Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Očekivano poskupljenje kafe

Strauss Adriatic održava stabilnu cenu kafe od 2017. godine kada je i bilo poslednje poskupljenje naših proizvoda. Industrija kafe ima svoje specifičnosti koje je čine kompleksnom kada je reč o očuvanju stabilnosti. Trenutne cene sirove kafe su za oko 70% veće nego početkom godine, a njena cena učestvuje sa preko 90% u formiranju cene finalnog proizvoda. Pored skoka cena sirove kafe, do danas su i akcize na kafu uvećane 8,5%, što je specifičnost lokalnog tržišta.Do sada smo cenovne oscilacije uspevali da apsorbujemo u korist naših potrošača i na račun sopstvene profitabilnosti, ali ovo povećanje cena sirove kafe je preveliko i nema sumnje da će se odraziti i na naše tržište. Pokušaćemo da amortizujemo trenutno kretanje i globalno poskupljenje na berzi, ali verujem da ćemo prve cenovne korekcije primeniti pre kraja trećeg kvartala 2021. godine. Još uvek ne znamo precizno koliko će to poskupljenje iznositi, ali ćemo se potruditi da bude najmanje moguće, kako ne bismo ugrozili ljubitelje kafe.  Skok cena sirove kafe na svetskom tržištu prevashodno je uslovljen globalnom COVID-19 pandemijom, ali i velikom sušom u Brazilu, najvećom u poslednjih 20 godina. Sa druge strane, Vijetnam je imao dosta dobru godinu, međutim tu smo se susreli sa velikim logističkim izazovima koji su se reflektovali na nedostatak i kašnjenje kontejnera i očekujemo da će se to intenzivno nastaviti i u drugoj polovini godine. Početkom COVID-19 pandemije najveći planetarni problem je predstavljalo zatvaranje granica, ali to se relativno brzo rešilo kada su uspostavljeni koridori za kamione. Izazovi su postojali i u zemljama porekla kafe zbog opterećenja transportnih luka i nemogućnosti predviđanja šta će se dalje dešavati. Tokom prošle godine, kako je COVID-19 pandemija odmicala, logistika je postajala sve zahtevnija i danas smo svedoci da je brodsko-kontejnerski transport postao jedna od najvećih prepreka. Cene kontejnera i transporta su porasle od 12 do 15 puta u odnosu na period pre korone i u ovom trenutku nije poznato kada će se opet uspostaviti balans. Kako su i cene svih repro materijala, poput kartona i folija, u konstantnom rastu, biće pravi podvig obezbediti ih pravovremeno. COVID-19 pandemija nije uticala na rast konzumacije kafe. Ono što možemo da istaknemo jeste da je dovela do ublaženja pada, koji je trend nekoliko poslednjih godina. U prvoj polovini 2021. godine desio se neznatan pad, ali je on na ukupnom nivou zanemarljiv. Pretpostavlja se i da će ovogodišnja konzumacija na globalnom nivou nadmašiti ovogodišnju proizvodnju i to će se neminovno odraziti i na domaće tržište.Kao deo Strauss Coffee, koja pripada Strauss Group, svesni smo odgovornosti koju imamo u trgovini sirovom kafom na globalnoj sceni, a posebno u domenu očuvanja stabilnosti cena proizvoda. U tome nam pomažu i načini kupovine kafe koji garantuju određene cene na izvesni period. Ipak, okolnosti su se toliko promenile i postale nepovoljne da je povećanje cena u maloprodaji u narednom periodu neminovno.  

Srbija

SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je Kontroli letenja Srbije i Crne Gore zajam u iznosu od 10,3 miliona evra, saopšteno je iz ove evropske institucije, kako piše Tango Six.Kako se navodi u saopštenju, finansijska sredstva EIB-a omogućiće SMATSA-i da poveća pouzdanost i interoperabilnost usluga kontrole letenja i da ih uskladi sa propisima Jedinstvenog evropskog neba (SES).Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju "Ovaj novac će obezbediti nastavak investicionog programa čiji je cilj da se osigura bezbednost operacija, efikasnost vazdušnog saobraćaja, kapaciteti i smanjenje uticaja na životnu sredinu", istakao je direktor SMATSA-e Predrag Jovanović.Kredit predstavlja dopunu ranije odobrenog zajma iz 2018. godine u iznosu od 45 miliona evera za modernizaciju sistema navigacije, navodi se u saopštenju.Kontrola letenja uskratila budžet Srbije za 15 miliona evra Dodatna finansijska sredstva obezbeđena su u okviru finansijske podrške EIB-a za COVID-19 koji je Tim Evropa usvojio u maju 2020. godine za društveno-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana. Prema podacima EUROCONTROL-a, prošle godine iznad Evrope letelo je 1,7 milijarde putnika manje sa 6,1 milion letova manje. Iznad Srbije i Crne Gore bilo je 54% manje letova u poređenju sa 2019. godinom. što je rezultovalo drastičnim padom prihoda SMATSA-e.

