Broj 122, Jul 2025.
Broj 122, Jul 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nova šansa za privrednike koji godinu dana čekaju kredite za likvidnost

Za rešavanje više od 7.000 zahteva privrednika koji su u toku prošle godine tražili kredit Fondu za razvoj za održavanje likvidnosti usled pandemije, a koji ga do danas nisu dobili, obezbeđeno je još 200 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke (EIB). Novac za podršku privredi biće obezbeđen i iz budžeta Fonda za razvoj, a uslovi za dobijanje pozajmice biće regulisani Zakonom o utvrđivanju finansijske podrške koji je usvojila Vlada Srbije i koji čeka izglasavanje Narodne skupštine.Razlog za donošenje je veliki broj predmeta koji nisu mogli da budu rešeni do sada, jer nije bilo dovoljno novca za ove namene. Odobreno je tek 2.099 zahteva za kredit, a ostalo je nerešeno 7.036 zahteva, piše u obrazloženju Zakona.Komisija odložila dodelu državne pomoći za noćne klubove i barove Pravo na dobijanje kredita na osnovu ovog zakona imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mali i srednji privrednici i koji se bave proizvodnom, uslužnom, trgovinskom ili poljoprivrednom delatnosti, a koji su Fondu za razvoj podneli zahtev za kredit do 10. decembra 2020. godine.Novac iz kredita može da se koristi za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnositi za izmirivanje redovnih obaveza prema poslovnim partnerima, zaposlenima i države.Uslov je da privrednik koji konkuriše nije u teškoćama, odnosno da nad njim nije pokrenut stečajni postupak, da se nad njim ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije, da nije u fazi finansijskog restruktuiranja ili postupka likvidacije.Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda Za sve kredite godišnja kamatna stopa je 1 odsto, dok je minimalni iznos kredita za privredna društva milion dinara, a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte registrovane u odgovarajućem registru 200 hiljada dinara.Za preduzeća i preduzetnike koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem predviđeni rok otplate kredita je pet godina, uključujući grejs period od dve godine. Maksimalni iznos za preduzetnike i mikro pravna lica je do 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 70 miliona dinara, za srednja do 110 miliona, a najviši iznos odobrenog kredita može da bude do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda u 2019. godini.Za privrednike iz ostalih delatnost rok otplate je do dve godine, uključujući grejs period do 18 meseci, a maksimalni iznos kredita je za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, za mala prava lica do 70 miliona, za srednja do 110 miliona, a kredit može da se uzme za iznos do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda iz 2019. godine.

Srbija

Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?

Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog Zakona o popisu poljoprivrede 2023. godine koji će regulisati prava i obaveze državnih organa i organizacija u vezi sa pripremama i sprovođenjem Popisa, dužnosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i gazdinstava pravnih lica i preduzetnika,  finansiranje popisnih radnji, ali i kazne sa prekršaje. U Popisu će se prikupiti podaci o lokacijama gazdinstava, zemljišnom fondu i kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površinama pod usevima, površinama voćnjaka i vinograda, navodnjavanju i upotrebi đubriva, broju stoke – po vrstama i kategorijama, navodi se u predlogu Zakona. Popisom će se, takođe,  prikupljati i podaci o broju ostalih životinja i košnica pčela, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, poljoprivrednim objektima, poljoprivrednoj mehanizaciji i opremi, radnoj snazi, drugim aktivnostima gazdinstva, primenjenim merama ruralnog razvoja. Popisom se obuhvataju:- porodična poljoprivredna gazdinstva;- privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, kao i preduzetnik koji su registrovani da pretežno obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje,- privredna društva i druga pravna lica registrovana za obavljanje delatnosti koje nisu poljoprivredna proizvodnja, a koja imaju organizovane ogranke ili druge organizacione delove u kojima obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje.U predlogu zakona navodi se da popisom neće biti obuhvaćena domaćinstva sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom popisa Republičkog zavoda za statistiku, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. Prema predračunu Republičkog zavoda za statistiku Srbije za finansiranje izvršenja svih popisnih poslova neophodno je u periodu od 2020. do 2024. godine obezbediti ukupno 950.093.400 dinara, odnosno 7.917.445 evra.Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018 nacionalni program.  U skladu sa tim, učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije u planiranim ukupnim sredstvima jeste oko 33 odsto, dok je ostatak iz IPA fondova. Zakonom su predložene i kazne za pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, preduzetnika, nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, punoletnog člana porodičnog gazdinstva, ali i popisivača i koordinatora. Tako je, na primer, kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje ako odbije da popisivaču da podatke o gazdinstvu koji se prikupljaju u skladu sa ovim zakonom ili mu da netačne ili nepotpune podatke. Za prekršaj odgovornog lica u pravnom licu predviđena je kazna od 30.000 do 50.000 dinara. Sa druge strane, novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se popisivač, koordinator i drugo fizičko ili pravno lice koje je zaduženo za obavljanje poslova u vezi s popisom, kao i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja poslove u vezi s popisom ako ne obavlja poslove popisa blagovremeno i na propisan način, ne vodi računa o tačnosti upisa podataka, ne čuva kao tajnu podatke o popisanim gazdinstvima. Kazna od 50.000 do 100.000 dinara predviđena je za prekršaj člana popisne komisije koji je ovlašćen za raspolaganje sredstvima na podračunu za posebne namene ako nenamenski i nezakonito troši sredstva sa podračuna popisne komisije. Kako piše u predlogu zakona, popisivanje se sprovodi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine, a tačan datum početka određuje direktor Republičkog zavoda za statistiku.Popisivanje će trajati 75 dana od dana njegovog započinjanja, a izuzetno, u slučaju nastupanja vanrednih okolnosti koje znatno otežavaju njegovo sprovođenje, može biti produženo. Podaci koji se prikupljaju putem popisnog upitnika obuhvataju period od poslednjih 12 meseci koji prethode danu započinjanja popisa, dok se podaci u vezi sa korišćenjem podsticajnih sredstava odnose na trogodišnji period koji se završava na dan 31. decembar 2023. godine.Kako se navodi u predlogu zakona, popisivanje će početi ne kasnije od godine dana po završetku Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa za formiranje Lista domaćinstava koje će biti obuhvaćene Popisom,  ali i zbog uštede finansijskih sredstava.Naime, oprema (laptopovi i ostalo) koja je korišćena za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023. godine biće iskorišćena i za ovaj Popis, piše u predlogu zakona. U ovom Popisu koristiće se skice i opisi granica popisnih krugova koje je izradio Republički geodetski zavod kao i tela formirana za potrebe sprovođenja Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023. Zbog svega navedenog, finansijska sredstva predviđena za realizaciju Popisa 2023 su manja za oko 43 odsto u odnosu na utrošena sredstva za Popis poljoprivrede 2012, piše o predlogu. Kako se predlaže zakonom, podaci će se prikupljati neposrednom od gazdinastava, metodom intervjua. Za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Popis priprema, organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, pri čemu određene poslove u vezi sa Popisom na teritoriji opština, gradova i Grada Beograda Republički zavod za statistiku obavlja preko Popisnih komisija i Gradske uprave Grada Beograda – za teritoriju Grada Beograda. Republilčki zavod ta statistiku dužan je da najkasnije do 31. januara 2024. objavi preliminarne rezultate popisa,  a do 31. decembra 2025. i konačne rezultate. Podaci dobijeni popisom omogućiće pregled stanja poljoprivrede na republičkom nivou i na lokalnom nivou gazdinstava, izradu strateških ciljeva Srbije u toj delatnosti. Takođe, popisom će se obezbediti i podaci za potrebe međunarodnih insututucija i organizacija, kao što su UN i Evrostat.Pored toga, u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, popisni podaci od značaja su za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja.  

