„Po stopi obolevanja od raka dojke Srbija se nalazi u skupu zemalja srednjeg rizika, dok je po stopi umiranja pacijentkinja na drugom mestu u Evropi. Pored rane dijagnostike, dostupnost modernih terapi...
Peta po redu konferencija „Intelektualna svojina i internet 2020“ održana je 4. septembra. Za razliku od prethodnih godina, umesto u prostorijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, konfer...
Kompanija Huawei je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbije, a nedavno potpisani sporazum sa Kosovom u Vašingtonu mogao bi našu zemlju da svrsta u koaliciju država koje tu komapniju polako izbacuju sa svojih tržišta.Posebna stavka sporazuma, kako je preneo portal Slobodna Evropa odnosi se i na izgradnju infrastrukture za 5G internet mrežu.„Obe strane će zabraniti upotrebu 5G mreže u okviru svoje mrežne infrastrukture, koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca“, ističe se u sporazumu.Dodaje se da se obe strane obavezuju da će blogovremeno ukloniti takvu opremu i učiniti druge potrebne korake tamo gde je ona već prisutna.Obe strane će se obavezati i da će se posvetiti unapređenju tehnologije i sprečiti nedozvoljene aktivnosti, primenom skrinig i informacionih sistema, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP“, navodi se dalje u sporazumu.Kompanija Huawei Telekom Srbije snabdeva različitim segmentima fiksne mreže, fiksnim pristupnim uređajima, IP/MPLS mrežom, optičkom transportnom mrežom, platformom za payTV servise, pisao je ranije portal Nova ekonomija.ŠTA SU URADILE DRUGE ZEMLJEVlada Velike Britanije nedavno je zabranila korišćenja opreme kineskog dobavljača za 5G mreže, zbog navodnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i britanske infrastrukture.Da bi se sačuvala digitalna ekonomija, kineska oprema se neće "čupati" iz postojećih 2G, 3G, 4G mreža i procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Sjedinjene Američke Države i Slovenija u avgustu su potpisale sporazum o bezbednosti 5G mreže, prilikom posete američkog državnog sekretara Majka Pompea.Portal Politico tada je naveo da je taj sporazum poslednji u nizu između Vašingtona i nekih evropskih prestonica, a da se odnosi na uklanjanje Huawei-a iz izgradnje 5G mreže.U tom sporazumu Slovenačka vlada obećala je da će ispitati da li dobavljači 5G opreme mogu da budu pod uticajem strane vlade da li su transparentni u svojoj korporativnoj strukturi, da li poštuju prava intelektualne svojine i imaju li etičko ponašanje.Pompeo je posle Slovenije bio i u poseti Češkoj i Poljskoj koje već podržavaju američki pristup "rešavanja" problema zvanog Huavej. Isti pakt je sklopljen i sa Rumunijom, Estonijom i Letonijom.U Srbiji, kineski proizvođač je dobro došao i nikada nije dovedena u pitanje saradnja.Kompanija u našoj zemlji ima sporazume sa više ministarstava a najproblematičniji je posao sa MUP-om koji je omogućio postavljanja 1000 Huawei kamera za prepoznavanje lica.PROČITAJTE JOŠ:HUAWEI NAPRAVIO SVOJ PRVI TELEFON BEZ AMERIČKIH ČIPOVA
Nakon oporavka zbog preranog iskakanja iz gnezda kada su se uplašile helikoptera koji je leteo kanjojom Uvca, dve ženke beloglavog supa uspešno su poletele, saopštila je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica.Dodaje se da je treća ptica koja je takođe iskočila iz gnezda zadržana na oporavku, jer je procenjeno da još uvek nije spremna za prvi let.Puštanje ptica obavljeno je u subotu, 5. septembra, na dan kada se obeležava Međunardoni dan zaštite lešinara.Dodaje se da su ptice prethodno markirane i stručno obrađene, kao i da su sasvim lepo poletele. Puštanje ptica na slobodu obavio je tim Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, u saradnji sa JP „Rezervat Uvac“, Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.Početkom avgusta, mnoge građane uznemirila je vest da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad reke Uvac.U cilju zaštite beloglavih supova tada je predložena i potpuna zabrana letova iznad Kanjona reke Uvac, o čemu je naš portal Nove ekonomije takođe pisao.
Izvršiteljka Mirjana Dimirijević ponovo je zakazala iseljenje Vuksanovićima iz doma u kom porodica živi od 1936. godine, iako je objekat izvršenja, kuća od 66 kvadrata iz sudske presude, presta...
Epidemiološka situacija u Srbiji je stabilna, ali treba biti oprezan, jer se u jednom delu naše zemlje ne poštuju mere, izjavio je za RTS epidemiolog Predrag Kon."U Beogradu je u četvrtak i petak jasno uočen povećan broj onih koji se javljaju u kovid ambulantu. Srećna okolnost je što se kod tih ljudi ne nalazi kovid, ali nam ukazuje da polako počinju da se povećavaju akutne respiratorne infekcije i toga ćemo sasvim sigurno imati u narednom periodu. To će otežati rad zdravstvene službe, jer će diferencijacija biti teža" rekao je Kon.Objasnio je da zato insistira na tome da je situacija nesigurna i da ne treba da se opuštamo.Dodao je i da to u ovom trenutku ne smemo da povezujemo sa početkom školske godine, jer je učinjeno sve da tu ne dođe do prenosa virusa.„Ono što je bitno naglasiti to su srednje škole, gde su deca od 15 do 19 godina. To je uzrast u kome se najčešče oboleva i upravo ta generacija je u stanju da prenese infekciju na druge. Zato je poseban osvrt na rizik koji taj školski uzrast nosi “, upozorava Kon.On ipak smatra da škole ne bi trebalo zatvarati, osim u slučaju masovnog obolevanja izvan školskih ustanova, kada ulazak virusa ne bilo moguće kontrolisati.„Kada se pojavi jedan oboleli ništa se posebno ne dešava osim što se čitava ta grupa stavlja pod epidemiološki nadzor koji podrazumeva svakodnevno praćenje u trajanju od dve nedelje. A ako se pojave dva povezana slučaja, čitava grupa ide na onlajn nastavu, pa je u samoizolaciji dve nedelje“, objasnio je epidemiolog.OKO 10-15 ODSTO LJUDI NE POŠTUJE MERE Prema rečima Predraga Kona, veliki broj ljudi koji su na odmorima u Srbiji ne nose maske i to je nešto što ne može da ostane bez posledica. Kada je reč o našim građanima koji se vraćaju iz inostranstva, tu je učinjeno sve što je moglo da se učini da ne dođe do prenosa.Naglasio je da su javna prevozna sredstva potpuno nedopustivo mesta bez maske, na šta ne treba blagonaklono gledati.
