Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nastavlja se ukrupnjavanje banaka: Aik banka kupila Sberbanku Srbija

AIK banka u vlasništu MK Grupe Miodraga Kostića biće novi vlasnik Sberbanke, nakon što je potpisala kupoprodajni ugovor o preuzimanju Sberbanke Srbija, u sklopu širenja poslovanja svoje bankarske grupe na šest tržišta.Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra, navodi se u saopštenju Aik banke.Podsećamo, ranije ove godine Rajfajzen banka u Srbiji kupila je 100 odsto akcija Kredi agrikol banke. Takođe, Eurobanka i Direktna banka najavile su spajanju poslovanja u Srbiji. Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.„Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored rasta poslovanja, naš primarni cilj ostaje da klijentima, kako postojećim tako i novim, pružamo najkvalitetnije korisničko iskustvo kroz inovativne i savremene bankarske proizvode kreirane u skladu sa njihovim realnim potrebama“, istakla je Galić.Posle realizaciji procesa akvizicije Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.Sa ovom akvizicijom, AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto.Ta transakcija je deo zajedničkog ugovora potpisanog između Sberbanke Evrope i AIK banke, Gorenjske banke iz Kranja i AEC Ltd. o kupovini Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj čija ukupna aktiva iznosi 7.329 milijarde evra.Predsednica Izvršnog odobra AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke, ali i svojevrsnu potvrdu njenog dosadašnjeg poslovanja.Aik banka najprofitabilnija banka u 2020.godini „Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope. Pored rasta poslovanja, naš primarni cilj ostaje da klijentima, kako postojećim tako i novim, pružamo najkvalitetnije korisničko iskustvo kroz inovativne i savremene bankarske proizvode kreirane u skladu sa njihovim realnim potrebama“, istakla je Galić.Posle realizaciji procesa akvizicije Sberbanke subsidijara u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Mađarskoj, AIK banka biće na čelu regionalne bankarske grupacije čija veličina aktive prelazi 11 milijardi evra.Sa ovom akvizicijom, AIK banka nastavlja svoje poslovanje sa jakom kapitalnom osnovom i veličinom aktive koja je pozicionira među prvih pet banaka na domaćem tržištu u Srbiji, sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto.

Srbija

Kako pametno da štedite

ProCredit banka je 100 odsto online. Dovoljno je da imate njeno internet i mobilno bankarstvo i „šalter“ se otvara onog trenutka kad uđete u aplikaciju„Zašto sam prešao na online štednju? Zato što sam shvatio da pored novca, tako uštedim i vreme. Takođe mogu da podignem novac sa štednje kad god mi je potreban, čak i nedeljom, ne zavisim od radnog vremena banke. Dakle, mogu da otputujem negde kad god to poželim.“Ovo bi vam rekao svaki korisnik online štednje kad biste ga pitali da vam argumentuje zašto je počeo ovako da štedi. Online bankarstvo postalo je imperativ današnjice i to je trend koji uspešno prate i naše domaće banke. Neke više, neke manje uspešno. Neke nam pružaju dosta usluga online, a jedna apsolutno sve. U pitanju je ProCredit banka, koja je 100 odsto online.To znači da sve sa ovom bankom možete da obavite preko mobilnog telefona ili računara/laptopa. Ne morate da idete u banku, ne morate ni da je vidite. Dovoljno je da imate njeno internet i mobilno bankarstvo i „šalter“ se otvara onog trenutka kad uđete u aplikaciju. KAKAV MODEL ONLINE ŠTEDNJE VAM NUDI PROCREDIT BANKA?Fizička lica u ProCredit banci mogu da obave sve usluge online – plaćaju račune, podižu i uplaćuju novac, apliciraju za kredit, ulaze u dozvoljeni minus ili počnu da štede. S obzirom na to da je mesec oktobar mesec štednje, ali i na aktuelnost ove teme zapravo tokom cele godine, ovde ćemo pričati o štednji. Svako ko je štedeo u banci ili planirao da počne da štedi, zna da postoje oročena i štednja po viđenju. Oročena štednja je ona koju date na „čuvanje“ banci na određeni period (najčešće je to na 6, 12, 24 ili 36 meseci).Za duži period oročenja dobijate veću kamatnu stopu, ali novac možete da podignete nakon što istekne taj rok. U suprotnom (ako podignete novac pre isteka oročenja), gubite kamatu koju ste do tad zaradili. Štednja po viđenju, s druge strane, jeste ona gde novac čuvate na štednom računu, a podižete ga onda kad vam zatreba. I na ovu štednju dobijate kamatu, samo je ona niža nego kod oročene štednje. Međutim, u ProCredit banci postoji treći oblik štednje, Flex štednja, koja predstavlja odličnu kombinaciju oročene i štednje po viđenju. Ona ima još nekoliko odličnih prednosti koje vam otkrivamo u nastavku.1. Uvek dostupan novac bez prekida oročenjaIako je na štednom računu, vaš novac je tu za vas kad vam zatreba. Neograničeno možete da dodajete i podižete svoj novac bez prekida oročenja, dok se kamata obračunava dnevno na novac koji je na računu, a isplaćuje mesečno.2. Flex štednjom upravljate onlineNe morate da dolazite u banku ako želite da stavite novac na štednju. Dovoljno je da imate eBanking i mBanking aplikaciju ProCredit banke, i sve što treba da uradite je da prebacite novac sa tekućeg na štedni račun.3. Ne treba vam minimalan iznosNekad je bilo potrebno da imate određeni iznos, i to ne mali, da bi vam banka uopšte dozvolila da štedite u njoj. Sada je to prošlost. Dovoljno je da se odlučite na štednju i ProCredit će vam otvoriti štedni račun.4. Dnevno možete da podignete i dodate do 5.000 evraSetimo se početka teksta i šta je rekao korisnik online štednje – da može da otputuje kad god poželi. Tako nešto sto odsto može da potvrdi klijent ProCredit banke koji koristi Flex štednju, jer u njihovim Zonama 24/7 ima opciju da na dnevnom nivou podigne ili stavi na štednju do 5.000 evra. Dakle, pred vama su tri mogućnosti za štednju, ali samo jedna vam daje mogućnost da štedite bez odlaska u banku. Kao klijent ProCredit banke, ne morate ni da izlazite iz kuće ili sa posla, i da gubite vreme. Šalter je u vašem telefonu ili računaru. Vaše je samo da planirate sigurnu budućnost