Srbija

Agencija za lekove: Retki slučajevi upale srčanog mišića nakon Pfizer vakcine

Nakon dobijanja Pfizer vakcine protiv kovid-19 u veoma retkim slučajevima dolazi do miokarditisa (upale srčanog mišića) i perikarditisa (upale srčane maramice), navodi se pismu zdravstvenim radnicima koje je objavila Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).Ovi slučajevi su se najčešće javljali tokom prvih 14 dana nakon vakcinacije i to češće nakon primene druge doze i kod mlađih muškaraca.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice Dostupni podaci pokazuju da se tok miokarditisa i perikarditisa nakon vakcinacije ne razlikuje bitno od uobičjenog toka miokarditisa i perikarditisa.Zaključno sa 31. majem ove godine na teritoriji Evropskog ekonomskog prostora (EEA) zabeleženo je 145 slučajeva miokarditisa kod osoba koje su primile Comirnaty (Pfizer vakcinu protiv kovida) , kao i 19 slučajeva kod osoba koje su primile vakcinu Spikevax (mRNA vakcina protiv COVID-I9 proizvođača Moderna, koja je registrovana u EU).Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju? Pored toga, prijavljeno je 138 slučajeva perikarditisa kod osoba koje su primile Pfizer vakcinu, kao i 19 slučajeva kod osoba koje su primile Modernu.Procenjuje se da je zakljudno sa 31.05.2021. na teritoriji EEA primenjeno oko 177 miliona doza vakcine Comirnaty (Pfizer) i 20 miliona doza vakcine Spikevax (Moderna), piše u obaveštenju ALIMS-a.

Srbija

Sarajevo: Besplatan vikend za medicinare iz Srbije

Predstavnici Kantona Sarajevo rešili su da zdravstvenim radnicima iz Srbije podele 2.000 besplatnih vaučera za boravak u 14 sarajevskih hotela, prenela je agencija Tanjug. Poklon je znak zahvalnosti za vakcine protiv korona virusa koje je Srbija poklonila tom kantonu u Bosni i Hercegovini.Vaučeri, odnosno e-kodovi namenjeni su medicinarima koji su radili na kovid odeljenjima, koji će u glavnom gradu bosne i Hercegovine moći da se besplatno odmore za vikend.Svaki vaučer, kako se naglašava, vredi 200 konvertivbilnih maraka, odnosno oko 100 evra.Premijer Kantona Sarajevo Edin Forto i predsednik Povereništva Turističke zajednice Kantona Sarajevo Kenan Magoda, vrednost projekta "Odmori u Sarajevu" biće u protivvrednsoti 20.000 vakcina Astrazeneke koliko je Srbija donirala ovom kantonu.Pored pokonjenih vakcina, Privredna komora Srbije (PKS) pre nekoliko meseci je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbedila vakcine za privrednike i njihove zaposlene iz regiona i organizovala samu vakcinaciju.Tada su se u Beogradu vakcinisali privrednici i njihovih zaposleni. Dolazili su iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije.PKS tokom vikenda organizuje vakcinaciju privrednika iz regiona

Srbija

Raspisan arhitektonski konkurs za višespratnice na Slaviji

Društvo arhitekata Beograda i kompanija "Maison royal" raspisali su urbanističko-arhitektonski konkurs za deo između Slavije i Manježa.Konkurs je otvoreni, anketni, jednostepeni, međunarodni i anonimni, a radovi treba da ponude rešenje za deo bloka između ulica Kralja Milana, Svetozara Markovića, Nemanjine i Kralja Milutina u Beogradu. Kako je Nova ekonomija ranije pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju. Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Konkurs je raspisan 5. jula, a krajnji rok za podnošenje radova je 4. oktobar 2021. godine.Kako piše u oglasu, ukoliko do utvrđenog roka pristigne najmanje šest radova i ukoliko isti zadovoljavaju propozicije konkursa dodeliće se nagrade u ukupnom iznosu neto nagradnog fonda od 30.000 evra. Prva nagrada iznosi 15.000 evra, druga 10.000 evra, a treća 3.000 evra. U konkursu piše i da je predsdnik žirija arhitekta Ivan Rašković. U smernicama koje je dostavio Zavod za zaštitu spomenika kulture navedeno je da se deo prostora nekada nalazio u okviru celine "Zapadni Vračar" koja je bila pod prethodnom zaštitom. Mere zaštite istekle su 25. decembra 2020. godine, pa u ovom trenutku nije potrebno preduzimanje mera tehničke zaštite na tom prostoru, navode iz Zavoda.Međutim, ako Vlada donese odluku o otvrđivanju "Zapadnog Vračara" za kluturno dobro, prostor stiče pravnu zaštitu, a Zavod nakon toga određuje mere tehničke zaštite za intervencije u okviru kulturnog dobra. Firma Dejana Stankovića gradi višespratnice između Slavije i ManježaStambeni i poslovni prostor, zelenilo Kako piše u smernicama i preporukama u konukursu, kolski pristup planiranom kompleksu moguć je isključivo iz ulica Svetozara Markovića i Kralja Milutina, i to tako da je primarani pristup iz Svetozara Markovića.Naglašava se da kolski pristup parcelama iz ulice Kralja Milana nije dozvoljen, kao i da je potrebno obezbediti pristup i manervisanje interventnih vozila.  Parkiranje vozila je potrebno obezbediti u podzemnoj garaži. U preporukama se navodi i da stambeni sadržaji treba da budu na višim spratovima budućeg kompleksa, a  poslovni, komercijalni i uslužni sadržaji, u prizemlju i na prvom spratu, s tim da je moguće da komercijalni sadržaji budu i u delu prve podzemne etaže. Samo stanovanje, kako piše , treba planirati tako da bude u kategoriji "višeg nivoa" stanovanja, odnosno da uključuje apartmansko i luksuzno stanovanje.Konkretne namene komercijalno-poslovnog nisu unapred definisane, izuzev, obaveze da se obezbede uslovi za SPA centar sa teretanom, ukupne površine oko 300 metara kvadratnih. Preporučuje se i organizacija otvorenih prostora, pešačkih tokova i zelenih površina bloka, kao javnog gradskog prostora, a poželjno je i planirati i pasaže kojima će se omogućiti komunikacija i javno korišćenje unutarblokovskog prostora.Potrebmo je i da se sačuvaju postojeće zelene površine, ali i planirajz nove. Između ostalog,  ako je moguće, krovne površine, završne i niže etaže treba urediti kao ozelenjene krovne terase. I saobraćajne komunikacije i trgove treba vizuelno naglasiti zelenilom, drvoredima i uličnim travnjacima, a otvorene prostore moguće je obogatiti vodenim površinama kao što su vodena ogledala, fontane, mlaznice u pločniku.Kao kriterijumi za ocenu radova nabrajaju se karakter i kvalitet unapređenja urbanog identiteta područja u kontekstu neposrednog i šireg okruženja, programska i ekonomska opravdanost predloženog rešenja, jasan prostorni koncept, funkcionalnost predloženog rešenja, odnos prema kontekstu, graditeljskom i kulturnom nasleđu, pristup u skladu sa principima održivost, sprovodljivost rešenja u skladu sa konkursnim uslovima, jasnoća saopštavanja kroz grafičke priloge.Povod  za raspisivanje arhitektonskog konkursa je Odluka o izradi Plana detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina.  Navodi se i da je  ovo "dragoceno područje u centralnoj zoni grada, danas u neadekvatnom režimu korišćenja" zapušteno i neusaglašeno sa afirmisanim potencijalima neposrednog okruženja.  