Srbija

Mark Awards – nagrade za najuticajnije marketing stručnjake

Marketing mreža, ove godine, prvi put dodeliće nagrade najuticajnijim marketing i komunikacijskim stručnjacima iz kompanija u Srbiji, u okviru projekta Mark Awards.Na konkurs za nagrade Mark Awards mogu da se prijave svi marketing i komunikacijski stručnjaci iz kompanija u Srbiji, koji smatraju da su svojim radom i delima ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji, navodi se u saopštenju Marketing mreže. Stručnjaci iz kompanije mogu se prijaviti u jednoj od 10 kategorija, lično ili da ih nominuje neko od kolega i saradnika.Mark Awards nagrade biće dodeljene pojedincima za lične poslovne i profesionalne uspehe, odnosno pojedincima koji su ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji u prethodnom periodu.Kako se navodi u saopštenju, cilj Mark Awards priznanja jeste da podstakne i motiviše marketing i komunikacijske stručnjake iz kompanija u Srbiji, ali i ukaže na njihove potencijale, talente, kreativnost i sposobnost za postizanje vrhunskih poslovnih rezultata i prepoznatljivost brenda. "Na tržištu Srbije postoji nekoliko strukovnih nagrada i sve one nagrađuju najuspešnije projekte ili timove. Vrlo često i ne znamo ko stoji iza najuspešnijih brendova i kampanja, ko su ljudi koji, naše omiljene brendove, uspešno grade svakoga dana. Mark Awards upravo želi da istakne i nagradi najuspešnije pojedince iz kompanija koji se bude i ležu sa svojim brendovima i požrtvovano rade na njima",  rekla je osnivač i CEO Marketing mreže  Ivana Parčetić Mitić,O tome ko će dobiti ovogodišnje Mark Awards nagrade odlučuje stručni žiri koji čine profesionalci iz kreativnih, PR, digitalnih agencija i kompanija. Nominacije su besplatne, a otvorene su do 20. jula na sajtu www.mark-awards.rs. 

Srbija

Kako da ne postanemo žrtve?

Koliko puta ste čuli da siledžija "nanjuši" koga može da maltretira? Da li smo svi jednako skloni da postanemo žrtve, ili postoje neke lične karakteristike i lične životne okolnosti koje određene osobe čine ranjivijim od drugih?

Srbija

Zašto su procvetali privatni časovi

Broj roditelja koji su plaćali privatne časove zbog onlajn nastave povećan je za 10 odsto, u odnosu na period pre pandemije, a više od polovine roditelja čija deca se oslanjaju na pomoć privatnih nastavnika kažu da su zbog novih okolnosti rada škola izdvajali još više novca za tu namenu. U istraživanju portala Nova ekonomija 63 odsto roditelja je kao razlog za angažovanje privatnih nastavnika navelo to što je nastava u školi deci bila nedovoljno jasna i gradivo se prelazilo ubrzano. Četvrtina je rekla da nastavnici nisu sve predavali, dok je 8,5 odsto plaćalo deci privatne časove jer im je školsko gradivo bilo teško.Vlasnica jedne novobeogradske privatne škole kaže za naš portal da je obim posla povećan za oko 30 odsto i da se najviše traže časovi matematike i fizike, a da su ovog proleća najpopularnije bile pripreme za kombinovani test za malu maturu. Njen utisak je da đake mrzi da sami prelistaju gradivo iz prethodnih razreda i da je roditeljima, iz straha da deca ne upišu lošije srednje škole, lakše da izdvoje po nekoliko stotina evra da bi im nastavnici „sažvakali“ lekcije. Nastavnici iz državnih škola pak smatraju da, uz sve mane nastave na daljinu, nije bilo toliko razloga za oslanjanje na pomoć sa strane.Nastavnici dali dvojku za organizaciju nastave u pandemiji Srđan Ognjanović, dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, misli da pandemija nije uticala na ekspanziju privatnih časova.- Ja sam generalno protivnik uzimanja privatnih časova. Možda je nekad malo potrebna pomoć, ali uglavnom bi deca mogla i sama da rade. Obično se poveća broj privatnih časova pred malu maturu i upise na fakultet, ali mislim da to nije povezano sa pandemijom, jer oni koji su i ranije uzimali privatne časove su nastavili s tim, a ko nije, i dalje ne uzima. Pandemija je mnoge druge probleme donela – ističe Ognjanović za portal Nova ekonomija.Psiholog u OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci Dragan Prpa se slaže da problem paralelnog sistema školovanja nije u pandemiji, već u tome što je naš obrazovni sistem pogrešno usmeren na ocene koje su, kako kaže, moneta za upis u srednju školu. - Ne bih rekla da su roditelji ti koji primarno insistiraju na boljim ocenama, sistem je takav da je to važno na kraju ukoliko želite da dete po završetku osmog razreda ima izbor. Na kraju sve se svodi na bodove, a za bodove je uspeh u školi važan koliko i rezultat na završnom ispitu. Da bi neko dete na kraju imalo, na primer, 85 bodova, što je prošle godine u mnogim školama u Beogradu bila donja granica za upis, znači da mora da bude odličan učenik u osnovnoj školi i jako dobro uradi testove na maturi. Dodatni pritisak su određene škole i gimnazije koje kao donju granicu imaju preko 90 bodova, a veoma su popularne i tražene. Tu je onda svaka ocena bitna. U celoj priči postoji i nesklad između škola u pogledu kriterijuma, dakle, imamo neujednačenost u samom startu – kaže Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“.Ona dodaje da se potražnja za privatnim časovima pojačala ne samo zbog mature i činjenice da su deca izgubila skoro dve školske godine, već i zbog toga što nisu imala redovnu nastavu u učionicama svaki dan ili svake nedelje. V. S.