Srbija

Srbija postala deo mreže Svetskog logističkog pasoša

Vlada Srbije, Privredna komora Srbije i Dubai logistički pasoš (DP World) potpisale su Memorandum kojim se Srbija pridružila mreži Svetski logistički pasoš i time postala prva evropska zemlja koja je pristupila ovoj iniciajtivi. “Svetski logistički pasoš (WLP) nam upravo to omogućava – da našim kompanijama obezbedimo brži prevoz, smanjene troškove transporta i praktično, jednu novu logističku liniju kojom mogu da za 8 do 10 dana skrate vreme transporta robe na tržišta Afrike, zemalja Zaliva, Azije i Bliskog istoka. To su velike stvari za naše kompanije”, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.Svetski logistički pasoš je globalna inicijativa koja se zasniva na partnestvu između između trgovaca, kompanija u logističkom sektoru i lokalnih entiteta kojim se omogućavaviše olakšica u logistici kao što su jeftiniji i efikasniji robnog transport, uklanjanje administrativnih troškova i brže carinjenje robe.

Srbija

Budžet za 2022. predviđa rast plata i penzija, deficit od tri odsto

Vlada je danas usvojila Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu koji previđa povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade. U 2022. godni predviđa se deficit od tri odsto i javni dug od 55,5 odsto na kraju naredne godine. Budžet za 2022. godinu biće razvojnog karaktera, navodi se u saopštenju Vlade. Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu predviđa budžetske prihode i primanja u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara.U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara.Rast penzija za 5,5 odsto, veće zarada zaposlenih u javnom sektoruPenzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara. Кada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto.Takođe, od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac po prvi put preći 35.000 dinara (35.012 dinara), navodi se u saopštenju. Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Srbija

