Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Vlada ograničila cenu osnovnih životnih namirnica

Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T- 400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana, a predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci,. Za kršenje odredbi predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100 hiljada do dva miliona dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine."Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bila na snazi 15. novembra, već na redovne, odnosno cene pre sniženja", piše u saopštenju Vlade.Vlada Srbije je, takođe, "zbog drastičnog poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci", donela Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine. "Ovim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji", navodi Vlada.Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.Vlada je donela i Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu kako bi sprečila "posledice koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Srbiji".Ovim zaključkom se kupcima kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine omogućava produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine. Na ovaj način oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana, piše u saopštenju.  

Srbija

„Uz pošiljku iz inostranstva uvek tražite fakturu“

U 90% slučajeva pošiljke kupljene onlajn u inostranstvu stižu bez fakture, na osnovu koje se utvrđuje vrednost robe, saopštila je Uprava carina. To otežava utvrđivanje vrednosti carine, naročito kod kupovine na popustu, pa se potrošačima savetuje da uz pošiljku uvek traže i fakturu."Prilikom kupovine preko interneta treba insistirati da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku, jer kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa, carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe", kaže šef carinske ispostave Pošta Beograd Jasminka Vujadinović.Ona je navela da se u praksi dešava da je roba kupljena na popustima i akcijama koji više ne postoje u trenutku kada stignu na carinjenje. Ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku, postoji mogućnost da osnovica za carinjenje bude viša."U datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne", objasnila je Vujadinović.Dodala je da carinski službenici osim računa za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, porede vrednost slične ili istovetne robe. Pošto se carinjenje vrši tek nakon što pošiljka pristigne u zemlju, obračun dažbina može biti veći od stvarno plaćene cene, ukoliko robu ne prati račun.Izvozićemo voćnu rakiju, sireve i cigarete u Rusiju, bez carinaKamioni sve duže na granicama, neophodna digitalizacija carina Uprava carina savetuje građane da zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid, ukoliko se tako nešto dogodi i da ukoliko imaju primedbe, ulože prigovor.U saopštenju se dodaje da se za pošiljke skuplje od 50 evra, plaćaju i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20%.Dažbine se obračunavaju po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10% na utvrđenu carinsku osnovicu, na šta se obračunava i PDV po stopi od 20%. Broj onlajn pošiljaka za 20% veći u poređenju sa istim periodom prošle godine. 

Srbija

Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenje

Republička izborna komisija (RIK) je donela trinaest uputstava koji se odnose na sproveđenje republičkog referenduma, objavljeno je u Službenom glasniku.Sva uputstva doneta su na osnovu Zakona o referendumu i narodnoj incijativi koji је Narodna skupština usvojila 25. novembra, a istog dana potpisao ga je i predsednik Aleksandar Vučić.Uputstvima je određeno kako će izgledati priprema i primopredaja glasačkog materijala, kao što su glasački listići, izvodi iz biračkih spisaka i drugi obrasci ili ovlašćenja.Takođe, određeno je i kako bi trebalo da izgleda glasanja na i van glasačkog mesta, kao i rad glasačkog odbora. Doneto je i upustvo kojim se određuje da građani mogu podnositi pisane i elektronske zahteve RIK-u kako bi utvrdili da li je neko umesto njih glasao na referendumu. RIK je dužan da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma usvoji i objavi "objektivne informativne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuju na republičkim izborima", piše u Uputstvu za obaveštavanje glasača o republičkom referendumu.Informacije koje RIK treba da objavi na svom sajtu i dostavi glasačima na adrese treba da odražavaju "stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje", piše u ovom podzakonskom aktu.Uputstvom za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma je određeno da glasački odbor u roku od 12 sati od zatvaranja biračkih mesta predaje glasački materijal potkomisiji u zgradi opštine ili grada, koja u roku 48 sati treba da utvrdi izveštaj o rezultatima glasanja sa svih glasačkih mesta na svojoj teritoriji i da ga dostavi Komisiji u roku od 24 sata.Danas je pred poslanicima Predlog ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio juče.Ustavni zakon se donosi kao osnov za sprovođenje promene Ustava. Za njegovo usvajanje neophodna je dvotrećinska većina.Zakon je u hitnoj proceduri, a kao razlog za to navodi se da je "potrebno u što kraćem roku doneti Ustavni zakon za sprovođenje promene Ustava".