Srbija

Još jedno spajanje na bankarskom tržištu Srbije

Eurobanka i Direktna banka najavile su spajanju poslovanja u Srbiji. Nakon okončanja ove transakcije, Eurobanka će kontrolisati oko 70 odsto objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto. Formalno okončanje procesa spajanja, kako je najavljeno, očekuje se u poslednjem kvartalu 2021. godine nakon dobijanja neophodnih odobrenja nadležnih regulatornih i nadzornih tela. Ovim spajanjem broj banaka u Srbiji pada na - 23.„Nakon spajanja, objedinjena banka će imati ukupnu aktivu od preko dve milijarde evra, dok će tržišno učešće premašiti 6,5 odsto, čineći je sedmom najvećom bankom u Srbiji“, saopštila je Eurobanka.Direktna banka je, inače, u vlasništvu biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića, pri čemu obojica imaju po 50 odsto udela. Banka je nastala tokom 2016. godine kada su Jovanović i Milovanović kupili kragujevačku KBM banku od Nove kreditne banke Maribor (NKBM). Potom je Direktna banka preuzela Findomestik banku od Findomestik banke SpA Italija, koja je bila globalnog bankarskog sistema BNP Paribas.  I konačno – tokom aprila 2018. zvanično je preuzela i Pireus banku, koja je bila u vlasništvu grčke Pireus bankarske grupe.Eurobanka je, kako se navodi na zvaničnom sajtu, nastala procesom spajanja uz pripajanje EFG Eurobank Beograd i Nacionalne štedionice banke.Zašto se prodala Komercijalna banka

Srbija

Mladi iz inostranstva kuvali za ugrožene građane Srbije

Gosti Aiesec Srbija, ogranka međunarodne organizacije koja okuplja mlade, kuvali su danas u Beogradu svoja tradicionalna jela za ugružene građane Srbije, pre svega saradnike i prodavce Liceulice.Mladi iz Turske, Tunisa, SAD, Nemačke i Rusije pripremali su jela za svoje domaćine iz Srbije, ali i za Liceulice u okviru Festivala filantropije koji traje do 4.jula.Građani i kompanije iz Srbije donirali devet miliona evra za borbu protiv korone LICEULICE je neprofitna organizacija posvećena podršci onima koji najteže dolaze do posla i koji žive na margini našeg društva. Poznata je po istoimenom magazinu koji prodaju ljudi koji teško žive ili imaju neki oblik invaliditeta.Festival filantropije se održava treću godinu za redom i promoviše kulturu davanja i solidarnosti u Srbiji u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje uz podršku USAID-a.