Beograd daje 80 miliona za povezivanje semafora optičkim kablovima

Grad Beograd planira da semafore i elektronsku saobraćajnu opremu (video kamere, informacione table) poveže optičkim kablovima, što će, kako navodi, omogućiti prenos podataka velikom brzinom i na bezbedan način.  Naime, Sekretarijat za saobraćaj raspisao je tender u kojem traži dobavljača za projektovanje, nabavku materijala i opreme i izvođenje radova na izgradnji sistema optičkih kablova za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije i elektronske saobraćajne opreme.  Prevashodna namena optičkih kablova je povezivanje semafora na raskrsnicama međusobno i sa centrom za upravljanje saobraćajem u Sekretarijatu za saobraćaj, piše u dokumentaciji. Procenjena vrednost javne nabavke je 79,1 miliona dinara.Kako se navodi u specifikaciji, uvođenjem optičkih kablova kao medijuma za povezivanje svetlosne saobraćajne signalizacije (semafora) i elemenata saobraćajne opreme (video kamere, uranjajući stubići, informacionih tabli sa izmenjivim sadržaje ) omogućava se prenos podataka "velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan način". Sekretarijat navodi da je cilj ove javne nabavke da se unapredi sistem upravljanja saobraćajem i poveže svetlosna saobraćajna signalizacija i elektronska saobraćajna oprema sa Centrom za upravljanje saobraćajem koji se nalazi u Sekretarijatu za saobraćaj. Obustavljen tender za adaptaciju škola na klimatske promeneBeograd daje noćni prevoz u koncesijuPlan za Palilulu: Stanovi, privredna zona, komercijalni sadržaji na 294 hektaraU konkursnoj dokumentaciji piše i da je Sekretarijat za saobraćaj u prethodnom periodu finansirao izgradnju sistema optičkih kablova duž gradskih saobraćajnica, te da su optički kablovi postavljeni duž skoro svih glavnih gradskih saobraćajnica u centralnim delovima grada.Međutim, kako se dalje navodi, zbog uvođenja novih savremenih elemenata upravljanja saobraćajem (informacione table sa promenljivim sadržajem, uranjajući stubići za kontrolu pristupa pešačkim zonama, brojači saobraćaja i nove semaforizacije), postoji potreba za nastavkom proširenja sistema mreže optičkih kablova i zamena postojeće zbog povećanja postojećih kapaciteta. U predstojećem periodu planirana je, kako se navodi, modernizacija sistema za upravljanje saobraćajnim tokovima u Beogradu, koja podrazumeva postavljanje savremene semaforske opreme za rad u adaptibilnom sistemu i za čiju komunikaciju je potreban sistem optičkih kablova.Rok za dostavljanje ponuda je 9. decembar. 

Srbija

„Zaboravilja se na radna prava, najvažnije su investicije“

Država ne podstiče socijalni dijalog, a za to je odgovorna vlast, ocenila je izvršna direktorka Centra za demokratiju Nataša Vučković za portal Nezavisnost.org.Nedostatak socijalnog dijaloga je problem koji postoji dugo, evo i ove godine je izveštaj Evropske komisije ocenio slabost napretka u toj oblasti. Brzina donošenja strateških dokumenata i zakona je takva da onemogućava njihovo kompetentno sagledavanje od strane socijalnih partnera što, čini se, vlasti uopšte ne smeta – ova vlast ni na koji način ne podstiče dijalog, ni u jednoj sferi“.Deceniju rade preko zadruge, iako je zakonski maksimum 120 dana Dodala je da ni političke partije ne pokazuju veće interesovanje za probleme „sveta rada“.„Današnji dominantni narativ je da su investicije najvažnije, pa se zaboravlja često na ljudska prava, na radna prava. Nesumnjivo su investicije i ekonomski napredak mnogo važni, ali oni zajedno treba da služe društvenom napretku.""Ne mislim da političke stranke u dovoljnoj meri obraćaju pažnju na pitanje radnih prava, na politiku zapošljavanja, diskriminaciju na radu, pa samim tim i ne uvažavaju dovoljno sindikate. Evo na primer, koliko njih se oglasilo tokom pregovora o visini minimalne zarade", kaže Vučković."Državni organi najoštrije da sankcionišu kršenje prava radnika u Aptivu" Ona je da dodela da se sindikati suočavaju sa brojnim izazovima kao što je minimalna zarada koja nije dovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu, preko novih poblika rada u kojima se gube mehanizmi za zaštitu radnih prava. Veliki problem za zaposlene predstavljaju i nedovoljni kapaciteti Inspektorata za rad, kao i neprimenjivanje odredbi o zaštitnoj opremi.„Nestaju mnoga zanimanja, nastaju nova. A stiže i veštačka inteligencija koja će sigurno proizvesti mnogo promena na tržištu rada globalno. Sindikati moraju da idu u korak s vremenom, da unaprede menadžment, da se otvore prema novom potencijalnom članstvu...“Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Prema njenim rečima, neophodno je, pre svega, širenje sindikalnog članstva među mladima i ženama. „Ali mladima treba pokazati da sindikat može nešto da uradi za njih. Pozivati se samo na solidarnost, nije nažalost više dovoljno. Takođe, treba više uključiti žene. Posebno je važno da reaguje  brzo i kompetentno na nacrte strateških dokumenata i zakona, da stvara koalicije sa nevladinim udruženjima, političkim strankama srodne orijentacije“, ocenila je Nataša Vučković.