Srbija

Srbija se zadužuje 130 miliona evra za projekat Ruma-Šabac-Loznica

Srbija planira da uzme zajam od 14,9 milijardi dinara (126,7 miliona evra) kod Banke Intesa (Banca Intesa) za finansiranje projekta Ruma-Šabac Loznica.Vlada je predlog zakona koji reguliše ovaj krediti uputila u skupštinsku proceduru. U Predlogu zakona piše da je ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sačinjen 19. novembra između Ministarstva finansija i Banke Intesa. "Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom", navodi se u obrazlođenju zakona. Pokrenut postupak za izradu generalnog projekta auto-puta "Vožd Karađorđe"Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na autoputu Ruma-Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica, zaključen je u novembru 2019. godine sa azerbejdžanskom kompanijom "Azvirt". Кomercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost investicije do 467,5 miliona evra. Ukupna dužina auto-puta i brzе saobraćajnicе iznosi oko 80 kilometara i sastoji sе od tri dеonicе: dеonica auto-puta Ruma–Šabac u dužini od oko 22 kilometara, most prеko rеkе Savе (sa prilaznim konstrukcijama) u dužini od 2,7 kilometara i dеonica Šabac–Loznica koja ćе biti izgrađеna u profilu brzе saobraćajnicе u dužini od 55 kilometara, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do LoznicePod kojim uslovima se država zadužuje kod Banke Intesa? Obaveza države je da otplatu glavnice kredita izvršava u jednakim polugodišnjim ratama. Otplata glavnice vršiće se u 16 jednakih rata, svakog 1. februara i 1. avgusta.  Poslednja rata dospeva na naplatu 1. avgusta 2031. godine. Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita iznosi 0,30 odsto na ukupan iznos zajma i plaća se jednokratno, a naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30 odsto na godišnjem nivou. Ugovoreno je i da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od dva odsto godišnje. Prva kamata dospeva za plaćanje šest meseci dana od datuma prvog povlačenja sredstava. Sredstva zajma se mogu povlačiti do 4. januara 2024. godine, a rok raspoloživosti može biti eksplicitno produžen od strane Banke, u pismenoj formi na osnovu prethodnog dostavljenog pismenog zahteva.Predviđena je i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.Srbija je krajem prošle godine za potrebe ovog projekta uzela zajam i kod Unikredit banke, gde je direktno zaduženje iznosilo 11,2 milijarde dinara.   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem marta, prilikom obilaska radova na mostu na Savi,  poručio je da sve što je do tada urađeno, plaćeno iz budžeta Srbije, a ne kredita.Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta

Srbija

Muškarci u Srbiji očekuju 200 evra veću platu od žena

Građani Srbije od poslodavaca očekuju platu od 760 evra, a kada biraju posao najbitniji su im međuljudski odnosi, pa tek onda zarada, pokazuje anketa sajta Infostud koja je sprovedena tokom Regionalnog sajma poslova. Zaradu od preko 1000 evra u Srbiji očekuje 23%, a od 500 evra 17% kandidata.Prema poslednjim zvaničnim podacima iz oktobra meseca, prosečna plata u Srbiji iznosi 547 evra, dok je željena plata u proseku za oko 210 evra veća u odnosu na trenutno stanje. Muški ispitanici očekuju oko 890 evra zarade, dok žene skoro 200 evra manje, oko 700 evra.U proseku, kandidati u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.500 evra u proseku. Sa druge strane najniža očekivanja su u Severnoj Makedoniji, 524 evra. Srbija i Bosna su prilično slične što se tiče očekivane zarade, dok je Hrvatska pored Slovenije jedina zemlja gde se u proseku priželjkuje više od 1.000 evra mesečno.Dobri međuljudski odnosi su najbitniji faktor za odbir budućeg poslodavca u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, a u Makedoniji i Bosni i Hercegovini visina zarade je primarni faktor, dok je ispitanicima iz Srbije to na drugom mestu. DA LI TREBA REGULISATI RAD OD KUĆE (VIDEO) Među prioritetima zaradu značajno više ističu zaposleni, mogućnost napredovanja oni koji se školuju, a sigurnost posla oni koji su trenutno nezaposleni. Dobri međuljudski odnosi su svima podjednako važni.Najviše ispitanika iz Srbije smatra da su za dobijanje posla dva najvažnija aspekta znanja i veštine koje kandidat poseduje (29%), te motivacija i volja za zaposlenjem (24%). Kao bitne faktore, ispitanici iz naše zemlje navode radno iskustvo i dobre kontakte i poznananstva.Do septembra 20.000 ljudi dobilo zaposlenje preko sajta Poslovi Infostud Stranačka pripadnost nešto je bitnija u Srbiji nego u regionu, dok se preporuke uticajnih ljudi iz struke više vrednuju u regionu nego kod nas. Znanja i veštine su u većoj meri važni zaposlenima i onima koji se školuju, nego nezaposlenima.Kako se dodaje 68,5% zaposlenih razmišlja da u nekom trenutku promeni posao, a 21% bi to uradilo samo ako bude primorano. U poređenju sa regionom, u Srbiji je nešto izraženiji strah od gubitka posla, 30% naspram 26% u regionu.Pandemija je kako se dodaje omogućila rad od kuće, ali se radnici sve više vraćaju na radna mesta. Strane privatne kompanije su i dalje omiljeni tip poslodavca u Srbiji, a u državnim preduzećima radila bi četvrtina ispitanika.Mladi smatraju da je za pronalazak posla potrebno svega par meseci, kao i da je praksa najbolji način da se stekne radno iskustvo, jer 66% njih to navodi kao poželjnu opciju.Istraživanju Infostuda su se priključili partnerski najveći sajtovi za zapošljavanje iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. Učestvovalo je 4.706 ispitanika iz Srbije koji su podeljeni u 3 grupe: nezaposleni (52%), zaposleni (41%) i oni koji se i dalje školuju (7%).Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine

Srbija

Odbornici u Zaječaru ukinuli naknadu porodiljama za prvo dete

Odbornička većina u Skupštini Zaječara usvojila je danas odluku kojom je ukinula naknadu porodiljama sa teritorije grada za prvo, odnosno za drugo dete, prenela je agencija Beta. Po navodima portala, odbornici su na sednici gradskog parlamenta usvojili izmene odluke o dodatnoj zaštiti porodilja na teritoriji Zaječara po kojima će porodilje ubuduće imati pravo na jednokratnu pomoć u iznosu od 60.000 dinara za treće i svako naredno dete, piše portal Glas Zaječara. Predsednik Srbije Alekasandar Vučić najavio je prošle srede da će sve majke koje od Nove godine rode prvo dete ubuduće umesto 100.000 dinara pomoći dobijati 300.000 dinara, ali da će biti usvojene i brojne druge mere za podsticanje rađanja.Vučić je kazao da će pomoć od 300.000 dinara biti dodeljena iz republičkog budžeta a da će grad Beograd i mnogi drugi gradovi nastaviti da pomažu porodiljama iz svojih budžeta.