Srbija

Sudije sad sve dobiju na klik, na dnevnom redu sudski pomoćnici

Efikasno pravosuđe, piše u svim izveštajima privrednih udruženja koje posluju u Srbiji, na pitanje šta je "rak rana" poslovnog ambijenta u Srbiji.Zato je efikasnost pravosuđa jedna od najvažnijih oblasti i za inostrane donatore, među kojima je vodeći USAID koji je u poslednjih 20 godina uložio oko 78 miliona dolara u unapređenje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava. Zbog pretrpanog sistema pravosuđa u kome građani često do pravde dolaze nakon više godina, a nekad ni tada, USAID-ov projekat vladavine prava (ROLP) fokusirao se na automatizaciju i usvajanje elektronske uprave, što bi moglo da unapredi efikasnost pravosuđa.Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda od 2012. do 2020. godine između 1,7 i 2,2 miliona novih predmeta stizalo je godišnje u sudove.Od fiskalne konsolidacije 2014. do ove godine, uvedene su restrikcije na zapošljavanje u javnom sektoru, pa i u sudovima, što je dovelo do gomilanja velikog broja nerešenih predmeta. Stvar otežava i to što se veliki broj dnevnih aktivnosti, recimo unošenje podataka u sudske spise ili prijem i slanje pošte, obavlja ručno, a pri tome ostavlja veliku mogućnost za ljudsku grešku. Pored toga, baze podataka o građanima i preduzećima nisu bile povezane, pa su postojali i problemi prilikom obaveštavanja stranaka u postupcima. U praksi za svaku informaciju iz nekog državnog registra trebalo je podneti poseban zahtev koji bi se onda čekao do tri meseca, što je onda odugovlačilo i donošenje rešenja. Projekat na kome USAID radi sa Ministarstvom pravde, Visokim savetom sudstva, sudovima i tužilaštvima, ima za cilj da poveća efikasnost automatizacijom procesa. Na primer, USAID je obezbedio pravnu i IT podršku za proširenje broja podataka koji se nalaze u Pravosudnom informacionom sistemu (PIS) u kom bi trebalo da se nalaze svi podaci potrebni sudovima, javnim beležnicima i izvršiteljima. Sada je moguće jednim klikom doći do podatka o vlasništvu nad nekretninom, podataka iz registra rođenih, umrlih, venčanih, o evidenciji osuđivanih, podataka iz Agencije za privredne registre, iz PIO fonda, o registraciji vozila itd. Svaki od ovih podataka je ranije predstavljao papir koji je trebalo tražiti i sačekati, da bi sada elektronski upiti uštedeli ogromno vreme i novac. Istraživanje koje je sproveo USAID pokazuje da je od 2017. kada je počelo unapređenje PIS-a, do kraja 2020. godine podneto 6,3 miliona upita, čime je ušteđeno oko 13,5 miliona evra za budžet, pored 262.724 radna dana osoblja u pravosudnim i državnim institucijama. Ručno slanje sudskih spisaZahvaljujući elektronskoj komunikaciji nije razmenjeno čak 12.610.742 papira. Iako deluje banalno, jedna od stvari koja je odugovlačila procese, jeste slanje sudskih spisa strankama u postupcima.Ovo se radilo ručno, pa je dolazilo do grešaka u pisanju adresa ili imena, što je umelo poprilično da razvuče procese. U okviru projekta i u saradnji sa pravosudnim institucijama i Poštom, uspostavljena je automatizacija prijema i slanja pošte i trenutno se sprovodi pilot u Trećem osnovnom sudu u Beogradu i u Osnovnom sudu u Nišu. Prema dosadašnjim iskustvima, vreme za pripremu i snimanje dostavnica i povratnica je skraćeno šest puta, pogrešno unete adrese su prošlost jer se poštanski brojevi uzimaju direktno iz baze Pošte Srbije i štampaju na kovertama, a to takođe isključuje i vraćanje pošte zbog nečitko ispisane adrese. Pored toga, cela procedura zahteva znatno manje osoblja, koje sada može da radi druge poslove. Na kraju, podaci o isporuci sudskih pismena su elektronski, te se može pratiti koliko je trajala isporuka i da li je bila uspešna. Ova aplikacija je dostupna svim osnovnim i višim sudovima.Sudsko osoblje je gubilo snagu i vreme na praćenje naplate sudskih troškova.Istraživanje USAID-a je pokazalo da su sudije i administrativno osoblje upravo ovo označili kao jedan od najzahtevnijih zadataka. Napravljena je aplikacija koja automatski računa sudske naknade, kao i centralizovana aplikacija  (CSST) koja prati da li su naknade plaćene. Tako se sada može precizno utvrditi koliko koji sud prihoduje po osnovu naknada, a sudijama daje više vremena da se bave predmetima i donošenjem rešenja, nego administracijom.Još jedna stvar koja bi olakšala posao sudijama i oslobodila ih bavljenja birokratijom, jeste i optimalno korišćenje sudskih pomoćnika. U saradnji sa Visokim savetom sudstva i Ministarstvom pravde USAID radi na izmenama propisa o sudskim pomoćnicima kojim bi se precizno utvrdilo njihovo napredovanje u karijeri, kako bi se smanjilo njihovo napuštanje sudova. Takođe se radi i na masovnoj obuci sudijskih pomoćnika za donošenje prvostepenih odluka u parnicama.Tužbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom rokuJedan od najčešćih slučajeva u srpskim sudovima su tužbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku zbog predugog trajanja, ili zato što se slučajevi nikada i ne reše. Ovakvi slučajevi često završe pred Evropskim sudom za ljudska prava. Zato su predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, ministar pravde, državni pravobranilac i direktor Pravosudne akademije, potpisali 18. jula   2018. godine Uputstvo za unapređenje i promociju postupka zaključenja i izvršenja vansudskog poravnanja u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom  roku, na kom je radio i USAID. Od tada je rešeno 3.037 vansudskih poravnanja, čime je ušteđeno više od 400.000 dana suđenja i 31,6 miliona dinara u sudskim troškovima.Manji pritisak na sud, ali problemi sa izvršiteljimaSmanjenju pretrpanosti sudova doprinelo je uspostavljanje izvršitelja 2013. godine i te godine je broj novih predmeta za izvršenje dodeljen sudovima smanjen za 49 odsto. Šta je novo u zakonu o izvršenju Međutim, u praksi su se pojavili mnogi problemi, pa recimo i to da su predmeti velikih kompanija koji se tiču komunalnih dugova dodeljivani jednom određenom broju izvršitelja. Zato su 2019. godine donete izmene zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje su stupile na snagu početkom 2020. godine. Na ovim izmenama USAID je radio od sredine 2018. do sredine 2019. godine i doneta su rešenja koja dovode u proporciju visinu duga sa procedurom izvršenja, ograničava se izvršenje na imovini socijalno i ekonomski ranjivih građana, sprečava prodaja domova u kojima se stanuje zbog naplate komunalnih dugova manjih od 5.000 evra, uvodi se e-aukcija nekretnina čime se sprečavaju nameštene aukcije, ograničava se gomilanje nepotrebnih provizija i predviđa medijacija između dužnika i poverioca. Nakon usvajanja izmena pokrenut je program obuke oko 500 sudija i javnih izvršitelja.Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Objavljen Poreski kalendar za jul

Poreska uprava objavila je porseki kalendar za obaveze koje treba ispuniti za mesec jul 2021. godine. Tokom jula prve obaveze su prijavljivanje ugovora za estradne i zabavne muzičare, kao i dostavljanje izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, podseća Poreska uprava Srbije.Obaveze koje se plaćaju prve nedelje, do 05.07.2021.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze koje se plaćaju do 12.07.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV. Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze koje se plaćaju do sredine jula, 15.07.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesec Preduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva. - Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveza koja se plaća do kraja meseca, 30.07.2021.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. 

Srbija

Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000

Broj stanovnika u Srbiji tokom 2020. godine, na osnovu statistike prirodnog kretanja i unutrašnjih migracija stanovništva, procenjen je na 6.899.126, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Prema popisu iz 2011. godine u Srbiji je živelo 7.236.519 stanovnika, tako da je broj ljudi koji žive u Srbiji smanjen za više od 236 hiljada.RZS je ocenio da je nastavljen trend depopulacije, što znači da je i stopa rasta stanovništva, u odnosu na prethodnu godinu negativna i iznosi minus 6,7%.Posmatrano po polu, 51,3% čine stanovnika u Srbiji čine žene (3.538.820), a 48,7% muškarci (3.360.306)."Istovremeno, proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim i stalno opadajućim učešćem mladih i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu. Prema podacima za Republiku Srbiju, u 2020. godini udeo lica starih 65 i više godina iznosi 21,1%, a mlađih od 15 godina ima 14,3%", tvrdi RZS.RZS: U Srbiji i 2019. godine opao broj stanovnika Najveći udeo ljudi starih 65 i više godina (28,9%) i istovremeno najmanji udeo stanovništva mlađeg od 15 godina (11,2%), zabeležen je u Zaječarskoj oblasti.Najmanji udeo starih 65 i više godina je u Pčinjskoj oblast, 16%, ali je najveći udeo mlađih od 15 godina najpre u Raškoj oblasti 17,8%, a potom u Južnobačkoj 15,6% i Beogradskoj oblasti 15,2%.U gradskim sredinama živi 4.223.866 stanovnika, a u ruralnim 2.675.260 stanovnika. Prema podacima RZS, u Srbiji je, bez Kosova, 2002. godine živeo 7.500.031 stanovnik.

