Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Ministarstvo unapređuje birački spisak i registar političkih stranaka

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave raspisalo je tender, vredan 7,5 miliona dinara, za održavanje i unapređenje Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka. Javna nabavka se odnosi na usluge podrške i održavanja fukcnionalnosti softvera Jedinstveni birački spisak i Registra političkih stranaka u jednogodišnjem periodu, kao i njihovo unapređenje. Što se tiče održavanja softverskog sistema, podrazumeva se preventivno i korektivno održavanje i tehnička podrška. U korektivno spadaju sve aktivnosti vezane za detektovanje i rešavanje eventualnih grešaka u radu aplikativnog sistema.Preventivno održavanje sistema obuhvata preventivno održavanje aplikacije i preventivno održavanje serverskih sistema.Sistem Jedinstveni birački spisak namenjen je vođenju biračkog spiska u centralizovanom obliku na nivou celokupne teritorije Srbije. Sistem je implementiran kao distribuirana (web) aplikacija.Ssistem Jedinstveni birački spisak služi za upis, promenu i brisanje birača, organizaciju izbora i praćenje biračkog spiska.Sistem je organizovan u nekoliko celina: modul birački spisak, modul razmena podataka, modul organizacija izbora, modul administracija, modul izveštaji.Registar političkih stranaka u elektronskom obliku nalazi se u okviru sistema Jedinstveni birački spisak. Pored održavanja sistema, javna nabavka podrazumeva i njegovo unapređenje. Između ostalog kod modula birački spisak treba dodati prikaz i za referendumska biračka mesta uz određene kontrole.Kod modula zahtevi treba dodati nov kriterijum "Poništeni zahtevi" tako da se posebno prikazuju neobrađeni i poništeni zahtevi, a u pretrazi zahteva treba dodati pretragu i po rednom broju birača. Potrebno je i izmeniti pregled biračkog mesta u okviru zahteva za glasanje u inostranstvu i implementirati funkcionalnost novog rešenja za brisanje iz biračkog spiska, kao i rešenje kojim se menja status. U odeljku razmena podataka naručilac traži da se unaprede servisi sa MUP i Registrom matičnih knjiga, da se uspostave novi servisi sa drugim organima, modul za prijem zahteva podnetih na portalu eUprava i uspostavi komunikacija za realizaciju zahteva.Kod Registra političkih stranaka potrebno je kod pretrage dokumenata izmeniti da se bira iz padajuće liste. Takođe, izmeniti izveštaj Unesite kriterijume pretrage tako da se vraća na trenutne i istorijske podatke, piše u dokumentaciji.Među zadacima stoji da je potrebno izveštaj koji vraća sve nazive političkih stranaka (sa svim izmenama naziva) i uspostaviti izveštaj za kriterijum naziv PS ili zastupnik koji vraća stranke koje su menjale ove podatke.izmeniti izveštaj koji omogućava unos određenog perioda na osnovu kojeg se vraća spisak svih upisanih/brisanih političkih stranaka za taj period i ukupan broj. unaprediti posebnu stranicu na kojoj se prikazuju podaci o političkim strankama. 