Srbija Moja prva plata

Za Moju prvu platu se prijavilo 13.000 mladih

Za program Moja prva plata koji se realizuje drugu godinu za redom, konkurisalo je 12.966 mladih ljudi, a radna mesta ponudilo je 8.699 poslodavaca, kažu u Ministarstvu rad, boračka i socijalna pitanja. Nakon prvog ciklusa, kako se dodaje, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević podsetila je da je ove godine Prema njenim rečima, napravljen je čitav niz reformi kako bi naši mladi ljudi ostali u svojoj zemlji, zasnovali porodice i privređivali.Kisić Tepavčević je ocenila da je Moja prva plata ostvarila izuzetne rezultate i da je, obilazeći preduzeća gde su mladi stekli prva radna iskustva, videla koliko da su oni posvećeni i odgovorni svom poslu. To je kako ocenjuje i rezultiralo da nakon prvog ciklusa programa gotovo polovina mladih zasnuje radni odnos i ostane u tim preduzećima.Prema njenim rečima Srbija kontinuirano prati novine koje se u zapošljavanja mladih primenjuju u zemljama EU i među kojima je najznačajniji program Garancija za mlade.Kako je dodala on podrazumeva da mladi dobijaju kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili dodatnu obuku u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili završetka formalnog obrazovanja.

Srbija

Polovni automobili najviše stižu iz Francuske i Nemačke

Pet zemalja iz kojih se uvozi najveći broj polovnih vozila u Srbiju su: Francuska, Nemačka, Italija, Rumunija i Belgija, pokazuje najnovije istraživanje kompanije carVertical “Uvoz polovnih vozila u Srbiju”. Francuska i Nemačka čine više od pola ukupnog uvoza polovnih vozila. S obzirom na to da postoj veliki autoproizvođači u ovim državama, dobri putevi i vozila koja u Srbiju stižu u pristojnom stanju, ove brojke ni ne čude. Na trećem mestu je Italija koja, uprkos velikom broju autoproizvođača, doprinosi samo sa 10,4 odsto. Gotovo isto toliko ima Rumunija, koja zauzima jaku četvrtu poziciju, zahvaljujući vozilima marke Dacia”, saopštila je kompanija carVertical.Na petom mestu je Belgija, na šestom Holandija, zatim slede Švajcarska, Poljska, Slovačka i na desetom mestu Austrija. Dakle, Francuska i Nemačka prednjače u broju uvezenih vozila, ali kako se tržišta razvijaju i rastu, možda ove dve države uskoro dobiju novu konkurenciju, navodi se u istraživanju za  2021. carVertical, platforme koja se bavi, između ostalog, i statistikom ovog aspekta trgovine i ima pristup podacima koji mogu biti korisni prilikom kupovine polovnog vozila. Platforma nudi i opciju provere lokacije prethodne registracije bilo kog vozila.“Vozila uvezena iz drugih država čine ogroman procenat vozila na ulicama Srbije, pre svega, zato što su ta vozila povoljnija od novih. Popularna je i kupovina retkih modela za čiju se vrednost predviđa da će rasti u narednom periodu, te kupac želi da ostvari profit na duže staze. Pojedini vozači kupuju vozilo iz nostalgije”, kažu u toj kompaniji.

Srbija

Vučić najavio mogućnost otkupa udela u mađarskoj nuklearnoj centrali

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Glazgovu, gde se održava globalni samit o klimi, da bi uskoro trebalo da se sastane sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i razgovara o mogućnosti da Srbija kupi određeni vlasnički udeo u mađarskoj nuklearki Pakš.Predsednik je najavio da će razgovarati sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom o mogućnosti da Srbija otkupi od 5 do 10, 12 odsto vlasničkog udela u nuklearanoj elektrani Pakš kako bi imala znatan deo čiste energije.Takođe je rekao je da je Srbija zainteresovana i za druge nuklearke u regionu i spomenuo da će obaviti razvog sa Bugarima o mogućem otkupu udela. Podsetimo, u Srbiji je na snazi zakona Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana koji donešen u tadašnjoj Jugoslaviji, kojim ne postoji pravni osnov ni da projektuje niti da gradi nuklearne elektrane u našoj zemlji. Zakon je donešen 1989. godine, tri godine nakon nukleatne katastrofe u Černobilju, rekao je Miordrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom energetskom savetu, za Ekapiju.