Srbija

Ministarstvo privrede prodaje akcije Inex-bakra na berzi

Ministarstvo privede objavilo je da će se uključiti u trgovanje akcijama AD Inex-bakar iz Mjadanpeka na Beogradskoj berzi.Ministarstvo će ispostaviti nalog za prodaju akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda, kao i akcija u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osigurnja (PIO fonda).Oglašena prodaja Krušik-plastike, Jadrana i Severtransa Istiću da će se trgovanje odvijati u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilima poslovanja Beogradske berze.Inex-bakar je registrovan maloprodaju u nespecijalizovanim prodavnicama.Akcionarski fond je najveći akcionar ovog društva i u vlasništvu ima 10.501 akciju, što je ukupno 31 odsto izdatih akcija, dok PIO fond poseduje 2.631 akciju, što je 7,1 odsto.

Srbija

Lidl – Za bolje sutra

Jako su nam važne teme očuvanja resursa i biodiverziteta, sprečavanja klimatskih promena, ali i teme koje su u fokusu naše interakcije sa poslovnim partnerima, potrošačima i zaposlenima: fer odnos i promovisanje zdravijih izboraIz svih krajeva sveta, priroda nam sve glasnije šalje upozorenja da je neophodno da se ponašamo odgovorno prema životnoj sredini i da sprovodimo mere održivog razvoja. Ipak, za dostizanje ciljeva održivog razvoja neophodna je zajednička akcija vlada, nevladinog sektora, ali i kompanija. O inicijativama kroz koje velike kompanije mogu doprineti našem „boljem sutra“, razgovarali smo sa Martinom Petrović, rukovodiocem sektora korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija, koja je odgovorna i za CSR.Uloga velikih kompanija veoma je važna u tranziciji ka održivoj ekonomiji, imajući u vidu da su one neretko najveći zagađivači, ali i najveći pokretači promena. Kako Lidl kao kompanija vidi svoj uticaj na životnu sredinu i zajednicu u kojoj posluje?Kao trgovinski lanac imamo veliku odgovornost, jer način na koji se povezujemo sa lokalnom zajednicom kao i oblast kojom se bavimo na razne načine utiču na prirodno okruženje i društvo u kome poslujemo. Imajući u vidu da smo mi maloprodavac hrane, jako su nam važne teme očuvanja resursa i biodiverziteta, sprečavanja klimatskih promena, ali i teme koje su u fokusu naše interakcije sa poslovnim partnerima, potrošačima i zaposlenima: fer odnos i promovisanje zdravijih izbora. Posebno me raduje da ova polja interesovanja koja su na našoj agendi, sve više postaju deo svakodnevnih razgovora, što je dobro, jer govori u prilog povećanja svesti o njihovoj važnosti i uticaju na svakog pojedinca i obrnuto, o ulozi i uticaju svakog od nas.Da li je moguće istovremeno poslovati odgovorno prema društvu i životnoj sredini i efikasno sprovoditi sve procese u kompaniji?Za nas u Lidlu Srbija to nikada nije ni bilo pitanje -  odgovornost prema zajednici je integralni deo svih segmenata poslovanja. Istovremeno, posvećenost principima održivosti je odlična prilika za povećanje efikasnosti na duže staze, tako da ova dva aspekta zapravo idu ruku pod ruku. Jedna od dobrih ilustracija je naš princip “zelene” gradnje, koji je omogućio da su danas, čak više od 40 Lidl prodavnica širom Srbije nosioci prestižnog EDGE sertifikata, koji predstavlja potvrdu za rešenja u gradnji koja dovode do uštede energije i vode, kao i za smanjene emisije štetnih gasova. Primera radi, ove prodavnice koriste najmanje za četvrtinu manje energije i vode u odnosu na objekte slične veličine i namene, dok uštede štetnih emisija, iznose u proseku impresivnih 82,92 tone po prodavnici.Kako bi se obezbedio ovako značajan i pozitivan efekat na okruženje, „zelena“ gradnja podrazumeva razne mere, upotrebu ekološki prihvatljivijih materijala, postavku štednih sijalica, kao i senzora koji upravljaju osvetljenjem prostora u odnosu na potrebe, izgradnju sistema za efikasnu upotrebu vode i slično.Na koji način Lidl kao kompanija brine o energetskim resursima?Kada je reč o svakodnevnoj upotrebi energije, naša odgovornost oslikana je kroz uspostavljen sistem za upravljanje energijom sa nizom mera za smanjenje potrošnje. Potvrdu za uspeh u ovoj oblasti dobili smo kroz ISO 50001 sertifikat dodeljen od strane DEKRA organizacije, za odgovorno poslovanje sa aspekta energetske efikasnosti. Još jedna novost jeste da se od 1. maja sve Lidl prodavnice širom Srbije, kao i Upravna zgrada i Logistički centar, u potpunosti snabdevaju „zelenom“ energijom, odnosno energijom dobijenom iz obnovljivih izvora. Ovo je izuzetno važno sa stanovišta klimatskih promena, jer je za ovako dobijenu energiju emitovano značajno manje ugljen dioksida, gasa koji je odgovoran za stvaranje efekta staklene bašte..Kada govorimo o resursima iz ugla maloprodavca hrane, neizostavno je pomenuti i naš odnos prema sirovinama koje čine sastavni deo naših proizvoda ili njihove ambalaže.Na koji način se brinete o održivoj nabavci sirovina?Kao jedan od najvećih svetskih trgovinskih lanaca, Lidl je na internacionalnom nivou, pa tako i u Srbiji, svestan svoje odgovornosti prema društvu i okolini. Način na koji se bavimo održivom nabavkom je transparetno prikazan kroz naše izjave o namerama (eng. position paper). Kako se u Lidlovom asortimanu nalazi veliki broj različitih proizvoda, obavezali smo se na određene ciljeve održive nabavke za nekoliko sirovina: kafu, čaj, palmino ulje, jaja, kakao, ali i cveća i biljaka, ribe, ljuskara, proizvoda i ambalaže koji sadrže celulozu. Osim jačanja  društvenih i ekoloških standarda u celom lancu, radimo na tome da rizike od negativnih uticaja svedemo na minimum.Rezultate naših zalaganja potvrđuju sertifikati poput Rainforest Alliance, Fairtrade i UTZ sertifikat za održivu proizvodnju kafe, kakaoa i čaja, ali i pojedinačni projekti koji ih nadilaze. Tako smo ove godine u naš redovan asortiman uvrstili čokoladu „Way To Go“, napravljenu od kakaoa koji potiče iz održivog uzgoja u Gani i nosi Fairtrade sertifikat. Time smo, zajedno sa Fairtrade-om, osigurali da mali uzgajivači kakaoa u Africi budu podržani čak i iznad nivoa ovog standarda, što znači da osim viših uslova rada i naknade, pored zaštite od variranja cena na svetskom tržištu, imaju i Lidl premiju za razne obuke – poput obuke za održivi uzgoj koji ujedno donosi više prinosa i prihoda, ujedno im pomažući da budu ekonomski nezavisniji.Sve više kompanija polako prihvata tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, pogotovo kada je reč o plastici, a pored ekoloških benefita u tome pronalaze i ekonomske benefite. Na koji način se Lidl priključio ovom trendu?Kako plastični otpad postaje sve veći problem za planetu, kompanija Lidl implementira mere međunarodne strategije za plastiku REset Plastic, pokrenute 2018. godine od strane Švarc grupe (Schwarz Gruppe) čiji smo deo. Naše aktivnosti idu u nekoliko polja – od smanjenja količine plastike u proizvodima i ambalaži, upotrebu odgovornijeg pakovanja, povećanu upotrebu reciklirane plastike, uklanjanje plastičnog otpada iz prirode, pa do strateških, kao što su podsticanje ekoloških inovacija i edukacije. Na ovaj način, generalno govoreći, smanjujemo potrebu za plastikom, a onu koja se upotrebi, uvodimo u ciklus ponovnog iskorišćenja.Kako to izgleda iz ugla potrošača? Nedovno su u asortimanu Lidla mogli da nađu proizvode od reciklirane plastike, pa su iz linije proizvoda za domaćinstvo kupovali proizvode iste upotrebne vrednosti, za koje je upotrebljeno manje sirovina. Dodatno, konstantno gledamo na koji način možemo da optimizujemo pakovanja proizvoda kako bi se koristilo manje plastike, više reciklata ili plastike koja može bolje da se reciklira, ali i da se pređe na alternativna pakovanja. Važno je imati u vidu da je sva ambalaža, pa i plastična, tu sa nekim ciljem, tako da su sve promene koje uvodimo takve da ostane funkcionalnost koja je potrebna. Opet, za sve promene na putu ka cirkularnoj ekonomiji ili zelenijem svetu, važan partner su i potrošači, jer deo promena koje sprovodimo, zahteva njihovu saradnju i promenu navika u ponašanju.Kada već govorimo o plastici i promenama u ponašanju, pomenuli ste da je Lidl Srbija nedavno u potpunosti izbacila plastične kese iz svojih prodavnica na nivou cele Srbije? Potrošači u Srbiji su istorijski gledano, kese doživljavali kao benefit, jer su bile besplatne – u slučaju Lidla, kese su naprotiv, uvek bile naplaćivane. Svakako da je naplata kesa od strane trgovaca doprinela smanjenju upotrebe i osvešćivanju, ali je došao trenutak i da se ode korak dalje. Odgovornost vam nalaže da rizikujete i sprovedete mere za koje verujete da su ispravne, pa makar delovale drastično. Izbacivanjem plastičnih kesa iz prodaje Lidl prodavnica u celoj Srbiji želimo da podstaknemo potrošače da u cilju održivosti i zaštite životne sredine, ali i kao doprinos kućnom budžetu, u kupovinu dolaze sa svojim cegerima. Mi smo napravili tek prvi korak. Rešenje problema plastičnih kesa nije samo u tome da se zameni materijal ili reciklira. Najveći problem kesa je to što se koriste samo jednom ili nekoliko puta, pa je konačni odgovor na ekološki izazov na strani potrošača – samo disciplina i revnosno nošenje jednog cegera, torbe ili stare kese će učiniti čuda za prirodu: smanjiće se zagađenje i upotreba prirodnih resursa za njihovu proizvodnju.