Srbija

Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. jula

Usvojena je izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kojima se uvodi elektronska platforma eAgrar, koja će od 1. jula 2022. godine omogućiti onlajn registrovanje više od 400 hiljada gazdinstava. Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ovo će skratiti dosadašnju proceduru čak četiri puta, a troškovi prijave će biti smanjeni za 80 odsto.Na razvoju eAgrara zajedno rade Ministarstvo poljoprivrede i NALED, a cela slika biće zaokružena 1. januara 2023. kada će poljoprivrednici moći onlajn, u nekoliko klikova, da se prijave za državne subvencije. Uvođenje digitalnog registra se nalazi na listi prioriteta Uprave za agrarna plaćanja, kao organa koji vodi registar.„Osim što je bilo neophodno da za ovaj postupak izdvoje gotovo pet sati, poljoprivrednici su svaki put morali da plate i takse za razne izvode i potvrde, što ih je godišnje ukupno koštalo oko dva miliona evra. Zato pozdravljamo odluku Vlade da se ovaj postupak skrati, a podaci iz preko 20 javnih registara uvežu i učine dostupnim i vidljivim na jednom mestu svima“ objasnila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.Na isplatu subvencija dosad se čekalo i duže od šest meseci, jer su se sva dokumenta obrađivala i pregledala ručno. Zahvaljujući novom sistemu poljoprivrednici će putem svojih onlajn profila popunjavati samo one podatke koji se ne nalaze u drugim evidencijama i to samo jednom. Nijedan dokaz više neće morati da dostavljaju na papiru, a rešenja o dobijenim subvencijama stizaće im putem elektronske pošte.  Kako bi obezbedili da poljoprivrednici budu edukovani o načinu upotrebe nove platforme, NALED u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodi projekat putem kojeg će se vršiti obuka korisnika, direktne mentoring posete, kao i promotivne kampanje u cilju blagovremenog informisanja. E-Agrar će tako postati pouzdan izvor podataka o pojedinačnim poljoprivrednicima, zadrugama, visini subvencija, kreditnoj istoriji i osiguraće veću transparentnost podataka, registrovanih korisnika i dodeljenih podsticaja. Takođe, ovaj softver će imati značaj i za proces prilagođavanja pravilima Evropske unije, jer predstavlja prvi korak ka uspostavljanju sistema za odobravanje podsticaja iz evropskih poljoprivrednih fondova.  Poljoprivrednici koji su manje vešti u korišćenju novih tehnologija će dobiti i direktnu podršku u popunjavanju zahteva u svojim opštinama.