Srbija

Građani tuže zbog naplate neopravdanih troškova, EPS tvrdi da je u pravu

Ristić je rekao da potrošačima se nezakonito naplaćuju te stavke od datuma Kada je 2014 godine stupio na snagu zakon o zaštiti potrošača koji je inače usklađen sa evropskim standardima.Prema Ristićevim rečima, tajna problema u vezi sa EPS-ovim računima za struju je u blanko računima."Kamata se obračinava samo na mesečno potraživanje, a EPS ga ne obračunava na mesečno potraživanje. 

Srbija

U Tursku uskoro samo sa ličnom kartom?

Ministar za kulturu i turizam Turske Mehmet Ersoj predložio je da građanima Srbije bude omogućeno da putuju u Tursku i obratno, turskim građanima u Srbiju, samo sa ličnom kartom, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. "Odnosi Srbije i Turske su na nivou kao nikada do sada i to utiče na povećanje ulaganja. Želimo da povećamo ulaganja Turske u Srbiju, jer vidimo veliki potencijal u turizmu, kao što su banje, a time ćemo automatski povećati i ulaganja u trgovinu", rekao je ministar Ersoj.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić sastala se u petak u Beogradu sa ministrom za kulturu i turizam Republike Turske, Mehmetom Ersojem. Matić je poručila da je Turska jedno od najznačajnijih i prioritetnih emitivnih tržišta za Srbiju.  Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u prvih pet meseci 2021. godine, a prema broju ostvarenih noćenja, turisti iz Turske se nalaze na prvom mestu na listi emitivnih tržišta, navodi se u saopštenju ministarstva trgovine. Matić je navela da postoji značajan prostor za investicione projekte u sferi banja, zdravstvenog turizma i povećanja kako smeštajnih kapaciteta, tako i unapređenja usluge."Turska je kada govorimo o turizmu, hotelijerstvu i kvalitetu usluge u samom svetskom vrhu i njihovi investitori su dobro došli kako bismo neka naša banjska lečilišta pretvorili u savremene spa-centre", rekla je ona. Kako piše u saopštenju, Matić i Ersoj su se saglasili da će biti formirana radna grupa čiji će zadatak biti da na operativnom nivou realizuje sve aktivnosti koje su dogovorene tokom sastanka.