Srbija

Kada roming u regionu ipak može da vam se naplati skuplje?

Od danas, 1. jula, ukida se roming u zemljama Zapadnog Balkana. To znači da će vas poruke, razgovori i internet sa karticom srpskog operatora koštati isto u Srbiji, Crnog Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji.Kako su za Novu ekonomiju potvrdili iz Telekoma i A1 (nekadašnjeg VIP-a), poruke i minuti iz tarifnog paketa koji koristite u Srbiji, pod istim uslovima moći ćete da koristite i u državama regiona. Iz Telekoma kažu da će se isto odnositi i na prenos podataka, odnosno korišćenje interneta, pa će tako važiti sve što imate i u okviru trenutnog paketa.A1 ističe da “određena količina internet paketa moći će da se iskoristi bez dodatne naknade, posle čega operator ima pravo da naplati usluge prenosa podataka po cenama u nacionalnom saobraćaju, uvećanim za iznos naknade za roming”. “Preporučujemo korisnicima da se upoznaju sa raspoloživim sadržajem internet saobraćaja u skladu sa tarifom koju koriste, pre napuštanja zemlje i po povratku”, kažu iz A1 u odgovoru Novoj ekonomiji.Na naša pitanja nisu odgovorili iz Telenora, ali su na svom sajtu objavili uslove korišćenja rominga na teritoriji Zapadnog Balkana.Navedeno je da se svi pozivi i poruke koje se koriste u okviru teritorije Zapadnog Balkana tarifiraju isto kao u domaćem saobraćaju, dok korišćenje interneta zavisi od paketa koji imate. Dok neki tarifni paketi podrazumevaju da ćete moći da iskoristite sav internet na koji i inače imate prava kada ste na teritoriji Srbije, za druge pakete je ograničena količina GB koje možete da koristite u zemljama Zapadnog Balkana.Na sajtu mobilnog operatera Globaltel su takođe objavljeni uslovi korišćenja romina na Zapadnom Balkanu. Objavljeno je da je korišćenje roming usluga u regionu omogućeno na svim tarifama, osim ukoliko nije drugačije definisano uslovima pojedine tarife.Preciziraju da ukoliko u svom paketu imate uključen saobraćaj ka ostalim mrežama u Srbiji, onda će se ovaj saobraćaj koristiti i u zemljama regiona Zapadnog Balkana, dok će u drugim slučajevima saobraćaj biti tarifiran u skladu sa cenama domaćeg saobraćja prema ostalim mrežama.Svi domaći operateri pozivaju se na politiku primerenog korišćenja. To se pre svega odnosi na uslugu prenosa podataka, tj. korišćenja interneta, gde je predviđena dozovljena količina podataka koju korisnik može iskoristiti u regionalnom romingu, nakon čega plaća i dodatnu naknadu za roming, objavljeno je na sajtu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).Politika primerenog korišćenja omogućava i sprečavanje zloupotrebe i neprimerenog korišćenja usluga regionalnog rominga.To znači da u roku od četiri meseca ne možete da imate veću potrošnju u regionlanom romingu u odnosu na domaćio saobraćaj.“U tom slučaju mobilni operator upozorava korisnika i ostavlja mu rok od 15 dana za promenu obrasva korišćenja, nakon čega može otpočeti sa naplatom dodatne naknade za roming na domaću maloprodajnu cenu usluge mobilne kominikacione mreže, a sa tom naplatom prestaje čim potrošnja korisnika više ne upućuje na rizik od zloupotrebe,” piše na sajtu RATEL.