Srbija

Novinarke Nove ekonomije nagrađene na takmičenju mladih novinara

Devet novinara i novinarki sa Zapadnog Balkana osvojili su prvu nagradu na Takmičenju mladih novinara i novinarki u okviru programa Media for All. Katarina Baletić i Nevena Petaković, novinarke Nove ekonomije iz Srbije i Teodor Gjerga iz Albanije nagrađeni su za priču Finansijski problemi odlažu osamostaljivanje mladih od roditelja.Takmičari su radili u tročlanim regionalnim timovima, zajedno sa svojim mentorima koji su im davali stručne savete tokom osam nedelja na izradi priča na teme od značaja za mlade danas.Žiri je toliko bio impresioniram kvalitetom radova da je odlučio da prvu nagradu podele tri tima. “Najpozitivnije iskustvo koje sam stekla iz ovog programa je rad sa kolegom iz Albanije i mentorkom iz Bosne i Hercegovine, jer sam na taj način stekla šire uvide o mladima i o situaciji u regionu", dodala je Katarina Baletić iz Srbije.Gentiana Ahmeti sa Kosova, Jona Kaso i Đoana Calaku iz Albanije nagrađeni su za priču "Borba" za posao tera medicinske sestre za Nemačku. Mladi se odlučuju za skupe alternative da bi sačuvali mentalno zdravlje je priča koju su napisali Erisa Krieziu iz Albanije, Đurđa Radulović i Andrea Jelić iz Crne Gore."Zajedno sa koleginicama iz Crne Gore radila sam na priči o mentalnom zdravlju mladih. Ovo je bio sjajan momenat za obradu ove teme imajući u vidu aktuelnu pandemiju COVID-19. Smatram da je nova generacija mladih novinara i novinarki u regionu veoma profesionalna u svom radu. Ali opet, potrebno je da se više bavimo temama koje se odnose na mlade kako bismo podržali dinamiku današnjeg društva, posebno na Zapadnom Balkanu," rekla je Erisa Krieziu iz jednog od pobedničkih timova. Jona Kaso je navela da je saradnja na izradi priče bila sjajna i da su svi veoma srećni što su bili u mogućnosti da rade sa mentorkom što je u velikoj meri doprinelo kvalitetu priče koju su proizveli.Kako je opisala predstavnica žirija na Takmičenju mladih novinara i novinarki, Una Hajdari, priče su ocenjivane na osnovu nivoa u kom su oslikavale standarde profesionalnog novinarstva, dobrog pripovedanja i originalnosti i značaja ideje. "Žiri je bio veoma zadovoljan kvalitetom podnetih članaka i preporučuje novinarima i novinarkama da svoje priloge objave. Najvažnije je to što članci predstavljaju saradnju između zemalja u regionu u kome je saradnja u oblasti novinarstva uvek mogla biti na višem nivou, a ovo je važan primer koji su podneti radovi pokazali. Odabrani prilozi su zbir ocena sva tri člana žirija i ovom prilikom čestitamo pobednicima", izjavila je Hajdari.Piter Braun, direktor British Council-a za Zapadni Balkan, čestitao je pobedničkim timovima na regionalnoj onlajn konferenciji koja je okupila medije mladih sa Zapadnog Balkana. Glavi cilj konferencije bio je jačanje i širenje umrežavanja među mladima u medijima na Zapadnom Balkanu. Na regionalnoj konferenciji okupili su se mediji i novinari i novinarke iz Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, što im je omogućilo da se upoznaju i uče jedni od drugih, kao i da istraže mogućnosti za saradnju u budućnosti.Takmičenje mladih novinara i novinarkiNa takmičenje su mogli da se prijave novinarski timovi iz različitih zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) koji zajednički rade na produkciji medijskog sadržaja namenjenog mladima i od značaja za mlade u celom regionu Zapadnog Balkana.Takmičenje je okupilo i podržalo 36 mladih novinara i novinarki koji su radili u timovima i izradili 12 veoma značajnih priča u kojima mladi na Zapadnom Balkanu mogu da se pronađu. Tokom događaja, predstavnica žirija na Takmičenju mladih novinara i novinarki, Una Hajdari, iznela je detalje više detalja o kriterijumima i rezultatima ocenjivanja, nakon čega su tri prvorangirane priče predstavili njihovi autori i autorke.Program Media for All usmeren je na unapređenje kapaciteta medija mladih za izradu kvalitetnog, relevantnog, etičkog i rodno osetljivog sadržaja, povećanje interesovanja i angažovanja mladih u medijima na lokalnom nivou i olakšavanje regionalnog umrežavanja mladih u medijima.Program Media for All podržava mlade novinare i novinarke i medije koji se bave mladima kroz aktivnosti u okviru programa za obuku mladih novinara i novinarki, mentorstvo za odabrane medije mladih i regionalno takmičenje mladih novinara i novinarki gde su novinari radili u tročlanim timovima na kreiranju priče o temi koja zanima njihovu generaciju.U saradnji sa Mediacentrom iz Sarajeva, osmislili smo prilagođeni program instrumentalnog mentorstva za medije mladih na Zapadnom Balkanu. Od septembra 2021. do januara 2022. god, mediji će raditi sa iskusnim medijskim profesionalcima na raznim temama koje obuhvataju njihove svakodnevne aktivnosti.Program Media for All nudi programe stručnog mentorstva, obuke i podršku lokalnim i regionalnim medijima sa ciljem uspostavljanja delotvornije saradnje između medija i njihovih čitalaca, slušalaca i gledalaca. Cilj je promocija kvalitetnog, etičkog, rodno osetljivog sadržaja i pojačavanje glasa žena, mladih i nedovoljno zastupljenih zajednica. Radeći sa novinarima i novinarkama, urednicima i urednicama i publikom širom regiona Zapadnog Balkana, program pruža prilagođenu podršku u razvoju poslovanja, unapređuje dvosmernu komunikaciju sa građanima i medijima i podržava medije mladih i novinare i novinarke na Zapadnom Balkanu.British Council u saradnji sa Balkanskom mrežom za istraživačko novinarstvo (BIRN), Thomson Foundation i INTRAC (Međunarodni NVO centar za obuku i istraživanje) realizuje program Media for All koji finansira Vlada Velike Britanije.

Srbija

Beograd traži konsultanta za izgradnju metroa

Grad Beograd raspisao je međunarnodni tender za upravljanje projektom i nadzor nad projektom izgradnje beogradskog metroa (za lokaciju depo Makiš i prvu liniju). Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je vrednost tendera 60 miliona evra.Nabavku sprovodi JKP "Beogradski metro i voz" u restriktivnom postupku javne nabavke. Rok za izvršenje tražene usluge je devet godina od stupanja Ugovora na snagu. Od konsultanta, koji dobije posao, se traži da obezbedi rukovodioca izgradnje/inženjera po fidik uslovima ugovaranja, tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, kao i obavezni stručni nadzor izvođenja radova.  Usluga koju treba da pruži konsultant odnosi se na sve Ugovore o građevinskim radovima i Ugovore o sistemima koji su potrebni za projektovanje i izgradnju depoa u Makišu, fazu 1 od depoa Makiš do Karaburbe, i fazu 2 od Karaburme do Mirijeva.Konsultant će imenovati pojedinca koji će biti imenovan za "Rukovodica izgradnje" za konkretan ugovor, i angažovati inženjere za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu i inženjere za sve nadzorne aktivnosti.Koji su uslovi za ponuđače?- ukupan prihod za prethodne tri finansijske godine (2018, 2019, 2020) od najmanje 250 miliona evra;- da je poslednjih 15 godina uspešno okončao upravljanje nad projektima izgradnje ili bio glavni izvođač radova na izgradnji podzemnog metroa mašinom za izgradnju tunela/krtica (TBM), najmanje zbirne dužine podzemnog metroa 15 kilometara. - da je u poslednjih 15 godina uspešno okončao nadzor na poziciji inženjera prema žutom FIDIC ugovoru na najmanje jednom saobraćajno-infrastrukturnom projektu, pojednične vrednosti najmanje 100 miliona evra. - da je uspešno okončao upravljanje nad najmanje jednim projektom izgradnje podzemnog metroa u zadnjih 15 godina  na kojima je bio u ulozi Project Manager-a, izvođen prema evropskim standardima (EN Codes).U dokumentaciji se navodi da će konsultant delovati skladu sa srpskim Zakonom o metrou i gradskoj železnici za sve strane državljane u nadzornim ulogama koji će biti angažovani na ovom Projektu. Rok za podnošenje ponuda je 18. januar.