Kineska Nacionalna biotehničke grupacija (CNBG) i kompanija Sinovak će treću fazu testova za svoju vakcinu protiv COVID-19 sprovoditi u više država, među kojima se nalazi i Srbija, prenosi Rojters. Kneske farmaceutske kompanije traže više podataka iz inostranstva za konačna odobrenja potencijalne vakcine, obzirom da se broj novoinficiranih u toj zemlji smanjuje, a da je za sporovođenje Faze 3 neophodno više desetina hiljada ispitanika.Kina je već dozvolila da se dve vakcine CNBG-a i jedna vakcina Sinovaka daju ograničenim grupama ljudi koje se suočavaju sa većim rizikom od infekcije, poput medicinskih radnika.U Srbiji će biti testirane obe CNBG-ove vakcine, dok će Pakistan testirati vakcinu koju je razvila pekinška podružnica te kompanije, izjavio je Rojtersu potpredsednik CNBG-a Žang Juntao.On je dodao i da će u trećoj fazi kliničkih ispitivanja učestvovati 50.000 ljudi u oko deset zemalja, a da su ispitivanja već počela u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Peruu, Maroku, Argentini i Jordanu. Srbija i Pakistan su države koje su se poslednje uključile u ovaj proces.Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je za N1 da ne može da potvrdi informaciju o testiranju kineske vakcine u Srbiji, pošto "nije u toku", i dodao da se o tome nije diskutovalo na Kriznom štabu za suzbijanje COVID-19.Poručio je i da je jedino sigurno da će se o vakcini odlučivati "isključivo na osnovu kvaliteta i bezbednosti, bez obzira na to ko vakcinu proizvodi".
Rast kreditne aktivnosti u drugom tromesečju u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 13,9% i bio je među najvišim u regionu, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije. Kako se ocenjuje, na ovakvo kretanje kreditne aktivnosti uticalo je i proaktivno delovanje Narodne banke Srbije, koja je nastavila da ublažava monetarnu politiku i omogućila zastoj u otplati kredita kako bi pružila podršku preduzećima i građanima u uslovima krize izazvane pandemijom virusa korona. Na rast kreditne aktivnosti uticalo je i odobravanje kredita iz garantne šeme.Rastu kreditne aktivnosti i dalje više doprinose krediti privredi, čiji je međugodišnji rast u junu iznosio 15,9%, dok je stanje kredita stanovništvu u junu bilo više za 12,6% nego pre godinu dana. I pored rasta kredita, njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda,što ukazuje na činjenicu da kreditna aktivnost ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost, ocenjuje NBS.Tokom drugog tromesečja kamatne stope su se kretale blizu ranije zabeleženih najnižih vrednosti, pri čemu se prosečna cena dinarskih kredita stanovništvu spustila na novi minimum u junu.Krediti privredi u drugom tromesečju povećani su za 45,3 milijarde dinara, po isključenju efekta promene deviznog kursa. Najvećim delom, taj rast se odnosi na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je, uz rastuće potrebe privrede za likvidnim sredstvima u uslovima pandemije virusa korona, od maja doprinosila i realizacija kredita iz garantne šeme. Tokom maja i juna, poslovne banke su uz garanciju države odobrile 638,4 miliona evra i realizovale 558,5 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. S obzirom na to da su ova preduzeća ciljni segment garantne šeme, kao i da su koristila moratorijum u većoj meri nego velika preduzeća, preko tri petine rasta kredita u drugom tromesečju odnosilo se na mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Stanje kredita povećano je na računima preduzeća svih delatnosti, a najviše kod preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama, saobraćaja i energetike.Krediti stanovništvu su, po isključenju efekta promene deviznog kursa, u drugom tromesečju povećani za 50,7 milijardi dinara. Rast kredita stanovništvu, koji je uobičajeno vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, delom je rezultat i primene moratorijuma na otplatu kredita, a od maja mu doprinosi i veće kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme.Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo je da se smanjuje tokom drugog tromesečja i u junu je iznosilo 3,7%, što je novi najniži nivo otkad se ovaj pokazatelj kvaliteta aktive prati. U odnosu na mart to učešće niže je za 0,3 procentna poena, a za 18,6 procentnih poena nego u julu 2015, tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, piše u izveštaju o kreditnoj aktivnosti.
Vlada Srbije donela je odluku o otkupu tržišnih viškova tovnih junadi kao vid podrške poljoprivrdnim proizvođačima, objavljeno je u Službenom glasniku. Za ove namene biće izdvojeno 236 miliona dinara. Podsećamo, odgajivači junadi imaju ozbiljne probleme u izvozu, a cena je najniža junadi u poslednjih pet godina.Uzrok zastoja u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji,je činjenica da nema izvoza u Kinu i Tursku, uprskos obećanjima vlasti. Izvoz je simboličan i u Emirate i Italiju. Domaće meso nema ko da kupi Kina se, navodno zbog korone, okrenula kupovini jeftinije junetine iz Brazila, piše portal Poljosfera.rs.Takođe, slaboj tražnji doprinosi stanje u turističkoj industriji koja je u pandemiji potpuno stala.Prema odluci Vlade,pravo na finansijsku podršku za otkup tovne junadi ima privredni subjekt koji obavlja delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Srbiji, koji ima izvoznu dozvolu i koji je izvršio otkup tržišnih viškova junadi od poljoprivrednih proizvođača iz Srbije u periodu od 5. septembra do 30. oktobra 2020. godine.Pravo na finansijsku podršku otkupljivač ostvaruje za otkupljenu tovnu junad od poljoprivrednih proizvođača upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara/kg žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu.Uslov je da je otkupljivač izvršio otkup junadi minimalne težine 600 kg po grlu, po ceni koja nije manja od 252 dinara/kg.Takođe, da je otkupljivač od jednog poljoprivrednog proizvođača otkupio tovnu junad koja su najmanje 120 dana bila prijavljena na poljoprivrednom gazdinstvu do predaje otkupljivaču, i to maksimalno:– 100 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje nije u sistemu PDV-a,– 200 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje je u sistemu PDV-a, i to: poljoprivrednik – fizičko lice i preduzetnik,– 500 junadi ako je pravno lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Poslovanje austrijskog lanca marketa Spar na srpskom maloprodajnom tržištu trenutno nije u planu, potvrđeno je iz sedišta kompanije ASPIAG, javlja portal Retail Serbia.Trenutno se, kako podsećaju mediji, ruska Torgservis grupa priprema da uđe na naše tržište sa brendom MERE i da otvori najmanje 100 prodavnica.Christian Sperger, šef odeljenja za razvoj projekata u kompaniji ASPIAG rekao je za portal Retail da Spar trenutno nema slične planove.Nezvanično, ASPIAG (Austria Spar International AG) sa sedištem u Švajcarskom gradu Widnau, kao vlasnik Spar licence za Srbiju, već je ispitivao tržište.Menadžment je kako se navodi, odustao zbog visoke cene zakupa maloprodajnog prostora. Spar je već nekoliko puta pokušavao da uđe u Srbiju, a prvi put ulazak je planiran 2007. godine izgradnjom hipermarketa u Beogradu i Vojvodini i akvizicijom pojedinih trgovinskih lanaca.Spar Austria grupa, članica je Spar International iz Holandije i vlasnik Spar licence za Sever Italije, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku. Spar Austria je nakon osvajanja liderske pozicije na matičnom tržištu otpočeo ekspanziju izvan svojih granica otvaranjem prodavnica u severnim delovima Italije 1990 godine. U okviru ASPIAG posluje kompanija SES Spar European Shopping Centers koja poseduje 29 šoping centara u Evropi.