Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar
Novac iz zdravstva se odliva na nameštenim tenderima.
Srbija
Zašto Nadal i Federer nisu mogli da zakupe „Milan Gale Muškatirović“
Odgovarajući na saopštenje organizacije Transparetnost Srbija da je javno nadmetanje za zakup sportskog kompleksa "Milan Gale Mušaktirović" namešteno tako da uslove može da ispuni jedino preduzeće "Family Sport", u vlasništvu porodice Novaka Đokovića, zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da je gradsko nadmetanje u skladu sa zakonom i da su na oglas mogle da se jave i svetske kompanije."Nije tačno da postoji samo jedna kompanija, postoji samo jedan organizator takvih turnira u Srbiji, ali postoje takve kompanije širom sveta. Recimo, organizuje ih i Rafael Nadal. Organizuje ih i Rodžer Federer," rekao je Vesić, kako je preneo N1.Vlada Srbije pomaže Teniskom savezu Srbije sa 900 hiljada evra Međutim, iako Nadal i Federer jesu osnivači ATP turnira, njihove firme svakko ne bi mogle da iskupe uslove iz gradskog konkursa.Naime, jedan od uslova je da je firma osnovana u Srbiji i da posluje najmanje jednu godinu.Podsetimo, Transparetnost Srbija je objavila da je Grad Beograd obajvio oglas za zakup sportskog kompleksa na Dorćolu sa uslovima kojima se izigrava svrha javnog nadmetanja jer može da ih ispuni jedna jedina firma, koja je organizovala ovogodišnje teniske turnire i ATP 250 i WTA 250.Milion evra umesto za pomoć privredi ide Teniskom savezu Srbije "Očigledno je da ovaj uslov može ispuniti samo firma koja je organizovala ovogodišnji „Belgrade Open“ i koja je u vlasništvu nekog od članova porodice Đoković (u medijima je kao direktor turnira govorio Đorđe Đoković, ali naziv firme – vlasnika ATP licence nije vidljivo na sajtu ATP)", navodi se u saopštenju.Da je odabrani zakupac zaista komapnija porodice Đoković potvrdio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Garaže i heliodrom Kliničkog centra Srbije daće se u koncesiju
Ministarstvo zdravlja Srbije raspisalo je javni poziv za dodelu koncesije za izgradnju garaža i helidroma i upravljanje garažama u okviru kompleksa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.Na tender mogu da se prijave i domaća i strana pravna i fizička lica. Procenjena vrednost projekta je 3,3 milijarde dinara odnosno 28,3 miliona evra. Rok trajanja koncesije može biti najduže 35 godina. U dokumentaciji piše da je predmet Кoncesije projektovanje, finansiranje, izgradnja, upravljanje, održavanje i prenos tri garaže koje se nalaze u okviru kompleksa UКCS i helidroma. U pitanju su Garaža "Resavska", garaža "Centralna-Heliodrom" i garaža "Deligradska". Kao kriterijumi za izbor ponude u javnom pozivu se navode najviša ponuđena godišnja koncesiona naknada, broj godina trajanja koncesije i rok izgradnje garaže "Resavska".U javnom pozivu piše i da se jednokratna koncesiona naknada neće plaćati javnom telu u novcu, već u obavezi izgradnje helidroma od strane i o trošku koncesionara, uz obavezu da isti preda u celosti javnom telu u državinu i na korišćenje i upravljanje, odmah po izgradnji.Prvi deo koncesione naknade koji se isplaćuje kao jednokratna, procenjuje na iznos od 510.000 evra, što je i procenjena vrednost izgradnje helidroma. Nakon izgradnje sve tri planirane garaže u predviđenom kapacitetu, Ministarstvo zdravlja ima pravo da od koncesionara zahteva da umesto naplate godišnje naknade, iskoristi pravo da koristi minimum pet odsto od ukupno izgrađenih parking mesta, u garaži "Centralna-Helidrom", na etažama i pozicijama koje odabere. U javnom pozivu piše i da godišnja naknada ne može biti manja od 9.455 dinara po parking mestu u garaži za koju je izdata upotrebna dozvola. Piše i da godišnja koncesiona naknada, za svih 1.889 planiranih parking mesta ne može biti niža od 17,86 miliona dinara. Ovaj iznos jednak je 5 odsto od ukupnih procenjenih godišnjih prihoda od izdavanja 1.889 parking mesta, koji iznose 352,2, milijard dinara.U javnom pozivu Ministarstvo je propisalo određene kvalifikacione uslove koje potencijalni koncesionar mora da ispunjava.Prvi je posedovanje licenca P112E5 Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za projektovanje projekata projekti elektroenergetskih instalacija u sistemima svetlosnog obeležavanja aerodroma za objekte niskogradnje na aerodromskom kompleksu (poletno-sletne staze, rulne staze, pristanišne platforme, hangarske platforme) .Drugi je licenca I112E5 Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za izvođenje elektroenergetskih instalacija u sistemima svetlosnog obeležavanja aerodroma za objekte niskogradnje na aerodromskom kompleksu (poletno-sletne staze, rulne staze, pristanišne platforme, hangarske platforme).Potrebno je da je potencijalni koncesionar imao iskustva u izgradnji najmanje tri helidroma, a u slučaju konzorcijuma, jedan član konzorcijuma mora samostalno da ispunjava ovaj uslov. Ministarstvo traži da je ponuđač u prethodne tri godine koje prethode godini u kojoj je objavljen javni poziv, izgradio najmanje tri građevinska objekte sa minimum pet nivoa.Sledeći uslov je da je ostvario najmanje dve milijarde godišnjeg prihoda u svakoj od tri poslovne godine koje prethode godini u kojoj je objavljen javni poziv. Ako se radi o konzorcijumu, najviše tri člana konzorcijuma moraju zajedno da ispunjavanju uslov. Кriterijumi za izbor ponude u dokumentaciji se navode najviša ponuđena godišnja koncesiona naknada, broj godina trajanja koncesije i rok izgradnje garaže "Resavska".Naknada za preuzimanje konkursne dokumentacije će se naplaćivati u iznosu od 117.560 dinara.Uz zahtev za konkursnu dokumentaciju potrebno je da zainteresovano lice dostavi i Ugovor o poverljivosti. U dokumentaciji piše da će se poverljivim smatrati bilo koje informacije i sadržina konkursne dokumentacije koja će Ponuđaču biti dostavljena, kao i bilo koje analize, podaci, planovi, kompilacije, studije i ostala dokumentacija pripremljena od strane Ministarstva zdravlja koja sadrži ili na drugi način prikazuje, ili iz njih proizilaze informacije iz konkursne dokumentacije. Poverljive će biti i informacije o Ministarstvu zdravlja, postupku dodele koncesije, projektu.