Srbija

Država naredila investitorima: Završite radove ili sledi rušenje

Iako je Zakon predviđen i početak i završetak gradnje, u Srbiji ima oko 20.000 nezavršenih objekata. Kako bi naterala investitore da dovrše započeto, država je dala rok još 4 godine završe objekte i pribave upotrebne dozvole, svi koji dobili građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine.U Beogradu se nalazi najviše nezavršenih objekata, od kojih su mnogi napušteni. Inspekcija nema mogućnost da reaguje, jer u većini građevinskih dozvola rok za završetak nije preciziran.U rešavanju ovog problema mogla bi da pomogne evidencija dodele lokacija i izdavanja građevinskih dozvola“Problem brojnih napuštenih gradilišta je zapravo posledica različitih zakona i najčešće neefikasne lokalne samouprave i po nekad komplikovanih sudskih sporova da se nekom oduzme lokacija. Po nekoj statistici verovatno negde oko 100.000 neizgrađenih stanova je ostalo u planovima,” navela je arhitektica Branka Bošnjak, za Ekapiju.Izmene zakona ne zadiru u vlasnička prava na građevinskom zemljištu i odnose se isključivo na objekat.Jedina sankcija za one koji nemaju nameru ili fizički nije u mogućnosti, zbog stečaja ili prestanka postojanja firme, je rušenje objekt po isteku roka od četiri godine, kazala je Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Italija je ovaj problem rešila tako što nakon probijanja predviđenog roka za završetak gradnje, investitotu naplaćuje gradsku rentu i porez na imovinu, bez obzira da li je objekat gotov.

Srbija

Evo kako da reciklirate otpad u Srbiji

Građanima i kompanijama od nedavno je na raspolaganju interaktivna onlajn mapa pod nazivom Gde reciklirati. Pomoću te mape mogu da se pronađu informacije o tome gde može da se reciklira otpad u Srbiji. "Građani su ranije pokušavali da dođu do informacije gde mogu da predaju plastiku, staklo, televizor, frižider, baterije i sav drugi otpad. Najčešće im je potraga bila bezuspešna pa su odustajali od učestvovanja u reciklaži. Sada imaju dostupne informacije na jednom mestu", kaže glavna i odgovorna urednica portala Srda Suzana Obradović, koja je mapu i osmislila.Pre,a njenim rečima mapa će koristiti i firmama, institucijama, udruženjima, medijima. Dodaje da je mapa prilagođena za korišćenje na svim uređajima, kao i da će biti dopunjavana novim lokacijama.NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJRECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJI Mapa sadrži informacije o tome gde može da se preda otpad za reciklažu, kao i koja sakupljačka firma ili reciklažni centar može da se pozove zbog preuzimanja otpada. Pretraga je dostupna za 24 vrste otpada, prema lokalnim samoupravama u kojima mogu da se pronađu mesta za njihovu reciklažu. Na stranici mape "Šta se sakuplja" mogu da se pronađu edukativni tekstovi o vrstama otpada koji se recikliraju, a u sekciji Vesti sve novosti iz oblasti otpada, reciklaže, cirkularne ekonomije."Interaktivna mapa Gde reciklirati je rešenje za opšte društveno dobro koje će doprineti zdravijoj životnoj sredini", dodaje se u saopštenju. 