Konferencije Srbija konferencije

Pandemija odložila osamostaljivanje mladih u Srbiji

kažu učesnici panela Kako mladi da se osamostale?, koji su organizovali Nova ekonomija i Fondaciha Fridrih Ebart.Duže od 2,5 god mladu traže posao, imaće manje radnog iskustva. Generacija sa ozbiljnim ožiljcima na zaradama, plate će im biti manje neko pre pandemije.Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politikaKriza 2008 i pandemija ne mogu da s eporede, Prvi i Drugi sv rat, revolucije, ovo vreme onda može da se poredi sa tim. Kovid vidljivi i nevid član porodice, posledice su još nesagledive. 2020. osnovna godina, base line, u odnosu na nju ćemo gledati sve promene koje će se desiti. Kovid će uticati na sve.Zapošlj mlade na uštrb onih koji imaju preko 50 godina, onda je pitanje veliko pravičnosti politike. Ljudi često ne znaju šta znači ugovor, niti razumeju šta znače poresle olakšice, mlađa populacija nema pojam gde je, ali i roditelji se ne snalaze. Danas je najlakše otići iz neke zemlje, preko inteneta mkladi vide gde se šta traži.Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi zahtevaju brzi odgovor, poslodavci svesni tih trendova odliva radne snage. Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila.Mora da post poreksa administracija koja će pratiti sve ideje om olakšicma, koje se sprovode u praksi. Strategija za mlade dobra, ali pisana za neko drugo vreme, pandemija je presekla njenu primenu, treba je izmeniti i dodati nedostaje, razumevanje globalnog tržišta, mi ćemo neke psolove gubiti, a neke ćemo dobijati.Naciona služb za zapošlj nikada nije imala srredstva za neke aktivne mere, treba raditi na promeni na veštinama. Strategija je nastavak strategije obrazovanja, te dve stvari su uvezane, to je kao leva i desna ruka. Strategija treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu.Marko Perić, Savez samostalnih sindikata Beograda SSSBPandemija mladima zaust mog da se zaposle u uslugama sektoru se to dosta primetilo. Ova kriza posebno kritična. To se oseti kada se oseti potreba u pandemiji za zdravstvenim radnicima. Ovo će zahvatiti mali broj mladih u IT sektoru. Trend u drž politikama koje treba da izađu u susret mladima, ali su polovično osmišljene.Prekarizacija rada projekat Moja prva platta samo ih dodatno gura u nestabilnost i pokazuje im kako će na tržištu biti tretirani kao jeftina radna snaga. Da li može da se živi od branja malina?To zavisi od poznav radnih prava, od toga zavisi, da li su potpisali i razumeli ugovor koji su potpisali. Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je preimenovan, komplikovanije ime je dobio. Tu pokušavaju da dodatno kroz komplikacije dodatno fleksibiluju tržište rada, kako bi se radilo bez radnih prava. Uvek može gore od onoga što je sada, trudimos e da aedukujemo mlade koji izlaze na tržište rada.Lakše zapošljavanje, onda će biti lakše zapravo poslodavcu, motiv da se dodatno uposle strani radnici, pogotovu na građevini, sve više ih dolazi iz Indije, turske, sve više ih je na gradilištima Beograda, sve ide ka tome da se uprosti zapošljavanje tih radnika, a ne maldih u kriznim momentima pandemije.Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da će se stvari funkcionisati kao, pa samim tim i u vezi sa osamostaljivanjem mladih ljudi. Kaže da oni često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su izgleda odlučili da sve to ignorišu.Marinkovićeva podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja..Mladi su često izloženi takozvanim prekarnim uslovima rada, gde ne mogu da ostvare svoja osnovna prava. Programi koji su osmišljeni, nemaju pravo dejstvo. U vezi sa najavljenim poreskim olakšicama za mlade, ona primećuje da mladima to zapravo uopšte nije jasno.Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze, a veliki broj njih ne razume ni najosnovnija prava koja se tiču radnog odnosa.Situacija je naravno čudna, jer u Srbiji postoje brojni mediji i televizije koji o tome mogu da ih informišu na pravi način. Međutim, to ipak ne čine.Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše.U IT industriji nema dovoljno radne snage, u pitanju je začarani krug, gorući je to problem za Novi Sad, nema dovoljno kvalifikovanih mladih za IT, za to moraju da se plate kirsevi, za njihovu obuku.Veliki broj mladih mere koje se donose neće dostići, recimo minimalac za stažiranje nakon završene srednje škole. Kaže da s eopet vraćamo na razumevanje svega toga, kao i na obaveštenost o tome. Drugo pitanje je da li mlada osoba može da se osamostali sa minimalcem, to je veoma upitno, moraju da žive sa cimerima. Istraž o mladima koji se ne školuju niti traže posao.Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KONS), Marko Stanković kaže da pandemijski period nije toliko prijatan za mlade ljude, ali smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa.Period ne rtako prijatan, mladi će se lakše i brže snaći nakon promena zbog korone, ipak će kada se sve završi biti normalnije. Obratiti šažnju na mentalnos tanje zdravlje mladih.Mladi se lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali dršštvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu."Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko uzmu da rade nešto za šta se nisu školovali", ocenjuje prestavnik KONS-a.Mladi ljudi u Srbiji međutim uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa su im nepoznate i privilegije koje mogu da imaju za neko radno mesto, nekada ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje.KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stana. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti.Stamb polit lok samoupra da po povlaš ceni ponude mladima dom, sigurnost, i slično. To su predložili. Primeri iiz susednih zemalja, prva nit su subvencije, prilika da se prave neprofitna gradnja namenjena mladima.