građevinski radnik poravnava svež beton

Srbija

BIRN: Vijetnamce u Linglongu „dočekalo šerijatsko pravo“

Gradilište kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, ne kontroliše se dovoljno ili je ta kontrola daleko od profesionalne, iako nadležni tvrde da je "sve po zakonu", piše BIRN. Vijetnamskim radnicima u Linglongu zabranjeno je sindikalno delovanje, prećeno finansijskim penalima zbog bolovanja, ali i zakonima šerijatskog prava koji u Srbiji ne važe.U ugovorima se radnici odriču brojnih prava, a agencija ih, kako se dodaje, netačno obaveštava o zakonima i običajima u Srbiji. Po tim "običajima" kojima bi navodno mogli ostati čak bez ruke ili glave u slučaju krađe ili drugih kriminalnih dela. Dodaje se da su te odredbe kopirane iz ugovora za muslimanske zemlje, sa šerijatskim pravom, poput Saudijske Arabije, koji u Srbiji ne važe.Jedan od Vijetnamaca iz Linglonga, Kim, čiji je identitet zaštićen, kaže da su njega i njegove sunarodnike u Zrenjaninu dočekale prljave i skučene spavaonice sa dva kupatila na preko 400 ljudi, nedostatak čiste i tople vode, oduzeti pasoši, zabrana kretanja i finansijske kazne. Dodaje da sada želi da se vrati kući, kao i većina kolega.U ugovorima u koje je BIRN imao uvid, plate iznose 82 ili 87 hiljade dinara, ali pošto se radnicima plaća u gotovini, teško je reći koliko zaista zarađuju u proseku. Platne listiće predviđene zakonom, kako ističu neki od njih, nisu dobijali. U Vijetnamu prosečna plata iznosi oko 150 dolara.Da bi uopšte došli u Srbiju, vijetnamski radnici morali su da plate više od 2.000 američkih dolara posredničkoj kompaniji iz Vijetnama pod imenom Song Hy Gia Lai Company Limited.U formularima potpisanim sa poslodavcima navodi i da se radnicima uzima 650 dinara za svaki dan opravdanog odsustva sa posla, uključujući i odsustvo zbog bolesti. Kao primer navodi se i niz sporazuma koje su radnici pre dolaska u Srbiju potpisali sa posredničkom vijetnamskom agencijom.KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Radnici su potpisali čak i obrazac o "Obavezi da se ne pobegne", prema kom moraju da plate 50 miliona vijetnamskih donga, što iznosi oko oko 2.200 dolara, u slučaju da napuste radno mesto, odnosno "pobegnu", a garancija za plaćanje su članovi njihove porodice.nezvanično u Inspekciji rada Vijetnamce tretiraju kao "upućene radnike", zbog čega se njihovi ugovori ne proveravaju, već samo bezbednost i zdravlje na radu, a krši se i Zakon o zapošljavanju stranaca koji propisuje da bi upućeni  randici morali da budu zaposleni u matičnoj kompaniji bar godinu dana pre dolaska u Srbiju.U spornim ugovorima govori se radnoim vremenu po potrebi, koje može dostići 234 sata tokom 26 radnih dana mesečno, iako je zakonom ograničeno na 192 sata mesečno, uključujući i prekovremeni rad. Pored toga, za 12 meseci radnici imaju pravo na 12 dana odmora, tek nakon isteka ugovora.Prvi mesec je "probni period", a ako se proceni da je rad zaposlenog nezadovoljavajuć, biće klasifikovan kao "nekvalifikovana radna snaga" i dobiće manju platu od ugovorene. Opravdano odsustvo sa posla, čak i zbog bolesti, košta radnika 650 dinara dnevno. Nedolazak na posao, ako ga nije odobrio šef, donosi kaznu u iznosu od 150 odsto dnevnice za svaki propušteni dan."Nema nikakvih prepreka da inspektori rada vrše svoje nadležnosti u punom kapacitetu, nadziru uslove rada i bezbednost na radu i sadržinu ugovora o radu. Svako odbijanje da se to učini znači prećutno odricanje od suvereniteta Srbije u korist poslodavca", ističe stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.On kaže da se u tim slučajevima krši nekoliko zakona: "Radno vreme, pretnje zbog sindikalnog udruživanja, 12 slobodnih dana godišnje, finansijske kazne, to je sve suprotno Zakonu o radu. Obaveza da platite sopstvene troškove u slučaju otkaza, je suprotno je pravilima o odšteti i odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca".Iako po ugovoru imaju pravo na zdravstveno osiguranje, nekim radnicima koji su imali simptome koronavirusa bilo je zabranjeno da traže lekarsku pomoć. Ako radnik bude otpušten ili zatraži raskid ugovora, kompanija koja ga je unajmila neće platiti cenu njegovog povratnog puta za Vijetnam.Radnici su se takođe odrekli pomoći u pokrivanju troškova povratnog puta u slučaju da su opravdano otpušteni ili moraju da se ranije vrate. Radnik koji prekrši bilo koju odredbu sporazuma i bude vraćen u Vijetnam pre isteka ugovora, mora da nadoknadi kompaniji 4.000 dolara za cenu vize, boravišne dozvole i zdravstvenog pregleda, kao i  trošak avionske karte.Na loše uslove u kojima žive vijetnamski radnici Linglonga, kao i na eventualnu trgovinu ljudima, upozorile su nedavno nevladine organizacije A11 i ASTRA. Predstavnici vlasti kako se dodaje tvrde da je u pitanju politička hajka na kineske investicije.RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuGrađanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga Kompanija CEEG TEPC koja je angažovala deo vijetnamskih radnika navela je da nije prekršila zakone Srbije i da su radnicima pasoši uzeti samo radi dobijanja dozvola za privremeni boravak i rad i dokumentaciju za vakcinaciju."Imamo potpuno sluđivanje javnosti. Zbog toga se sad postavlja pitanje do koje mere je i naša država umešana u ovaj lanac radne eksploatacije, a potencijalno i trgovine ljudima, i mi ćemo sa tim pitanjima ići pred sva nadležna tela za zaštitu ljudskih prava kojih je Srbija članica", smatra Danilo Ćurčić iz organizacije A11. Ministarstvo rada je saopštilo da u Zrenjaninu boravi 402 državljana Vijetnama, 367 njih ima vizu D, a 35 odobren privremeni boravak. Svi imaju zakonit, legalan boravak u Zrenjaninu, navodi se u saopštenju ministarstva.Linglong je, kako se dodaje, odgovornost za navedene činjenice prebacio na podizvođače radova. Sve ovo sporno je kako se naglašava zbog činjenice da je Srbija Linglongu obećala 75 miliona evra subvencija i besplatno dala 95 hektara zemljišta koje je vredno 7,6 miliona evra.

Srbija

Raising Starts: Novi konkurs za startapove sa ulaganjima do 15 hiljada franaka

Naučno-tehnološki park Beograd je raspisao konkurs za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Zainteresovani timovi ili mikro preduzeća mogu se prijaviti do 28. decembra na sajtu.Na aktuelni javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Program timovima omogućava da usvoje neophodna znanja i veštine kako bi njihova ideja došla do realizacije i izlaska na tržište. Cilj je podrška osnivanju i razvoju novih inovativnih kompanija koje će doprineti povećanju izvoza, novih zapošljavanja i smanjenju odliva mozgova, omogućivši mladima da u Srbiji, iz svojih gradova, razvijaju inovativne biznise rame uz rame sa svetom.Program je kreiran kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova” kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji po Memorandumu o saradnji potpisanom  između vlada dveju država, a sprovode ga Naučno-tehnološki park Beograd u saradnji sa naučnom-tehnološkim parkovima iz Čačka i Niša. Na prvom javnom pozivu za Raising Starts program krajem 2020. godine od 183 prijavljenih timova, njih 13 je dobilo sveobuhvatnu stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativnih ideja.