Srbija

Četvrina mladih u Srbiji u riziku od siromaštva

Skoro svaka četvrta mlada osoba u Srbiji bila je u riziku od siromaštva, dok je 24 odsto mladih su deo sistema socijalne zaštite u 2020. godine pokazuju podaci Indeksa participacije mladih 2020 za Zapadni Balkan i Tursku. Prema Indeksu stopa nezaposlenosti među mladima u našoj zemlji iznosila je 20 odsto, prošle godine.Posmatrajući ekonomsku participaciju mladih, u svim zemljama je tokom prošle godine zabeležen pad ili stagnacija u odnosu na 2019. godinu.Velika zabrinutost je pristuna zbog povećanog broja mladih ljudi tzv NEET kategoriji, “koji nisu ni u procesu školovanja, niti imaju posao niti su na nekim neformalnim obukama i prekvalifikacijama”. NEET u svim zemljama varira od 20 do 32 odsto, a najveći rast je zabeležen u Crnoj Gori gde je prošle godine povećan 5,3 jedinica u odnosu na 2019. U ovoj kategoriji veća je prisutnost mladih žena, nego mladića.Stopa nezaposlenosti u obuhvaćenim zemljama je u stagnaciji ili u povećanju. Veliki broj mladih ljudi je nezaposlen duže od 12 meseci.U Albaniji, Srbiji i Turskoj stopa nezaposlenosti mladih iznosila je oko 21%, dok je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori ova stopa je bila oko 30%. Značajan broj mladih ljudi su nezaposleni duže od 12 meseci.Mali broj ljudi se odlučuje za svoj biznis, u Srbiji je jedna od četiri mlade osobe koja je odlučila aplicira za subvencije, ih je dobila.Indeks ekonomske particpiacije se od 2016. sa 4,8 porastao na 5,2 2020. godine.Što se tiče stope učešća mladih u radnoj snazi,  dosta je izrežena rodna razlika, pa je učešće mladića veće u odnosu na devojke.Tokom 2020. godine je svaki četvrti mladi stanovnik Srbije i Turske bio u riziku od siromaštva, slični brojevi su zabeleženi u u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori 2019. godine.Crnogorci i dalje imaju najveći procenat mladih koji su napustili srednju školu, dok je ta stopa najmanja u Srbiji, gde je tokom godina bila ispod 1,5 odsto.U 2016. je u Srbiji diplomiralo 20 odsto mladih ljudi, dok je 2020 taj procenat pao 17,6.Kada je reč o učešću mladih u neformalnom obrazovanju, u Srbiji je taj procenat ispod 2 odsto.Četvrina zatvorenika u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2020. godine su bili mladi ljudi i to pretežno mladići, dok je u Severnoj Makedoniji i Albaniji iznosio 30 odsto.Prema podacima o političkoj participacija u Srbiji i Albaniji se beleži blagi rast političkog učešća, dok je u Severnoj Makedoniji indeks smanjen u odnosu na 2018. godinu kada je bio 4,7 na 3,4 koliko je iznosio u prošloj odini.Mladi i dalje nisu u dovoljnoj meri zastupljeni u političkom životu, pa tako u periodu od 2016. do 2020 godine nije bilo ni u jednoj zemlji nije bilo ministara mlađih od 30 godina. Mladi su i dalje u velikoj meri nedovoljno zastupljeni u političkom životu u svim zemljama. U svim zemljama učesnicama nije bilo ministara mlađih od trideset godina u periodu 2016-2020.Dok je u poslednje dve godine u Albaniji bilo mladih zamenika ministara, dok je u Srbiji pored mladih zamenika bilo i mladih gradonačelnikaMladi su činili između 0,8% i 7,6% poslanika parlamenta.Omladinske mreže na nacionalnom nivou postoje u  Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok je situacija sa brojem opština koje imaju aktivnu omladinsku strukturu se pogrošala prošle godine u svim zemljama sem Srbije.Crna Gora imaju najrazvijenije onlajn alatke za informacije i učešće u procesima donošenja odluka donošenja odluka na nacionalnom nivou, kao i veliku dostupnost na lokalnom nivou.U Albaniji je došlo do značajnog povećanje procenta opština  onlajn na na mrežama, sa 52% u 2016. na 74% u prošloj godini. Dok se u periodu od od 2018. godine do prošle godine, Srbija je ostala na skoro istom nivou od 85,2 odsto, dok se u Severnoj Makedoniji procenat smanjio na 71,6.Indeks političke participacije za Srbiju je u periodu od 2016. godine kada je iznosio 3,9 do 2020. porastao na 4,4. Takođe u poslednjih dve godina došlo do naglog skoka poslanika mlađih od 30 godina, sa 0,6 odsto na 7,6.U Crnoj Gori svi poslanici mlađi od 30 godina su mušakrci, i taj porcenat je 2018. iznosio 8,6 odsto, ali je u 2019. naglo opao na 2,5 odsto, dok se sledeće duplirao.Indeks participacije mladih 2020. za Zapadni Balkan i Tursku predstavljen je predstavljen na godišnjem forumu Omladinskog haba održanom u Tirani. Ovaj dokument, petu godinu zaredom, objavljuje Omladinski hab Zapadnog Balkana i TurskeIndeks participacije mladih meri učešće mladih ljudi u političkoj, ekonomskoj i društveno sferi, a potom se uksštaju brojni statistički podaci i izračunava jedinstven indeks. Najviši indeks ima Srbija 11,1, a najniži Turska 9,4 . Ovo poređenje ne može uzimati kao potpuno tačno, jer su mnogi podaci izostali zbog nemogućnosti istraživača da dođu do njih, naročito u Turskoj.

Srbija

Katedra za vazduhoplovstvo sve privlačnija studentima

Mašinsko inženjerstvo je perspektivna profesija s visokom stopom zapošljavanja, a širina oblasti koje mašinsko inženjerstvo obuhvata omogućava rad u raznim oblastima industrije, uslužnom i IT sektoru, kažu na Mašinskom fakultetu za Novu ekonomiju povodom 90 godina Katedre za vazduhoplovstvo. Poslednjih nekoliko godina raste interesovanje studenata za Katedru za vazduhoplovstvo, koja pokriva dva smera Vazduhoplovstvo i Mašinstvo i informacione tehnologije. O tome najbolje govori podatak da je ove godine na smeru Vazduhoplovstvo upisano 29 studenata, a na odseku Mašinstvo i informacione tehnologije upisan je 21 student, kažu na tom Fakultetu.  U školskoj 2021/22. godini na master akademske studije Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji ima 25 katedara,  upisano ukupno 338 studenata, to znači da prvu godinu master studija na Katedri za vazduhoplovstvo pohađa 50 studenata, odnosno 15 odsto od ukupnog broja upisanih akademaca.  „Poslednjih godina potražnja privrede za mašinskim inženjerima je u stalnom porastu. Studenti sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, već nakon završenih osnovnih trogodišnjih studija zapošljavaju se u kompanijama poput Brose, MTU, ZF, BOSCH, Siemens i master studije završavaju paralelno s radom u pomenutim kompanijama“, kažu na Mašinskom fakultetu.Zbog aktuelne epidemiološke situacije, i ove školske godine, nastava se održava po kombinovanom modelu, predavanja su onlajn, a praktični deo nastave (auditorne i laboratorijske vežbe), kao i predispitne obaveze studenata se realizuju neposredno na Fakultetu, kako napominju, uz maksimalno poštovanje svih propisanih mera zaštite. Svečana akademija povodom 90 godina Katedre za vazduhoplovstvoKatedra za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu, ove godine obeležava 90 godina od kada je, davne 1931. godine, na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu osnovana Katedra za aeronautiku, navodi se u saopštenju Fakulteta.Svečana akademija povodom ovog značajnog jubileja biće održana u utorak, 21. decembra sa početkom u 18 časova, u Svečanoj sali (sala 211/II) Mašinskog fakulteta u Beogradu.Zbog aktuelne epidemološke situacije svečanost će biti održana u najužem krugu zvanica, a za sve zainteresovane biće omogućen i direktan prenos Svečane akademije na youtube kanalu Mašinskog fakulteta.Početak obrazovanja mašinskih inženjera u SrbijiMašinski fakultet u Beogradu, kao najveća i najstarija institucija u oblasti obrazovanja inženjera mašinstva u Srbiji i na Balkanu, jedini školuje visokostručne kadrove u oblasti vazduhoplovstva.Datum koji se vezuje za početak visokoškolskog obrazovanja u oblasti mašinstva je 20. decembar 1873. godine, kada je na Tehničkom fakultetu Velike škole u Beogradu uveden predmet – Mehanika i nauka o mašinama. Nekoliko godina kasnije (1880.g.) izdvaja se kao zaseban predmet „Nauka o mašinama“.Odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova, od 24. novembra 1887. godine, za honorarnog profesora „Nauke o mašinama“ postavljen je inženjer Svetozar Zorić, koji je, sve do penzionisanja, 1925. godine, bio na čelu kolegijuma u Odseku za mašinske inženjere.Uredbom tadašnjeg Ministarstva prosvete, 1897. godine, na Tehničkom fakultetu se formiraju tri odseka: Građevinski, Arhitektonski i Mašinsko-tehnički odsek, sa 11 predmeta, među kojima je i predmet „Nauka o mašinama“. Tri godine kasnije (1900.) Mašinsko-tehnički odsek menja naziv u Odsek za mašinske inženjere.Tokom školske 1903/1904, godine Tehnički fakultet je pohađalo ukupno 58 učenika. Na drugoj strani okeana, braća Rajt izvode prvi motorni let čime je započela vazduhoplovna era novog veka.Katedra za Vazduhoplovstvo je jedna od 25 katedri na Mašinskom fakultetu, a obrzovanje vazduhoplovnih inženjera sprovodi na svim nivoima studija – osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama. Od 1931. godine do danas, Katedra je iškolovala ukupno 3032 vazduhoplovca.