Ekološke organizacije: Rio Tintu zabraniti uvoz postrojenja za jadarit
Koalicija za održivo rudarstvo (КORS) i Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu uputili su otvoreno pismo Vladi Srbije u kome traže da se rudarskoj kompaniji Rio Tinto onemogući uvoz probnog postrojenja za obradu rude jadarit. Uvoz tih mašina, kako se navodi, najavila je kćerka firma te kompanije Rio Sava Exploration.Kako se navodi u saopštenju organizacija, postrojenje bi trebalo da prerađuje litijum karbonat i bornu kiselinu. Istraživanja su već potvrdila da jadarit inače sadrži visoku koncentraciju litijuma, koji se koristi za proizvodnju električnih baterija."Potpuno je jasno nakon više od godinu dana upornih pokušaja da saznamo stvarne karakteristike ovog proizvodnog procesa da je u pitanju nigde ispitan, eksperimentalan proces sa potpuno nepoznatim ulaznim količinama resursa, energije i potpuno nepoznatim izlaznim količinama otpada, opasnih supstanci, otpadnih voda", navodi se u saopštenju.KORS i Zaštitimo Jadar i Rađevinu tvrde da je nakon rudarskih ispitivanja uočeno da je već došlo do "teških posledica po okruženje u Jadru". Prema njihovim rečima, može samo da se zamisli do kakvih posledica će dovesti "navodno eksperimentalno postrojenje nepoznate veličine, sa nepoznatim tehnologijama i supstancama upotrebljenim u nepoznatim količinama".Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar" "Apsolutno je protivzakonito da se omogući dopremanje i instalacija takvog postrojenja bez studije izvodljivosti i studije o proceni uticaja, bez razmatranje prihvatljivosti za životnu sredinu čitave zapadne Srbije", stoji u saopštenju.Dodaje se da Vlada Srbije koja to dozvoljava otvara vrata da se bez procena uticaja i uključivanja javnosti otvaraju i druga mnogo opasnija postrojenja i tehnologije.Predstavnici KORS-a i Udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu smatraju da će korišćenje tog postrojenja podrazumevati i rudarenje za koje Rio Tinto nema neophodne dozvole, niti Prostorni plan posebne namene koji će se tek izraditi tokom sledećih godinu dana."Ukoliko se postrojenje uprkos zakonskim i moralnim regulativama ipak dopremi, ovo će biti svojevrstan presedan i in vivo eksperiment nad prirodom i životima građana Srbije, protiv kog ćemo biti primorani da tražimo pravni lek pred domaćim i međunarodnim sudovima ukoliko bude bilo potrebe", naglašava se u zajedničkom saopštenju ove dve organizacije.Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta
Apel ministarstvu: Obustaviti podelu 70 miliona za ekološke organizacije
Koalicija Otvoreno o konkursima (OKO) zatražila je od Ministarstva zaštite životne sredine da hitno obustavi "nezakonitu" dodelu 70 miliona dinara koja su namenjena ekološkim organizacijama. Pored njih to je zatražilo i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje takođe tvrdi da je dodela tih sredstava na sprovedenom konkursu nelegalna.Koalicija OKO koju čini 15 organizacija kao saopštila je da očekuje i reakciju tužilaštva, jer su uočena brojne nepravilnosti prilikom vrednovanja i raspodele sredstava. Takođe, ukazuju i da su javno izneti navodi koji govore o nekim koruptivnim radnjama.Sredstva koja za 2021. godinu dodeljuje ministarstvo ekologije namenjena su kao podrška projektima koje sprovode organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine. Koalicija OKO traži i raspisivnaje novog konkursa, koji će u potpunosti biti sproveden u skladu sa zakonom.U svom saopštenju ta koalicija tvrdi kako je 70 miliona dinara dodeljeno, između ostalog, savezima studenata, sportskim udruženjima i savezima, kao i drugim organizacijama koje ne ispunjavaju osnovne uslove konkursa i kojima zaštita životne sredine ne predstavlja osnovni cilj osnivanja i delovanja.Društvo za proučavanje ptica: Ministarstvo nezakonito dodelilo 70 miliona dinara Prema iznetim tvrdnjama te organizacije ne mogu ni da dokažu svoje prethodno iskustvo u sprovođenju projekata u toj oblasti."Na osnovu uvida u rang listu može se videti da među vrednovanim projektima ima onih koji potiču od strane podnosilaca prijave koji ne ispunjavaju osnovne formalne uslove za učešće na konkursu imajući u vidu da ti subjekti nisu registrovani kao udruženja građana, fondacije ili zadužbine", navodi se u saopštenju.Dodaje se da javno dostupna strateška dokumenta, odnosno statuti pojedinih organizacija, jasno pokazuju da nisu osnovane sa ciljem da doprinesu zaštiti životne sredine, kao i da upravo to vodi do zaključka da su rezultati konkursa formalno pravno nezakoniti.Koaliciju Otvoreno o konkursima (OKO) čine sledeće organizacije: Asocijacija Duga, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), BIRN Srbija, Bečejsko udruženje mladih – BUM, Centar za evropske politike (CEP), Centar Živeti uspravno, FemPlatz, Forum civilne akcije – FORCA, Građanske inicijative, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Res Publika, Tim 42, Transparentnost Srbija.Rang lista Ministartsva zaštite životne sredine dostupna je na sledećem linku, a na konkurs su stigle192 prijave.
Koje udruženje će dobiti posao deljenja subvencija za bicikle?
Grad Beograd traži udruženje koje će organizovati aktivnosti za dodelu subvencija građanima za kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta. Ukupna sredstava obezbeđena za sprovođenje ovog javnog konkursa iznose 10 miliona dinara. Sekretarijat za javni prevoz raspisao je javni konkurs za finansiranje, odnosno sufinansiranje projekata od javnog interesa iz oblasti koja je kao obaveza grada definisana akcionim planovima odnosno drugim planskim dokumentima kojom se podstiče ostvarivanje ciljeva iz oblasti zaštite životne sredine.Od ovog iznosa devet miliona dinara će se koristiti isključivo za pružanje podrške građanima za kupovinu bicikala, a milion dinara udruženje može koristiti za sopstvene troškove koji su mu potrebni da realizuje projekat. Na konkurs se mogu prijaviti sva udruženja, koja imaju sedište na teritoriji Beograda, i koja su osnovana u skladu sa Zakonom o udruženjima i upisana u registar nadležnog organa u Beogradu.Potrebno je da udruženja saglasno odredbama svog osnivačkog akta i statuta ostvaruju ciljeve u oblasti zaštite životne sredine i promocije biciklizma. Može se prijaviti i više udruženja zajednički, sa jednom prijavom, a koja ispunjavaju navedene uslove. Nakon sprovednog konkursa, sredstva će biti dodeljena za jedan projekat koji je ostvario najveći broj bodova. Kako će se rangirati udruženja?Kao kriterijumi za odabir projekta i udruženja navedeni su: reference projekta, period realizacije projekta, zakonitost i efikasnost korišćenja sredstava.Grad je propisao i podkriterijume za projekte sa maksimalnim brojem bodova. Tu spadaju kvalitetet projekta, dužina trajanja projekta, ispunjenost ugovornih obaveza prema korisniku sredstava budžeta kojim se podsticao projekat koji realizuje udruženje - prethodno iskustvo udruženja. Udruženje kome se poveri realizacija projekta je u obavezi da pripremi i raspiše Javni poziv fizičkim licima za podršku nabavke bicikla, sa opredeljenim pojedinačnim iznosom od pet hiljada dinara. Rok za raspisivanje javnog poziva ne može biti duži od 20 dana od dana prenosa sredstava po ugovoru.Udruženja se na konkurs mogu prijaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog javnog konkusa (konkurs je raspisan 2. avgusta).Do 30. novembra 2021. godine udruženje ima obavezu da organizuje projekat.