Srbija

Nova ulaganja Pošte, milioni za bicikle i koverte

Pošta Srbije raspisala je tender za kupovinu 810 bicikala procenjene vrednosti 82,5 miliona dinara. Ponuđač je u specifikaciji detaljno opisao karakteristike predmeta ove nabavke. Bicikli treba da budu žute boje, maksimalne težine 35 kilograma i dvostrano brednirani logom pošte.Od dodatne opreme, između ostalog, treba da poseduju torbu, korpu za prtljag, svetloodbojni prsluk, kao i točak izrađen od pune gume prečnika od 130 -150 milimetara. U specifikaciji se navodi da je ukupno dozvoljeno opterećenje bicikla minimum 190 kilograma. Pošta kupuje preko 1.000 mopedaPošta Srbije daje 169 miliona za unapređenje kurirske službePošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformeNaručilac je naveo da bicikl mora da ispunjava sve zahtevane tehničke specifikacije. Još jedan od uslova za dobijanje ugovora je da je privredni subjekt ostvario kumulativni prihod od 85 miliona dinara u periodu od prethodne tri godine. Rok za podnošenje ponuda je 8. decembar, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Pošta je juče raspisala tender i za nabavku službenih visokosigurnosnih koverti procenjene vrednosti 4,99 miliona dinara. Naime, Pošta nabavlja 301.710 komada službnenih visokosigurnosnih koverti (TIP 3) i 174.970 komada službenih visokosignosnih koverti (TIP 4). Koverte treba da budu izrađene od polietilena. U specifikaciji se navodi da su koverete bele boje, a štampa na kovertama tamno plave.Rok za dostavljanje ponude je 12. novembar. Planirana kupovina bicikala i koverti samo je jedno u nizu najavljenih ulaganja Pošte Srbije proteklih meseci. Prethodnih meseci Pošta je raspisala javne nabavke za kupovinu uniformi, 1.000 mopeda, kao i za sistem unapređenja kurirskog servisa.V.d . direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.   

Srbija

Bošu 6,5 miliona evra subvencija za proširenje proizvodnje brisača

Kompanija Robert Bosch (Robert Boš) iz Beograda, koja je u vlasništvu istoimene holandske kompanije, dobila je 6,5 miliona evra subvencija za proširenje kapaciteta proizvodnje.Ugovor o dodeli podsticaja potpisan je u oktobru ove godine.Aerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinara Boš se obavezao da će do kraja 2025. godine zaposliti najmanje 892 nova radnika na neodređeno vreme, kao i daće uložiti 62,7 miliona evra u istom periodu.Nakon što zaposli sve nove radnike, Boš bi trebalo da ima najmanje 3.062 zaposlenih, s obzirom da je u septembru 2020. godine, kada se Bosch prijavio za dodelu subvencija, imao ukupno 2.170 radnika.Novom vlasniku Kuršumlijske Banje bliskom SNS-u 2,5 miliona evra subvencija Kompanija ima obavezu da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 3.062 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta. S obzirom na to da je plan da ulaganja po ovom projektu traju do kraja 2025. to znači da Boš ne bi smeo da smanjuje broj zasposlenih ispod ovog broja do 2030. godine.Sindikat Nezavisnost je pre nedelju dana saopštio da će od 1. decembra u Bošu biti povećane linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara.Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji Kamen temeljac za Boš fabriku u Pećincima je položen 2012. godine, a proizvodnja sistema brisača je počela 2013. godine. Boš je počeo sa proizvodnjom motora za sisteme brisača u fabrici u Pećincima 2019, a 2021. počinje razvoj Comfort Actuators poslovne jedinice, piše u izveštaju o poslovanju ove kompanije.