Srbija

Pekarski proizvodi u Nišu poskupljuju od Nove godine

Predsednik Unije pekara Niša Bratislav Vukadinović najavio je danas da će od Nove godine u tom gradu cene pekarskih proizvoda porasti za 10 odsto.Vukadinović je za televziju Zona plus rekao da će od Nove godine četvrtina bureka sa sirom koštati 130 dinara, a sa mesom 140 dinara.Prema njegovoj oceni pekari prave gubitke, jer je cena brašna tip 500 porasla na tržištu sa 30 na 50 dinara, a cena brašna za burek sa 40 na 60 dinara."Uredba o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna tip 500 po ceni od 46 dinara objavljena je 11. novembra, a maltene tek od danas je počela podela brašna iz republičkih rezervi za pekare čija je delatnost proizvodnja hleba", istakao je Vukadinović.On ističe da če struja poskupeti za 107 odsto, kao i da su iz Unije pekara pisali Privrednoj komori Srbije i Vladi da učini sve da struja ne bude u tom iznosu.Takođe je podsetio i da privatne preduzetnike od 1. januara očekuje povećanje minimalne cene rada sa 32.000 na 35.000 dinara.Prema Vukadinovićevim rečima povećanje minimalne cene rada povlači i povećanje iznosa za doprinose što će povećati troškove po radniku za 5.000 dinara, a svi ti troškovi poskupljuju i cenu pekarskih proizvoda.Hleb i ostali proizvodi od brašna početkom novembra su u Nišu poskupeli za pet do deset dinara. 

Srbija

Javni servisi će se i naredne godine finansirati iz budžeta i taksi

Radio televizija Srbije (RTS) i Radio televizija Vojvodine (RTV), finansiraće se delimično iz takse za javni medijski servis, a delimično iz budžeta, do 31. decembra 2022. godine, predlaže Vlada. Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis predviđeno je da se RTS i RTV delimično finansiraju iz takse, a delimično iz budžeta od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2021. Predloženom izmenom ovog zakona, privremeno se produžava uređivanje načina finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa.Izmena se, kako piše u obrazloženju, donosi radi otklanjanja opasnosti koje bi mogle da dovedu u pitanja rad javnih servisa i obavljanje njihove osnovne delanosti. Predlaže se i da se ovaj zakon donese po hitnom postupku zbog potrebe otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanja njihove osnovne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.Prilikom predlaganja rešenja koje je ocenjeno kao "najcelishodnije",  pošlo se od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija u Srbiji, visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa i nesrazmerno visokih troškova kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja.Predlagač, takođe, ukazuje na potrebu da se obezbede uslovi za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa. "Kao najcelishodnije predloženo je rešenje da se u narednom periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2022. godine javni medijski servisi delimično finansiraju iz budžeta Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koja bi se naplaćivala preko računa za utrošenu električnu energiju, koji obezbeđuje visoki stepen naplate takse", piše u obrazloženju.Predložene i dopune kojima se unapređuju izborni usloviVlada je, takođe, predložila i izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, vezane za unapređenje izbornih uslova.Predlaže se da se u taj Zakon doda stava u kojem piše da su javni medijski servisi dužni da u redovnom informativnom programu, kao i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima."Javnim medijskim servisima se posebno preporučuje da u cilju obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama kandidata, odnosno podnosilaca izbornih lista organizuju radio i televizijske duele ili sučeljavanja da bi se u vidu diskusije raspravila određena aktuelna politička pitanja", piše u predlogu.Kao jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna ovog zakona navodi se Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora koji je zaključen krajem oktobra u Narodnoj skupštini između političkih stranaka učesnica Međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom Narodne skupštine.Učesice dijaloga bile su Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Dosta je bilo, Srpski pokreta Dveri, Demokratska stranka Srbije, Pokret obnove Кraljevine Srbije, Srpska radikalna stranka, Zdrava Srbija, Srpska stranka Zavetnici. Vlada predlaže i da su ovaj Zakon doda član koji propisuje da se za obavljanje osnovne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa, Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine" do 31. decembra 2022. godine delimično finansira iz budžeta Srbije.Sadašnja visina takse od 299 dinara na mesečnom nivou nije dovoljna da Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine", nesmetano i u kontinuitetu obavlja svoju osnovnu delatnost, piše u obrazloženju. Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine" će u 2021. godini ostvariti prihod od taksi za javni medijski servis u iznosu od 2,2 milijarde dinara.Imajući u vidu da se visina takse za javni medijski servis neće menjati za 2022. godinu i da je za očekivati da će prihod od takse ostati na istom nivou potrebno je predvideti  da se pored takse, u 2022. godini,  izdvoje sredstva u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.Za sprovođenje ovog zakona, kako piše u obrazloženju, obezbeđena su sredstva u budžetu Srbije za 2022. godinu u iznosu od 900 miliona dinara. Vlada je predložila da se i izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima donesu po hitnom postupku.