Društvo za proučavanje ptica: Ministarstvo nezakonito dodelilo 70 miliona dinara
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica zatražilo je od Ministarstva zaštite životne sredine da obustavi dodelu 70 miliona dinara na konkursu za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine. Tvrdi da je u tom procesu došlo do nezakonite raspodele novca, a najavljuje i podnošenje krivične prijave zbog korupcije.Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije rekao je da se životna sredina u srbiji suočava da ozbiljnim problemima koje institucije ne žele ili ne umeju da reše:"Zahtevamo od nadležnih institucija da pokrenu istragu i u što kraćem roku utvrde eventualnu odgovornost za koruptivno ponašanje, a od Ministarstva za zaštitu životne sredine da se konkurs obustavi i da se hitno raspiše novi sa jasno definisanim kriterijumima za podnošenje i vrednovanje projekata, uz puno poštovanje odredaba Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja", ističe se u saopštenju.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica navodi da su proces raspodele 70 miliona dinara pratile brojne nepravilnosti. Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj gori Predstavnici te organizacije navode da je, između ostalog, sporno to što su sredstva dodeljena organizacijama koje ne ispunjavaju osnovne uslove konkursa, nisu osnovane sa ciljem zaštite životne sredine niti mogu da dokažu prethodno iskustvo u sprovođenju projekata u toj oblasti.Dodaju i da su kriterijumi za dodelu novca nejasni, zbog čega su značajne iznose dobile nevladine organizacije iza kojih zapravo stoji država, kao i organizacije koje su osnovane neposredno pre raspisivanja konkursa ili se nikada nisu ni bavile zaštitom životne sredine.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica navodi da dodatno zabrinjava to što im je neformalnim putem traženo da učestvuju u koruptivnim radnjama ukoliko žele da njihov projekat bude podržan, zbog čega će, kako kažu, podneti krivičnu prijavu.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica na svom tviter nalogu navodi da u državi u budžet godišnje uplati četiri puta više novca nego što od nej dobije putem konkursa za podršku projektima."Za razliku od hiljada fantomskih udruženja koja osnivaju razne partije, popularno nazvanih GONGO, mi zapošljavamo stručnjake, plaćamo poreze, razne namete i svakog meseca u budžet Republike Srbije uplatimo oko milion dinara na ime doprinosa, poreza, taksi", dodaje se u rekaciji tog društva koje se bavi zaštitom biološke raznolikosti živog sveta.Dodaju i da im je poznato da je njihov projekat bio među najbolje rangiraim na konkursku, kao i da je svega 20 organizacija koje su na njemu učestvovale predalo ispravnu dokumentaciju.
RTV-u 25 miliona dinara državne pomoći za digitalizaciju
Komisija za konotrolu državne pomoći odobrila je državnu pomoć Radio-televiziji Vojdvodine (RTV) u iznosu od 25 miliona dinara za Projekat digitalizaciije audio-vizuelnog materijala. RTV će novac dobiti od Miniistarstva kulture i informisanja. U rešenju Komisija navodi se da je državna pomoć RTV-u usklađena sa pravilima za dodelu državne pomoći. U obrazloženju rešenja se piše da je cilj Projekta da se spreči propadanja arhivskog materijala i ostvari mogućnosti da se arhivska građa koristi i sačuva. Navodi se i da filmska i audiovizuelna arhiva sadrži materijal proizveden u RTV od 1968. godine do danas. Ukupan budžet za realizaciju projekta iznosi 95 miliona dinara, od kojih je za svaku godinu (2021, 2022. i 2023.) korisnik iz sopstvenih sredstava obezbedio po pet miliona dinara. U Projektu digitalizacije predstavljen je vremenski okvir realizacije projekta i to tako da se tokom 2021. godine planira izrada projekta, tokom 2022. godine opremanje i obuka korisnika, tokom 2021, 2022. i 2023. godine presnimavanje i arhviranje, dok posle 2023. godine RTV nastavlja redovno arhiviranje sopstvenim sredstvima i kapacitetima, piše u obrazloženju. Iznos sredstava potreban za realizaciju Projekta digitalizacije u 2021. godini je 30 miliona dinara, od kojih je iz budžeta Republike opredeljen iznos od 25 miliona dinara, dok RTV iz sopstvenih sredstava obezbeđuje pet miliona dinara. Komisija je u rešenju naložila Ministarstvu kuluture i informisanja da u roku od tri dana od dana potpisivanja dostavi Кomisiji za kontrolu državne pomoći Ugovor o finansiranju koji se zaključuje između Ministarstva kulture i informisanja i Javne medijske ustanove "Radio-televizija Vojvodine".RTS-u državna subvencija od 105 miliona za digitalizaciju arhivePlanirane aktivnosti u okviru Projekta digitalizacije podrazumevaju izradu projekta arhiviranja filmskih i magnetnih medija, nabavku servera za unos digitalizovnog materijala, nabavke servera za trajni smeštaj digitalne arhive, nabavku filmskog HD skenera, nabavku sistema za trajno arhiviranje, opremanje stanica za unos materijala, kolor korekciju, restauraciju i trajno arhiviranje.U planu su i trening i obuka korisnika, pripreme arhivskog materijala za presnimavanje, organizacije unosa, čuvanja i pretrage pratećih podataka (MAM), digitalizacija, arhiviranje i pravljenje rezervne kopije...U rešenju se ističe i da se sredstva ne mogu koristiti za komercijalne aktivnosti RTV-a. Može li RTS da preživi bez subvencija? Kako navodi Komisija, u Predlogu ugovora je propisana obaveza Ministarstva kulture da obezbedi sredstva u iznosu od 25 miliona, kao i obaveza da ta sredstva moraju biti realizovana do 31. decembra 2021. godine.RTV je u obavezi da izveštaj o utrošenim sredstvima dostavi u roku od 30 dana od dana realizacije poslednje projektne aktivnosti, a najkasnije do 31. januara 2022. godine. Кomisija je naglašava da je ovom prilikom samo utvrdila da li je državna pomoć u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći, ali da je dalja kontrola trošenja javnih sredstava i korišćenje tih sredstava na davaocima državne pomoći, koji su u obavezi da vrše nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena.
Država daje 200 miliona dinara za otpis duga Srbija Voza
Akcionarskom društvu za železnički prevoz putanika Srbija Voz dodeljeno je 200 miliona dinara subvencija iz državnog budžeta, navodi se u Rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći.Država je, umesto Srbija Voza, namirila dug ovog preduzeća prema akcionarskom društvu "Infrasturktura železnice Srbije" po osnovu isplate pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi, kao i ua pristuo uslužnim objektima i za dodatne i prateće usluge.Kao razlog zbog čega preduzeće Srbija Voz nije samo otplatilo dug navodi se uticaj koju je pandemija imala na smanjenje njihovih prihoda.Cilj dodeljivanja subvenije je "uspostavljanje finansijske stabilnosti poslovanja Srbija Voz a.d. koja je je destablizovana u poslovanju nastalih usled izbijanja epidemije".Međutim, i pre pandemije poslovni prihodi "Srbija Voza" opadali su i to znatno brže. Pad prihoda beleže još od 2016. godine kada su oni iznosili 7,3 milijardi, da bi zatim svake godine bili sve manji: 2017. godine -6,8 milijardi, 2018. - 5,8 milijardi, 2019. - 5,55 milijardi i 2020. - 5,3 milijarde.Srbija Voz ceo ovaj period posluje u gubitku, a 2020. neto gubitak je iznosio 1,05 milijardi dinara, što je manje nego 2019. godine kada je bio 2,6 milijardi dinara.