Srbija

Raspisan poziv za Raising Starts: Do 15.000 CHF za inovativne ideje

Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd) raspisao je novi poziv za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Prijave su otvorene do 28. decembra na zvaničnoj stranici programa.Na Javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje dva člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Uz sveobuhvatne obuke, startapi će dobiti i posebnu podršku u oblasti prava intelektualne svojine, a biće im omogućen i pristup savremenim inovacionim laboratorijama, mentorima, investitorima i drugim startap osnivačima u mreži naučno-tehnoloških parkova, piše u saopštenju Naučno-tehnološkog parka. Program je kreiran kroz projekat "Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova" kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji, a sprovodi NTP Beograd, u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak. 

Srbija

Univerzitet potvrdio javnu osudu Malom, čeka se poništavanje doktorata?

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu potvrdio je u drugostepenom postupku rešenje bivšeg dekana Fakulteta organizacionih nauka Milije Suknovića, koji je ministru finansija Siniši Malom izrekao meru javne osude zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije, saznaje list Danas.Rešenje Odbora za profesionalnu etiku je konačno i kada i zvanično stigne na Univerzitet biće prosleđeno Senatu UB koji donosi odluku o poništavanju diplome.Za sada se ne zna da li će se o tome Senat izjašnjavati na narednoj, decembarskoj sednici, pošto, kako nezvanično saznaje Danas, dnevni red još nije utvrđen.

Srbija

Grad objavio plan za Rakovica selo

Sekretarijat za građevinske poslove oglasio je rani javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije područja Rakovica selo.Granicom plana obuhvaćen je deo teritorije Voždovca i Rakovice. Površina obuhvaćena planom iznosi 217,3 hektara. Navedena površina planirana je za mreže saobraćajnica, objekte za stanovanje, komunalne i pešačke staze, infrastrukturne objekte, sprotski kompleks, verske objekte i komplekse i groblja.Deo je namenjen za zelene površine (park i skver), šume, vodne površine, predškolsoke ustanove, osnovne škole, ustanova kulture. Teritorija ovog plana je mrežom saobraćajnica podeljena na 48 blokova. Kako se objašnjava u dokumentaciji, Donje selo (celine 1 i 2) predstavlja staro naselje Rakovica selo sa planski i neplanski formiranom stambenom izgradnjom i pretežno spontano nastalom uličnom matricom. U ovim celinama se planira povećano učešće komercijalnih sadržaja duž Bulevara oslobođenja, rekonstrukcija postojeće i  planiranje nove ulične mreže. Za sada je u planu da se zadrže objekti koji su nastali na aktivnom klizištu i neplanski nastalo veliko stambeno naselje u zaštitnoj zoni dalekovoda. Međutim uslov je da se pribavi elaborat o detaljnim geološko-geotehničkim istraživanjima sa merama sanacije, odnosno Elaborat o uticaju dalekovoda, kojima će se utvrditi da li je zadržavanje objekta moguće.U  okviru  ovih  celina  planiraju  se  objekti  kulture,  sportsko  rekreativna  zona,  crkva, vatrogasni punkt, lokacija za novo groblje i objekti socijalne infrastrukture (zdravstvena ustanova, tri osnovne škole i četiri predškolske ustanove).Gornje  selo (celine 3 i 4) predstavlja  zonu  pretežno  neplanski  formirane  izgradnje i neizgrađeno  zemljište. Planom  su  formirani  stambeni  blokovi  sa  umereno  prisutnim  komercijalnim sadržajima  i  potrebnim  objektima socijalne  infrastrukture  (predškolska  ustanova  i osnovna škola).Prema planskom rešenju površine za mreže saobraćajnica biće povećane sa 14,7 na 27,16 hektara.  Za objekte stanova planirana je površina od 102 hektara,  dok je 7,7 hektara namenjeno za verske sadržaje, 6,5 hektara za vodne površine U ovom području se nalazi Bulevar oslobođenja, u rangu ulice prvog reda, kao i Zemljoradnička ulica, u rangu ulice drugog reda. Ostale ulice koje se ovde nalaze ostaće deo sekundarne ulične mreže.Navodi se i da su u okviru  Bulevara  oslobođenja, u zoni  pojedinih  raskrsnica, planirane niše  za  leva skretanja, kao i stajališta javnog  gradskog prevoza putnika. U Bulevaru oslobođenja su u planu biciklističke staze Biciklističke staze, dvosmerne  jednosmerne  obostrano.  Širina jednosmerne biciklističke staze iznosi 1,1ma dvosmerne 2.5m.Za nove objekte se planira obezbeđenje potrebnog broja parking mesta. 