Srbija

Robert Boš povećava plate radnicima u Srbiji

U kompaniji Robert Boš Srbija potpisan je novi kolektivni ugovor kojim je predviđeno povećanje zarada od 1. decembra, saopštilo je povereništvo Sindikata Nezavisnost u tom preduzeću.Novim kolektivnim ugovorom u ovoj kompaniji sa približno 2.000 zaposlenih predviđeno je da se od 1. decembra neto zarade povećaju linearno u dve grupe - za 5.600, odnosno za 6.300 dinara, preneo je portal Nezavisnost.org. Od 1. januara naredne godine nadoknada za noćni rad će biti uvećana “sa 28 odsto na 40 odsto”, kao i mesečni bonus (20 odsto). Ugovoreno je i povećanje godišnjeg odmora sa 26 na 27 dana, dok će plaćeno odsustvo sa posla ubuduće moći da traje 7 umesto dosadašnjih 5 dana.U saopštenju je objašnjeno da povećanje osnovice zarada i nadoknada za prekovremeni, odnosno noćni rad, znači da će plate ukupno porasti za neto iznos od 8.000 do 12.000 dinara, zavisno od radnih pozicija zaposlenih.Robert Boš, jedan od najvećih svetskih proizvođača kućnih aparata i auto delova, u Srbiji je osnovao svoju regionalnu firmu 2006. godine.

Srbija

NALED organizuje obuku za razvoj onlajn trgovine

U Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu i Valjevu Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizuje program obuke za razvoj onlajn prodaje, bezgotovinskih plaćanja i pozicioniranja na Google mapama, kao i informacije o novom sistemu fiskalizacije. Program je namenjen preduzetnicima i mikro preduzećima koji žele da modernizuju poslovanje."Kriza izazvana pandemijom Covid-19 uvela je privrednike u novu eru poslovanja i nametnula digitalizaciju kao top prioritet. Naši stručni konsultanti posetiće najmanje 500 preduzetnika i malih privrednika, a posetu je moguće organizovati sve do 31. januara", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.Eksperti će kako dodaje tokom programa Mali biznis u malom prstu objasniti sve korake i prednosti takvog poslovanja, ali i istaći sve zakonske obaveze koje u tom slučaju moraju poštovati. Prema njenim rečima, procedura registracije preduzeća na Google mapama traje manje od deset minuta."Google maps kupcima olakšava da pronađu sve potrebne informacije o datom preduzeću, radno vreme, kontakt i GPS lokaciju. Potrošači na ovaj način mogu da ostavljaju recenzije i da pozitivnim ocenama uvećaju poverenje u njihov kvalitet. Očekujemo da na kraju kampanje najmanje polovina privrednika registruje poslovanje na Google mapama", dodaje Jovanović.Sto evra za početak onlajn prodavniceOnlajn kupovina: Šta i kako smo naručivali 2020. godine? Preduzeća i preduzetnici iz pet gradova kojima je potrebna ova vrsta podrške posetu konsultanata mogu da zakažu putem i-mejl adrese digitalnikaravan@naled.rs. Karavan Mali biznis u malom prstu deo je projekta Mali biznis informator koji se organizuje uz podršku Britanske ambasade, kao i sa ministarstvima privrede i finansija.Kako se dodaje, pored karavana Mali biznis u malom prstu, u pripremi je i interaktivni portal Mali biznis informator koji će početi sa radom od Nove godine.Na portalu Preduzetništvo privrednici će uskoro moći da pronađu podsajt i sve informacije koje se tiču poslovanja: kada i kako plaćati poreze, da li postoje takse i naknade koje treba izmiriti, kako poslovati na internetu.U saradnji sa Ministarstvom finansija organizuju se i obuke za korišćenje sistema elektronskog fakturisanja, koje su namenjene privrednicima i javnom sektoru.

Srbija

Studenti FON-a treći na svetu u rešavanju studije slučaja

Grupa studenta sa Fakulteta organizacionih nauka po imenu Case Study Club-a FON-a osvojili su treće mesto na svetskom takmičenju u rešavanju studije slučaja Rotterdam / Carleton International Case Competition 2021, koje je održano u periodu od 24. do 30. oktobra 2021. godine u organizaciji Univerziteta Кarlton iz Кanade.Studenti Miloš Mihajlija, Tamara Đorđević, Mina Petrović i Milica Đerić do ovog uspeha došli pod mentrostvom prof. Dr Slavice Cicvarić Кostić i prof. dr Vesne Damnjanović Pored naših studenata na takmičenju su učestvovali studenti sa renomiranim svetskim univerzitetima i poslovnim školama sa pet kontinenata.Takmičari su kroz šest dana rešavali tri različite studije slučaja iz različitih industrija. Tokom prve studije slučaja naši studenti su najbolje prikazali svoje znanje i veštine.Zadatak koji se našao pred studentima bio je određivanje strategije i plana širenja poslovanja vodeći računa o ciljnoj grupi potrošača, odgovornosti prema lokalnoj zajednici i snabdevačima i ekološkim uticajima.Tim je bio pohvaljen za precizno definisanje problema, kreativno rešenje i dobro razrađenu strategiju širenja poslovanja, koja je definisana i predstavljena u kontekstu održivog razvoja i u skladu sa ciljevima održivog razvoja..đU finalu su osvojili bronzanu medalju, dok je prvo mesto osvojio tim sa Erasmus Univerziteta iz Roterdama(Erasmus University, Rotterdam School of Management), a drugo Norveška poslovna škola (BI Norwegian Business School).