Srbija

Ministarstvo odgovorilo SANU: Ne zauzimajte preuranjen stav o projektu „Jadar“

Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorilo je na dopis Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o projektu "Jadar". U odgovoru koji potpisuje resorna ministarka Zorana Mihajlović navodi se da u ovom trenutnku nijedna odluka još nije doneta i nijedan ugovor sa Rio Tintom nije potpisan. "Odluke se mogu doneti tek kada se steknu zakonski uslovi za to i sagledaju svi efekti istraživanja nalazišta minerala jadarita u okolini Loznice. Odluke će se doneti i kroz razmenu mišljenja sa stručnom javnošću, tako i kroz iznošenje stavova građana i građanki Republike Srbije, jer to jeste demokratski pristup za koji se zalažemo", piše u odgovoru ministarka Mihajlović.Ona je pozvala SANU da se u ovom trenutku ne zauzimaju preuranjeno stavovi dok se ne završe svi dokumenti na osnovu koje bi se mogao doneti sud i zaključak o ovako ozbiljnim pitanjima. "Preduslov za iznošenje mišljenja o  eventualnoj eksploataciji, tehnološkim postupcima prerade, ekonomskoj isplativosti, generalno realizaciji projekta 'Jadar'  je, pre svega, sačekati da se steknu svi uslovi i da neophodna dokumentacija bude završena i odobrena. Bez prethodno odobrene Studije o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu, nema ni odobrenja za izvođenje rudarskih radova", navodi Mihajlović.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar Ministarka je poručila i da svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti moraju da zadovolje najviše ekološke i tehničke standarde Evropske unije i sveta, kao i pozitivnu zakonsku regulativu Republike Srbije. Prema njenim rečima, Srbija ne želi da bude samo izvoznik litijuma već želi da vidi lanac proizvodnje i dodatne vrednosti litijuma. "Srbija ne želi da izvozi litijum, već baterije ili čak sama električna vozila. Razvitak takvog lanca proizvodnje u Srbiji upravo smo omogućili poslednjim usvojenim izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima", poručila je Mihajlović.U odgovoru Ministarstva piše i  da je prilikom donošenja odluka važno da se govori o činjenicama, a ne o zabludama. "Jer poznato je da sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj poteškoća, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono što je bila – istina", piše u odgovoru.Navodi se i da "niko nema pravo da bude nemi posmatrač ili kritičar bez predloga za bolje rešenje". Argumenti "za" i "protiv" rudnika litijuma u dolini Jadra Članovi Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su početkom juna dopis ministarski rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, u kome sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta "Jadar". Akademici i ostali autori pisma su na desetak stranica obrazložili svoje mišljenje o tome koje bi bile negativne posledice Projekta Jadar.O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija

Srbija

Grad Užice poziva zainteresovane za nabavku seoskih kuća

Gradska uprava u Užicu formirala je komisiju koja će raditi sa građanima koji su zainteresovani za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Reč je o javnom konkursu koji je raspisalo Ministarstvo za brigu u koji su uključene i lokalne samouprave, a cilj je da se popravi demografska situacija u seoskum područjima.Preko javnog konkursa dodeljivaće se bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća, a kako ističe Mirjana Radivojčević, pomoćnica gradonačelnice Užica novoformirana komisija za demografiju i polulacionu politiku imaće zadatak da pruži punu podršku zainteresovanim građanima."Pravo učešća na javnom konkursu imaju podnosioci prijave koji su zajedno sa lokalnom samoupravom, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, podneli elektronski popunjen obrazac prijave sa dokumentacijom propisanom programom", naglašava Radivojčević.Prema njenim rečima, lokalna samouprava ima obavezu i da uradi procenu vrednosti nekretnine za koju je stranka zainteresovana, a pružaće pomoć i podršku u prikupljanju dokumentacije.Na konkurs mogu da se jave državljani Srbije mlađi od 45 godina, koje ne poseduju nekretnine u vlasništvu. Država će finansirati kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u vrednosti do najviše 1,2 miliona dinara po objektu.Seoska kuća sa okućnicom, mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje, da poseduje kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju kao i da pristup preko tvrdog puta. U Srbiji je mapirano oko 200 hiljada takvih kuća. Na konkurs mogu da se jave ljudi koji ispunjavaju uslove u pogledu starosti, kao i ostalih pravila koja su određena konkursom.RZS: U Srbiji i 2019. godine opao broj stanovnikaZa devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000 "To ne moraju biti samo oni koji žive na selu ili se bave poljoprivredom već i lekari, profesori, zanatlije. Jedino je važno da ispune osnovne i posebne uslove konkursa i imaju svu neophodnu dokumentaciju", objašnjava Radivojčević.Podsetila je da je cilj ovog projekta povećanje nataliteta, oživljavanje sela i ostajanje mladih ljudi u selu. Budući vlasnici seoskih kuća neće smeti da ih prodaju u narednih 10 godina, niti smeju da je stavljaju pod hipoteku tokom pet godina od datuma kada je sklopljen kupoprodajni ugovor.Ispunjenost uslova za konkuris utvrđivaće Komisija za ocenu i kontrolu realizacije projekta koju obrazuje nadležni ministar.Tekst konkursa i neophodna konkursna dokumentacija mogu da se pronađu na sledećem LINKU. Dokumentacija može da se preuzme i na portirnici Gradske uprave Užica.Kako je nedavno saopštio Republički zavod za satatistiku, u Srbiji je za devet godina broj stanovnika opao za 336.000.

