduje iskustvo u konkretnoj oblasti, i neophodne tehničke i kadrovske kapacitete kojima može da obezbedi uspešnu realizaciju projekta. Prijavom može da se konkuriše za sredstva za realizaciju samo jedne mere predviđene Programom.Srbija je sredstava za promociju inovacija opredelila po ugledu na Švajcarsku, Finsku, Izrael, koje već decenijama sprovode sistemske mere za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva, piše u Uredbi. Ove države su, kako piše, mereno prema globalnom indeksu inovativnosti, vodeće u svetu."Realizacijom ovog programa Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju na preduzetnički način, kao i da ih ohrabri da u većoj meri osnivaju svoje inovacione i tehnološke startap kompanije". Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava nemaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje nisu opravdale sredstva dobijena na osnovu istog ovog programa u 2021.Javni konkurs će raspisati Kabinest ministra nakon usvajanja programa, a rok za prijave biće od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, a plaćanja izvršena do 31. decembra 2022. godine. Pravdanje utrošenih sredstava mora da se izvrši najkasnije do 15. februara 2023. godine, piše u Uredbi.

ProductDock organizuje tromesečnu Java praksu za studente i diplomce

Kompanija ProductDock organizuje "Rookie Boot Camp", tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju programski jezik Javu, prenosi Netokracija. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u toj kompaniji.Program će, kako se napominje biti organizovan u novosadskoj kancelariji te kompanije od 1. marta. Praksa je plaćena a rok za prijavu je 31. januar. Otvorene su četiri pozicije za praksu. Praksa je osmišljena i organizovana kao simulacija realnog projekta, sa svim izazovima rada na projektu koji je naručen od strane klijenta, ali bez dodatnog pritiska.Dodatne informacije mogu da se pronađu na sledećem LINKU.Na taj način će kako se objašnjava, polaznici će moći da se prilagode agilnom načinu rada i upoznaju sa procesima planiranja i analiziranja koda pre nego što dođu u direktan kontakt sa projektom koji se isporučuje klijentu, mkoći će da vide rezultat svog rada, kao i da ga upotrebe.Studentima završnih godina ili nedavno svršenim studentima tokom prakse biće na raspolaganju i mentor koji će sa njima prolaziti kroz projekat osam sati dnevno, pet dana u nedelji.U Srbiji prošle godine osnovano skoro 10.000 preduzeća Praksa se po prvi put održava u Novom Sadu, ali njen koncept je osmišljen pre tri godine i već je nekoliko puta primenjen u ProductDock-ovim kancelarijama u Bosni i Hercegovini. Kako ističu iz te kompanije, mnoge njihove kolege su putem prakse postale deo ProductDock tima.Kako bi postali deo programa, zainteresovani bi trebalo da proslede svoju prijavu, a jedini preduslovi su poznavanje osnova programiranja u Javi, kao i da organizatorima proslede svoju radnu biografiju.Mentor će upoznati polaznike sa planiranjem i razvojem projekta od nule, uz pomoć jezika i tehnologija kao što su Java, Spring, Microservices, Kafka, Google Cloud Platform.Pritom, kroz ceo proces biće u prilici da dobiju detaljne komentare u vezi sa svojim kodom , a imaće priliku i da nauče kako da "automatski" isporuče aplikaciju. Serveri i tehnologije Jenkins, Pipelines, Maven/Gradle i CI/CD, kako se naglašava, biće im biti deo svakodnevne rutine.

Za preduzetnice 100 miliona dinara u 2022. godini

Ministarstvo privrede raspisalo je javni pozi za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini u iznosu od 100 miliona dinara.Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj.Pravo da se prijave na javni poziv imaju preduzetnici i mikro i mala preduzeća koja su registrovana u APR-u od 2017. do 2022. (ulljučujući 2022.), zatim, čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena, starosti do 35 godina, objavilo je Ministarstvo privrede.Preduzeća imaju pravo na finansijsku podršku u iznosu do 35 odsto vrednosti ulaganja, odnosno 45 odsto za one u lokalnim samoupravama četvrte grupe razvijenosti.Preostali iznos ulaganja biće finansiran iz kredita Fonda sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom do jedne godine i kamatnom stopom od 1 odsto uz garanciju banke ili dva odsto godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja, uz primenu valutne klauzule.Iznos odobrenih sredstava po zahtevu ne može biti manji od 400.000 dinara ni veći od šest miliona dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva privrede.Ulaganja koja se mogu finansirati obuhvataju kupovinu opreme, dostavnih vozila, tekuće održavanje poslovnog i proizvodnog prostora i operativne troškove.Za dodelu bespovratnih sredstava doneta je Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini. U Uredbi se navodi da je cilj Programa podsticanje razvoja preduzetništva i održivog ekonomskog razvoja.Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 31. decembra.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.