Srbija

Dragan Čigoja je novi generalni direktor Lidla Srbija

Dragan Čigoja, novi je generalnoi direktor kompanije Lidl Srbija, koji je do sada kao član uprave imao funkciju direktora Centralnih usluga, saopštila je komanija Lidl Srbija.Čigoja je svoju karijeru započeo u Lidlu u Nemačkoj, nakon čega je došao u Srbiju. Lidl danas broji 57 prodavnica u Srbiji, uz logistički centar u Novoj Pazovi i još jedan u izgradnji u Lapovu, koji će biti otvoren u drugoj polovini godine."Uz veliku odgovornost prema svim rezultatima koje je naša kompanija do sada ostvarila, nastavićemo da i dalje razvijamo poslovanje, sa fokusom na ljude, naše zaposlene i potrošače", izjavio Dragan Čigoja, povodom preuzimanja pozicije generalnog direktora Lidla Srbija.Tomislav Šapina, koji je od 2016. godine vodio Lidl Srbija, nastaviće svoju karijeru u sestrinskoj kompaniji Švarc grupe u Nemačkoj. Na poziciji člana Uprave za Centralne usluge, koju je do sada obavljao Dragan Čigoja, biće Ana Petrović, dok je Sabin Fane član Uprave zadužen za direkciju Nabavke, Ivana Marković članica Uprave za Ljudske resurse i Ivan Kostadinović član Uprave čija je odgovornost direkcija Administracije kompanije Lidl Srbija.Kompanija Lidl, kao deo nemačke Švarc grupe (Schwarz Gruppe), predstavlja jednog od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Nemačkoj i Evropi. Posluje u 32 zemlje širom sveta, sa oko 11.550 prodavnica, kao i više od 200 logističkih centara i skladišta u 30 zemalja sveta. Lidl je u Srbiji svoje prve prodavnice otvorio u oktobru 2018. godine i trenutno ima 57 prodavnica u 34 grada širom zemlje, uz logistički centar u Novoj Pazovi i još jedan u izgradnji u Lapovu, koji će biti otvoren u drugoj polovini godine.Na osnovu sertifikovanja od strane Top Employers Institute za najboljeg poslodavca, Lidl je nosilac sertifikata „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe” za 2021. i 2022. godinu.

Tender za vađenje potonulog broda iz Dunava u Novom Sadu

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je tender za radove na vađenju potonulog plovila iz reke Dunav u Novom Sadu.Plovilo je potrebno izvaditi iz reke kako bi se nastavili radovi na mostu preko Dunava u Novom Sadu.Procenjena vrednost radova je 24 miliona dinara (bez PDV-a). Projekat izgradnje mosta-obilaznice oko Novog Sada, sa pristupnim saobraćajnicama je prepoznat je kao projekat izgradnje i rekonstrukcije javne linijske saobraćajne infrastrukture, od posebnog značaja za Srbiju. "U toku izrade tehničke dokumentacije za most utvrđena je prisutnost potopljenog plovila na koordinatama 408156.292 E 5008796.651 N. U cilju nastavka izvođenja radova na mostu preko Dunava, neophodno je izvršiti radove na uklanjanju potopljenog plovila", piše u konkursnoj dokumentaciji.Elaborat o batometrijskom merenju konstatovao je da se plovilo nalazi uz levu obalu Dunava, van plovnog puta i da je najviše potopljena tačka plovila na 71,92 metra.Objekat je blago zasut peskom sa strane koja je okrenuta obali, piše u dokumentaciji. Ponuđač treba da treba da dokaže da poseduje plovnu dizalicu minimalne nosivosti 100 tona, plovnu skelu nosivosti 80 do 100 tona, ronilačku opremu za istovremeni rad dva ronioca i ostalu neophodnu oprema za rad ronilačke ekipe (ronilačke boce odgovarajućeg kapaciteta sa kompresorom za punjenje boce).Od opreme takođe treba da poseduje i plovni objekat - salmus sa refularnom pumpom za ispumpavanje vode i mulja iz potopljenog objekta, piše u dokumentaciji. Privredni subjekat treba angažuje dva ronioca i dva pomoćnika.Okvirno trajanje ugovora je, kako piše u oglasu o javnoj nabavci, šest meseci.Kao objektivni razlozi za produženje roka smatraju se temperatura niža od -5, pojava leda na reci Dunav i magla u trajanju više od 3 sata u vremenu od 8 do 16 časova, ekstremno niski vodostaji koji u potpunosti onemogućavaju rad mehanizacije. Rok za podnošenje ponuda je 9. mart.