Srbija

Zlatna medalja „Vrhunska izvrsnost“ za odnos sa klijentima

 Jubilarnu,15. godinu poslovanja u Srbiji, UNIQA osiguranje završava uz drugi uzastopni prestižni međunarodni ICERTIAS sertifikat i zlatnu medalju „Customers' Friend – Vrhunska izvrsnost“! Sertifikatom međunarodne organizacije ICERTIAS (International Certification Association sa sedištem u Cirihu), UNIQA je potvrdila najviši stepen Customers’ Friend programa – SUPERIOR EXCELLENCE (Vrhunska izvrsnost) i status iz 2019. u prestižnom internacionalnom klubu Customers’ Friend koji okuplja isključivo organizacije obavezane na vrhunski i uzoran odnos sa klijentima!Selekcija za dvogodišnji sertifikat i zlatnu medalju „Customers’ Friend – Vrhunska izvrsnost“ obuhvatala je temeljnu analizu u preko 20 kategorija. UNIQA je u Srbiji dobila izuzetno visoke ocene i uspešno prošla detaljan proces istraživanja i verifikacije, uključujući i ugled, komunikaciju i društvene mreže kroz odnos sa klijentima, inovacije, finansijsku stabilnost, kvalitet proizvoda i korisničkog iskustva kroz jednostavnost, brzinu i dostupnost, ali i poverenje, pouzdanost, integritet, transparentnost i društvenu odgovornost. Akreditacija Customers’ Friend ima dodatnu težinu s obzirom na globalne zdravstveno-ekonomske izazove u proteklom periodu, kao i rezultate brojnih međunarodnih istraživanja koja su ukazala na potrebu klijenata da, uz vrhunski kvalitet usluga osiguranja, očekuju i podršku kroz empatiju, humanost, brižnost i srdačnost.  Zlatnom medaljom i međunarodnim sertifikatom „Customers' Friend – Vrhunska izvrsnost“ UNIQA se obavezala da nastavi sa održavanjem izvrsnog odnosa sa klijentima, partnerima i zaposlenima. Doslednost strateškom opredeljenju rasta kroz fokus na zadovoljstvo klijenata, potvrđeno je kontinuiranim prilagođavanjem proizvoda, servisa i usluga različitim potrebama korisnika, širenjem mreže poslovnica u Srbiji, ali i kroz zaokružen ceo onlajn proces osiguranja – od momenta iniciranja ponude, preko kupovine polise do prijave, procene i isplate štete. Poverenje više od 700.000 klijenata, individualnih i korporativnih, opravdano je i dosadašnjom isplatom iznosa većeg od 32 milijarde dinara na ime odštetnih zahteva. Za 15 godina u Srbiji, UNIQA je sa preko 100 miliona dinara pomogla zajednicu kroz mnoge društveno-odgovorne projekte.

Srbija

Ako želite u penziju po uslovima iz 2021. godine, morate da uradite dve stvari

Novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju važe od 1. januara 2022. godine, podsetio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2022. godini 63 godine i četiri meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2022. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života, a ženama najmanje 39 godina i osam meseci staža osiguranja i 59 godina života.U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.Kako u penziju po starim uslovima?Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2021. godine, trebalo bi da raskine radni odnos i podnese zahtev u ovoj godini, kako bi pravo na penziju ostvario po uslovima koji važe u ovoj godini. Podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini.Dakle, da bi se ostvarilo pravo na penziju po uslovima koji važe u 2021. godini, potrebno je da se najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi se 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova sve do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni, pa će za osiguranike oba pola biti potrebno 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kada je reč o prevremenoj starosnoj penziji, pomeranje uslova za odlazak u penziju će biti do 2024. godine, kada će za odlazak u penziju za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.Povećanje plata i penzija poješće inflacija (BUDŽET 2022)

