Vesti iz zemlje

13.01.2022. 16:12

Nova ekonomija, Čedomir Savković

Autor: Nova Ekonomija

Da li iko čisti Nacionalni park na Tari?

Nacionalni park Tara proglašen je 1981. godine...

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Prošle godine navršilo se četiri decenije od proglašenja Nacionalnog parka Tara, kao područja koje je pod zaštitom države. Ipak, problem odnošenja komunalnog otpada na toj planini i dalje nije rešen u potpunosti. Razlog je birokratske prirode, jer jednim delom Tare gazduje Opština Bajina Bašta, a drugim, manjim delom, Grad Užice, kažu za Novu ekonomiju u upravi Nacionalnog parka Tara.

Ranko Milanović iz uprave Nacionalnog parka Tara, kaže da problem odnošenja otpada nije rešen u zabačenim selima Jagoštica i Rastište. Ova sela, koja su poznata po svojim atraktivnim prirodnim lepotama, u svojim emisijama Sasvim prirodno na Radio televiziji Srbije, često pominje novinar Jovan Memedović.

Milanović objašnjava da se nedavno razgovaralao sa predstavnicima Grada Užica, kako bi se rešio problem odnošenja smeća sa Kaluđerskih bara, turističkog naselja na Tari koje većim delom teritorijalno pripada Gradu Užicu. Komunalno preduzeće iz Bajine Bašte „12. septembar“ bi, kako dodaje, umesto užičkog „Bioktoša“, odnosilo to smeće, a posao bi se faktirisao na nadležnu gradsku upravu.

Prema Milanovićevim rečima, odnošenje smeća sa Tare obavlja se dva puta nedeljno, a u jeku turističke sezone i češće. Ipak, akcije čišćenja na Tari ponekad samostalno organizuju i građani.

Reč je o Milanu Miletiću, menadžeru i povratniku iz inostranstva koji je zakupio i restaurisao planinarski dom na Predovom Krstu, delu Tare do kod se stiže kanjonom reke Dervente, preko Rastišta i Jagoštice.

Na Tari će se graditi stambeno-turistički kompleks „Kaluđerske bare“

Kaže da akcije čišćenja Tare organizuje početkom proleća i na jesen, tako što svim zainteresovanim ljubiteljima prirode besplatno ponude smeštaj u planinarskom domu.

„Čistimo ceo deo oko Predovog Krsta, da idemo dalje nema smisla, ljude pozovemo da borave kod nas besplatno za vikend petak, subota, nedelja, oni ponesu svoju klopu, mi im besplatno dajemo smeštaj“, kaže Miletić za naš portal.

Prema njegovim rečima, to nisu klasične velike divlje deponije, ali se najviše, 90 odsto se prikuplja plastika od hemikalija, ambalaža od ulja za lance motornih testera, nafte, gasa, benzina. Izvlačili su i šporete smederevce, kaučeve, trosede, sedišta automobila.

„To je nešto što bacaju lokalci, najmanje đubreta donese turista, on će da baci plastičnu flašicu, opuške, papirnu maramicu, kutiju od cigara“, dodaje Miletić.

Njemu se, kako kaže, svidelo što se u te akcije uključuju mlađi meštani, koji su pomagali svojim vozilima i koji su sami prikupljali otpad.

Sa starijima je kako kaže malo teže: „Mislim da mlađi razumeju koliko je ekologija važna, pogotovu za ovo mesto da se pravilno razvija, da ima neku budućnost i za njih i za njihove porodice“.

Foto: Nova ekonomija/Tara

Milan objašnjava da se jednom u te akcije uključio i Nacionalni park Tara, ali da su tada došli radnici tog preduzeća koji vole Taru i brinu o njoj. Prema njegovom mišljenju, u tom preduzeću treba da se preispita poslovna praksa eskploatacije šuma, iako se na tom poslu ostvaruje veliki deo prihoda.

„Na Predovom Krstu nema nijedan kontejner, nama je najbliži dole na Perućcu. Uzmite jednog prosečnog lokalca koji ima penziju 150 do 200 evra, njemu je svako spuštanje do Perućca 10-15 evra trošak na benzin, da bi bacio đubre. Onda ljudi šta mogu spale, šta ne mogu bace u potok“, kaže sagovornik Nove ekonomije.