Srbija

NIJE GOTOVO Beograd godinama neosnovano uvećava javne prihode

Budžetski prihodi grada Beograda u 2020. godini neosnovano su uvećani za više od 5,87 milijardi dinara na ime uplaćenih sredstava integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom linijskom prevozu u Beogradu, a koja nemaju karakter javnih prihoda."Uključivanjem sredstava od integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom  prevozu putnika na teritoriji grada Beograda u budžet, neosnovano se uvećavaju budžetski prihodi", navodi Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji кonsolidovanih finansijsкih izveštaja završnog računa budžeta Grada Beograda za 2020. godinu.Takođe,  u glavnoj knjizi trezora, kako piše u Izveštaju, evidentirani su rashodi u iznosu od 6,01 milijardi dinara po osnovu prenetih sredstava prevoznicima, a na ime raspodele sredstava naplaćenih u okviru integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda. Šta za sada možete sa novom "Beogradskom karticom"? Manjak od 140,6 miliona dinara pokriven je iz prenetiog viška iz prethodne godine. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, ta sredstva nemaju karakter javnih prihoda, pa su budžetski prihodi i rashodi neosnovano uvećani za navedeni iznos. Tako su GSP-u Beograd prenete oko 3,35 milijarde dinara, GP-NP Ariva Litas 1,12 milijarde, SP Lasta 722,2 miliona dinara, SP Lastra 96,6 miliona, ASP Strela Obrenovac 276,1 milion dinara, ASP Strela UB 62,3 miliona, a prevozniku Avala BUS 500 preneta su 367,2 miliona, piše u Izveštaju. DRI u izveštaju preporučuje odgovornim licima da sredstva integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata ne uključuju u budžet, kao da rashode planiraju i izvršavaju u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. 

Srbija

Počinje 28. Festival evropskog filma na Paliću, ovaj film otvara festival

Danas počinje 28. Festival evropskog filma na Paliću, a glavni takmičarski program Festivala otvoriće film „Dnevnik iz Gvantanama” reditelja Kevina MekDonalda, sa dvostrukom oskarovskom Džodi Foster.                                                                            Foto: FEF PalićNa Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić, svetsku premijeru 22. jula imaće film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića. Ovo ostvarenje naći će se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde će biti u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija.                                                                        Foto: FEF PalićFilm prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom.Tokom centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 11 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću.Ove godine na Paliću će prvi put biti organizovana radionica festivalske mreže MIOB („Moving Images Open Borders”) za blogere, vlogere i influensere. Na ovaj način FEF prati i savremene trendove u medijskom praćenju festivala, istovremeno se obraćajući novoj i mladoj publici, koja se tek upoznaje sa širinom i bogatstvom evropskog autorskog filma.Festival evropskog filma na Paliću i u Subotici traje do 23. jula. 

Srbija

Skoro dve trećine mladih u Srbiji ne zarađuje ni dinar

Najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da čak 58.4% mladih u Srbiji na kraju meseca ne zaradi ni jedan jedini dinar. Od minimalca živi 9.7%, a do 50 hiljada mesečno zaradi 12.8% mladih. Preko 80 hiljada zaradi svega 7.2% mladih ljudi u Srbiji, pokazuju rezultati ankete KOMS-a koja je deo Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2021. godinu."Kada se ovi podaci uporede sa time koliko mladi zarađuju, jasno je da pristojan život predstavlja gotovo nemoguću misiju za mlade u Srbiji", navodi KOMS.Isto istraživanje pokazuje da najviše mladih smatra da je mesečna plata od 80 do 100 hiljada dinara (neto) dovoljna suma za pristojan život. Da je potrebno i više od toga da bi se živelo pristojno, od 100 do 150 hiljada dinara (neto) mesečno, smatra čak 22.6% mladih u Srbiji.Ipak, najviše zabrinjava podatak da skoro dve trećine mladih nije zaposleno i ne zarađuje - čak 58.4 procenata.Kompletan izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) biće objavljen simbolično 12. avgusta na Međunarodni dan mladih. 

Srbija

Prodaje se BIP za 4,17 milijardi dinara

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Beogradske inustrije piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP). Vrednost BIP-a procenjena je na 4,17 milijardi dinara.U dokumentaciji se kao najvažnija imovina preduzća navodi Fabrika sokova na Zrenjaninskom putu, Fabrika piva u Opštini Savski venac u Beogradu, Fabrika piva i slada Čačak.Na prodaju su i dva poslovna objekta u Obrenovcu, prodajni objekat u Kragujevcu, dva poslovna objekta u južnom delu Kosovske Mitrovice, stan u Budvi, poslovni objekti u Alibnurau.U imovinu BIP-a spada i 12 žigova registrovanih kod Zavoda za intelektualnu svojinu u Srbiji (Bg svetlo pivo, Bg tamno pivo, BIP 1839, Bipsi plus..), kao i tri žiga registrovana kod MADRID WIPO- međunardni žigovi - Bg, Bip1839, Sirće (graf)  .I sporna prava na lokaciji Knez Danilova (sirćetana) u dokumentaciji su navedena među najvažniijom imovinom BIP-a. Procenjena  vrednost predmeta prodaje nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude, piše u dokumentaciji.Pravo učešća imaju lica: koja u iznosu od milion dinara izvrše uplatu radi otkupa prodjne dokumentacije, uplate depozit u iznosu od 835.209.140 ili polože bankarsku garanciju, potpišu izjavu o gubitku prava na povraćaj depozita, potpišu ugovor o čuvanju povrerljivih podataka prilikom preuzimanja prodajne dokumentacije Procenjena  vrednost predmeta prodaje nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude, piše u dokumentaciji.Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 16. avgust 2021. godine do 11.45, a javno otvaranje ponuda počeće isti dan u 12.00. Propadali čekajući prodaju Kako se navodi u dokumentaciji, stečajni upravnik je dužan da prihvati najvišu dostavljenu ponudu, ukoliko je ista iznad 50 odsto od procenjene vrednosti predmeta prodaje.Ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od 50 odsto od procenjene vrednosti predmeta prodaje, stečajni upravnik je dužan da pre prihvatanja takve ponude dobije saglasnost odbora poverilaca.Kako je ranije planirano, na mestu kompleksa Beogradske industrije piva (BIP) gradiće se komercijalni sadržaji .