Ko se uselio u Vučićeve jeftine stanove?

Miroslav i Marko Mišković oslobođeni optužbi za utaju poreza

Vlasnik Delta Holdinga Miroslav Mišković i njegov sin Marko Mišković pravosnažno su oslobođeni od optužbi da su utajili porez, prenose Novosti. Odlukom Apelacionog suda u Beogradu preinačena je prvostepena presuda Specijalnog suda kojom je Marko Mšković bio osuđen na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu zbog poreske utaje, a Miroslav Mišković na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu jer mu je u tome pomogao, piše Tanjug. Miškovići su oslobođeni svih sumnji zbog kojih su bili uhapšeni 2011. godine i imaće pravo da traže odštetu od države zbog neosnovanog boravka u pritvoru i višegodišnje blokade imovine.Ranije su oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća.

Sajam automobila od 12. do 15. maja

Automobili, motocikli vraćaju se na Beogradski sajam, prema utvrđenom planu, od 12. do 15. maja 2022. godine i manifestacija će biti održana pod nazivom DDOR Eco BG Car Show 07, saopštila je press služba Beogradskog sajma. U nazivu ove manifestacije dodato je "ECO", što govori o nameri organizatora i uvoznika vozila da izložbena postavka akcentuje vozila sa ekološki naprednim pogonskim rešenjima, automobile na električni pogon, hibride, lake hibride, ali i nove modele sa konvencionalnim pogonima za koje se pretpostavlja da su ekološki unapređeni i da zadovoljavaju visoke ekološke standarde. I podrazumevaju se najreprezentativniji predstavnici "klasičnog" programa.Iako neki od razloga za gotovo trogodišnju sajamsku apstinenciju nisu sasvim nestali - zdravstveni aspekt globalne pandemije još uvek je značajan ograničavajući faktor, problemi u međunarodnom transportu i komunikacijama, interesovanje i optimizam i posetilaca i uvoznika svakim danom su sve veći, navodi se u saopštenju."Predstojeći Sajam automobila će se održati u uslovima očekivano smanjenog komercijalnog efekta u smislu prodaje vozila, zbog nedostatka novih vozila na tržištu, ali istovremeno uz ogromno interesovanje medija, stručne i široke javnosti za modele vozila koja već sada nude najnovija pogonska rešenja, a čija se potpuna komercijalizacija očekuje u bliskoj budućnosti", navodi se u saopštenju.Zajedno sa sajmom automobila, od 12. do 15. maja biće održan i 14. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopešn", koji je u pogledu posledica pandemije kovida-19 doveden u nepovoljnu situaciju sličnu onoj u vezi sa sajmom automobila. Sudeći po interesovanju i entuzijazmu predstavnika brendova iz ovog segmenta, može se očekivati veoma atraktivna sajamska priredba.POLOVNI AUTOMOBILI NAJVIŠE STIŽU IZ FRANCUSKE I NEMAČKE Podsećanja radi, ljubitelji automobila i motocikala poslednji put su imali priliku da posete izložbu na Beogradskom sajmu tokom 54. Međunarodnog salona automobila, održanog u martu 2019. godine.

Stručnjaci: Srbija mora da znatno da poveća robne rezerve

Srbija treba da značajno da poveća sopstvene zalihe osnovnih namirnica zbog rasta cena, krize u odnosima dva velika proizvođača hrane, kao i činjenici da je količina državnih robnih rezervi znatno manja nego...