Članica ASPIAG-a je i kompanija Hervis koja posluje sa više od 220 prodavnica sportske opreme. Iz sedišta Hervisa su takođe nedavno izjavili da nemaju planove za dovođenje brenda u Srbiju.RUSKI LANAC MARKETA DOLAZI U SRBIJU, PLANIRA DA OTVORI VIŠE OD 100 PRODAVNICA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova* Avdulah Hoti potpisaće popodne ekonomske sporazume u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. U dokumentu navodno nema tačke o uzajamnom priznanju. Podsećamo na dosadašnje sporazume Beograda i Prištine i trgovinske odnose.Srbija sa Kosovom beleži konstantni suficit u robnoj razmeni. Međutim, izvoz robe iz Srbije na Kosovo u 2019. pao je na 84,7 miliona evra sa 412 miliona evra u 2018. godini nakon što je Priština uvela carine na uvoz srpske robe, pokazuju podaci CEFTA sajta. Sa Kosova je u Srbiju u 2018. godine ušla roba vrednosti 33 miliona evra (za 2019. nema podatka). Takođe, nema informacija o razmeni usluga. Beograd i Priština su poslednjih godina, u brojčanom smislu, zabeležili napredak u zaključivanju sporazuma, više od 30 uglavnom tehničkih sporazuma. Međutim, primena mnogih od njih je spora i nepotpuna, ocenjuje se u prošlogodišnjem brifingu Evropskog parlamenta.Trgovinski embargo između Srbije i Kosova prestao je 2011. kada se Srbija složila da prihvati robu sa pečatom „kosovske carine“, bez nacionalnog grba ili zastave. U 2017. godini Srbija je činila 12% kosovske spoljne trgovine. Međutim, u novembru 2018. godine ekonomski odnosi naišli su na još jednu prepreku: dve nedelje nakon uvođenja carina od 10% na uvoz iz Srbije kao odgovor na kampanju Srbije protiv međunarodnog priznanja Kosova, Priština je podigla carine na 100%, nakon što je Srbija blokirala kandidaturu Kosova za pridruživanje Interpolu. Kako se navodi u dokumentu Evropskog parlamenta koji je pripremila Služba evropskog parlamenta za istaživanje, procenjuje se da je ta mera izgubljenog izvoza Srbiju koštala oko 40 miliona evra mesečno. Odupirući se snažnom pritisku EU i SAD da smanje carine, Kosovo* se obavezalo da će ih zadržati dok ih Srbija ne prizna; (od tada je malo ublažilo svoj stav, zahtevajući umesto toga „međunarodnu garanciju“ pregovora koji vode ka uzajamnom priznavanju). Podsećamo, taksu na uvoz robe iz Srbije, Priština je ukinula u martu 2020. godine.Telekomunikacije su jedno od područja gde je došlo do pomaka. Sporazum je postignut 2016. i daje Kosovu* svoj međunarodni pozivni broj, dok podružnici srpskog državnog Telekoma Srbija omogućava da nastavi da posluje na Kosovu.U oblasti energetike, Beograd i Priština su potpisali energetski sporazum 2015. godine. U dokumentu Evropskog parlamenta se navodi da je "Srbija odbila da ispuni svoje obaveze o snabdevanju Prištinom u martu 2018. godine, narušavajući mrežu ne samo na Kosovu već takođe širom Evrope." Kako se navodi, Srbija takođe ne plaća Kosovu* za korišćenje njegovih interkonektivnih vodova.Priština tvrdi da je ovo koštalo 52 miliona evra izgubljenog prihoda od 2008. godineU analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), navodi se da je oblast energetike je bila važna stavka i u procesima pregovora Beograda i Prištine od 2011.Navodi se da taj sporazum o energetici koji su pregovarači postigli do danas nije primenjen. Srbija je kao glavno postignuće pregovora isticala formiranje kompanije “ElektroSever” a koju je kosovska strana, posle brojnih problema oko registracije, retroaktivno registrovala. To je nastavilo da bude predmet spora dve strane zbog netransparentnog prihvatanja registracije koja je ranije više puta odbijana. Delovi sporazuma koji podrazumevaju razgraničenje dva elektrosistema takođe nisu primenjeni, niti je Kosovo primljeno u Evropsku mrežu operatera za prenos električne energije. Jezero Gazivode i hidrosistem Ibar-Lepenac, kao važni resursi za obe strane, nisu bili predmet pregovora. Kao i ostali sporazumi postignuti u Briselu energetika zalazi u pitanje imovine koje je, takođe, predmet spora dve strane koje se izjašnjavaju da je imovina u njihovom vlasništvu. Iako se energetika, a posebno resursi na teritoriji Kosova tretiraju kao važna pitanja za Srbiju, do danas u javnosti nije predstavljen plan za rešavanje ovih pitanja, niti platforma koja bi bila osnova za pregovore sa Prištinom, ističe se u analizi .
Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu trebalo bi da bude gotov u novembru, ali javnost i dalje ne zna koliko ceo projekat košta, piše Nova.rs.„Već i laiku je jasno da je u pitanju potpuni apsurd da cena spomenika može biti tajna“, ističe bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Nova.rs.On podseća da se više novinara žalilo da im je informacija o ceni uskraćena uz objašnjenje da će biti poznata javnosti tek 2023. godine.„Uskraćivanje javnosti za te podatke moguće je samo kada to nalažu interesi bezbednosti, odbrane ili međunarodnih odnosa. Prosto je komično da se skrivanje cene spomenika može podvesti pod bilo koji od ovih razloga“, naglašava Šabić.Spomenik sličnih gabarita je, kako procenjuje Šabić, brozani konjanik posvećen Aleksandru Makedonskom u Skoplju, čija je cena dostigla skoro deset miliona evra.„To je cena jedna dobre bolnice. Ali čak i da je mnogo manja, mi moramo da znamo jer je u pitanju novac poreskih obveznika“, dodaje Šabić.Sredinom septembra očekuje se da u Srbiju stignu poslednja dva kamiona sa delovima spomenika, kao i vajar Aleksandar Rukavišnikov.On bi trebalo lično da nadgleda finalno postavljanje spomenika visokog 23 metra.„Ne bih licitirao brojkama, ali verovatno je u pitanju više miliona evra. Građani ne samo da nisu ništa pitani, već nisu ni obavešteni o troškovima. Da to radi privatnik, baš nas briga na šta troši svoje pare“, ističe bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.Izlivanje figure od sedam i po metara, prema iskustvima livnice Ljubisavljević, koštalo je skoro 200 hiljada evra, ali nisu mogli da naprave procenu livenja spomenika od 23 metra, jer kažu, cena ne raste linearno kao visina.