Srbija

Online nastavnik i rešeni zadaci – od 500 do 1.200 dinara čas

Onlajn ili uživo, „jedan na jedan“ ili u grupi – internet je prepun oglasa za privatno podučavanje, koje je doživelo pravu ekspanziju otkako je pandemija promenila ustaljeni način rada škola.Najtraženiji su privatni časovi, a porast broja korisnika beleže i brojni edukativni portali koji nude snimljene video-lekcije, testove, zbirke rešenih zadatka, konsultacije sa profesorima…U vreme kada su škole bile zatvorene, a nastava se održavala na daljinu, neki privatni boravci su proširili usluge,  pa su uz standardno čuvanje dece ponudili da sa njima „isprate“ onlajn nastavu i pomognu u rešavanju domaćih zadataka. Ova usluga u proseku je roditelje koštala dodatnih desetak evra.Dobar dan, 500 evra - Cena školovanja u pandemiji Pandemija je uvela novinu i u privatno podučavanje, koje se poslednjih godinu i po dana „preselilo“ u onlajn zonu, pa za angažovanje privatnih nastavnika više nije bitno mesto stanovanja, već samo računar, Skajp ili neka od sličnih aplikacija. Tradicionalno oglašavanje zamenili su specijalizovani sajtovi koji funkcionišu kao svojevrsne berze znanja. Nastavnici plaćaju vlasnicima tih sajtova mesečnu članarinu, najčešće u visini prosečne cene časa, što je oko 10 evra ili procenat od svakog održanog časa, a za učenike je pristup besplatan. U zavisnosti od predmeta, iskustva predavača, da li čas traje 45 minuta, sat vremena ili je u pitanju dvočas, cene variraju, a kreću se od 500 dinara pa naviše. U Srbiji već duži niz godina postoje portali koji nude različite vrste onlajn edukativnih materijala, ali je interesovanje za njihove sadržaje značajno poraslo od dolaska pandemije. Jedan od takvih portala je „Učenje na daljinu“, na kome se svi sadržaji realizuju onlajn. Uz video-lekcije i video-klipove urađenih zadataka, sa interaktivnim testovima, proširena je ponuda i na onlajn časove „uživo“ u trajanju od 45 minuta. Osnivač ovog obrazovnog portala Zoran Jakovljević potvrđuje da je poslednjih meseci povećano interesovanje za časove, dok prodaja kurseva sa snimljenim predavanjima ide standardno.Najniža cena časa je 500 dinara, a ide i do 1.200, jer, kako kaže, nije isto da li je u pitanju peti razred osnovne škole ili priprema za prijemni za fakultet. - U vreme korone sam primetio da su se i roditelji i nastavnici plašili da se časovi održavaju uživo, pa se pojavila potreba da sve ide preko Skajpa ili neke slične aplikacije. Mi nudimo mogućnost da jedan nastavnik može istovremeno da bude na vezi sa četiri učenika, pri čemu sa povećanjem broja prisutnih učenika opada cena časa za pojedinačnog polaznika. Recimo, za dva učenika je popust 40 odsto – kaže Jakovljević za portal Nova ekonomija. Pored priprema za završni i prijemni ispit, najveća je potražnja za matematikom, fizikom i hemijom. Jakovljević iznosi utisak da su današnje generacije đaka nesamostalnije od nekadašnjih i da vole „sažvakano“ gradivo, ali, dodaje, dok postoji potražnja, postojaće i ponuda. U udruženju Centar modernog obrazovanja „Internet tabla“, koje je vlasnik portala Internet profa kažu da im se iz godine u godinu povećava broj korisnika, ali da je u vreme onlajn nastave interesovanje još veće. Internet profa je zapravo sajt na kome se nalaze rešeni zadaci iz najkorišćenijih zbirki iz matematike i fizike u srednjim školama, a njima se pristupa uz plaćanje mesečne članarine od 600 dinara.- Od kada je u poslednjih godinu i po dana u školama preovladala onlajn  nastava, đacima je naš sajt postao zanimljiviji. Imamo utisak da se povećalo interesovanje jer su mnogi nastavnici davali domaće zadatke, čime je olakšano da se dobije dobra ocena. Čak i pred kraj školske godine smo imali nova učlanjenja. Činjenica je da se sve manje pažnje posvećuje znanju i da se sve svelo na jurenje ocena. Ali nama su se javljali roditelji uspešnih đaka koji su imali petice iz matematike i fizike u gimnaziji, ali im je sajt pomogao da bolje razumeju neke stvari. Među našim korisnicima ima i učenika kojima sajt služi da prepišu rešenja. Treća kategorija su profesori koji drže privatne časove kojima je lakše da ne razmišljaju, pa se oslanjaju na zbirke rešenih zadataka – kažu u Centru za portal Nova ekonomija.V. S. 

