Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Radionica u Vrmdži: Priroda kao trener

U ataru sela Vrmdža, u podnožju Rtnja i nadomak Sokobanje 3. i 4. jula odžaće se vikend radionica “Iskorak”. Radionica je osmišljena tako da “prateći zadate putokaze po skrivenim neucrtanim stazama sela, hodate od zadatka do zadatka, spajajući tako nasleđe i prirodu oko vas sa nasleđem i prirodom u vama”.Organizuje je Dragana Tomić Pilipović, osnivačica Centra za društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP) i Rural hub-a iz sela Vrmdža, koja se i sama iz grada preselila u selo, gde je i shvatila značaj prirode.Draganinu priču možete pročitati u tekstu Nove ekonomije: Nećete me pomeriti “Mnoga istraživanja pokazuju i dokazuju, da povezanost sa prirodom i svesna prisutnost u njoj, pomaže ljudima da se osete centrirano i povezano sa samim sobom, pa samim tim i usklađeno između svojih unutrašnjih potreba i spoljašnih aktivnosti. Rezultat je da ljudi polako postaju sve više osvešćeni o sebi, svojim vrednostima i na koji način žele da vode svoj život,” ističe Tomić Pilipović u svom tekstu.Više o samoj radionici u Vrmdži, kao i o načinu prijave možete pronači na linku.

Srbija

Pet miliona subvencija za turističke agencije i organizatore putovanja

Vlada Srbije usvojila je uredbu za podsticaje koji su namenjeni unapređenju organizovanog turističkog prometa u Srbiji i za to je izdvojila pet miliona dinara. Pravo na dodelu subvencija imaju turističke agencije, kao i organizatori turističkog putovanja koji su registrovani na teritoriji Srbije.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Tatjana Matić rekla je kako su neophodni direktni podsticaji koji će omogućiti oporavak turističkog  sektora, jer on ima veliki uticaj i na druge privredne grane.Ona je rekla da će subvencije za organizovanje turističkih putovanja doprineti većoj motivaciji za dovođenje stranih gostiju, fleksibilnijem pristupu u politici cena i određenom stepenu amortizacije negativnih cenovnih uticaja na firme koje posluju u toj oblasti.Na osnovu vladine uredbe, subvencije mogu da dobiju agencije i organizatori putovanja koji poseduju propisanu licencu. Kao je navedeno, subvencija se dobija nakon realizacije organizovanog dovođenja turističkih grupa domaćih ili stranih turista (najmanje 15 turista).Iznos subvencija po jednom stranom turisti iznosi 15 evra i dodeljuje se za ostvarena tri do četiri noćenja, organizovano turističko putovanje, ili za ostvarena dva do četiri noćenja za međunarodni kongres, odnosno međunarodni korporativni događaj.Za ostvarenih pet i više noćenja, za organizovano turističko putovanje, odnosno za međunarodni kongres/međunarodni korporativni događaj, po stranom turisti subvencija iznosi 20 evra.Udruženje hotelijera Hores saopštilo je da su hoteli u Srbiji slabo popunjeni, uključujući i hotele na destinacijama poput Vrnjačje Banje i Zlatibora koji su tokom pandemije imali manje problema sa popunjenošću kapaciteta, naročito tokom zime.hoteli u srbiji bez gostiju i radnika, ponovo će tražiti pomoć države

Srbija

NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini

Narodna banka Srbije objavila je listu osam banaka koje smatra „sistemski značajnim" u 2021, što znači da bi pogoršanje njihovog finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Kao i prošle godine, sistemski značajnim proglašene su Banca Intesa, Unicredit, Komercijalna, OTP banka, Rajfajzen banka, AIK banka, ERSTE banka i Poštanska štedionica. Od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Republici Srbiji zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od 1% ili 2% rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.Za Intezu, OTP, Unikredit i Komercijalnu banku ovaj procenat iznosi dva odsto, a za sve ostale sistemski značajne banke jedan odsto.Narodna banka Srbije, najmanje jednom godišnje, preispituje zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski značajnih banaka.

Srbija

Bruto devizne rezerve nastavile sa rastom u maju

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju maja iznosile 14,18 milijardi evra, što je za 184,1 milion evra više u odnosu na april, saopštila je centralna banka.Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 134 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 11,71 milijardi evra, što je za 108 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.Neto prilivi u devizne rezerve tokom maja po osnovu neto kupovine deviza na domaćem deviznom tržištu (45 miliona evra), kao i donacija, upravljanja deviznim rezervama i drugim osnovima (ukupno 173 miliona evra) bili su više nego dovoljni da pokriju neto odlive po osnovu dospeća deviznih svopova (ukupno 86 milion evra), kao i devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka, neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti i drugim osnovima (ukupno 51,4 miliona evra).Na povećanje deviznih rezervi u maju dodatno je uticao pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 103,5 miliona evra.U maju, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto kupila 45 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto prodala 5 miliona evra.