Inflacija u Evropskoj uniji 5,6 odsto u januaru

Godišnja inflacije u evrozoni iznosila je 5,1 odsto u januaru 2022. godine, a u Evropskoj uniji 5,6 odsto, saopštio je Eurostat. I u evrozoni i u Evropskoj uniji inflacija je porasla u odnosu na decembar 2021. godine, kada je iznosila 5, odnosno 5,3 odsto. U isto vreme prošle godine inflacija u evrozoni iznosila je 0,9 odsto, a u EU 1,2 odsto. Litvanija je imala najvišu godišnju inflaciju (12,3 odsto), slede Estoniji (11 odsto) i Češka (8,8 odsto).Najnižu godišnju inflaciju zabeležile su Francuska (3,3 odsto), Portugal (3,4 odsto) i Švedska (3,9 odsto).Inflacija u januaru 8,2 odstoNBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaU poređenju sa decembrom, godišnja inflacija je opala u osam država članica i porasla u devetnaest.U januaru, najveći udeo u godišnjoj inflaciji evrozone imali su energenti, usluge, hrana, alkohol i duvan, neenergetska industrijska dobra.

Kärcher centar u Beogradu – mesto gde stanuju uređaji za čišćenje

O značaju čistog kućnog i poslovnog okruženja suvišno je govoriti, a pored ključnog uticaja na zdravlje čisto okruženje ostavlja i jak vizuelni efekat. Budimo iskreni, većina ljudi voli da je oko njih...

Zaštitnik preduzetnika: Ko zaslužuje glas privrede na izborima?

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" smatra da Vlada koja se ovako ponaša ne zaslužuje glas privatnog sektora na predstojećim izborima i zbog toga su uputili zahtev svim listama koje će se na predstojećim izborima nadmetati za državne funkcije da daju svoje mišljenje za rešavanje ključnih problema za privredu, kako bi Udruženje stvorilo jasnu sliku ko zaslužuje glas milion i po ljudi koji rade u privatnom sektoru. Najvažnija pitanja na kojima Udruženje Zaštitnik preduzetnika insistira su: smanjenje nameta na male zarade i podizanje neto iznosa kako bi se izjednačio sa potrošačkim korpama, nameti na minimalce su trenutno 60 odsto zbog čega mnogi ne mogu da zarade ni za minimalnu potrošačku korpu. Osim toga, zahtevaju prekid prakse subvencionisanja stranih investitora i preusmeravanje subvencija u razvoj kapaciteta domaće poljoprivrede i prerade "Potrebno je reformisati poreski sistem da bude pravedan i sveobuhvatan umesto haotičnan i pogodan za malverzacije kao što je trenutno. Isto tako, tražimo izjednačavanje prava majki preduzetnica sa ostalim formama radnog odnosa, smanjenje nameta na male biznise i usklađivanje modela poslovanja kroz ukidanje parafiskalnih nameta, pojednostavljenje procedura, fiskalno i administrativno rasterećenje u praksi", navodi se u saopštenju. Neophodno je profesionalizovati državne službe, uključujući Poresku Upravu da bude servis građanima i privredi, a ne sredstvo reketiranja u rukama političara, suzbiti crno tržište kroz smanjenje nameta i revidiranje kaznene regulative na gradacionu i usklađenu sa ekonomskom moći privrednika, tako da legalno poslovanje bude višestruko isplativije, saopštilo je ovo Udruženje. Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije traži da zakoni da važe jednako za sve, uključujući državne funkcionere i njihove saradnike, da se procesuiraju akteri afera u kojima je državni budžet zloupotrebljen uključujući odgovorne u Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija, zatim da se ukine naplata natpisa na privatnoj svojini što se trenutno praktikuje u Beogradu i još nekim lokalnim samoupravama.