Srbija

Srbija zabranila uvoz mleka bosanskog proizvođača Mi 99

Od danas je zabranjen uvoz mleka robne marke "Pilos" i mlečnih prerađevina bosanskog proizvođača "Mlečna industrija MI 99" iz Gradačca zbog neodgovarajućeg kvaliteta, odnosno neusklađenosti onoga što piše ne deklaraciji i samog proizvoda, naveo je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, prenosi Beta."Na osnovu laboratorijskih analiza utvrdili smo da to mleko ne odgovara kvalitetu i zabranili smo uvoz. Ne postoji nešto što je štetno po zdravlje, ali ne odgovara deklaraciji. Mleko koje je već uvezeno u Srbiju staviće se van prometa, a zabraniće se prodaja i svih mlečnih proizvoda koji potiču iz te mlekare", kazao je Nedimović za TV Prva.Dodao je da je ta mlekara "ozbiljan izvoznik mleka u Srbiju, koje se najčešće nalazi u velikim trgovinskim lancima", te da ga uvozi šest uvoznika.Podsetio je da je pre nekoliko dana bila čitava šarža pakovanja tog mleka u kome je zapravo bila bela voda, a ne mleko i dodao da ne želi da ulazi u analizu da li je u pitanju geška u proizvodnji, jer je mlekara dužna da isporuči mleko kvaliteta kakav je naveden na deklaraciji.Imlek maloprodajama određivao cene svojih proizvoda Nedimović je istakao da Srbija, vodeći računa o svojoj prehrambenoj sigurnosti, ima alate kakao da spreči plasman ovakvih proizvoda na tržište."Naše laboratorije su utvrdile da to ne odgovara onome što piše na deklaraciji, naročito u pogledu mlečnih masti. Ne da nije 2,8 odsto mlečne masti, nego je daleko ispod toga", kazao je ministar poljoprivrede i dodao je da Nacionalna referentna laboratorija u Batajnici može da kontroliše 99 odsto roba.Precizirao je da je Uprava za veterinu Srbije od jutros izdala rešenje o svemu, a obavestiće i kolege u Bosni i Hercegovini."Iskoristili smo i pravo koje imamo u skladu sa medjunarodnim sporazumima i uputili veterinarsku inspekciju kod proizvodjača na lice mesta", kazao je Nedimović.

Srbija

Grobovi iz 6. veka otkriveni tokom radova na Moravskom koridoru

Pet grobova iz 6.veka otkriveno je na lokalitetu Bedem kod sela Maskara tokom radova na izgradnji Moravskog koridora, piše portal Krusevacgrad.rs.Istraživanja će se završiti za desetak dana i neće promeniti dinamiku radova na Moravskom koridoru, navodi portal.Prilikom radova na iskopu za temelj potpornog zida na 10,78 kilometru, u zoni arheološkog lokaliteta Bedem Maskare, u podnožju južnog bedema vizantijske tvrđave, otkriveno je 5 grobnih mesta. O tome je obaveštena nadležna institucija Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, i izvršena privremena zaštita nalaza. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva je doneo meru zaštitnog arheološkog iskopavanja u dužini od 30 metara – precizira se u odgovorima koji su iz Koridora Srbije dostavljeni  portalu.U dogovoru sa zavodom za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, odmah se pristupilo prikupljanju dokumentacije za dozvolu za hitna zaštitna iskopavanja prostora nekropole i ta procedura je u toku.Po dobijanju dozvole za iskopavanja od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, ekipa Narodnog muzeja Kruševac i Arheološkog instituta u Beogradu pristupiće daljim arheološkim istraživanjima, kako bi se ovaj prostor što pre oslobodio za nastavak daljih radova na izgradnji Moravskog koridora.Na  pitanje Krusevacgrad.rs, da li na trasi Moravskog koridora ima još potencijalnih arheoloških lokaliteta na koje je izvođačima skrenuta pažnja, iz Koridora odgovaraju da je, angažovanjem Arheološkog Instituta iz Beograda, obezbeđen arheološki nadzor za sve vreme izvođenja radova na Moravskom koridoru.Direktor Behtela: Digitalni Moravski koridor do početka 2024. godine