Srbija

Obrazovan tim koji će procenjivati da li su putnički letovi sigurni

Vlada Srbije je oformila Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo čiji će zadatak biti da svake godine procenjuje rizik za međunarodne aerodrome, a po potrebi i za ostale sa kojih se obavlja komercijalno letenje.Od sledeće godine avionom iz Niša za Beograd Procenu rizika će raditi za kritičnu infrastrukturu, objekte i sisteme, uključujući i informacione sisteme koji se koriste za potrebe civilnog vazduhplovstva. Takođe, Tim treba da prcenjuje da li postoji rizik kada strani avio-prevozilac obavlja letove ka ili od destinacije koja se nalazi u zoni sukoba.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Tim ima 18 članova, a čine ga predstavnici ministarstava građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, unutrašnjih i spoljnih poslova. Takođe, članovi su i predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbenost i zaštitu tajnih podataka.Tim je dužan da sarađuje sa nadležnim državnim organima i vazduhoplovnim subjektima u vezi sa pretnjom i rizikom, piše u odluci.Vojska u službi političkog marketinga

Srbija

Inflacija u septembru dostigla 5,7%, u decembru ide preko 6%

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da iako je niska i stabilna inflacija u proseku od 2 odsto preovladavala proteklih sedam godina u avgustu i septembru je zbog suše i visokog rasta svetskih cena energenata iznosila 4,3 odnosno 5,7 odsto.NBS objašnjava da se međugodišnja inflacija kretala ispod donje granice dozvoljenog cilja, odnosno neznatno iznad jedan odsto usled niskih svetskih cena nafte i ostalih primarnih proizvoda kao i niskih cena neprerađene hrane na domaćem tržištu. Ova stopa inflacije je delom bila i očekivana jer je upravo rezultat niske baze od prthodne godine.U aprilu ove godine infacija se vratila na nivo oko centrane vrednosti cilja od 3 odsto, da bi se u avgustu i septembru našla na 4,3 i 5,7 odsto, a prosečna međugodišnja inflacija u periodu od januara do septembra iznosi 3 odsto.„Kada je reč o septembarskoj inflaciji od 5,7 odsto, gotovo dve trećine tog rasta (doprinos od 3,6 procentnih poent) odnosi se na faktore na koje monetarna politika svojim instrumentima ne može da utiče“, ističe se u saopštenju NBS. 1,8 procentnih poena odnosi se na cene prerađene hrane koje su međugodišnje povećane za 17,9 odsto, 0,8 procentnih poena se odnosi na cene prerađene hrane koje su povećane za 3,7 odsto dok se 1 procentni poen odnosi na cene derivata nafte koje su povećane za 16,3 odsto.Kako objašnjava NBS ovo su sve faktori koji u prisutni i u ostalim zemljama sveta i nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta. Ako bi NBS reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike ostvarila bi neznatan uticaj na faktore popout cena hrane i energenata kao i da bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi jer bi značajno uporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje iljučijući i životni standard stanovništva.„NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti.“ ističe NBS.NBS je prestala da kobezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu i tako pooštrila uslove i situaciju likvidnosti, od oktobra je prestala sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, i iskoristila je fleksibilnost monetarne politike koju ima i bez promene referentne kamatne stope.Uzevši u obzir globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koja se očekuje na nivou cele 2021. godine kreće se u rasponu od 3,5 do 4 odsto predviđaju u NBS.Što se tiče inflacije u decembru, očekuje se kretanje inflacije u rasponu od 6 do 7 odsto, u odnosu na decembar prošle godine kada je međugodišnja inflacija iznosila 1,3 odsto odnosno bila je ispod donje granice dozvoljenog cilja pa je očekivan njen porast krajem ove godine.NBS očekuje da će inflacija u dkretati na u tom rasponu tokom prvog kvartala sledeće godine, a da će se vratiti na centralnu vrednost od 3 odsto u drugoj polovini godine. „Sve više radova svetskih ekonomista „hvata korak“ sa prakosom koju godinama unazad pokazuju određene zemlje u razvoju sa istaknutim nivoom evroizacije/dolarizacije“ navodi se u saopštenju NBS i ističe da je stabilnost deviznog kursa lokalne valute u odnosu na repernu valutu od velike važnosti za stabilnost cena i finansijskog sistema.Bzna inflacija u Srbiji se od početka godine kreće na nivou od oko 2 odsto čemu je doprinela stabilnost deviznog kursa, budući da je kurs dinara prema evru već godinama relativno stabilan.NBS objašnjava da je izvesno da će se međugodišnja inflacija na nivou pojedinačnih meseci još neko vreme kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstpanja, ali će prosečna međugodišnja inflacija u 2021. i 2022. godini ostati u granicama cilja.