hotel

Srbija

Hoteli u Srbiji bez gostiju i radnika, ponovo će tražiti pomoć države

Hotele u Srbiji napustilo je oko 6.300 radnika, moraće da uveoze radnu snagu, a trenutno imaju malo gostiju, kažu u Udruženju hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES). To udruženje je najavilo da će od vlade tražiti  novu državnu pomoć za hotele, jer njihova popunjenost nije bolja ni na destinacijama poput Vrnjačke Banje ili Zlatobora."Tražićemo pomoć za prvih pet meseci ove godine u istom iznosu koji su hoteli dobili prošle i ove godine, odnosno 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi", rekao je direktor HORES-a Georgi Genov. On objašnjava da će se od Vlade Srbije zatražiti nastavak pomoći za hotele čiji je promet manji od 30% u odnosu na period pre pandemije.Genov je dodao da će hoteli otežano poslovati, kao i da se nekima to već događa, jer je broj gostiju trenutno mali. Zbog nedostatka radnika koji su napustili hotelski sektor, pa da menadžment jednog hotela na poznatoj turističkoj destinaciji u Srbiji pregovara o "uvozu" hotelskih radnika iz Bangladeša. U HORES-u naglašavaju da ankete o popunjenosti hotela tokom maja ne samo da pokazuju njihovu trenutnu slabu popunjenost, već i da se stanje neće popraviti ni tokom leta, uprkos smirivanju pandemije. koji sve hoteli od danas dobijaju državnu pomoć? Prema anketi koju je nedavno sproveo HORES, prosečna popunjenost 35 hotela u Beogradu 21. maja 2021. bila je 32%, a stanje potvrđenih rezervacija na taj dan za jun je 8,7%, za jul 18,7% i za avgust 4,8%. U četiri hotela na Kopaoniku prosečna popunjenost bila je 0,5%, a stanje potvrđenih rezervacija pet odsto, za jul 8,7% i za avgust 12,5%.Bolja popunjenost hotela nije ni na poznatim destinacijama kao što su Vrnjačka Banja ili Zlatibor, gde su se za vreme pandemije mnogi građani odmarali. U osam hotela na Zlatiboru prosečna popunjenost na 21. maja bila je 38,8%, a stanje potvrđenih rezervacija za jun je 11,1%, dok ih nije bilo za jul i avgust. Hotelijeri u gradskim sredinama su iz trećeg paketa državne pomoći za ublažavanje posledica pandemije u ovoj godini dobili 350 evra po ležaju i 150 po sobi, kao i prošle godine, kao i još jedan minimalac za zaposlene, pored tri polovine minimalca koje su dobili ostali poslodavci koji su zatražili tu pomoć. Genov je rekao da je finansijsko stanje hotela u unutrašnjosti još teže i da od ukupno 445 hotela u Srbiji radi 290, a da je 45 propustilo mogućnost da zatraži pomoć države. U Srbiji je prošle godine  u junu bilo otvoreno manje od 30% hotela, a popunjenost smeštaja je usled pandemije bila je svega 10,79%.u srbiji radi manje od 30 odsto hotela