Domaći sajt za kupovinu i prodaju robe KupujemProdajem lansirao je aplikaciju za korisnike iOS uređaja, piše portal Netokracija.Potencijalni kupci proizvode mogu pretraživati prema kategoriji ili lokaciji, a oni koji se još nisu registrovali na KupujemProdajem sajtu, sada mogu to uraditi i putem aplikacije preko svog Epl, Gugl ili Fejsbuk naloga.”iOS aplikacija je zvanično ulistana u App Store 2. septembra, a prve reakcije korisnika su pozitivne,” rekao je za Netokraciju Bojan Leković, izvršni direktor i suosnivač sajta KupujemProdajem, koji kaže da se na aplikaciji aktivno radi tačno godinu dana.Leković navodi da, iako je KupujemProdajem mobilni sajt zadovoljavao potrebe i Apple korisnika, između ostalog, ipak su svesni da korisnici očekuju komfor posvećene aplikacije.Dodaje da je jedan od primarnih ciljeva da se aplikacija usavrši i da ”sustigne“ web i Android verziju KP platforme u dogledno vreme, kao i da iOS aplikacija tek treba da dobije sve planirane funkcionalnosti.KupujemProdajem aplikacija može se besplatno preuzeti putem App Store prodavnice.
Agencija za kreditne rejtinge Moody's je u svom godišnjem izveštaju navodi da je kreditni profil Srbije "podržan potencijalom za privredni rast i fiskalnom konsolidacijom", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U izveštaju se navodi da bi kreditni rejting Srbije u narednom periodu mogao biti povećan ako, uz postojeće izglede rasta u srednjem roku, država nastavi sa politikom smanjenja javnog duga.Ta agencija dodaje i da je ekonomija Srbije pokazala "visok stepen otpornosti", a da će očuvano stabilno makroekonomsko okružene podržati privredni rast nakon usporavanja koje je izazvala pandemija koronavirusa.Na osnovu svega, Agencija zaključuje da bi kreditni rejting Srbije u narednom periodu mogao biti povećan ako, uz postojeće snažne izglede rasta u srednjem roku, država nastavi sa politikom smanjenja javnog duga."Kreditni rejting Srbije podržan je relativno velikim i diversifikovanim sektorom industrije koji je privlačio strane direktne investicije u prethodnim godinama", piše u saopštenju.NBS navodi i da je u prethodnih nekoliko godina "značajno povećana uloga domaće valute u ekonomiji", a da stabilnost cena i uspešno sprovođenje režima deviznog kursa daju podsticaj daljem procesu dinarizacije.U izveštaju se ocenjuje da su za rast BDP-a Srbije u prethodne dve godine najznačajne bile investicije, posebno u sektoru građevinarstva.Kao pozitivna stavka navodi se smanjenje nivoa problematičnih kredita sa oko 21 odsto tokom 2015. godine na oko 4 odsto ukupnih kredita u prvom kvartalu ove godine.Agencija konstatuje da je prethodnih godina deficit tekućeg računa bio u porastu zbog povećanog uvoza industrijske opreme, dok za ovu godinu projektuju smanjenje tekućeg deficita.Ta agencija dodaje i da je ekonomija Srbije pokazala "visok stepen otpornosti", a da će očuvano stabilno makroekonomsko okružene podržati privredni rast nakon usporavanja koje je izazvala pandemija koronavirusa."Kreditni rejting Srbije podržan je relativno velikim i diversifikovanim sektorom industrije koji je privlačio strane direktne investicije u prethodnim godinama", piše u saopštenju.NBS navodi i da je u prethodnih nekoliko godina "značajno povećana uloga domaće valute u ekonomiji", a da stabilnost cena i uspešno sprovođenje režima deviznog kursa daju podsticaj daljem procesu dinarizacije.U izveštaju se ocenjuje da su za rast BDP-a Srbije u prethodne dve godine najznačajne bile investicije, posebno u sektoru građevinarstva.Kao pozitivna stavka navodi se smanjenje nivoa problematičnih kredita sa oko 21 odsto tokom 2015. godine na oko 4 odsto ukupnih kredita u prvom kvartalu ove godine.Agencija konstatuje da je prethodnih godina deficit tekućeg računa bio u porastu zbog povećanog uvoza industrijske opreme, dok za ovu godinu projektuju smanjenje tekućeg deficita.
Fabrika dečje hrane je kompanija koja od svog osnivanja, 2018. godine beleži kontinuiran rast, kako u pogledu rasta proizvodnje, tako i u prodajnim rezultatima, udelu na tržištu dečje hrane i izvoznim...
-615x345.jpg.webp)
Javni dug Srbije iznosio je na kraju jula 26,579 milijardi evra, što je činilo 56,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, objavilo je danas Ministarstvo finansija. Udeo javnog duga u BDP-u na k...
Aktivistkinje i aktivisti sa Zapadnog Balkana i Turske koji se zalažu za ljudska prava i prava žena okupljaju se kako bi razgovarali o novim putevima rodne ravnopravnosti i pozvali na hitne akcije, saopštila je Ženska platforma za razvoj Srbije. U sredu 9. septembra 2020. godine, aktivistkinje i aktivisti koji se zalažu za ljudska prava, aktivistkinje feminističkih prava i prava žena iz regiona Zapadnog Balkana i Turske okupiće se virtualno, kako bi razgovarali o načinima hitnog ispunjavanja obaveza iz Pekinške deklaracije i platforme za akciju, najopsežnije i najtransformativnije globalne agende za postignuće rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena i devojaka, usvojene u Pekingu pre 25 godina.Četiri dvočasovne konsultacije pod nazivom Budućnost ravnopravnosti, pokrenuće niz regionalnih konsultacija pod nazivom Ona govori. Učesnici će se uhvatiti u koštac sa izazovima koji prete realizovanju zadataka i obaveza, i pozvaće na hitnu i odlučnu akciju, kako bi se stvorili što bolji uslovi za promene u životima žena i devojaka. Na taj način konsultacije će kanalisati feminističku solidarnost i saradnju u regionu.Ovaj skup ima za cilj da zbliži raznoliku grupu ucesnika i učesnica iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, sa Kosova , iz Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Slovenije i Turske, kako bi zajednički isplanirali prioriteti za narednih pet godina. Zaključci će biti preneti na Forumu „Generacija za ravnopravnost“ – globalne UN Women kampanje okupljene za rodnu ravnopravnost, a čiji su zajednički domaćini vlade Meksika i Francuske. Projekat Budućnost jednakosti organizuje Ženska platforma za razvoj Srbije, u saradnji sa UN Women, u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji finansira Evropska unija.Uprkos značajnom napretku u rodnoj ravnopravnosti i ženskim pravima u regionu od usvajanja Pekinške platforme za akciju, napredak je i dalje veoma spor, pa čak u mnogim slučajevima i izostaje. Sa širenjem pandemije virusa COVID-19, čak i ograničen napredak u ženskim pravima, ostvaren u prethodnim decenijama, rizikuje da bude zanemaren. Pandemija produbljuje postojeće nejednakosti i izlaže ranjivosti u društvenim, političkim i ekonomskim sistemima.Prve konsultacije 9. septembra počeće pregledom napretka ostvarenog od usvajanja Pekinške platforme za akciju, pre 25 godina. Diskusija će se usredsrediti na kritična područja označena u Pekingu: smanjenje ženskog siromaštva, obrazovanje i obuka žena, poboljšanje zdravlja žena, suzbijanje nasilja nad ženama, zaštita žena u oružanim sukobima, ekonomska jednakost, podrška ženskom vođstvu i donošenju odluka, razvoj mehanizama za poboljšanje položaja žena, zaštita ženskih ljudskih prava, unapređenje rodne ravnopravnosti u medijima i uloga žena u zaštiti životne sredine. Učesnici će razgovarati o prioritetima rodne ravnopravnosti za region Zapadnog Balkana i Turske, kao i o hitnim pitanjima ravnopravnosti polova na koja treba odgovoriti.Druga konsultacija, Inovacije, tehnologija i rodna ravnopravnost, postaviće sledeća pitanja: ima li uopšte tržišta za inovativne ideje žena, i u kojoj meri postojeće inovacije i tehnologije odgovaraju na potrebe žena sa Zapadnog Balkana i iz Turske? Na koji način treba ojačati podršku inovativnim ženskim inicijativama? Klimatska pravda i rodna ravnopravnost je tema trećih po redu konsultacija. One otvaraju pitanje zaštite ljudskih prava i zahtevaju pravdu za ranjive grupe i zajednice koje najviše trpe posledice klimatskih promena, uključujući žene i devojke. Konsultacije će biti zaokružene razgovorom ženskih organizacija sa nacionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost, ključnim državnim institucijama koje su odgovorne za primene mera rodne ravnopravnosti u svim politikama i vladinim programima. Ženske organizacije predstaviće zaključke sa održanih konsultacija predstavnicima državnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, navodi se u saopštenju.