UNICEF i Viber udruženi u borbi protiv vršnjačkog nasilja

UNICEF u Srbiji je lansirao novi besplatan paket U-Report Viber stikera sa sloganom "Stop nasilju!" povodom Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, navodi se u saopštenju. Stikeri s...

Vezisti u diplomatiji dobijaju beneficirani radni staž

Zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova i ambasadama koji rade na poslovima kriptozaštite dobijaju benificirani radni staž, predviđeno je pravilnikom koji su sporazumno doneli ministar spoljnih poslova i ministarka za rad.Zaposlenima koji obavljaju poslove kriptozaštite informacija, izrađuju dokumenata kriptozaštite ili obučavaju kadrove za ove poslove svakih 12 meseci rada biće računato kao 16 meseci staža osiguranja.Beneficirani radni staž i vatrogascima na aerodromu Radna mesta koja su obuhvaćena pravilnikom su iz odeljenja za informatiku i telekomuniakcije, odseka za prenos informacija i telefoniju, odseka za zaštitu informacija i odseka za bezbednost infomraciono-komunikacionih sistema. Beneficirani radni staž dobiće i zaposleni na radnom mestu za vezu, informatiku, finanisjske i kancelarijske poslove u trideset ambasada Srbije u inostranstvu, tri misije Srbije u Briselu, Njujorku i Ženevi, kao i u pet konzularnih predstavništava.Pravilnik stupa na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, odnosno 2. marta.Srbija se obavezala da će pojačavati saradnju sa Kinom

Ziđin odustao od geoloških istraživanja na Kosmaju

Kompanija "Serbia Ziđin majning" odustala je od daljih geoloških istraživanja polimetalične mineralizacije na području Babe-Ljuta Strana na Kosmaju, na istražnom polju koje se nalazi na teritoriji opština Barajevo, Sopot i Voždovac. "Odluka je doneta na osnovu analiza koje je kompanija kompanija intenzivno sprovodila o isplativosti nastavka istraživanja, zaštiti životne sredine, kao i nemogućnosti da budu ispunjeni svi uslovi za nastavak dobijanja potrebnih dozvola za istraživanje i nastavak ostalih proceduralnih aktivnosti kada je reč o istraživanju na ovom prostoru", saopštila je kompanija. Ministarstvo rudarstva i energetike juče je na zahtev kompanije Ziđin donelo rešenje kojim prestaju da važe ranije data istražna prava ove kompanije na području Babe - Ljuta strana na Кosmaj za geološka istraživanja više mineralnih sirovina (olovo, cink, bakar, srebro, zlato).Donošenje rešenje kojim je Ministarstvo ukinulo ranije data istražna prava znači da na Кosmaju neće biti ni geoloških istraživanja, niti mogućnosti za eksploataciju rude i otvaranje rudnika.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Vlada ukinula prostorni plan za projekat "Jadar"Istražna prava na ovom području prvobitno su dodeljena 2012. godine privrednom društvu "Balkan eksplorejšen end majning" iz Beograda i potvrđena su po novom zakonu 2015, a zatim produžavana 2017. i 2020. godine, navodi Ministarstvo u saopštenju. U međuvremenu, zbog promene vlasničke strukture kod prvobitnog nosioca prava, istražna prava na ovom području preuzela je kompanija "Serbia Ziđin majning".