Srbija

Ministarstvo prostora: O razvoju Beograda se odlučuje za vreme praznika

Kolektiv Ministarstvo prostora upućuje saopštenje Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda i Komisiji za planove skupštine grada Beograda, povodom odluke da se javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda (PGR) održi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Iz ovog kolektiva ističu da se "nastavlja neprihvatljiva praksa svođenja učešća javnosti na formalni minimum, odnosno sprovođenja samovolje i procedura koje onemogućavaju direktno učešće građana u procesima donošenja odluka".U saopštenju se ističe da period novogodišnjih i božićnih praznika ne može biti vreme kada se vrši uvid u jedan od najvažnijih dokumenata kojima se definiše prostorni razvoj Beograda. Ono je upućeno povodom informacije da je Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda prošao stručnu kontrolu Komisije za planove Skupštine grada Beograda, te da je predviđeno da se nađe na javnom uvidu u trajanju od 30 dana, koji bi započeo 20. decembra 2021. godine. Imajući u vidu da ovo predstavlja važan plan za budući razvoj grada ključno je da stručna javnost, predstavnici organizacija civilnog društva i uopšte zainteresovana javnost učestvuje u javnim uvidima i raspravam i izjasni se o tome kako vidi svoje gradove i opštine i da utiče na to da se poštuju svi standardi zaštite životne sredine i ljudskih prava."PGR Beograda predstavlja krovni urbanistički dokument koji bliže određuje strateške ciljeve, definisane Generalnim urbanističkim planom Beograda (GUP). Ovaj operativni urbanistički plan sveobuhvatno sagledava prostor i detaljnije planski obrađuje građevinsko područje, definiše saobraćajne i infrastrukturne sisteme, javne objekte i komplekse i detaljnije definiše planiranu namenu površina i način daljeg sprovođenja", objašnjeno je u saopštenju.Zato predstavlja dokument od suštinske važnosti za prostorni razvoj čitavog grada Beograda i kvaliteta života u njemu, i kao takav, mora se razvijati uz poštovanje načela učešća javnosti i širi društveni dijalog. U saopštenju se podseća da je u toku definisanje strateških ciljeva razvoja grada, odnosno izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. godine, proces koji je započet pre više od dve godine, bez adekvatnih konsultacija sa javnošću, a nadležne institucije nastavljaju izradu izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda koji se zasniva na odredbama trenutno važećeg GUP-a, postavljenog 2003. godine. Dosadašnji tok procedure izmena i dopuna PGR u potpunosti je zbunjujuć za građane, na čije okruženje i život ove promene direktno utiču.Naglašeno je da se izmene i dopune ovog urbanističkog dokumenta održavaju i u vreme globalne epidemije izazvane koronavirusom, kao i da nadležni organi ni nakon skoro dve godine od početka epidemije nisu učinili ništa kako bi se građani osetili dovoljno zaštićenim tokom korišćenja svog prava na učešće u procedurama izrade planskih dokumenata, a pandemija virusa je korišćena kao izgovor za umanjivanje prava zainteresovane javnosti da učestvuje u izradi planskih dokumenata. "Potpuno je neprimereno da se ovakav dokument nađe na javnom uvidu u toku trajanja praznika, te zahtevamo odlaganje javnog uvida i proakitvniji pristup institucija u širem dijalogu o budućnosti grada", navodi se u saopštenju. Saopštenje su potpisali: Nova planska praksa, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Ekonaut, Centar za eksperimente i urbane studije - CEUS, UG Ulice za bicikliste

Srbija

Nema nezaposlenih sa diplomom Matematičkog

Veliko je interesovanje maturanata, budućih studenata za upis na Matematički fakultet, kažu na tom Fakultetu, koji ove godine obeležava 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji.Ove godine upisano je 366 studenata od 435 slobodnih mesta. “Na Matematičkom fakultetu stiče se temeljno obrazovanje i studiranje je zahtevno, ali zato nijedan diplomirani student nije nezaposlen i veliko je takmičenje kompanija da zaposle baš diplomirane studente Matematičkog fakulteta”, kažu na Matematičkom fakultetu za Novu ekonomiju. Postoje tri smera na master studijama, isto kao na osnovnim: matematika, informatika, astronomija i astrofizika. Veliko interesovanje je, kako kažu na tom Fakultetu, za smerove Matematika i Informatika, dok je smer Astronomija i astrofizika baš za posvećenike ove oblasti, a njih ipak nema toliko kao za prve dve oblasti. “Predavanja se održavaju onlajn, studenti mogu da se priključe iz daljine, ali isto tako u manjem broju, u skladu sa epidemiološkim merama, da dođu na fakultet i sa fakultetskih računara da prate predavanja”, kažu u PR službi Fakulteta. Povodom obeležavanja 148 godina od uvođenja matematike u visokoškolsko obrazovanje u Srbiji, danas se organizuje proslava Dana Matematičkog fakulteta u Svečanoj sali SANU od 17:00-20:00 časova.

Srbija

Tetkicama preti ista sudbina kao i onima koji su tužili banke?

Veliki broj sudskih sporova koje su pokrenuli zaposleni u obrazovanju koji primaju minimalac - tetkice, domari, administrativni radnici, odnosno svi do koeficijenta 8,62 - tražeći da im država plati regres i topli obrok i dalje nije završen. Od prvobitne najave da će na ime neisplaćenog regresa i toplog obroka za poslednje tri godine (što je period u kome ne zastarevaju novčana potraživanja iz radnih odnosa) zaposleni moći da računaju između 300.000 do 500.000 dinara, sada se spekuliše da će iznos biti upola manji. Naime, u momentu kada je dobijena prva presuda, sud je za obračun uskraćenih zarada koristio poslednji akt kojim je to pravo definisano, a to je Opšti kolektivni ugovor. Njim je propisano da topli obrok iznosi 20 odsto, a regres 75 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji, čime se došlo do pomenute računice.Nakon što su usledile masovne tužbe, stvari su se promenile.- Apelacioni sud i dalje prihvata tužbene zahteve, ali presuđuje po matematici koja je trenutno važeća, što je pokušaj da državu što manje košta. Sud sada kaže da kolektivni ugovori na koje se prosveta poziva, a koji daju više para, ne važe, a uzima kao meritorno ono što piše u kolektivnim ugovorima u javnim preduzećima. U njima je definisano da zaposlenom sleduje 250 dinara dnevno u bruto iznosu za ishranu i jedna dvanaestina minimalne zarade za regres. Kada se to sabere, ispadne nekih 7.000 do 8.000 mesečno, što za tri godine izađe između 150.000 i 200.000 dinara – kaže za portal Nova ekonomija Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On ističe da država i dalje ulaže Vrhovom kasacionom sudu žalbe na presude Apelacionog suda.- Da li će Vrhovni kasacioni sud da promeni svoj stav, kao što je to uradio u slučaju banaka, još uvek ne znamo jer postupci nisu okončani. Ne očekujem da Vrhovni kasacioni sud preinači odluku jer je ovde popuno jasno da u nečemu što je minimalna zarada ne može biti nikakav dodatak, jer to onda nije minimalna zarada. A Zakon o radu jasno kažu da zaposlenom pripada regres i topli obrok – ističe Kokot.  On kaže da Zakon o platama u državnim organima prepoznaje regres i topli obrok u koeficijentu, ali da je „potpuno jasno da tih dodataka nema ako je proizvod osnovice i koeficijenta ispod minimalne zarade, koja se zatim koriguje do minimalca“.- Jasno je da ni profesor, ni direktor nemaju regres i topli obrok, ali dok ne pronađemo pravni osnov da pokrenemo spor i za druge kategorije zaposlenih, sada mogu pokrenuti tužbe samo oni na minimalcu – napominje Kokot.