Srbija

Kilometraža se najčešće namešta na luksuznim polovnjacima

Nameštanje kilometraže u poslednjih godinu dana utvrđeno je na 16 odsto polovnih automobila koji su se prodavali na 18 tržišta, saopštila je kompanija carVertical koja je istraživala tu pojavu. Kako se naglašava, kilometraža je najčešće vraćena kod nemačkih premium modela više klase koji su skuplji od ostalih. Stručnjaci naglašavaju da pre kupovine u servisu prvo treba proveriti kilometražu, jer se njenim nameštanjem nezakonito podiže cena."Podaci otkrivaju da je veća verovatnoća da će skupi automobili imati vraćenu kilometražu. To se mora uzeti u obzir kada se traži polovno vozilo. Upravo u tim slučajevima dobro dođe provera kilometraže automobila", kaže Matas Buzelis, stručnjak za automobile u kompaniji carVertical.Naglašava se da su nameštanju kilometraže posebno pogložni BMW-ovi automobili. Buzelis dodaje da je to u korelaciji sa potražnjom za korišćenim BMW vozilima na različitim tržištima.Na vrhu Tom 10 liste automobila sa nameštenom kilometražom, nalazi se model BMW M5, čak trećina njegovih proverenih modela. Drugo i treće mesto na listi zauzimaju BMw serije 7 i Subaru Outback kod kojih je trećina automobila sa mogućim malverzacijama.Audi A8 je bio peti automobil sa najčešćim vraćanjem kolometraže, dok je sportski model A7 zauzeo deseto mesto sa nešto više od jedne četvrtine takvih vozila.Matas Buzelis objašnjava da premium vozila sa nameštenom kilometražom donose veću zaradu. Vraćanje brojača kilometara unazad je relativno jeftin i jednostavan proces koji daje dodatni novčani prihod nepoštenim prodavcima automobila.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Koja zemlja Evropske unije ima najviše automobila? STARIJI AUTOMOBIL - VIŠE PREVARAKako pokazuje istraživanje, prilikom kupovine polovnih automobila, neophodno je proveriti pređenu kilometražu, posebno za starija vozila, jer su najpopularniji modeli sa smanjenom kilometražom proizvedeni između 2006. i 2016. godine."Automobili ekonomske klase Subaru, Ford i Folksvagen pripadaju istoj starosnoj grupi kao i vozila više klase. Čini se verovatnije da će automobili stari od 5 do 15 godina biti kompromitovani po broju pređenih kilometara", dodaje Buzelis.Ford Mustang je kako se napominje, najnoviji model na toj listi i budući vlasnici njegove šeste generacije trebalo bi da provere odabrano vozilo, kao i vlasnici BMV-a M5 iz 2006, serije 5 iz 2007. godine i X5.Buzelis objašnjava da najnoviji modeli mogu da budu malo teži za promenu kilometraže, kao i da obično imaju manji "radni staž", pa kod njih nema smisla vraćati brojčanik. Većina modela sa vraćenom kilometražom, njih do 90 odsto opremljena je dizel motorima, koji i "pređu" više kilometara od benzinskih.Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvoleProizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Kupci automobila ekonomske klase izloženi nešto manjem riziku od užasnog vlasničkog iskustva, oni koji kupuju dizel vozila premijum klase stara između pet i 15 godina.Kompanija naglašava da je do svih podataka došla analizirajući više od 700.000 izveštaja o istoriji polovnih automobila u Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Ukrajini, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, Hrvatskoj, Rusiji, Sjedinjenim Državama i Italiji.

Srbija

Kancelarija za javnu upravu nabavila novi softver za 1,8 miliona evra

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kupuje novi sistem za razmenu podataka za 213,8 miliona dinara (1,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora.Kancelarija će softversko rešenje nabaviti od firmi Comtrade System Intergration, Informatika a.d. i Okracron iz Beograda. Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka Ponuda ove grupe kompanija bila je i jedina u procesu javne nabavke.Predmet tendera bila je nabavka softverskog rešenja i licenci za uspostavljanje platforme za razmenu podataka na nivou državnih organa. Sistem bi trebalo da ima mogućnost podizanja platforme za interoperabilnost (zajednički rad različizih sistema) na nivou jedne organizacije.Novi sistem treblalo da omogući državnim organizacijama da razmenjuju podatke interno i eksterno što u budućnosti otvara veliki potencijal za stvaranje digitalnih usluga koje su otvorene, efikasne i usmerene ka građanima i privredi, piše u specifikaciji tendera.Kako odabrati pravi softver? Sistem mora da implementira skup standardnih funkcija za podršku i olakšavanja razmena podataka. Softversko rešenje treba da pomogne razmenu podataka koji se tiču upravljanja adresama, rutiranja poruka, upravljanja pravima pristupa i autentikacije na nivou organizacije i servera. Takođe, i podaka koji se odnose na šifrovanje na transpornom nivou, vremensko označavanja i digitlani potpis poruka.Dobavljači su obavezi i da pruže tehničku podršku za rad sistema u garantnom roku od godinu dana, koja treba da bude neograničena i besplatna.EPS: Kupili smo softver koji nam je potreban, ali ga nismo koristili dve godine

Srbija

Onlajn sajam: Upoznajte francuske univerzitete

Francuski institut i kancelarija Campus France u Srbiji organizuju drugi Onlajn studentski sajam: Upoznajte francuske univerzitete, u okviru kampanje za promociju studija u Francuskoj i stipendija Vlade Repubilke Francuske. Sajam će se održati u sredu 1. decembra i trajaće od 10 do 19h.Onlajn sajam se odžava u jeku kampanje za dodelu stipendija Vlade Republike Francuske za Master 2 i doktorate u ko-mentorstvu za akademsku 2022/2023. godinu, a možete mu pristipiti putem platforme http://sr.studyinfrancevirtualfairbalkans.com/ uz obaveznu registraciju.Studenti i srednjoškolci kao i njihovi roditelji moći će da prisustvuju webinarima i neposredno stupe u kontakt sa predstavnicima francuskih visokškolskih ustanova među kojima su  umetničke škole za fotografiju, državne biznis škole, institut za hotelijerstvo restoraterstvo i gastronomiju, inženjerske škole za građevinu i javne radove kao i brojne druge škole i rukovodioce Fondacije Tempus Erasmus +, frankofonih studijskih programa u Srbiji i na Balkanu.Ovaj sajam je plod saradnje sa Campus France, francuskom agencijom koja se bavi promocijom francuskog visokog školstva, mobilnošću i prijemom inostranih studenata i održava se u okviru tradicionalne regionalne manifestacije Tournée des Balkans koja je počela u Sofiji.Svake godine oko 650 srpskih studenata odabere Francusku za početak ili nastavak svog školovanja. Vlada Republike Francuske svake godine stipendira oko 40 najboljih srpskih studenata  na svojim brojnim kvalitetnim i prestižnim visokoobrazovnim ustanovama.