Promet u devizama, ali osnovica i PDV moraju biti iskazani u dinarima
Na takozvanim izlaznim računima koje firme prave u devizama, iznos u dinarima sada treba da se iskaže po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan fakturisanja, piše u julskom broju časopisa Porezi i računovodstvo. Prema novom Pravilniku o PDV-u obaveza obračuna PDV-a važiće i za firme koje nisu u sistemu tog poreza, kao i za one firme koje su od njega oslobođene.Kako se dodaje, propisivanje obaveze iskazivanja određenih deviznih iznosa računa u dinarima formalno predstavlja pojednostavljenje procedure izdavanja računa. Ipak, kako se ocenjuje, suštinski posmatrano reč je o dodatnom komplikovanju i stvaranju troškova obveznicima PDV-a."Nije sporno da iskazivanje dinarskih iznosa osnovice i PDV-a ima svrhu u slučaju prometa između obveznika PDV-a, koji je oporeziv PDV-om, a za koji je propisima o deviznom poslovanju predviđena mogućnost naplate u devizama (npr. zakup nepokretnosti)", stoji dalje u tekstu.Podseća se da je iskazivanje dinarskih iznosa neophodno zbog utvrđivanja obaveze za PDV, odnosno iznosa prethodnog poreza. Ipak, kako se naglašava, nije jasna svrha propisivanja obaveze iskazivanja dinarskih iznosa i za promet koji je oslobođen PDV-a ili prometa koji nije predmet oporezivanja PDV-om.U tekstu se podseća i da je u prethodnom periodu stav ministarstva finansija bio da podaci o iznosu osnovice i iznosu PDV-a koji je obračunat na osnovicu treba da budu iskazani u dinarima, nezavisno od toga što se naplata vrši u devizama.Taj stav, kako se objašnjava, odnosio se samo na promet koji je oporeziv PDV-om. Prema novom pravilu od 1. jula 2021. godine primenjuje i obaveza iskazivanja dinarskih iznosa u računu (u slučaju kada postoji obaveza njegovog izdavanja) sada se odnosi i na promet koji je oslobođen PDV-a, kao i na promet koji nije predmet oporezivanja PDV-om."U navedenim okolnostima nameće se pitanje primene kursa strane valute, a poseban problem obveznicama predstavlja prilagođavanje informacionog sistema, kao i činjenica da će se u mnogim slučajevima kurs za potrebe primene propisa o PDV-u razlikovati od kursa koji se primenjuje za računovodstvene svrhe", smatraju autori časopisa Porezi i računovodstvo.
Fleš procena: Rast BDP-a u Srbiji 13,4 odsto
Realni rast BDP u drugom kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 13,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Obračun kvartalnog BDP za drugi kvartal 2021. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Кvartalni BDP u Republici Srbiji 31. avgusta 2021. Svetska banka: U Srbiji ove godine rast BDP-a 5 odsto Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 1,7 odsto,
Srpski kulturni centar u Moskvi 2022. godine?
Vlada Srbije je donela Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Srbije i Rusije o osnivanju Kulturno-informativnih centara koji je potpisan u oktobru 2019. godine.Sporazumom je predviđeno da Srbija osnuje Kulturni centar Srbije u Moskvu, dok ruska strana već ima osnovan Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu.Osnovni zadaci Centara su učešće u realizaciji programa bilateralne društvene, kulturne, naučno-tehničke i informativne saradnje, učešće u ostvarivanju politike svoje zemlje, kao i upoznavanje javnosti sa istorijom i kulturom svoje države.Centri u skladu sa dobijenim zadacima formiraju informacione banke podatka o pitanjima kulturnog, naučno-tehničkog, društveno-političkog i ekonomskog razvoja svojih država, organizuju kulturne aktivnosti, izložbe, formiraju udruženja i klubove, ali i organizuju tečajeve za učenje nacionalnih jezika i kultura naroda svojih država.Ukoliko Vlada Srbije donese odluku o otvaranju kulturno-informativnog centra u Moskvi, biće neophodno da se u budžetu za 2022. godinu obezbedi 23,9 miliona dinara za ove namene, navodi se u predlogu Zakona. Najviše novca trebalo bi da bude potrošeno za naknadu troškova za zaposlene, obnovu voznog parka i na kapiralno i tekuće održavanje objekata. Donošenjem ovog sporazuma prestao je da važi Sporazum između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika o regulisanju rada Doma sovjetske kulture u Beogradu od 9. juna 1961. godine.
Geoks: Veća tražnja za patikama „presudila“ fabrici u Vranju
Svi zaposleni u Vranju će dobiti otkaze.
Dojenje može, ali u četiri zida
"Dojenje bebe u javnosti potpuno je u redu i majke treba da doje bebu gde i kadgod to beba poželi. Ne obazirem se na mišljenja drugih ljudi, jer je beba uvek na prvom mestu", kaže mama Danijela Stefanović. Međutim, Danijelin stav i dalje ne deli javnost Srbije zbog čega su mame koje doje decu na ulici, u tržnom centru ili kafiću - i dalje predmet mrkih pogleda. Pozitivno je da je ipak u globalu poslednjih godina napravljen pomak u broju mama koje doje decu zahvaljujući različitim programima podrške i promocije dojenja.Javnost je saglasna da je dojenje važno, i da jako bitno pripremiti i osnažiti mame u tom činu. Zašto? Dojenje ima i kratkoročni i dugoročni uticaj. Dojenje je važno za život same bebe, za njen rast i razvoj i jačanje imuniteta, a takođe omogućava bebi emocionalnu stabilnost koja će ostaviti pozitivan trag u kasnijem periodu života. Zato je važno podržati dojenje jer beba bira gde i mama se oseća lepše.Kako je dojenje bitno za samu bebu, kao i za uspostavljanje prisnog odnosa između mame i bebe- tako dojenje moze učiniti mnogo što šta i za životnu sredinu. Ukoliko se mleko kao hranljiva materija ne unosi prirodnim putem tj. putem dojenja, onda se povećavaju veštački načini unosa hrane tj. pre svega preko adaptiranih mlečnih formula a čiji je ključni sastojak kravlje mleko.Korišćenje ovakvih formula utiče loše na samu životnu sredinu i klimu zbog načina proizvodnje, pakovanja kao i načina pripreme. Proizvodnja kravljeg mleka dovodi do emisije štetnih gasova i efekata staklene bašte, krčenja šuma i povećanja količine ugljen-dioksida.Zato se UNICEF I SZO (Svetska zdravstvena organizacija) zalažu za rano započinjanje dojenja, isključivo dojenje tokom prvih 6 meseci života kao i kontinuirano dojenje do 2 godine života bebe, i ti time potpomažu podizanje društvene vesti o značaju dojenja, i u zemlji i u inostranstvu.Iako je jasno da je dojenje tema koja ne treba biti ‘’tabu’’ već nešto o čemu otvoreno treba pričati- i dalje možemo čuti videti različite osude prema mamama koje su se odvažile u ovom činu, posebno kada je u pitanju dojenje na javnom mestu. Istraživanje koje je sproveo Centar za mame 2019. godine pokazuje da od ukupnog broja mama anketiranih mama(1844) - 70% njih je dojilo na javnom mestu, dok se 30% njih nije odvažilo u ovom činu. Mame koje nisu dojile na javnom mestu to nisu radile zato što se stide, što smatraju da se to radi u kućnoj atmosferi, jer nemaju dovoljnu podršku ili zato što su imale neprijatno iskustvo. Mama dvogodišnje Anike, Miljana Stojanović kaže da nije