Regionalni forum komunikacionih lidera „IZAZOV 2022“ u Beogradu

Regionalni forum komunikacionih lidera – IZAZOV 2022 biće održan 12. i 13. aprila u hotelu Mona Plaza u Beogradu, pod sloganom "Handle with care". Ovo je o interaktivni poslovni događaj, namenjenom profesionalcima iz oblasti marketinga, odnosa s javnošću i digitalnih komunikacija iz kompanija i agencija. Prijavljivljivanje traje do 31. marta, a više informacija možete pronaći na sajtu www.izazovforum.rs"Kroz slogan 'Handle with care' obraćamo se brendovima, odnosno onima koji ih vode, dajući im, na neki način 'uputstvo' kako se poneti u trenutku kada kampanje počinju da zauzimaju vrednosne stavove i artikulišu ih tokom prodajnih aktivnosti. To se ne odnosi nužno na CSR aktivnosti, već bi, naprotiv, to trebalo da bude slogan koji će važiti za svakodnevne kampanje i komunikaciju brendova", rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO Marketing mreže, koja je organizator foruma IZAZOV 2022.Ove godine teme foruma biće, između ostalog, ko su lideri budućnosti; da li je kreativno liderstvo ključno za opstanak i rast kompanije; kako planirati neplanirane scenarije i na najefikasniji način iskoristiti resurse sa kojima raspolažemo; kako pomiriti održivost i profit; kako društveno važne teme integrisati u brend strategiju i svakodnevnu komunikaciju, a 'ne pasti' na klizavom woke terenu; kako danas merimo kreativnu efikasnost; ko je odgovoran za oglašavanje neetičnih brendova i plasiranje brand fake news; ali i ko je potrošač 3.0 i šta očekuje od vašeg brenda; dolazi li vreme preispitivanja lojalnosti i zašto je feedback važan za izgradnju kvalitetnog odnosa klijent-agencija. O stanju na tržištu marketinških komunikacija zemalja u regionu govoriće predstavnici agencija iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.Poseban segment foruma biće posvećen podsticanju dijaloga između agencija i kompanija, kroz različite tipove interaktivnih radionica, a koje ove godine organizuju kompanije Atlantic Štark, Bambi, Frikom, PepsiCo – Marbo Product, Naftna industrija Srbije i Porto Montenegro, a biće predstavljeno i najnovije istraživanje stanja struke u regionu, koje Marketing mreža sprovodi punih osam godina.

Deo radnika Pošte ponovo protestuje

Zaposleni u Pošte Srbije u Zemunu danas su održali protest ispred poslovnice u Glavnoj ulici gde su zahtevali povećanje plata od 17 odsto, isplatu zarade iz viška dobiti i tranformaciju ugovora za kolege koje su angažovane po osnovu privremeno-povremenih poslova. Predsednik Sindikata radnika pošte "Sloga" Stefan Mitrović rekao je za Novu ekonomiju da je povećanje plata koje je najavljivano krajem godine, odrađeno na netransparentan način i vrlo konfuzno. Za sutra je planiran protest ispred sedišta preduzeća u Takovskoj 2 u Beogradu. Mitrović je rekao da se povećanje zarada traži pre svega za ljude koji rade u tehnologiji i za deo njih koji su u administraciji. To je svakako, kaže Mitrović, veći broj zaposlenih, negde oko 10 ili 12 hiljada, od 15 hiljada koliko ima u ovom trenutku u Pošti. Pored povećanja zarada, insistira se, na "hitnoj transformaciji" ugovora za kolege i koleginice koje su angažovane po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima.Zahtev je da njih stotinak, koliko ih ima okvirno, dobiju ugovor na određeno vreme, a da se zaposleni koji su dve ili više godina angažovani po ugovoru na određeno vreme momentalno prime u stalni radni odnos. Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati"Jedan od glavnih zahteva je i hitna isplata zarade iz viška dobiti, takozvane 13 plate koja prvobitno nije predviđena planom poslovodstva za ovu godinu", rekao je Mitrović.Mitrović kaže da je bilo reči da će 13. plata možda biti nakon 31. marta što je, po njegovoj oceni, "apsurd" jer se ne zna u kom će stadijumu biti Vlada i šta će biti posle izbora."To su klasična predizborna obrećanja, mi tražimo da se na papiru garantuje isplata zarade najkasnije do 20 marta tekuće godine". Poslednja isplaćena neto zarada zaposlenih u Pošti Srbije za 2021. godinu iznosila je prosečno 53.817 dinara i niža je u odnosu na istu na nivou republike (65.218 dinara) za 17,5 odsto, piše u Programu poslovanja Pošte za 2022. Povećanje zarada najavljivano "pompezno", a sprovedeno "konfuzno"Program poslovanja Pošte za 2022. predviđao je povećanje mase zarada od 10 odsto.Mitrović navodi da je na portalu Pošte stavljeno da su plate zvanično povećane, ali da je to veoma konfuzno urađeno jer nigde nije precizirano koliko je za koje radno mesto procentualno povećana zarada. "Došli smo u situaciju da kolege zovu iz različitih organizacionih celina gde se žale na nejednakost u povećanju, neko je dobio 1000, 2000, neko 5000 dinara", kaže Mitrović. Mitrović smatra da je sve urađeno "vrlo konfuzno", na jedan netransparentan način i da su ljudi nezadovoljni povećanjem."Nije taj procenat o kome se pričalo i kako je pompezno najavljivano krajem godine", kaže Mitrović.DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobilaMasa sredstava za bruto zarade predviđena Programom poslovanja za 2022. godinu uvećana je za 10 odsto u odnosu na nivo godišnje mase sredstava planirane za poslovnu 2021. godinu.Kako se navodi u Programu poslovanja Pošte za 2022, mesečna dinamika raspodele ukupne novčane mase planirana je tako da u ovoj godini obezbedi rast zarada za grupe pre svega tehnoloških poslova definisanih kolektivnim ugovorom."Umesto da se linearno rasporedi za uvećanje zarade svim zaposlenim, preduzeće bi istu usmerilo samo na zaposlene, a ne na poslovodstvo kao i kada su pitanju zaposleni, diferencirano, sa težištem na radnike u proizvodnji, na tehnološkim radim mestima i sa najnižim primanjima", piše u Programu poslovanja. To bi, kako se navodi, obezbedilo nelinearno povećanje zarada zaposlenih u rasponu od 0 odsto za rukovodioce do 18 odsto za zaposlene na preradi poštanskih pošiljaka.