Srbija

Dačija se orijentiše na gas zbog rasta cena drugih goriva

Tečni naftni gas (TNG) može da bude dobra zamena za ostale naftne derivate, naročitu u vreme kada njihova cena raste svake nedelje, kažu u kompaniji Dačija. To gorivo je kako se navodi ekološki prihvatljivo, pristupačno i sigurno."Dačija je učinila TNG pristupačnijim rešenjem jer ga je ponudila u svim svojim modelima, Sanderu Stepvej, Loganu, Dasteru i novom Jogeru, prepoznatljivima po oznaci ECO-G", kaže Damian Laplan, šef odeljenja za međusektorske usluge u toj kompaniji.Prema njegovim rečima TNG "usrećuje" dosta kupaca koji su odabrali Dačijin motor ECO-G, koji koristi benzin i gas. On smatra i da se kupci koji jednom pređu na gas nikada ne vraćaju na staro.Napominje se da je TNG shvaćen kao opasan i zastareo, ali to je potpuno neosnovano, jer je decenijama usavršavan i sada je siguran, pouzdan i jednostavan. Uz to, jeftiniji je od dizela i emituje manje CO2 (ugljen-dioksida).Sve bolji uslovi za obnovljive izvore energije u SrbijiPlaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju TNG se upotrebljava kao pogonsko gorivo od 1979. godine, a najviše u Koreji, Rusiji, Tajlandu, Meksiku i Turskoj. U Evropi su predvodnici Poljska, Ukrajina i Italija. Danas TNG pokreće 28 miliona vozila širom sveta. Damian kaže da se TNG-a u tim zemljama objašnjava velikim rezervama prirodnog gasa ili poreskim olakšicama jer se smatra čistim gorivom (manje emisije CO2 i niže takse za zagađivanje prirodne sredine). Vozila sa TNG-om u Francuskoj nose i oznaku da koriste čistije gorivo.Većina automobila sa TNG-om naknadno je opremljena, jer je, kako se objašnjava, reč o procesu koji zahteva saradnju sa specijalizovanim servisima. Predstavnici Dačije kažu da trenutno jedini na tržištu nudie TNG kao opciju na svim modelima vozila.U Srbiji je Dačija prvo ponudila model Duster sa TNG motorom 2020. godine, a ove godine ponudu je proširila na sve putničke modele, prenose Vrele gume. Over godine prodaja takvih vozilas skočila je i u Francuskoj, za četiri puta.Vozila troše više TNG-a nego kada idu na benzin, ali je, kako se podseća, prosečna cena TNG-a u Srbiji za 40% manja od cene benzina. U proseku TNG ispušta 10% manje CO2 od benzina.

Srbija

Raspisan tender za novu zgradu Infektivne klinike u Novom Sadu

Klinički centar Vojvodine raspisao je tender za izbor projektanta nove zgrade Infektivne klinike, koja će se graditi uz pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.Sadašnju Infektivnu kliniku čine tri zgrade koje su sagrađene u različitim vremenskim periodima.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, ponuđač koji dobije posao treba da pripremi dokumentaciju za rušenje dve postojeće zgrade u sklopu Infektivne klinike, uz zadržavanje preostale prizemne zgrade koja je uređena 2018. godine sredstvima pokrajinske vlade u visini od oko 70 miliona dinara.Jedan od problema prilikom transporta pacijenata je bio nemanje lifta koji bi trebalo da bude obuhvaćen novim projektom zgrade. Novim projektom bi trebalo da se udvostuči površina Infektivne klinike u odnosu na sadašnju kvadraturu.  Rok za dostavljanje ponuda za izradu projekta je 8. novembar, a procenjena vrednost nabavke je 10,5 miliona dinara bez PDV-a.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.