dojila bebu zato što joj je bilo neprijatno i jer u blizini doma nije imala adektavno mesto gde bi mogla da podoji dete. Ona međutim smatra da dojenje u javnosti nije bauk zbog toga što danas postoji toliko lepo osmišljenih delova garderobe da dojiljama ne bude neprijatno zbog okoline i obrnuto. Ima mama koje se stide ili ne žele da doje u javnosti, druge mame to vrlo rado rade i ne obaziru se na mišljenja drugih ljudi. Kako kažu sagovornici, živimo u okruženju gde se i dalje smatra da je sam čin dojenja intiman trenutak i da bi mame trebale da svoju decu podoje kod kuće i tako dolazi do obeshrabrivanja majki koje bi napolju da podoje bebu i na takav način organizuju svoje vreme.Pozitivni trendoviAko uporedimo Srbiju sa nekom drugom zemljom u Evropi, npr. sa Nemačkom, prema sajtu Mumsnet by parents for parents a gde su roditelji razmenjivali mišljenja o dojenju, možemo videti da je dojenje beba u javnosti u Nemačkoj više prihvaćeno nego u Srbiji i da prolaznici majke koje doje gledaju sa osmehom na licu. U Nemačkoj oko 90% mama krene sa dojenjem bebe odmah nakon rođenja i ima pozitivan odnos prema zdravstvenim ustanovama - ali već do perioda od 6 meseci taj broj pada na 40, 50%, a do prvog rođendana većina majki prestaje sa dojenjem beba (izvor : Let the journey Begin).U Srbiji nacionalna istraživanja pokazuju da samo 12,8 % mama doji svoju bebu do 6 meseci, dok je između 0 i 5-og meseca taj broj nešto veći - odnosno 47,2 %. Jasno je da u Srbiji, kao zemlji u razvoju, još uvek ne postoji svest o tome koliko je dojenje važno što pokazuje takođe i činjenica da čak 90% mama u Srbiji smatra da dojenje nije adekvatno podržano. Iskustvo majki kaže da stalno bivaju kritikovane ako doje na javnom mestu. Ako odluče da podoje u bolnici dok čekaju red za pregled kritike će u doći u obliku ‘’ Gospođo nemojte, ovo je ipak bolnica, institucija’’, ako opet odluče da podoje u parku biće ‘’nemojte, ovo je ipak prolazno mesto’’ – ali se zaboravlja ono što je zaista važno, a to je zdravlje i zadovoljstvo bebe.Važno je da dojenje bude deo nacionalnih strategija, da mame pričaju o dojenju, da se međusobno podržavaju, važna je i pomoć društveno odgovornih kompanija kao i javnih ličnosti koje podržavaju dojenje.Zahvaljujući inicijativi #Bebabiragde koju je prvenstveno započela Rosa voda, a kasnije u saradnji sa Centrom za mame – u velikoj meri je podignuta svest o ovom ‘’problemu’’ i uloženi su mnogi napori i finansijska sredstva da bi se majkama olakšalo materinstvo i odgajanje bebe.Inicijativa #Bebabiragde je jako brzo odjeknula o javnosti što je dovelo do toga da ne samo parkovi, nego i druga mesta i institucije budu otvorene za majku koja može da uđe unutra i podoji svoju bebu. ‘’Kroz akciju su se na različitim mestima lepile nalepnice #bebabiragde- to su bili kafići, frizerski saloni, supermarketi- razna mesta gde su mame mogle da uđu i da osećaju da će dobiti dodatnu podršku ako treba da podoje dete’’, rekla je direktorka i osnivačica Centra za mame, Jovana Ružičić.Ono što je bitno, a što je kampanja #bebabiragde postigla, jeste da je došlo do povećanja svesti o ovoj temi, i da se sada o tome mnogo više priča nego ranije – a ono što je najbitnije jeste da se mame osećaju slobodnije prilikom dojenja bebe.Da to nisu samo priče već i činjenice pokazuje i istraživanje sprovedeno 2019. godine od strane Republičkog zavoda za statistiku, a uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a, Evropske unije, UNPF (Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo) i Vlade Republike Srbije. Istraživanje (MISC 6) je pokazalo da je 24% dece uzrasta 0-5 meseci dojeno, dok je ta stopa u 2014. Godini 13%. Za 5 godina stopa dojenja se povećala za 11%.Kursevi za mameOno što dodatno omogućava širenje svesti, a majkama da se besplatno obrazuju i da pohađaju kurseve o dojenju, staranju o bebama i drugim važnim temama za majke su prvenstveno Svetska a potom i Nacionalna nedelja dojenja koje se održavaju svake godine, a poseban cilj 2020. godine bio je promovisanje i zalaganje za dojenje u cilju zaštite životne sredine, ekologije i celokupnog zdravlja. Svake godine u okviru obeležavanja ovih događaja Institut za javno zdravlje ,, Dr Milan Jovanović Batut’’ raspisuje konkurs za izbor najboljih literalnih i likovnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Republici Srbiji. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u ovim ustanovama na temu podrške dojenju kao najboljem načinu ishrane novorođenčadi.Što se kurseva tiče veliki broj je organizovano i tokom 2021. Godine. Na početku godine raspisan je konkurs za vršnjačke savetnice za dojenje. Mame savetnice za dojenje su volonterke, edukovane da pomažu i pružaju podršku drugim mamama koje imaju problema sa dojenjem. Savetovalište za dojenje udruženje roditelj, takođe je raspisalo više konkursa u toku godine kao onlajn radionicu za informacije o dojenju , a poslednja je održana 4.juna. Među ostalim ogranizacijama koje su pružile pomoć mamama spadaju i Super beba, Akademija za dojenje, Tereza- moja podrška dojenju, Jasmina Lolin-savetnica za dojenje, udruženje Roditelji… a ove usluge često pružaju i državne intitucije tj. bolnice.Da bi se dojenje uspešno sprovelo potrebno je da majke imaju pravo na podršku društva, bilo da je u pitanju porodica, zdravstveni sistem ili podrška na radnom mestu. U cilju promocije ishrane beba Vlada RS je izmenama i dopunama Zakona o radu 2013. i 2014. godine dodatno unapredila položaj trudnica i porodilja i proširila zaštitu i na žene koje rade i doje dete. Načelno se majka i majčinstvo podržava ali nema suštinskog razumevanja za položaj zaposlene majke malog deteta. Poslodavci i dalje zanemaruju prava majki, dok država zakonskim odredbama dovodi do novog oblika diskrimanacije. Državne institucije se ne uključujuNa promovisanju važnosti dojenja su radile različite organizacije i kompanije, ali to nisu bile državne institucije. "Državne institucije se u ovakvu akciju nisu uključivale, ali one imaju još važniju ulogu koja je trebala da se desi pre naše akcije a to je da postoje bolji programi podrške u porodilištima. Mame imaju traumatična iskustva od sestara za laktaciju- veliki broj mama ne izlazi iz porodilišta osećajući se jako, snažno i da ona može. Tu mnogo čega oni mogu da urade u prva tri dana tj. od trenutka ulaska do izlaska iz porodilišta jer rađa se beba ali rađa se i mama’’, rekla je Jovana Ružičić.U te svrhe a na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o Vladi (,, Službeni glasnik RS’’ br.58) doneta je Uredba o Nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta.Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,, Dr Vukan Čupić’’ je sa Ministarstvom zdravlja tokom 2012. I 2013. Godine organizovao obuku preko 600 zdravstvenih radnika kroz akreditovane 6-časnove kurseve. Edukacija iako je ocenjena kao korisna, nije nastavljena u narednom periodu. Mnoge zdravstvene ustanove nisu poštovale standarde Nacionalnog programa, u smislu da su korišćenje mlečne formule kao zamena za mleko bez adekvatne dokumentacije, nije dozvoljeno prisustvo oca porođaju… U 2017. i 2018. godini realizovana je obuka timova iz svih porodilišta i odeljenja neantološke zdravstvene zaštite. Institutu za neonatalogiju obezbeđena je oprema za merenje nivoa buke, za zaštitu od svetla, lampe za fokusirano svetlo i sredstva za redukciju stresa i bola. Obezbeđene su adekvatne stolice i fotelje za produžen boravak roditelja na svim odeljenjima, kao i dve sobe za primenu metode ,, Kontakt koža na kožu’’- edukovano je i osam sestara za praktične veštine iz oblasti razvojne nege. Krajem 2017. Godine uspostavljena je edukacija zdravstvenih radnika koji rade na odeljenjima gde se leče prevremeno rođena deca (KC Kragujevac), posle čega je počelo sa uvođenjem novih postulata i u drugim zdravstvenim ustanovama.Tokom trudnoće, pohađanje programama koji su priprema za porođaj je jako važno jer oni mogu značajno poboljšati znanje majki o zdravlju u trudnoći, dojenju, kao i o nezi same bebe. Škole za roditeljstvo su prisutne u oko 30 domova zdravlja, a u kasnije i u još oko 10 a njih je prosečno pohadjalo oko 41% trudnica. Važnu ulogu igra i savetovalište HALO BEBA koje je tokom 2017.godine dalo oko 140.000 saveta na pozive roditelja u vezi sa zdravljem i razvojem dece, a nastavlja sa pomoći i do današnjih dana.Razlog zbog kojeg je uspostavljen Nacionalni program 2018. godine jeste zbog stalnog pada stope dojene dece. Ovaj program ima za cilj da svakom detetu omogući najbolji početak u životu i usmeren je na povećane stope dojenja dece u Srbiji, obrazovanje zdravstvenih radnika o dojenju i podsticanje kontakta koža na kožu što je moguće ranije nakon porođaja. Njime je omogućena edukacija zdravstvenih radnika, ali prvenestveno za četiri oblasti tj. gradove Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš – što pokazuje na manjavost obrazovanja u drugim delovima Srbije. Sredstva za sprovođenje ovog programa, u iznosu od pet miliona dinara, obezbeđena su iz budžeta RS U 2019. i 2020. godini, dok ovakvih podataka za 2021. godinu nema.Iako je Programom predviđeno da zdravstveni radnici koji brinu o ishrani i stanju novorođene dece moraju biti edukovani, sposobni i spremni da podrže mame u dojenju, iskustva mama su podeljena.Mama Dragana, koja se porodila u GAK Narodni front u Beogradu, je sa sestrama za laktaciju imala jako neprijatno iskustvo jer joj nisu pokazale kako treba poviti bebu, a pored toga su i toaleti i kupatila bili jako neuredni. Neke mame imaju i pozitivna iskustva. ,,Osoblje i medicinske sestre u porodilištu su bili jako ljubazni, nisam imala nikakvih neprijatnosti prilikom boravka u porodilištu’’, rekla je mama Miljana iz Leskovca.Osim tretmana u porodilištima, veliki broj porodilišta u Srbiji agresivno promoviše i reklamira adaptivne mlečne forme koje su zamena za majčino mleko. To pokazuje i poražavajuća činjenica da čak 60% dece u porodilištima nije dobilo majčino mleko kao svoj prvi obrok, iako je ono najvažnije za početak života svake bebe. Zbog negativnog uticaja na kontinuitet dojenja, reklamiranje ovakvih formula u zdravstvenim ustanovama je zabranjeno međunarodnom i nacionalnom regulativom.Međutim, u Srbiji se regulative u velikoj meri krše – zbog toga Centar za mame, Kancelarija Unicefa u Srbiji, Mreža organizacija za decu (MODS), UG Roditelj pozivaju da ako u porodilištu vidite reklame za mlečne formule da se obratimo direktno njima.Anđela DavićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije.
Objavljen poreski kalendar za avgust
Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za avgust 2021. godine. Tokom avgusta prvo stiže na naplatu obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade un junu, kao i dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima u oblasti estradne umetnosti.Obaveze koje treba izmiriti do ponededljka 02.08.2021- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za jun 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove.Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.Obaveze do 05.08.2021.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 10.08.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDVPoreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Ponedeljak 16.08.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za samostalne umetnike za treći kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su samostalni umetnici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za poljoprivrednike za treći kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su poljoprivrednici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.31.08.2021.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. - Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za jul 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove.Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.
Preduzetnici u Hrvatskoj će plaćati manju članarinu komori
Preduzetnici u Hrvatskoj ubuduće će plaćati manje članarine za članstvo u Hrvatskoj obrtničkoj komori (HOK) koja ih zastupa, piše Poslovni.hr.Uporedo s tim biće pojednostavljena i organizacija tako što će biti ukinute regionalne preduzetničke komore, predviđaju planirane izmene i dopune Zakona o preduzetništvu.Obavezno članstvo, a i članarine Nova, umanjena jedinstvena stopa članarine koja se uplaćuje komori predviđena je u paušalnom iznosu koji mesečno iznosi 1,25 odsto osnovnog odbitka iz dohotka u skladu sa Zakonom o porezu a dohodak, umesto trenutko važećih 2 odsto.U Hrvatskoj se razmtara i ukidanje plaćanja obavezne članarine Hrvatskog gospodarskoj komori koja je pandan ovdašnjoj Privrednoj komori Srbije.Podsetimo, privrednici u Srbiji su prethodnih godina pozivali na bojkot plaćanja članarine u Privrednoj komori Srbije (PKS).Oni su obavezno članstvo ocenili kao neustavno i tražili ocenu Ustavnog sudu. Odluka suda 2019. godine bila je da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje ustavnosti, a firme su morale da namire svoje dotadšnje dugove za neplaćene ćlanarine.Članstvo u PKS nije bilo obavezno od 2013. go 2017. godine.Odlukom o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju Privredne komore Srbije u 2021. godini utvrđeno je da mikro pravna lica članarinu plaćanju 600 dinara mesečno, srednja pravna lica 3.600 dinara, srednja pravna lica 43.000 dinara i velika pravna lica 160.000 dinara mesečno.Na svaki iznos dodaje se i 1/12 iznosa od 0,004 odsto poslovnog prihoda. Mesečna članarina Komori može da iznosi najviše 185.000 dinara, odnosno najviše u visini 1/12 iznosa od 0,1 odsto od poslovnog prihoda.Firme koje imaju poslovniu prihod manji do 20 miliona dinara ne plaćaju deo članarine po osnovu poslovnog prihoda.
Kako prepoznati simptome pregrejavanja kod dece?