Najuspešnija „Sezona darivanja“ Novak Đoković Fondacije

Više od 345 hiljada evra prikupljeno je za adaptaciju i opremanje vrtića u opštini Medijana u Nišu i druge projekte, zahvaljujući podršci više od 1.400 velikodušnih pojedinaca i kompanija, petostruko su premašeni ciljevi donatorske kampanje "Sezona darivanja", nakon dupliranja svih donacija od strane osnivača Novaka i Jelene Đoković, saopštila je Novak Đoković Fondacija. "Tradicionalna donatorska kampanja "Sezona darivanja", čiji je cilj da širi svest o značaju ranog obrazovanja i omogući pristup predškolskom obrazovanju što većem broju dece širom Srbije, ostvarila je rekordni uspeh početkom ove godine. Time je Fondacija načinila još jedan korak bliže cilju da do 2030. godine svako dete u Srbiji ima pristup kvalitetnom ra-nom obrazovanju", navodi se u saopštenju.Više od 1.400 ljudi iz 32 zemlje podržalo je kampanju, kao i mnogo kompanija iz Niša, Srbije i inostranstva.Osnivači Fondacije Novak i Jelena Đoković iz godine u godinu tradicionalno dupliraju prikupljenu sumu iz ličnih sredstava, čime je konačno prikupljeno 346.315 evra, pet puta više od prvobitno zacrtanog iznosa, navodi se u saopštenju. NOVAK ĐOKOVIĆ FONDACIJA RENOVIRALA IGRALIŠTA U VRTIĆU "DAMBO"