Srbija

Igor Denić (DCP Hemigal): Nelojalnu konkurenciju imamo i u regionu

Veliki problem predstavlja nam nelojalna konkurencija, ne samo u Srbiji već i na tržištima u susednim državama na kojima poslujemo, kaže Igor Denić, direktor leskovačke kompanije DCP Hemigal koja se bavi razvojem, proizvodnjom i distribucijom kozmetičkih proizvoda. “Lojalna konkurencija je u redu i podstiče kompanije da unapređuju svoje poslovanje. Ali, nelojane konkurencije ima svuda u regionu i unosi poremećaj na tržištu po pitanju odnosa cena i kvaliteta”, kaže Denić za Novu ekonomiju. U ovoj leskovačkoj kompaniji trenutno se proizvodi 200 kozmetičkih proizvoda (Fitogal, Fitodepil, Pavlogal…), od toga osam odsto pod privatnim robnim markama trgovinskih lanaca sa kojima su poslovni partneri.“Godišnje tržištu isporučimo oko šest miliona proizvoda, pri čemu izvoz čini 30 odsto. Izvozimo na tržišta BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije. Trenutno pregovaramo sa jednom ruskom kompanijom, koja je ozbiljan igrač na tržištu”, kaže on.  Prema njegovoj oceni, ova poslovna godina je u skladu sa očekivanjima koja su imali.„Imamo rast od osam odsto u odnosu na prošlu godinu, ako izuzmemo prodaju gelova za dezinfekciiju i alkohola u 2020. godini. Ove dve grupe proizvoda prethodne godine su se “nenormalno” prodavale prošle godine, što je veliki iskorak u finansijskom smislu za našu kompaniju. Koliko su uspeli sa svojim proizvodnim kapacitetima da odgovore na ogromnu potražnju gelova i alkohola za dezinfekciju? “Bilo je prilično zahtevno organizovati njihovu proizvodnju i prodaju”, kaže Denić. 

Srbija

Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve "za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", objavljeno je u Službenom glasniku. Sredstva koja su prvobitno bila namenjena za "novčane kazne i penale po rešenju sudova"  u ukupnom iznosu od 470 miliona dinara preneće se u budžetsku rezervu i rasporediti Ministarstvu finansija na ime transfera gradu Beogradu."Sredstva rezerve raspoređuju se Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", piše u rešenju. MUP-u još 200 miliona iz budžetske rezerve za plaćanje kazni i penalaZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najviši u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".