Intervju sa Daliborkom Uljarević, političkom analitičarkom iz Centra za građansko obrazovanje u PodgoriciRazgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Daliborka Uljarević o izborima u Crnoj Gori (AUDIO)Za početak bih Vas zamolio da nas ukratko upoznate sa glavnim akterima izbora u Crnoj Gori. DPS nam je, naravno, dobro poznat iz prethodnih decenija, ali ko su ove nove koalicije koje su se pojavile kao opozicija na ovim izborima? Daliborka Uljarević: Mi smo na ovim parlamentarnim izborima imali 11 listi -- i to je, moram da naglasim, najmanji broj listi koji smo imali do sada, u prethodnih nekoliko parlamentarnih izbora. To znači da je izborna ponuda bila organizovana tako da se izgubi što manji broj glasova opozicije, što se u prethodnim ciklusima dešavalo, i što je značajno išlo na ruku Demokratskoj partiji socijalista. Među tih 11 listi je bilo pet onih koje su činile manjinske stranke ili manjinske koalicije. Ključni igrači su svakako tri koalicije iz opozicione strukture -- Demokratski front, koji je i ranije nastupao na izborima. Dakle, ovo je treći izborni ciklus u kome se on pojavljuje, ovaj put u u okviru koalicije "Za budućnost Crne Gore", koja je osvojila najveći broj glasova među opozicionim listama. Demokratski front je u svojoj koaliciji okupio veliki broj stranaka koje su suštinski pripadale onom okviru koji je bio protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Ta struktura je bila negdje i najšira, sa tendencijom da pokrije vrlo diversifikovan opozicioni korpus, a slične nekakve tendencije, iako užeg karaktera, bila je i koalicija "Mir je naša nacija" koju su okupile Demokrate, dok je nešto drugačije strukture bila koalicija "Crno na bijelo", koja je okupila Građanski pokret "URA", Stranku pravde i pomirenja i Grupu birača CIVIS, odnosno nezavisne intelektualce. Sve ove tri opozicione grupacije su tokom samih izbora imale neki nepisani pakt o nenapadanju, odnosno fokusirale su se na Demokratsku partiju socijalista, dok su vrlo često pozivale glasače da glasaju ako ne za njih, onda za druge od ovih koalicija. Kakve su zapravo programske razlike između ove tri koalicije, i šta one zapravo nude? DU: To su vrlo različite strukture, i ideološki i programski, a moglo bi se reći i strateški. Ja bih rekla da je njihova najveća sličnost u tome što su one sve vidjele Demokratsku partiju socijalista kao ključnog političkog oponenta. Dvije od te tri koalicije su snažno osporavale Zakon o slobodi vjeroispovijesti -- tu mislim na "Za budućnost Crne Gore" i "Mir je naša nacija" -- dok je nešto drugačiji stav, ali suštinski takođe suprotstavljen tom Zakonu, imao Građanski pokret URA i koalicija koju su oni okupili. Sve ostalo iz njihovih programa je bilo sasvim drugačije -- pristup ekonomiji, pristup prema građanskom društvu, spoljnopolitičkim prioritetima, i tako dalje... Neke od tih razlika su bile prilično velike, neke manje, i to je ono što će se sad postaviti kao izazov u procesu njihovog objedinjavanja. Posebno tu stavljam akcenat na ono što su spoljnopolitički ciljevi Crne Gore. Dok je građanska lista "Crno na bijelo" vrlo jasna u tome da su spoljnopolitički prioriteti Crne Gore nepromjenljivi -- to je bila i grupacija koja je bila i pro-NATO, i pro-EU, i koja je potpuno bila na stanovištu da Kosovo treba da bude priznato kao nezavisna država -- ove ostale koalicije su imale različite stavove. Dakle, sa ovako podeljenim kartama, crnogorska opozicija je izašla na megdan Milu Đukanoviću, desili su se izbori, i imamo rezultate kakve imamo. Koji su Vama neki ključni utisci sa ovih izbora, koji su neki rezultati i neki ishodi koje smatrate najznačajnijim, i da li su Vas neki od njih možda iznenadili? DU: Mislim da su ovi rezultati svakoga iznenadili. Kako one koji su bili u opoziciji, tako i, najneprijatnije naravno, samu Demokratsku partiju socijalista. Crna Gora u tom dijelu ima jednu neobičnost -- Demokratska partija socijalista je bila na vlasti 30 godina. A ako, opet, uzmemo da je ona nasljednica komunističke partije Crne Gore, onda govorimo o jednom partijskom kontinuitetu od 75 godina. Tako da, to što u ovom trenutku nastaje je definitivno jedan tektonski poremećaj, i vidjećemo kakve će biti njegove stvarne posledice. Ono što je takođe umnogome bilo iznenađenje jeste i loš rezultat SDP-a, koji je imao izvjesni rast u nekom prethodnom periodu. Upravo rezultat te partije pokazuje da su glasači u Crnoj Gori na ovim izborima pravili jednu odluku -- "za" ili "protiv" DPS-a, i izborni rezultat je oznaka toga da su oni dominantno bili opredeljeni protiv Demokratske partije socijalista, a onda na drugom mjestu dolazimo do toga da su oni podržali opoziciju. To je jako važno naglasiti, zato što se očigledno radi o jednom dugotrajno akumuliranom nezadovoljstvu, koje je sada dobilo svoj izraz. U Crnoj Gori je i inače prilično veliki odziv na izbore, kad se poredi sa drugim zemljama u okruženju, ali je ovaj put bio još viši. Ko je to ovaj put bio posebno motivisan da izađe i glasa?DU: Tačno je da mi imamo tradicionalno visoku izlaznost, ali je isto tako tačno da se ovi izbori održavaju u uslovima vrlo riskantne epidemiološke situacije, i mnogima je bila nepoznanica da li će građani time biti ograničeni, i da li će ih to zadržati kod kuće. S druge strane, postojala je ta opasnost da, pošto je ovim izborima prethodio niz pokušaja opozicije koji nisu bili uspešni, mnogi od njih u tom razočarenju ostanu doma. Demokratska partija socijalista je preko svoje infrastrukture tradicionalno uspijevala da izvede sve svoje glasače na birališta, dok su, naravno, glasači opozicije -- što je negdje trend i u drugim državama -- mnogo kritičniji, probirljiviji, pa biraju često i da njihov stav bude izražen kroz to što će apstinirati, što neće učestvovati u izbornom procesu. Ovaj put je opozicija uspjela da