On dodaje da su problem i splavovi na Perućcu, koji u to jezero ispuštaju otpadne vode, iako se nalaze uzvodno od gradske plaže.

Drugi važan problem prema Milanovom mišljenju je neregulisan saobraćaj u nacionalnom parku:

„Sada se i ovde pojavljuje velika količina kvadova (malih, veoma bučnih terenskih vozla). Većinom puteva gazduje nacionalni park, oni imaju mogućnost i obavezu da regulišu saobraćaj, da dozvole ili nedozvole korišćenje kvadova“.

Miletić kaže i da se ne naplaćuje ulaz u nacionalni park, kao i da nije prijatno kada u šumama po ceo dan rade motorne testere.

Nema kazni za bespravnu gradnju u nacionalnim parkovima

Smatra da treba prošetati, sesti sa ljudima koji upravljaju opštinom, nacionalnim parkom, platiti im odlazak do nekih  nacionalnih parkova u inostranstvu koji naplaćuju ulaz i efikasnije upravljaju poverenim prirodnim dobrima.

Ranko Milanović objašnjava za Novu ekonomiju da već postoji ideja o naplati ulaza u Nacionalni park Tara, kao i da je na putu od jezera Perućac već napravljena jedna naplatna rampa.

Za drugu čija je izgradnja planirana na putu prema Dobrom polju (put koji vodi i prema čuvenom đačkom odmaralištu na Mitrovcu) se već godinu dana čeka građevinska dozvola.

Naplata ulaza je prema njegovim rečima već određena odgovarajućim zakonom i ona se već naplaćuje u Nacionalnom parku Kopaonik.

Na Tari bi koštala 300 dinara po jednom vozilu i počeće kada se izgradi druga rampa. U obližnjem Parku prirode Šargan-Mokra Gora, već se naplaćuje prolaz blizu graničnog prelaza Kotroman u iznosu od 200 dinara po vozilu.

Što se tiče vožnje kvadova, kako dodaje Milanović, opet je problem u nadležnosti, jer policiju ne interesuju vozila koja ne saobraćaju na javnim putevima. Sa druge strane, za šumske puteve koji se ponekad vode i na neke opštine, nadležan je nacionalni park.

Međutim, nije bilo rešenja, pokušali su da se prilikom promene Zakona o zaštite prirode to uvrste u zakon. Odgovoreno im je da upravljači prirodnim područjima imaju dovoljno rešenja i ovlašćenja da to sami urade.

Ideja NP Tara kako objašnjava sadrži tri rešenja: potpunu zabranu kvadova, da se odrede  trase kojim mogu da se kreću takva vozila, dok bi treća varijanta bila da se dozvole samo organizovane ture sa vodičem, uz prethodnu najavu.

U NP Tara ističu i da je prošle godine napravljeno preko 50 zapisnika o nelegalnog gradnji. Procedura je takva da rendžeri kada izađu na teren traže dozvolu za gradnju i ako je nema evidentiraju je kao nelegalnu. Kasnije inspekcija utvrđuje da li je gradnja zaista nelegalna.

Milanović podseća da nadležna opštinska inspekcija u poslednje tri godine nije uradila nijedan nadzor na Tari u vezi sa divljom gradnjom, što je u svom izveštaju potvrdila i Državna revizorska institucija (DRI).

„To je problem jer se na odsnovu njihovog nadzora preuzimaju druge aktivnosti. Naše službe treba da prate šta se dešava na terenu, ne mora to da bude nelegalna gradnja, već bilo koja nelegalna aktivnost i da se to prosledi dalje nadležnoj inspekciji“, dodaje predstavnik NP Tara.

NP Tara je kako dodaje prošle godine podneo i četiri krivične prijave za nekih sedam nelegalnih objekata. Tokom 2018. i 2020. godine, kako podseća bilo je nekih četrdesetak zapisnika o nelegalnoj gradnji.

„Mi kao preduzeće moramo da zauzmemo neki jedinstven stav. Da se u slučaju da dođe do nekih nesporazuma i problema zna šta smo mi preduzeli po tom pitanju“, napominje Milanović.

Suva Morava kod Čačka, oaza života, još čeka na zaštitu (FOTO)

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.