Na visokim temperaturama, a naročito u toku putovanja, važno je prepoznati simptome pregrejavanja dece jer u tim slučajevima može doći do toplotnog udara koji može imati fatalne posledice. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" je izdao uputstvo u kome navodi da su glavni simptomi razdražljivost, malaksalost, pospanost, dezorijentisanost, povišena temperatura, povraćanje, konvulzije i nesvestica.Ako primetite neki od simptoma pregrejavanja, važno je reagovati odmah, ističe se u preporukama.Važno je preduzeti i sledeće korake:- Ukoliko ste u putu, dete odmah sklonite iz pregrejanog automobila.- Idite u hladovinu. Na taj način će temperatura tela da se snizi.- Skinite dete. To će pomoći da se rashladi i da koža dođe u direktan kontakt sa vazduhom.- Da bi se telo što brže i što bolje rashladilo, potrebno je da dete kvasite vodom. Rashladite ga tako što ćete pokvasiti peškir mlakom vodom i njime ga osvežavati.- Preporučuje se da položite hladne obloge na vrat, prepone, i pod pazuh. U predelu tih delova tela se nalaze krvni sudovi najbliži koži, pa se hlađenjem tih području ubrzava snižavanje temperature celog tela.- Od velike je važnosti da dete ne dehidrira. Dajte mu tečnost, a ako je već dehidriralo (uznemirenost, razdražljivost, pospanost, klonulost, hladna koža, tokom plakanja nema suza, suve usne, suv i obložen jezik, upale oči, uvučena fontanela kod beba i sl.) dajte detetu po nekoliko gutljaja na svakih petnaestak minuta.Ukoliko detetu ne bude bolje, hitno ga odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Ko koliko plaća eko-taksu: od 5 hiljada do 2 miliona dinara
Poslednjeg dana jula većem delu privrede ističe rok za podnošenje prijave radi plaćanja naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, poznatije i kao eko-taksa, navodi u tekstu Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Iznosi koje će privrednici morati da izdvoje kreću se od 5.000 do dva miliona dinara, ali ni ove godine neće zavisiti od toga koliko zaista zagađuju zajednički životni prostor već od veličine njihovog biznisa, kao i od delatnosti u kojoj posluju."U Srbiji još nije primenjeno načelo „zagađivač plaća“ gde trošak srazmerno snose oni koji najviše ugrožavaju životnu sredinu. Oni koji puno zagađuju, za naknadu izdvajaju iznos koji nije u skladu sa stvarnim količinama štetnih gasova koje emituju i plaćaju isto kao i oni koji su uložili značajna sredstva u postavljanje postrojenja za prečišćavanje tako da ulaganje u ekologiju nije stimulisano", kaže potpredsednica NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine i direktorka Ekostar Paka, Bojana Perić.Prema njenim rečima, prvi korak je da se naknada za zaštitu i unapređenje integriše u naknadu za zagađenje, te da privredni subjekti onda ovakvu integrisanu naknadu plaćaju po stvarnoj količini zagađenja. Uz to, trebalo bi proširiti listu obveznika koji bi plaćali integrisanu naknadu tako što bi se uključili obveznici iz lokalnih registara izvora zagađenja i dopunila lista štetnih materija za koju se plaća naknada, ističe NALED.Predlog je i da se visina naknade po toni emisije postepeno povećava u naredne tri godine (po 10%) do dostizanja realnih vrednosti, ali i kao stimulans privrednicima da je umanje ulaganjem u postrojenja za prečišćavanje.Prema uredbi koja propisuje visinu eko-takse, 5.000 dinara platiće mikro preduzeća i preduzetnici u sektoru trgovine, bilo da su prodavnice hrane, butici, prodavnice igračaka, cvećare, apoteke. Tu su i restorani, kafići, čak i veb portali. Eko-taksu moraju da plate i vlasnici frizerskog salona, fitnes ili sportskog kluba, oni koji „drže“ stomatološku ordinaciju, vrtić, bilo kakvu školu, turističku ili računovodstvenu agenciju, advokatsku kancelariju...U male zagađivače spadaju i hoteli, banke, telekomunikacione kompanije, železnica, vazdušni saobraćaj i još drugih delatnosti, ali ako je reč o malim, srednjim ili velikih preduzećima, iznos naknade povećava se na 50.000, 125.000 ili 500.000 dinara. Država kao male zagađivače vidi i svoje institucije – centralnu banku, sudove, PIO i RFZO, odbranu i druge organe javne uprave.U srednje zagađivače svrstan je najveći deo poljoprivrede, deo prerađivačke industrije i energetike, građevinarstvo, saobraćaj i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (iznos naknade kreće se u rasponu od 10.000 do milion dinara).Među velikim zagađivačima su poljoprivreda (uzgoj živine i svinja), rudarstvo i veći deo prerađivačke industrije i energetike (iznos naknade ide od 20.000 do dva miliona dinara).
Startapi iz Beograda mogu da dobiju do dva miliona dinara za razvoj inovativne ideje
Gradska uprava Beograda je raspisala javni konkurs za dodelu sredstava za podršku razvoja inovativnih delatnosti. Na konkurs mogu da se prijave startap timovi i mikro privredna društva koja su registrovana i imaju sedište na teritoriji Beograda, nisu starija od tri godine i imaju biznis inovativu ideju.Ukupno je opredeljeno 10 miliona dinara, dok svaki korisnik može da dobije maksimalno dva miliona dinara. Novac je namenjen razvoj inovativne ideje u periodu od najviše 12 meseci uz obavezu zapošljavanja nezaposlenih lica.Šta je Srbiji nepohodno za dalji razvoj startap scene? Troškovi koji mogu da se finansiraju ovim novcem odnose se na članstvo u Naučno-tehnološkom parku Beograd, troškove zarada (uključujući sve pripadajuće poreze i doprinose), nabavku opreme i alata za potrebe razvoja, troškove istraživanja i testiranja.Sa druge strane, iz gradskog novca nije moguće kupovati zemljište ili zgrade, plaćati poreze na imovinu ili reprezentaciju, kao ni putne troškove, kamate, kazne, ekološke takse, članarine i slično.Detaljnije o uslovima timovi mogu da se informišu na sajtu grada, a rok za podnošenje prijava je 15. septembar 2021. godine.Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća
Mladi na periferiji Beograda: Nemaš kola, nema izlaska
Mladi u čitavoj Srbiji se suočavaju sa problemom nezaposlenosti i nedostatka (dobrih) poslova, a u manjim sredinama, kao što je Surčin. šanse su još manje.Centar Surčina nalazi na svega 16 kilometara od centra Beograda, ali život mladih Surčinaca umnogome se razlikuje od onog koji vode njihovi vršnjaci sa drugih beogradskih opština. Opština Surčin, najmlađa od 17 beogradskih opština, imala je 2011. godine 42.012 stanovnika, raspoređenih u sedam naselja i 11.471 domaćinstava, što je 2,6% stanovništva područja grada Beograd. Iako je broj stanovnika na teritoriji cele opštine u porastu, u manjim mestima kao što su Boljevci, Dobanovci i Petrovčić broj stanovnika opada. Prosek godina u svim naseljima je između 35 i 40 godina, dok se broj članova po domaćinstvu smanjenje. Sve to ukazuje na da mladi radije biraju da odu iz Surčina, ukoliko im se za to ukaže prilika.Zašto i kakve su mogućnosti za mlade ljude koji odluče da ostanu u Surčinu?Prilike nisu sjajne ni za decu Surčina, a kako odrastaju suočavaju se brojnim izazovima. Opština Surčin ima šest osnovnih i nijednu srednju školu, kao ni pozorište, razvijen sistem zdravstvene zaštite, a u mnogim delovima ni kanalizaciju. U mestu Surčin, koje je administrativni centar opštine, aktivno stanovništvo, pored dominante zemljoradnje kojom se bave individualna poljoprivredna domaćinstva, mahom je zaposleno u industrijskim delatnostima u PK ,,Beograd", Mlinsko pekarskoj industriji Surčin,, ,,Centropromu", kao i u brojnim poljoprivrednim, zanatskim i trgovinskim