Srbija

Srpsko „zeleno zlato“ u borbi protiv klimatskih promena

U Glazgovu je sredinom novembra završena Konferencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija, ove godine pod nazivom COP26. Događaj je u skoro podjednakoj meri bio posvećen energetici i ekologiji i bio je povod za razgovor sa učesnicima tog skupa, Boni Norman, predsednicom E3 International i Lenom Bratić, regionalnom menadžerkom ove kompanije, posvećene održivim energetskim projektima, uz pružanje finansijskih i savetodavnih uslugaUprkos svom značaju, COP26 je u domaćim medijima bio relativno slabo propraćen. Koje su glavne poruke skupa?Boni Norman: Glavna poruka konferencije, zbog koje je održan veliki broj protesta tokom njenog trajanja, jeste da je bilo previše obećanja, a da konkretni potezi, za sada, izostaju. Izazov za učesnike bio je da reči pretvore u planove, pa u delo. Do sada je COP bio usmeren na smanjenje emisija gasova staklene bašte, a sada je veći naglasak na biodiverzitetu, odnosno na tome kako i priroda može da bude deo rešenja problema.Lista država koja se obavezala na smanjenje emisija CO2 se proširila na skoro 190 zemalja. I dalje govorimo o Pariskom klimatskom sporazumu, koji je postignut pre više godina, ali je naišao na prepreke od samog starta. Da li se zapravo vraćamo na početnu poziciju?Norman: Ako ne preduzmemo dodatne mere, izgubićemo trku s vremenom, pa globalno zagrevanje neće biti ni blizu projektovanih 1,5 stepeni Celzijusa. Sada vidimo i veći broj država koje preduzimaju nešto, ali neki veliki "igrači" su izostali iz Pariskog ugovora, Kina i Rusija. Lena Bratić: COP26 nije više samo događaj, već proces. Ove godine smo videli da su pravljenje koalicije, na primer ministara finansija i drugih državnika, a svi su se obavezali da će uskoro nastaviti ono što je ovde započeto. Građani možda ne veruju da promena može da se desi, ali ona mora da se desi.Govorilo se o dramatičnim klimatskim promenama, a konferencija se dešavala i u svetlu energetske krize. Da li će ova kriza negativno uticati i na budućnost zelene tranzicije?Norman: Svakako je energetska kriza kratkoročno važna. Centralno pitanje jeste osnova snabdevanja strujom, koja će postajati sve lakša kroz tehnološke inovacije. Ne postoji jedno rešenje za sve probleme. Mi smo, na primer, predstavljali mogućnosti generisanja struje iz biomase, ali to je samo deo slagalice. Ne treba da razmišljamo kako preko noći da promenimo nešto, već koliki je udeo održive struje u energetskom miksu. Fosilna goriva su, dugoročno gledano, destruktivan put.Foto: E3 InternatioonalBratić: Fokus se menja, na dnevnom nivou, zbog tržišta i rastućih cena. Niko ne može da predvidi šta će se desiti ni za dva meseca, ali verujemo da će sve države morati da krenu u pravcu održivosti. Ne znamo šta će to značiti za Srbiju, koja će rešenja ovde biti primenjena, ali se i mi krećemo u tom pravcu. Napredak nije linearan.Šta male zemlje i male kompanije mogu da urade ako žele da pomognu?Norman: Male države su najranjivije, najmanje doprinose klimatskim promenama, a od nje trpe najviše štete... Svi treba da pomognemo, ali najznačajnija promena treba da dođe iz najidustrijalizovanijih država. Tu su važne i multinacionalne kompanije koje su, po ekonomskoj aktivnosti, veće od mnogih zemalja. Stvarna promena će doći kroz zakonsku regulativu, razvoj mehanizama za finansiranje, korporativnu odgovornost.Šta E3 International preduzima u regionu? Već smo izveštavali o pilot-projektima, koji trenutno zavise od podrške velikih javnih preduzeća. Kakva je, na primer, saradnja Elektroprivrede Srbije (EPS) i E3?Bratić: Imamo odličnu saradnju sa EPS-om. Možda delite mišljenje da je čudno da velike javne kompanije, koje žive od uglja, počnu da "ozelenjuju" svoje poslovanje. Region je veoma zavisan od uglja, ali tranzicija je već počela i ove firme razumeju njen značaj.Za sada radimo na energetskim zasadima u Srbiji i BiH na tri lokacije, dobili smo punu podršku i EPS i EPBiH, čiji rudari sada održavaju plantaže za biomasu. EPBiH projekat vidi kao stratešku priliku za rešavanje socijalnih pitanja, održavanje zaposlenosti. To je i u Srbiji problem, tako da je ova tranzicija i pravedna.EPBiH traži partnere, a mi smo bili na pravom mestu, u pravom trenutku, sa dobrim namerama. Njihov menadžment se sada obavezao da poveća energetske zasade sa tri na 30 hektara. Brojke nisu toliko važne u ovom trenutku. Strateški, korak po korak, idemo ka zajedničkom uspehu.Lena: Dve su jasne poruke sa COP26: dekarbonizacija mora da se desi na globalnom nivou, i ona mora da bude pravedna. Ako se ovo ne desi u predstojećim decenijama, nećemo imati o čemu da raspravljamo, sem o pukom preživljavanju.Norman: Zadovoljni smo reakcijom energetskih kompanija u regionu, jer tako velike kompanije mogu da izazovu realne promene. Ali, ovo je i pitanje seoskog razvoja, jer bi mala domaćinstva dobila mogućnost da gaje energetske zasade na degradiranom zemljištu. Oni mogu da se sade i na napuštenim rudnicima, deponijama... Te biljke smanjuju opasnost od poplava, poboljšavaju kvalitet vazduha i tla, a koriste se i kao gorivo.Velike kompanije moraju dakle da predvode proces, a šta mala i srednja preduzeća, ili individualna seoska domaćinstva, mogu da očekuju od vaših projekata?Norman: Migracije u urbane sredine ugrožavaju sela, UNDP ukazuje na ogromnu količinu napuštenog zemljišta, a mi nudimo mogućnost da lokalni akteri, pored uvećanja prihoda, obezbede i sirovine za lokalnu proizvodnju struje. Lepo je kada veliki "igrač" pokrene tržište, ali te biljke traju 25 godina, imate sigurnu žetvu svake druge godine, tako da je proces i ekonomski održiv.Bratić: Radimo i sa opštinskim javnim preduzećima, koja na ovaj način mogu da dođu do održivog izvora goriva, bez oslanjanja na međunarodno tržište energenata.Norman: I istovremeno možemo da očuvamo već zrele šume, jer smo došli do granice njihove seče.Bratić: Najnovija statistika pokazuje da ako pored postojecih obnovljivih izvora energije, koji ukljucuju i drvnu biomasu iz suma, Srbija ne pocne koristiti i biomasu iz brzorastucih bionergetskih zasada, nece moci da ispuni zacrtani cilj od 27% obnovljivih izvora energije u finalnoj energetskoj potrosnji.Neki lokalni akteri su zainteresovani i za uzgajanje drugih biljaka, poput industrijske konoplje. Da li i ona može da se koristi u energetske svrhe?Norman: To je samo jedna od potencijalno korisnih sorti. Mi koristimo brzorastuću vrbu i arundo i znamo da postoji zainteresovanost za industrijsku konoplju. Ona je izvor vlakana, proteina, ima medicinsku namenu, a što se energetske vrednosti tiče - mislim da to nije isto. Ima mnogo rešenja koja još nismo ispitali.Bratić: Svi smo doživeli klimatske promene ovog leta, visoke temperature i manju žetvu nego inače. Zbog njih nije bilo dovoljno silaže, koja se u Srbiji koristi za pravljenje biogasa. Arundo može da nadomesti taj nedostatak. Kada smo nedavno svoje planove predstavljali predstavnicima Pegasus Capital-a, oni su nas pitali zašto u prezentaciji energetske zasade nazivamo "zelenom naftom Srbije". Smatrali su da treba da o njima govorimo kao o "zelenom zlatu".Norman: Da, srpsko zeleno zlato, ne nafta. Od nafte zapravo i želimo i da se odvojimo.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.