Produžen rok za izmenu deklaracija na prehrambenim proizvodima

Produžen je rok za izmenu dekleracije prehrambenih proizvoda, pa će priozviđači umesto do 1. marta tu obavezu moći da ispune do 1. januara 2023. godine, saopštila je Privredna komora Srbije."Odlaganje početka primene novog propisa omogućiće proizvođačima da prilagode poslovne procese, kao i da iskoriste postojeću ambalažu i time uštede milione evra" ističu u Privrednoj komori Srbije.Na zahtev proizvođača iz sektora prehrambene industrije, PKS je uputila inicijativu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za odlaganje primene propisa koji reguliše deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane. Viši savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Saška Biorčević, objasnila je da prema poslednjim izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, obaveza proizvođača je da postojeće deklaracije izmene i prilagode novim odredbama koje se odnose na navođenje zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla glavnog sastojka.Milena Cvetković, direktorka operacija u Fabrici dečje hrane u Dobanovcima kaže da su zahvaljujući odlaganju primene obaveze o deklarisanju samo u toj kompaniji sprečeni gubici od oko stotinu hiljada evra, kao i ogromni troškovi za čitavu prehrambenu industriju.Pandemija je nametnula dodatno otežane uslove, pa su proizvođači bili u obavezi da od dobavljača naručuju velike minimalne količine pakovanja, što je dodatno otežalo operativno prilagođavanje novim propisima."Veoma smo zahvalni na angažovanju da se odgodi rok obaveze deklarisanja proizvoda, jer smo zbog pandemije, imali poteškoća u pristupačnosti i nabavci, kao i planiranju korišćenja ambalaža u predviđenim rokovima", kaže Milica Živanović direktorka razvoja u kompaniji Frikom d.o.o.Prema našim analizama Privredne komore Srbije bilo je ugroženo 3,5 miliona komada ambalažnog materijala, što bi predstavljalo veliki gubitak za kompaniju.

Finansijska direktora EMS-a prešla u Er Srbiju

Marija Sokić, doskorašnja izvršna direktorka za finansije Elektromreža Srbije (EMS), je krajem januara imenovana za članicu izvršnog odbora Er Srbije (Air Serbia).Prestala je da bude članica odbora direktora EMS početkom februara, a na njeno mesto imenovan je Ivan Jovićević.Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati? Osim Sokić, u izvršnom odboru Er Srbije su i Branislav Malović, Goran Grozdanić i Juri Marek iz Češke.Sokić je predsednica i članica izvršnog odbora Komercijalne banke od aprila 2019. do januara 2021. godine.Kako navodi u svojoj biografiji, karijeru je započela u Kapital banci, nakon čega je radila u Nacionalnoj štedionici (EFG), Marfin banci i Atlantik grupi.Jelena Matejić (Elektromreže Srbije): Spremni smo da priključimo vetroparkove u Banatu

Novac u gnezdu japanskih prepelica

Za proizvodnju prepeličjih jaja potrebna su mala ulaganja, da bi biznis bio isplativ potrebno je naći stalne kupce, kaže Ivana Zdravković, koja je počela da se bavi ovim poslom u Beogradu još kao student veterine. Od 200 prepelica koliko ih ima mesečno dobije oko 2.800 jaja. "Pokretanje ovog biznisa nije skupo. Sećam se kad smo krenuli, moja porodica je uložila 100 evra, što nije mnogo da se rizikuje. Proizvodnja je isplativa, samo je neophodno rasprodati jaja. Generalno proizvođači jaja od prepelica imaju problem sa prodajom, jer ljudi nisu upoznati o nutritivnim vrednostima ovih jaja. Na sreću, uspela sam da pronađem kupce, koji su sada moje stalne mušterije", kaže Ivana. Nedeljno proizvode oko 700 jaja, prodaju ih po preporuci, ali mnogo kupaca su našli preko grupe “Mali proizvođači hrane u Srbiji” na Facebook-u."Ovim poslom počela sam da se bavim kao student na Veterinarskom fakultetu, dobila sam od roditelja 20 prepelica, 2019. godine. U to vreme, moja mlađa sestra Dragana imala je anemiju i doktor joj je preporučio da pije sirova prepeličja jaja. Kada sam videla da su njoj jaja pomogla, zainteresovala sam se, istraživala o tome, pronašla sam naučne radove i tako je sve krenulo. Kasnije sam jato povećavala. Spojila sam veterinu sa ovim veličanstvenim pticama i napravila mali biznis", kaže Zdravković. Uzgajanje ovih ptica nije komplikovano, za njihovu hranu osnova su žitarice, kukuruz i pšenica. “Kad se upoznaju ove ptice, onda je i proizvodnja laka. Specijalna hrana za prepelice se ne može naći na tržištu. Prepelice vole mir, čistu vodu i salatu uz obrok: kupus, bundevu, šargarepu, lubenicu i jabuke”, kaže Zdravković.