izvede maksimum svojih glasača da glasaju, i prosto da ih stavi na svoju stranu. Na ovim izborima smo, čini mi se, imali i najmanji broj nevažećih listića do sada.Kad smo kod epidemiološkog konteksta, koliko su se birači pridržavali propisanih i sugerisanih mera? Videli smo da se u izbornim štabovima baš i nije mnogo držalo do toga u trenucima slavlja... DU: Naše mišljenje, koje smo javno izrazili, je da su te posljednje preporuke koje su u tom pravcu izdate bile suprotne onome što nalažu pravni okvir i epidemiološka struka, jer je njima dozvoljeno glasanje licima u samoizolaciji, a da prethodno nisu sva testirana. Dakle, ljudi u biračkim odborima nisu znali da li je pred njima neko ko je pozitivan na koronavirus ili ne. Na mjestima koja je obišao, naš posmatrač je zabilježio da se određena pravila uopšte nisu poštovala, počevši od toga da su na određenim biralištima bile velike gužve, da nije poštovana distanca, i da ljudi često nisu nosili maske, ili da ih nisu skidali kada je trebalo da budu identifikovani, prilikom davanja ličnog dokumenta. Međutim, pravno gledano, to sve spada u nivo manjih neregularnosti, koje ne dovode u pitanje legitimitet i legalnost izbora -- a koje će biti posljedice, vidjećemo. Za očekivati je da ćemo nakon ovoga imati rast oboljelih, i za to punu odgovornost snosi Institut za javno zdravlje i Nacionalno koordinaciono telo, koji su tako neodgovorno dali tu vrstu preporuka.Kad smo se već dotakli te teme, kako je bila organizovana kontrola regularnosti ovih izbora, i koliko su oni zapravo uopšte bili regularni?DU: Danas smo dobili dva preliminarna izvještaja -- jedan posmatračke misije OEBS-a, drugi posmatračke misije ENEMO-a. Mislim da su oba izvještaja u najgrubljim crtama ista, odnosno da svi oni prepoznaju institucionalnu nadmoć vladajuće strukture, koja je obilato upotrebljavana i zloupotrebljavana -- to je ono što ste u Srbiji imali definisano i kao funkcionersku kampanju, ali i kao brojne druge identifikovane pritiske na glasače da izađu i glasaju za vladajuću partiju. Takođe, tu su i različite vrste manjih, ali kažem, ne suštinskih nepravilnosti tokom samog biračkog dana. Takođe, moram naglasiti da su nevladine organizacije bile vrlo aktivne, i imale su veliki broj posmatrača -- kolege iz Centra za monitoring i Centra za demokratsku tranziciju su, čini mi se, uspjeli da pokriju gotovo sva biračka mjesta i da sa njih izvještavaju. Jako je bilo dobro i što su upravo nevladine organizacije bile te koje su izašle sa prvim projekcijama.Ove razne neregularnosti koje ste pomenuli mogle su otprilike i da se očekuju, imajući na umu dosadašnju tradiciju ponašanja DPS-a na izborima. Istorijat odluke crnogorske opozicije da izađe na ove izbore nije baš jednostavan. Kako je tekla ta priča? DU: Odluka nije bila laka, i bilo je razgovora i o bojkotu. Međutim, ta opcija nije imala podršku među crnogorskim građanima. Jedno istraživanje koje smo sprovodili početkom jula je pokazalo da građani Crne Gore to ne prepoznaju kao dovoljno zanimljivu ideju, i da oni većinski žele da izađu na izbore. Mislim da su to negdje i same opozicione političke partije razumjele. Druga stvar je -- bojkot ima svoje prednosti i mane... Ja mislim da on može biti dobar na jednoj simboličkoj ravni, kad je kratkotrajan. Međutim, kada bi se ušlo u potpuni bojkot izbora, teško koja politička partija bi mogla preživjeti puni izborni ciklus a da nema finansiranje iz državnog budžeta, i da ne postoji na taj način. U Crnoj Gori ne postoje ljudi koji bi mogli da finansiraju političke partije tokom te četiri godine, niti su se javili ljudi iz sfere biznisa koji bi bili motivisani da to urade -- barem kada je riječ o opozicionim strukturama, jer bi ih DPS žestoko kaznio, što bi se odrazilo na njihovo poslovanje na tržištu.Rezultati izbora su pokazali da je DPS nadglasan, i da su primetno brojniji oni koji tu stranku više ne žele na vlasti. Gde je Milo pogrešio pred ove izbore kad je ovako loše prošao? Koje pametne poteze je tu povukla opozicija, i šta joj je u tome pomoglo? DU: Podrška DPS-u opada već nekoliko godina. Oni su između 2012. i 2016. već izgubili jedan broj mandata, i taj trend je nastavljen i 2020. Taj pad je ovaj put bio nešto veći -- znači, Demokratska partija socijalista je na ovim izborima izgubila šest mandata, ali su, pored njih, mandate izgubili i neki drugi, koji su im mogli pomoći da vlast ipak zadrže. Takođe, znali smo da će opozicija imati bolju šansu što izlaznost bude bila veća. Kao što sam rekla, DPS je uvijek uspijevao da na birališta izvede sve svoje glasače, a opozicija nije. Međutim, sada je to uspjela -- i to je očigledno imalo vrlo pozitivan efekat. DPS i njegovi funkcioneri, posebno oni najviši, su zaboravili razliku između države i partije. Te dve stvari su se jednostavno stopile, i na taj način je vršena kontinuirana i široka zloupotreba javnih sredstava, i javnih ovlašćenja uopšte. Radilo se o sveprisutnoj korupciji, koja je svakako svoju posljedicu imala i u onome što je sadašnje ekonomsko stanje u državi, nezavisno od efekata pandemije koronavirusa. Zatim, mi imamo nikad izgrađen sistem vladavine prava, mi već jako dugo nismo zatvorili nijedno pregovaračko poglavlje, a nemamo ni drugih vidljivih pomaka ka tom putu. I na kraju, još nešto što je u određenoj mjeri doprinijelo rezultatu, iako ja ne mislim da je to bio najvažniji faktor, svakako jeste usvajanje Zakona o slobodi vjeroispovijesti, koje je podijelilo crnogorsku javnost i uvjelo Srpsku pravoslavnu crkvu kao aktivnog političkog igrača. To je na jednoj emotivnoj ravni uspjelo da mobiliše veliki broj glasača, jer su identitetska i religiozna pitanja uvijek potentna za tako nešto. Jedan od zanimljivijih detalja vezanih za ove izbore je to da su među prvima stigli rezultati iz zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu -- gde