Srbija

„Državni organi najoštrije da sankcionišu kršenje prava radnika u Aptivu“

Centar za politike emancipacije (CPE) i Centar za dostojansven rad (CDR) osudili su danas, kako navode, kršenje prava radnika i radnica u preduzeću Aptiv koji su "primorani da potpisuju izjavu kojom se odriču prava na ograničeno radno vreme kod poslodavca"."Izjava koja je ponuđena radnicima na potpisivanje, zbog povećanog obima posla po porudžbini kompanije Daimler iz Nemačke, kaže da zaposleni 'dobrovoljno žele da budu radno angažovani na svom radnom mestu po 12 sati dnevno u periodu nešto dužem od mesec dana", navode u saopštenju.CPE i CDR pozvali su državne organe i institucije da najoštrije sankcionišu ovakve i slične prakse, a kompaniju Daimler da pod hitno izvrši pritisak na podugovaračku kompaniju da sa ovakvom praksom prekine.U drugom delu "sporne izjave" zaposleni se, kako se navodi u saopštenju,  praktično odriču prava na naknadu štete za posledice koje proističu iz ovakve nezakonite organizacije radnog vremena, a te posledice se pre svega mogu povezati sa potencijalnim povređivanjem radnika i radnica usled premora i neadekvatne zaštite u procesu rada.Centar za politike emancipacije u saopštenju navodi da je autentičnost dokumenta potvrdio i poslodavac, a nekoliko dana kasnije preneta je i izjava predsednika Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zorana Markovića da se u ovoj fabrici radilo i po 72 sata nedeljno. "Ovakva praksa je karakteristična za prinudu zaposlenih da se formalno izjasne kako se slažu sa kršenjem njihovih prava na radu i u vezi sa radom. Ipak, pomenuta izjava ne može da proizvodi pravno dejstvo jer je suprotna imperativnim normama Zakona o radu", piše. U saopštenju se objašnjava da zaposleni ne mogu ni dobrovoljno odreći pojedinih prava koja im pripadaju po Zakonu o radu, a pravo na ograničeno radno vreme van ikakve sumnje jeste jedno od njih.Jedna od osnovnih posledica kršenja prava na ograničeno radno vreme i dvanaestočasnovnog radnog dana je umanjena koncentracija zaposlenih i značajno veći rizik od povređivanja na radu.Inspekcija utvrdila prekoračenje prekovremenog rada u "Aptivu"CDR i CPE podsećaju da je pre nekoliko sedmica u Nemačkoj izglasan Zakon o lancima snabdevanja koji obavezuje nemačke kompanije na poštovanje ljudskih prava duž celog lanca proizvodnje. "Kompanija Daimler snosi pravnu odgovornost za situaciju u leskovačkom Aptivu i ubuduće bi mogala biti izložena visokim kaznama ukoliko se u u njihovom lancu snabdevanja dešavaju kršenja prava poput onoga koje se trenutno dešava u Leskovcu".CDR i CPE u saopštenju podsećaju da je kompanija Aptiv iz Leskovca poslednjih godina bila korisnik različitih oblika podrške od strane Vlade Republike Srbije. "U toku 2019. godine ova firma je iz budžeta Republike Srbije dobila 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2000 radnika i radnica, a 2020. godine ponovo dobija subvencije u istom iznosu, ovaj put za zapošljavanje 700 radnika radnica". Dražava je takođe identičan iznos od 7,5 miliona evra uložila u izgradnju fabrike, dodatnih 68 miliona dinara dala za dovođenje gasovoda, 45 miliona dinara za priključke EPS-a i EMS-a,  navodi se u saopštenju. Grad Leskovac je u infrastrukturu i zemljište uložio preko 270 miliona dinara.CPE i CDR su takođe pozvale i organizacije civilnog društva i sindikate  da pruže podršku radnicima i radnicama "koji su sistematski ugnjetavani".

Izdanja

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.
Broj 116, Decembar 2024.

Broj 116

Decembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024.

Broj 115

Novembar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Šta se sve dešavalo u Srbiji u noći između 13. i 14. avgusta: Prvi put umešani i pripadnici Vojske (FOTO/VIDEO)

U oko 30 gradova i mesta organizovani su protesti "Srbijo, probudi se" na poziv studenata u blokadi u sredu 13. avgusta uveče, prilikom kojih su se najveći nemiri i sukobi demonstranata i policije odigr...

Prve reakcije na kriznu noć: Da li se to Vojska stavila na stranu SNS?

Politička scena u Srbiji dan posle krizne noći između 13. i 14. avgusta, u kojoj su se sukobili policija, antirežimski demonstranti i pristalice SNS-a, je podeljena - dok premijer Đuro Macut poziva na smirivanje, dotle Dragan Đilas, opozicioni...

Studenti u blokadi najavili novi protest za 19.30: „Večeras pucate po šavovima“

Studenti u blokadi najavili su za večeras u 19.30 novi protest....

Zastavnik Vojske Srbije koji je pucao u vazduh: Procenio sam da je moj i život mojih kolega ugrožen

Zastavnik Vojske Srbije Vladimir Brkušanin koji je sinoć pucao u Novom Sadu kaže da je bio na redovnom zadatku kada ih je napala grupa od sto ljudi i da je u trenutku kada su bili opkoljeni sa sve tri strane procenio...

Radar: Milioni za prugu do Kelebije preko ofšor firmi završili na inostranim računima pod kontrolom srpskih političara

Samo tri privatne srpske firme koje su bile angažovane kao podizvođači na rekonstrukciji železnice od Novog Sada do Subotice, odnosno do državne granice kod Kelebije, imale su više od 80 svoji...