Srbija

Beogradu još 490 miliona iz budžetske rezerve

Gradu Beogradu biće prebačeno 250 miliona dinara iz budžetske rezerve za izvršavanje obaveza "iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Sredstva koja su prebačena Beogradu prvobitno su bila namenjena "realizaciju infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju", odnosno eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.Sredstva će prvo biti preneta tekuću budžetsku rezervu.Sredstva rezerve se raspoređuju Ministarstvu finansija, na ime transfera gradu Beogradu za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti, piše u rešenju o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Gradu Beogradu prebačeno 470 miliona iz budžetske rezerveZa fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerveGradu Beogradu je krajem novembra prebačeno 470 miliona dinara iz budžetske rezerve, isto za "plaćanje obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti glavnog grada", objavljeno je u Službenom glasniku.Skupština grada Beograda usvojila je krajem oktobra treći rebalans budžeta za 2021. godinu, kojim su predviđena sredstva od 150 milijardi dinara.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić ocenio je tada da je budžet "najveći u novijoj istoriji grada, što je dokaz da se u Beogradu dobro posluje".

Srbija

Novih 50 hiljada evra za obezbeđivanje vakcinalnih punktova

Posao fizičko-tehničkog obezbeđenja punktova za masovnu vakcinaciju protiv koronavirusa u šoping centrima Stadion, Beo, i Rajićeva, kao i u robnoj kući IKEA dobila je firma Atlas sekjuriti (Atlas security). Ukupna vrednost dodeljenog ugovora je 5,7 miliona dinara.Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima je vrednost tog posla na 5,8 miliona dinara. Javna nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Grad Beograd je firmu Atlas Security prethodno angažovao za posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vakcinalnih punktova u tržnim centrima "Ušće" i "Galerija". Nabavka je isto sprovedena kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Početkom oktobra Atlas Security je dobio posao fizičko-tehničkog obezbeđenja vanckinalnog punkta na Beogradskom sajmu.Posao obezbeđenja punkta za masovnu vakcinaciju Atlas Security je dobio i sredinom avgusta. Firma Atlas Security je u maju ove godine dobila posao fizičkog obezbeđenja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu.Kada je firmi dodeljen ugovor, Muzej grada je sproveo pregovarački postupak i hitnu javnu nabavku. 

Srbija

Za stradanje ptica na dalekovodima odgovorno i aerozagađenje

O stradanju ptica na električnim dalekovodima slabo se govori u javnosti, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Strujni udari i sudari sa žicama električnih dalekovoda uzrok su velikog broja smrtnih slučajeva i povreda ptica. Ti slučajevi se često dešavaju zbog aerozagađenja kada je pticama suženo vidno polje."Možda ste čuli da ptice stradaju od strujnog udara nakon što slete na žicu ili stub dalekovoda, ali da li ste čuli za koliziju sa dalekovodima? Kolizija sa dalekovodima predstavlja sudar ptica sa provodnicima koje se nalaze između dva stuba dalekovoda", objašnjava Milica Krmar, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Ona kaže da mnoge ptice tokom leta ne vide ove žice koje se nalaze baš u njihovoj visini, a tome doprinose i loši uslovi koji smanjuju vidljivost, poput magle ili zagađenja vazduha.SVAKA PETA VRSTA PTICA U EVROPI UGROŽENA Krmar navodi da najčešće stradaju ptice koje imaju ograničeno vidno polje, veliko telo i koje su slabo okretne. Zbog toga ne mogu brzo da reaguju, promene visinu ili preusmere svoj let kako bi zaobišle žice.Od kolizije kako se napominje, najčešće stradaju ptice vodenih staništa, labudovi, čaplje, guske, ždralovi. Ove godine pronađene su 82 stradale ptice. U Srbiji se još uvek ne zna koliki procenat ptica strada od kolizije sa dalekovodima. Terenska istraživanja na projektu počela su početkom 2021. godine, a do kraja godine sakupljeni su prvi značajni podaci o tom problemu.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/Barski petlić koji je stradao od strujnog udara"Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima duž Međunarodno značajnih područja za ptice (oko Dunava). Najviše žrtava bilo je u okolini IBA Koviljski rit, a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci. Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno osam jedinki", dodaje Krmar.BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA DIVLJE PTICE NA FRUŠKOJ GORI Dalekovodi kako se dodaje mogu da budu veoma opasni za ptice ako nisu dobro obezbeđeni. U okviru međunarodnog projekta LIFE Danube Free Skyorganizacije za zaštitu ptica prečavanje stradanja ptica na dalekovodima, obilaze se opasni stubovi i razvija se baza podataka o njihovom stradanju na dalekovodima.Tokom rada na terenu zabeležene su i neke retke, neočekivane vrste: barski petlić (Porzana porzana), mala carska šljuka (Numenius phaeopus), kašičar (Platelea leucorodia), kao i šumska šljuka (Scolopax rusticola).Pored sudara sa dalekovodima, ptice stradaju i od udara u staklene zgrade i prozore.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.