se pokazalo da je DPS izgubio među robijašima. Da li je to moglo da se uzme kao neka najava onoga što će uslediti? DU: Da, to je više na nivou zanimljivosti, jer je DPS tradicionalno dobijao u ZIKS-u. Ovaj put ni tamo nije, iako je pojedinačno dobio najveći broj glasova. Kad se saberu glasovi opozicionih struktura, ni tamo nije uspjeo da dobije izbore, a izgubio ih je i gotovo u svim ostalim opštinama -- u nekim čak do te mjere da je potpuno potučen do nogu. Mislim da je to isto rezultat jedne bahatosti te vlasti... Tu je, recimo, posebno ilustrativna Budva. Ljudi su počeli da reaguju na tu ogromnu količinu nasilništva i poniženja, uvreda zdravog razuma... To su ljudi konačno počeli kao takvo da kažnjavaju. Dakle, na lokalnom nivou je jako bitan faktor bila korupcija, a na nacionalnom je, izgleda, ključnu ulogu imao sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom. DU: Identitetske teme su nosile prevagu na nacionalnom nivou. Međutim, mislim da treba naglasiti da je, bez obzira što su te teme dominirale na menijima opozicionih partija, ovaj rezultat istovremeno zbir svih nekih nataloženih nezadovoljstava crnogorskih građana. Ako govorimo o spoljnopolitičkom kontekstu, koliko je Evropska unija spremna ili sklona da pusti Mila niz vodu, i kakav je odnos imala Rusija prema ovim izborima? DU: Milo Đukanović odavno nije neko ko se u Evropskoj uniji i na drugim važnim međunarodnim adresama percipira kao političar koji pruža nadu, ili koji bi trebalo da bude glavni i najpoželjniji partner. On je prihvatan kao nužan partner, kao neko ko je izabran na crnogorskim izborima, i sa kime u tom kapacitetu treba komunicirati. Nije bilo vidljivog uticaja Rusije, ali jeste Srbije. Uticaj Rusije je bio mnogo vidljiviji tokom parlamentarnih izbora 2012. To je razumljivo, tada je Crna Gora bila pred ulaskom u NATO savez, i Rusija je očigledno htjela to da uspori, spriječi i slično -- a zapravo je izazvala kontraefekat, jer je upravo to čini mi se i doprinijelo ubrzanju crnogoskog puta ka NATO-u. Ali je zato sada Srbija -- zvanična Srbija, jer prije svega govorim o predsedniku Vučiću, i svim ostalim vezanim strukturama -- izražavala snažno interesovanje za ove izbore, i mislim da je u različitim aspektima pružila pomoć crnogorskoj opoziciji, prije svega koaliciji "Za budućnost Crne Gore." Koliko će rezultati ovih izbora u Crnoj Gori uticati na stabilnost njene spoljnopolitičke orijentacije u narednom periodu? DU: Činjenica da je najveća opoziciona struktura, odnosno ona koja je odnijela najveći procenat glasova, bliska Srpskoj pravoslavnoj crkvi sigurno nije nešto što je obradovalo Zapad. Ipak, mislim da je u tom kontekstu jako značajna današnja zajednička izjava lidera opozicionih koalicija, u kojoj su saopštili četiri principa na kojima će se bazirati buduća vlast. Prvi princip počiva upravo na tome da će nova demokratska vlast odgovorno sprovoditi sve međunarodno priznate obaveze, a drugi da će realizovati sve neophodne reforme kako bi Crna Gora u najkraćem mogućem roku pristupila Evropskoj uniji. Zatim, rečeno je da će to biti ekspertska vlada, i da će biti potpuno posvećena poštovanju Ustava i primjeni zakona. Najavili su "izmjene i dopune određenih diskriminatornih zakona", i tu se prije svega misli na Zakon o slobodi vjeroispovijesti. Međutim, to saopštenje je bilo važno upravo sa aspekta potvrđivanja da spoljnopolitički prioriteti Crne Gore neće biti promijenjeni ovakvom vlašću. Ja se nadam da će to zaista tako i ostati, i da će se to prihvatiti sa odobravanjem u međunarodnoj zajednici.Koliko Vam ta pomenuta ideja o ekspertskoj vladi deluje realno i opravdano kao mogućnost? DU: Meni to ne zvuči kao nešto što je ni realna, niti najbolja opcija. Vi na izbore izlazite sa određenom političkom ponudom, i od birača dobijate podršku da ponuđeno i primjenite, koju prati određena politička odgovornost. Po mom sudu, nije dobro prebacivati svu odgovornost na eksperte, posebno ne u ovako osjetljivim trenucima. Nešto što određenim ekspertima može da predstavlja najbolje rješenje, neće nužno ideološki i strateški odgovarati svim akterima unutar koalicije. Druga stvar je to što neko mora da snosi političku odgovornost za postupke te vlade, i to ne mogu da urade eksperti. Po meni, najbolja bi bila neka vrsta hibridne opcije, koja bi, pored političara, uključivala i eksperte na određenim pozicijama. Na taj način bi bilo ispoštovano i ono što smo mi kao građani birali -- mi smo birali neke ljude s tih listi, a nismo birali imaginarne eksperte, uz svo uvažavanje, i hoćemo da znamo ko snosi političku odgovornost.Kad se saberu poslanici koje je osvojila opozicija dolazimo do broja od 41, što je tačno onoliko koliko je neophodno za parlamentarnu većinu. Šta njima može da stoji na putu da glatko formiraju vladu, i koliko je realno da DPS ipak, pomoću raznih nama poznatih trikova, uspe da obezbedi većinu? DU: Ja ne bih rekla da je to u ovom trenutku realna mogućnost. Naravno, u politici stvari nikada nisu do kraja zakucane, uvijek postoji i ta mogućnost promjenljivosti, ali 41 je najmanji broj mandata koji u ovom trenutku ima opozicija Đukanoviću. Jako je dobro što su lideri sve tri glavne opozicione koalicije, u prvim obraćanjima, nakon što su već bili jasni rezultati, pozvali manjinske stranke da budu dio nove vlasti. Postoje neke indicije već da će makar neke od albanskih koalicija ili partija to ozbiljno uzeti u razmatranje. Mislim da bi opozicija, odnosno ove opozicione strukture, trebalo na isti način da nastupe i prema SDP-u -- pa neka se SDP odredi u tom kontekstu. Jer, ako opozicija ima nameru da bude dosljedna u onome šta predstavlja evroatlantski put, to je nešto za šta se zalagao i SDP. Uz podršku nekih od tih partija, oni bi imali značajno veću većinu, koja će im svakako biti potrebna za sprovođenje nekih kvalitetnih