Srbija

Međunarodni dan veština mladih – finansijska pismenost

Kada se pomenu veštine mladih, preovladava mišljenje da je informatička pismenost veština u kojoj oni daleko prevazilaze starije generacije. Ipak, na Međunarodni dan veština mladih koji se obeležava svakog 15. jula, korisno je setiti se još jedne veštine koju mnogi mladi, a ni oni malo stariji, možda još uvek nisu savladali u dovoljnoj meri, a biće im od velike koristi tokom celog života. Reč je o finansijskoj pismenosti – odgovornom odnosu prema novcu i upravljanju ličnim finansijama.Iako većina mladih finansijski još uvek zavisi od roditelja i ne mora sama da zarađuje novac, osim ako to želi, mnogima od njih već od prvog susreta sa novcem postane jasno koliko ga je teško steći, a koliko lako potrošiti. Većina njih složiće se sa konstatacijom da novca retko kad ima dovoljno za sve što im treba i što žele. Upravo zato je za mlade važno da ovladaju veštinom finansijske pismenosti – ona će im pomoći da novac koji imaju na raspolaganju iskoriste na što efikasniji način.Koliki ti je budžet?Bez obzira na to da li spadate u kategoriju mladih ili ne, da li sami zarađujete novac ili ne, prvi korak u uspostavljanju kontrole nad ličnim finansijama je formiranje budžeta. Jedan list papira, ili prazna stranica na ekranu, podeljeni na levu i desnu stranu, biće dovoljni za početak. Sa jedne strane potrebno je zabeležiti sve prihode koje imate tokom meseca – džeparac, pokloni, stipendije, povremeni poslovi i slično, a sa druge sve ono na šta u istom periodu trošite novac – mobilni telefon, internet, aplikacije, izlasci sa društvom, treninzi, članarine, kulturna i sportska dešavanja… Za poslednji korak potrebno je sabrati iznose u svakoj koloni i uporediti ih. Da li su jednaki? Da li su prihodi veći od rashoda ili je obrnuto? U zavisnosti od toga zavisiće i dalji koraci.Kako do uštede za krupnije stavke?Ako ste u prethodnom koraku došli do zaključka da su prihodi veći od rashoda, neće vam biti teško da taj iznos izdvojite sa strane za neke posebne prilike. Međutim, kako stvoriti novac onda kada su vam prihodi i rashodi jednaki, ili kada ste ustanovili da su rashodi veći?Da biste uštedeli potreban novac, prvo odredite za šta štedite i koliko je to novca; tačnije, odredite svoj cilj štednje. Ako je suma prevelika, razmislite da li možete da u određenim vremenskim intervalima – mesečno, nedeljno, dnevno, već u skladu sa mogućnostima i prihvatljivim vremenskim rokom da stignete do zacrtanog cilja – izdvajate manju sumu. Na primer, recimo da je vaš cilj 9.000 dinara. Ako vam je previše da ga izdvojite odjednom, možda biste mogli 4.500 dinara dva puta godišnje, ili 750 dinara mesečno, ili 24-25 dinara dnevno? Kada definišete ove stvari, formirali ste plan štednje. Razmislite koliko vam je prihvatljivo da izdvojite sa strane i koliko brzo treba da stignete do cilja, a u ovim računicama može vam pomoći i ovaj kalkulator.Pitanje koje još uvek ostaje nerešeno je kako do 24-25 dinara dnevno, ako sto zaključili da prostora za štednju u budžetu nema. Razmislite ponovo – moguće je da se u rashodima nalaze neke stavke koje vam i nisu bitne, ili su bar mnogo manje bitne od vašeg cilja štednje. Ako to ne pomogne, pokušajte da za te troškove nađete jeftinije varijante. Na kraju, uvek ostaje mogućnost da roditeljima objasnite šta vam je cilj i zamolite da i oni pomognu. Možete se dogovoriti da li delite iznos, ili vi plaćate sve, da vam iznos daju odjednom ili u ratama.Iako ove sume mogu da deluju beznačajno, isti princip možete da primenjujete i na mnogo krupnije stavke koje vas i vaše roditelje očekuju u budućnosti, kao što su na primer troškovi školarine, polaganje vozačkog ispita, nabavka neke naprednije tehničke opreme ukoliko vaš budući fakultet to zahteva, ili sredstva za pokretanje sopstvenog posla.Štednja nije odricanjeNajzad, važno je reći da štednja ne znači nužno i odricanje. Formiranje budžeta upravo i služi tome da novcem upravljate pametnije, da znate na šta trošite novac i pronađete načine kako da ga bolje iskoristite. Uz malo znanja i truda, finansije ćete postaviti tako da vas podrže u tome.Keš ili aplikacija?Prebrojavanje ušteđevine ima svojih čari, ali ume da bude i zamorno, naročito ako svakog dana dodajete manje sume. Ako ste već nerazdvojni od svog telefona, zašto ga onda ne biste iskoristili i za vođenje ličnih finansija? Trend u svetu upravo i jeste povećanje bezgotovinske razmene novca u odnosu na onu koja se obavlja novčanicama - tako je lakše, brže, sigurnije, često i jeftinije.Ako ste napunili 16 godina, otvara vam se još jedna pogodnost – da imate sopstveni račun u banci i platnu karticu koju možete da koristite i za plaćanje preko interneta. Uz račun tu je i aplikacija za upravljanje novcem pomoću mobilnog telefona. Banke mladima sve ove usluge uglavnom pružaju besplatno. Kad imate račun, roditelji mogu da vam prebace novac i kad niste zajedno. Postoje razne opcije za bezgotovinsku razmenu novca između roditelja i dece, i stalno se pojavljuju nove.Za više korisnih finansijskih saveta i jednostavnih objašnjenja komplikovanih finansijskih pojmova posetite platformu ErsteZnali.rs. Platforma je deo besplatnog, nekomercijalnog programa finansijske edukacije građana koji već više od dve godine sprovodi Erste Banka. Program je pokrenut sa ciljem da najšira zajednica, od naših najmlađih sugrađana do odraslih, bolje razume upravljanje svojim finansijama.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.