Građani sprečili projekat spaljivanja plastike u Apatinu

Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Apatin juče je donelo rešenje kojim se obustavlja postupak procene uticaja na životnu sredinu za Projekat – proizvodni kompleks za reciklažu i prolizu plastike u Apatinu.U obrazloženju se napominje da se nosilac projekta Bionex DOO 11. janurara obratio ovom organu sa zahtevom za postupak procene uticaja na životnu sredinu, ali su tokom trajanja uvida u dokumentaciju dostavljene primedbe na dokumentaciju koju je između ostalih podnelo i udruženje građana "Bez straha" iz Apatina.Ipak 18. februara Bionex je dostavio saopštenje da odustaje od zahteva o proceni uticaja na životnu sredinu.Povodom ovog rešenja putem fejsbuka se oglasilo s UG "Bez straha" istakavši da je dobijena bitka, ali ne i rat. Iz udruženja su čestali građanima na zajedničkoj pobedi, ali su i istakli da cilj i dalje ostaje sprečavanje bilo kakve prerade plastike u Apatinu.UG "Bez straha" je 27. januara uputilo javni poziv za potpisivanje peticije "Stop spalionici" istakavši kao naveći problem činjenicu da će se iz Evropske unije uvoziti sirovine (guma i plastika), u Apatin gde če se vršiti prerada, zagađivati voda i vazduh, širiti štetni uticaji, skladištiti otpad od proizvodnje, a gotov proizvod će se ponovo izvoziti za EU. "Ovakva investicija je pogubna za grad, pa u tome smislu, pozivamo sve bez obzira na politička i verska ubeđenja da stanemo u zajednički front otpora ovakvoj investiciji i da zahtevamo od rukovodstva opštine Apatin da raskine Ugovor sa Bionexom i spreči otpočinjanje radova na izgradnji, koja je zakazana za mart 2022. godine", navedeno je u pozivu. Nakon organozovane peticije opštini Apatin je 7. februara je ona predata, a potpisalo ju je preko tri hiljade građana, koji su time izrazili protivljenje Bionex-u i preradi plastike u ovom gradu.Iz udruženja su takođe apelovali i na to da je doo Bionex osnovana 4. novembra 2020. godine, svega 38 dana pre sednice odbora na kojoj je doneta odluka o prodaji zemljišta za izgradnju spalionice.

Inflacija u januaru 8,2 odsto

Potrošačke cene u januaru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 8,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na decembar 2021. godine, u proseku su cene povećane za 0,8 odsto.U 2021. godini u poređenju sa 2020. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 4 odsto.NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaCene proizvoda i usluga u grupi "reakreacija i kultura" veće su za 1,6 odsto u januaru, u odnosu na prethodni mesec, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića veće 1,4 odsto u januaru u odnosu na decembar. U januaru je oprema za stan i tekuće održavanje poskupela 1,1 odsto, a transport 1 odsto. Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, zdravlje i restorani i hoteli poskupeli su za po 0,4 odsto, a alkoholna pića i duvan i komunikacije 0,1 odsto. U decembru poskupela testenina i mobilna telefonijaNarodna banka Srbije (NBS) navela je ranije da će ukupna inflacija u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa.Od drugog tromesečja NBS očekuje da će inflacija usporiti, a da će krajem godine biti u rasponu 3,5-4 odsto.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.