reformi, Znate, 41 poslanik od 81 je vrlo tijesna većina da bi se sproveli oni rezovi koje nova vlast želi da sprovodi, i ona bi se komotnije i bolje osjećala, a i imala bi veći legitimitet, ako bi imala neki mandat više od toga. Šta mislite koji će to zaista biti neki prvi bitni potezi koje će ova nova vlada povući, ukoliko je opozicija formira, i šta će joj biti prioriteti? Da li će to biti vlada čistih ruku? DU: Sada će morati da pokušaju da naprave neku vrstu kratkoročnog i srednjeročnog plana šta je to što može i treba da se uradi. Mislim da će njihov najveći izazov biti u ekonomsko-socijalnoj sferi, i tu će morati da preduzmu nekakve prve svoje akcije. Crna Gora je, kao što sam rekla, ekonomski u ozbiljnoj dubiozi... Takođe, moraće da se posvijete i onome što je doprinos uspostavljanju vladavine prava, kako bi odblokirali naš put ka Evropskoj uniji, jer je naš suštinski problem u poglavljima 23 i 24. Šta Vi mislite da bi tu još trebalo da se nađe, na toj listi prioriteta i gorućih problema? DU: Treba raditi na konačnom postizanju unutrašnje kohezije i inkluzivnosti u crnogorskom društvu. Mnogo smo mi malo društvo za ovoliki nivo podjela, i ukoliko opozicija želi da demokratizuje i evropeizuje Crnu Goru, ona mora zaista mnogo više da ujedini građane. Prosto bi trebalo da svi budemo dio tog procesa, jer mi nemamo ni toliko ljudskih resursa, ni toliko ekspertize da bi se ona uludo bacala. Na sajtu Vaše organizacije stoji slogan "Demokratija se uči." Šta je Crna Gora na ovim izborima naučila o demokratiji? DU: Mi smo na ovim izborima naučili jednu važnu lekciju, u koju nismo vjerovali -- odnosno, toga smo negdje bili svjesni samo kao teoretske mogućnosti -- a to je da izbori jesu demokratski način da se promijeni vlast. To će imati dalekosežne posljedice, jer onog trenutka kad ste vi jednu vlast promijenili, svaka druga će biti svesna da je i ona smjenjiva, i samim tim će ona biti daleko odgovornija. Sa stanovišta nekoga ko je aktivan u nevladinom sektoru, ja bih rekla da su ovi izbori pokazali da su crnogorski građani i građanke dovoljno ohrabreni da znaju da oni sami mogu da mijenjaju društvo, i da to mogu da urade olovkom i na izborima.
Ako izostanu konkretne mere za ublažavanje krize ove godine u Srbiji bi bi da se ugasi između 140 i 160 hiljada radnih mesta, piše u najnovijoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda.Naglašava se da je nekoliko monetarnih i fiskalnih mera koje su do sada preduzele srpske vlasti ublažilo uticaj krize. Smanjenje kamatne stope, državne garancije za kredite malim i srednjim preduzećima i subvencionisani zajmovi Fonda za razvoj, kratkoročno su smanjili troškove kamata. Ipak, navodi se da bi odobravanje novih zajmova moglo da utiče na sposobnost preduzeća da plaćaju kamate u periodu kada se one ponovo normalizuju.Pored dobrih bilansa u preduzećima zadnjih godina, kako se dodaje, treba imati na umu da pandemija može da poveća nezaposlenost.MMF napominje i da je od 100 do 120 hiljada radnika u Srbiji zaposleno je u firmama koje imaju probleme sa plaćanjem kamata i sa likvidnošću.BILO BI DOBRO DA DRŽAVA NASTAVI SA MERAMA POMOĆIPosebno su osetljivi sektori poput industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.Rizična dugovanja preduzeća bi takođe mogla da budu u porastu i to za preko 40 odsto do kraja 2020. godine, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje tog stanja.Ukupni godišnji prihodi preduzeća trebalo bi da ove godine porastu sa 23 na 33 procenta.Sektori kao što su komunalne usluge, ugostiteljstvo i građevinarstvo imaju velike koristi od pomoći države. U oblastima poput obrazovanja, proizvodnje hrane i pića, očekuje se više koristi od fiskalne politike, a u transportu, rudarstvu i telekomunikacijama zarada na uloženi kapital bila je 10 odsto veća. Što se tiče nivoa zaduženosti, čini se da su srpske kompanije uglavnom pod manjim opterećenjem od firmi u sličnim zemljama, što ukazuje na manje razvijeno tržišta duga. Ipak, preduzeća u Srbiji imala su koristi i od velikih priliva stranih direktnih investicija i zadržane dobiti kao izvora finansiranja poslednjih godina. U sektorima rudarstva, građevinarstva, veleprodaje i maloprodaje prosečni EBIT (profit pre plaćanja taksi i poreza) pokrivao je troškove kamata 6 do 9 puta krajem 2019.Međutim, oko 15 odsto firmi pretrpelo je gubitke tokom 2018. i 2019, u sektorima građevnine, mašina i opreme, a MMF-a naglašava da su te „zombi firme“ držale oko 20 procenata ukupnog duga svih preduzeća koja su ušla u njihovu analizu.PENZIJE U 2021. GODINI - VLAST JEDNO OBEĆAVA MMF-U, A DRUGO PENZIONERIMA
-270x152.jpg)
Telenor je u cilju unapređenja iskustva svojih korisnika omogućio svakome ko kupi novi telefon, tablet ili modem da može da ga osigura. Na taj način Telenorovi korisnici mogu da budu potpuno bezbrižni ako slučajno dođe do oštećenja ili krađe njihovih uređaja.U ponudi su dva paketa: Basic koji pokriva slučajna oštećenja i zlonamernu štetu od strane trećih lica, i Premium koji dodatno pokriva i većinu slučajeva krađe i obezbeđuje produženu garanciju. Mesečna premija i učešće u šteti zavise od vrednosti uređaja i izbora paketa osiguranja. Statistika kaže da je svaki drugi korisnik mobilnog telefona imao polomljen ekran ili veće fizičko oštećenje u prvoj godini upotrebe uređaja, a svakom petom vlasniku je mobilni telefon bio ukraden tako da nema sumnje da osiguranje uređaja predstavlja realnu potrebu korisnika i način štednje.Ono što ističe ovu Telenorovu ponudu na tržištu je široka pokrivenost osiguranih slučajeva i lakoća kojom se prijavljuje šteta. Ukoliko dođe do oštećenja, korisnik će se osećati komforno i neće morati da obavlja duge administrativne procese. Sve što je potrebno je da prijavi štetu telefonom i donese uređaj u Telenor prodavnicu.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