firmama. I, svakako, na Aerodromu ,,Nikola Tesla".Nema noćnog života bez automobilaA. J. (24), student prava, preduzetnik i građevinski nadzornik, vodi se onom starom ,,posla ima, ko hoće da radi" i dodaje ,,...i ko se plaši da se ne isprlja". Poslove nije birao, od 14. godine radi teške fizičke poslove za koje je uvek bio plaćen na ruke - od toga je plaćao udžbenike, ekskurzije, izlaske, i to mu je jedino bilo važno.Posle punoletstva, radio je i van Surčina, kao noćni čuvar i obezbeđenje u popularnim beogradskim klubovima, gde je voleo i da izlazi. Kaže da čak i u Surčinu ima gde da se izađe u zabavu i provod, ali, ono što mlade odvraća od života u Surčinu je to što mladi bez automobila mogu da ,,izaberu da li će se vratiti kući u 11 uveče ili 6 ujutru", ukoliko izaberu da se provedu u gradu. Demografija opštine oslikava se u posetiocima ugostiteljskih objekata što mlade takođe odbija jer, kako kaže, ,,ne žele da sa starijim lokalcima razgovaraju o Šijanu i Titu". Smeta mu što Surčin ima mane velikog grada - visoke cene i gužvu, ali ne i njegove prednosti. On ukazuje da deca iz njegove ulice zbog divlje gradnje nemaju mesta da se provozaju biciklom, pa iz ,,mirnog prigradskog naselja" moraju da odu do, recimo, Zemunskog keja. M. (22) je po završetku srednje medicinske škole odlučila da godinu dana radi, dok ne odluči šta će studirati. Posao je našla u ugostiteljskom objektu blizu mesta stanovanja, tako što je zakucala i pitala da li su im potrebni radnici. Primili su je odmah iako nije imala nikakvo iskustvo. Iako joj je biro za nezaposlene u Surčinu nudio različite poslove u industrijskim objektima (u glavnom rad u magacinu) i posao u staračkom domu, odlučila je da nastavi da radi kao konobar, neprijavljena, jer je njoj tako više odgovaralo.Presudna je bila visina primanja i to što je blizu, a da je živela u gradu opet bi se opredelila za ugostiteljstvo jer voli rad sa ljudima i hranom.Ipak, bila je nezadovljna životom u Surčinu. Smatra da Surčin ne nudi dovoljno sadržaja mladima: nerazvijeno je ugostiteljstvo (tamo gde i postoji, mladi najčešće nisu primarna ciljna grupa), nema manifestacija, koncerata, festivala. Kaže i da se deo mladih oseća neugodno zbog poljoprivrednih radova: mirisa koji se šire iz štala i staja, suši se đubrivo, zvukovi koji dopiru tokom sezone svinjokolja nisu prijatni i sl. Sada živi u Železniku, a vratila bi se u Surčin samo ako bi je finansijska situacija primorala na to. Dobanovci – posao u stranim kompanijamaU Dobanovcima, stanovništvo je takođe fokusirano na poljoprivredu, ali u poslednje vreme ima i sve više industrijskih objekata, naročito u blizini auto-puta i Aerodroma. Jedan od tih objekata pripada firmi Gebruder Weiss, u kome je N. S. (21), studentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, radila kao pomoćni radnik u magacinu - na prepakivanju i deklarisanju robe, ali i na drugim zaduženjima. Pri izboru posla joj je bila presudna visina satnice, ali činjenica da joj je radno mesto blizu kuće takođe je igrala veliku ulogu. Radila je preko omladinske zadruge, pa mogućnost napredovanja nije postojala, a kaže i da je bilo negativnih primera ophođenja nadređenih. „Drago mi je što sam videla kako funkcionišu multinacionalne kompanije, ali iz ugla malog radnika, jer nisam imala uvid u poslove van magacina". Da živi u gradu, verovatno ne bi odabrala takav posao. Najpre bi se, kao budući ekonomista, opredelila za neku knjgovodstvenu agenciju ili za posao u kafiću ili prodavnici. M. K. (22), apsolventkinja više medicinske škole, radi u dečijoj igraonici, po pozivu, za dnevnicu. Da ima više mogućnosti, opet bi odabrala taj posao jer voli rad sa decom, bez obzira na to što nije prijavljena i nema mogućnost napredovanja. Posao je našla preko ličnih kontakata. Zadovoljna je ,,džeparcem" koji dobija kako kaže, a radiće dok ne završi staž i ne pronađe posao u struci. Posao će tražiti isključivo van Dobanovaca i opštine Surčin, iz koje bi volela da se preseli u Zemun.Jakovo, između zemlje i kafićaU Jakovu, većina stanovništva se bavi obradom zemlje, kako na svojim posedima, tako i u velikim poljoprivrednim kombinatima. Ipak, sve više stanovnika traži posao u gradu ili drugim privrednim granama, kao što su trgovina, ugostiteljstvo, turizam... R. M. (22) studentkinja bezbednosti, radila je u dva kafića u Jakovu, a sada radi u Surčinu, takođe u kafiću. Uvek je radila bez prijave a poslove nalazila preko ličnih kontakata. Kaže da joj to nije važno, kao ni mogućnost napredovanja. Prioritet je da radno mesto bude blizu kuće jer joj je, kao studentu, svaki minut važan, a da živi bilo gde drugde bavila bi se istim ili sličnim poslom. Volela bi da je ugostiteljstvo razvijenije jer smatra hosting i poslove u promociji dobrim za studente. Ne planira da napusti Jakovo, ali ne bi imala ništa protiv ukoliko joj se ukaže dobra poslovna prilika. Ne smeta joj udaljenost od grada iako više voli da izlazi u gradu nego u Jakovu. Sviđa joj se mir koji nudi život u malom mestu i kaže da je sve dostupno, samo je izbor uži.U ostalim mestima na teritoriji opštine Surčin, izbor je isti ili uži.Kad imaju posao, rade puno radno vremeSvi sagovornici su se složili da je ponuda part-time poslova daleko od zadovoljavajuće, tamo gde uopšte postoji. Zato se procenat mladih koji rade puno radno vreme povećao na skoro 87%, a procenat onih koji rade part-time odgovara proseku za države Zapadnog Balkana. Takođe, u razgovoru sa mladima pokazalo se tačnim ono što su pokazala istraživanja, da mladi faktore koji su važni pri traženju posla, od najvažnijeg ređaju ovako:konekcije, sreća, sposobnosti i kompetencije, nivo obrazovanja, pripadnost političkoj partiji i radno iskustvo. Generalno, veruju da društveni kapital i političke veze donose veću korist u traženju posla nego obrazovanje i kompetencije. Prema „Studiji o položaju mladih u Srbiji” izrađenoj za potrebe Evropske fondacije za obuku, mladima u Srbiji u proseku treba 24.4 meseca da pronađu posao nakon maturiranja, dok je u Evropskoj uniji prosek 6.5 meseci, dakle gotovo četiri puta kraće. Problem sa nalaženjem prvog posla je i jedan od indikatora nesigurnosti života koji vode mladi ljudi u Srbiji, pa ne čudi da 37% njih smatra da je sasvim u redu dobiti posao koristeći se ličnim kontaktima, što je mnogo veći broj od onih koji smatraju da je to za osudu. Procenat mladih koji su u NEET statusu, niti rade, niti se školuju (not in education, employment or training) 2018. godine bio je 16.5%, što je ispod proseka (22.5%) za Zapadni Balkan, ali i dalje više od proseka Evropske Unije (10.5%). Mladi ljudi koji duže vreme ostanu u NEET statusu, kasnije se suočavaju sa većim poteškoćama prilkom izlaska na tržište rada. Ipak, na području Beograda taj procenat je gotovo duplo manji od onog u južnoj ili zapadnoj Srbiji. Zašto se toliko razlikujemo od Evrope? Loš kvalitet obrazovnog sistema, koji ne podstiče razvijanje suštinskih i ,,tvrdih", kao ni ,,mekih" veština koje tržište rada zahteva, smatra se velikim uzročnikom visoke stope nezaposlenosti kod mladih, kao i visoke stope prelaska iz nezaposlenosti u neaktivnost. Čak i smanjena stopa nezaposlenosti među mladima u prethodnih par godina je varka, jer iza nje stoji, između ostalog, odlazak mladih iz Srbije, u potrazi sa sigurnijim životom, poslovnim, ali i prilikama za obrazovanje i usavršavanje. Svetlana TanaskovićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije.