Srbija

Rio Tinto platio odštetu zbog izlivanja podzemnih voda na useve

Petoro meštana iz okoline Loznice dobilo je odštetu od kompanije Rio Tinto nakon što je tokom istražnih radova došlo do izlivanja podzemnih voda na njihove njive. Laboratorijski izveštaj, kako piše BIRN, pokazuje da ta voda sadrži povišenu koncentraciju bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenataStanovnik jednog sela iz okoline Loznice 2012. godine sklopio je ugovor o zakupu zemljišta sa Rio Tintom, kako bi ta kompanija na njegovim njivama mogla da postavi pijezometre, aparate koji mere nivo i kvalitet podzemnih voda.  Šest godina kasnije, dolazi do izlivanja dve istražne bušotine zbog čega detelina prestaje da niče na jednom delu parcele. Slično se desilo i sledeće godine.  BIRN tvrdi da je imao uvid u dva ugovora iz kojih se vidi da se kompanija Rio Sava Exploration doo, kako glasi zvanični naziv srpskog predstavništa firme Rio Tinto, obavezala da nadoknadi štetu zbog izlivanja podzemnih voda na usevima.Iz kompanije kažu da su u poslednjih šest godina potpisali 15 ugovora o naknadi štete sa petoro vlasnika njiva i da su za te namene potrošili ukupno oko 230 hiljada dinara. Za praćenje nivoa podzemnih voda postavljeno je ukupno 125 pijezometara, a "curenje je detektovano na malom broju aparata", navodi Rio Tinto. srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode BIRN je došao do rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta procurelih podzemnih voda, čiji uzorci su uzeti krajem aprila 2021. godine od strane Instituta Jaroslav Černi i Zavoda za javno zdravlje Šabac, po nalogu kompanije Rio Tinto, a na insistiranje meštana. Rezultati merenja pokazuju da je koncentracija bora na jednom od pijezometara bila 574,72 mg/l (miligrama po litru), a upravo je zbog curenja vode sa tog aparata Rio Tinto plaćao naknadu štete za rod tokom 2018. i 2019. godine. Navodi se da je maksimalna dozvoljena koncentracija bora u vodi za piće 1 mg/l, dok u rekama najlošije kategorije ona iznosi 2,5 mg/l."Biljka uvene kad vidi bor", kaže Milojko Lazić, profesor sa departmana za hidrologiju Rudarsko-geološkog fakulteta.Dodaje da su visoke koncentracije ovog hemijskog elementa u podzemnoj vodi ključni razlog sušenja deteline i dodaje da su u pitanju "astronomske količine bora", koje se nalaze u "klasičnim rudničkim vodama". Osim bora, veću koncentraciju od dozvoljene ima i natrijum, element takođe pogubnog dejstva po biljke.Petar Dokmanović, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da rezultati ukazuju da su značajno povišene i koncentracije litijuma i stroncijuma.Uništavanje deteline tokom istražnih radova za sada je jedini opipljiv ekološki problem meštana iz okoline Loznice, ali i upozorenje o mogućim posledicama ispumpavanja vode u reke bez adekvatne prerade.Iz Rio Tinta uveravaju da podzemne vode ne predstavljaju problem za razvoj budućeg rudnika, da je projektom predviđeno prečišćavanje podzemnih voda do kvaliteta koji odgovara Jadru i Drini, rekama u koje one treba da se ispuste nakon prečišćavanja. "U postrojenje za prečišćavanje vode biće uloženo 40 miliona dolara", navodi se u odgovoru te kompanije u kome se podvlači i da "ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može da ugrozi propisani kvalitet reke".Ivon Orengo, istraživačica koja poslednjih dvadeset i pet godina prati kršenje ljudskih prava i ekoloških standarda na Madagaskaru, gde Rio Tinto takođe ima rudnik, kaže da "sve o čemu priča Rio Tinto treba uzeti sa rezervom" jer kompanija širom sveta često izbegava konkretne odgovore, angažuje lokalne eksperte i stvara podele među lokalnim stanovništvom.  Zbog curenja pojedinih pijezometara, Ministarstvo rudarstva i energetike obavilo je inspekcijski nadzor i naložilo kompaniji da onemogući dalje curenje. Iz ministarstva kažu da je kompanija početkom aprila podnela izveštaj kojim je dokumentovala da su sve nepravilnosti otklonjene.Opisujući kvalitet plitkih podzemnih voda koje se mogu naći do šesnaest metara dubine, iz Rio Tinta kažu da su "koncentracije metala generalno niske, osim sporadičnih lokacija na kojima su detektovane neznatno povišene koncentracije arsena, kao i hroma, nikla, olova i žive". Profesor Milojko Lazić ističe manjkavost domaćeg zakonodavstva u vezi sa otpadnim vodama i njihovim puštanjem u reke. "Da bi se otpadna voda ispustila u vodotok, mora da se dovede u istu kategoriju kao i vodotok. A naši pametnjakovići su to preveli da se voda perčisti, ispusti u otvoreni vodotok i da on nastavi da teče u istoj kategoriji", objašnjava Lazić. rio tinto: vodama u dolini jadra ćemo upravljati po zakonu OPASNOST: SUŠENJE ŠUMASličnog mišljenja je i profesorka Instituta za hemiju Dragana Đorđević koja kaže da je "očigledan plan da će se slane podzemne vode ispumpavati i pitanje je u kojoj meri će one završiti u obližnjim rekama, Jadru i Koreniti". Ona smatra da će intenzivno ispumpavanje i ispuštanje ovih voda u okolne reke poremetiti prirodni balans biljnog sveta kao i nivoe podzemnih voda tako da korenje biljaka može da ostane bez vode, pa može da dođe do sušenja šuma širih razmera oko rudnika kao i poljoprivrednih zasada daleko izvan rudničkog kompleksa.Đorđević pretpostavlja da su upravo podzemne vode razlog zašto se na ovom projektu toliko dugo radi istraživanje, sada već nekih osamnaest godina, i ističe da je jako važno da se zna tačan plan sa podzemnim vodama.Hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Petar Dokmanović kaže da je uobičajeno da podzemne vode budu problematičnog kvaliteta na terenu bogatog rudom i da je uvek problem šta sa njima raditi kada ih ispumpate na povšinu. "Rudničke podzemne vode, odnosno one koje se 'filtriraju' kroz neko ležište mineralnih sirovina, uvek su problematičnog kvaliteta. Takve vode moraju da se ispumpavaju manje-više non-stop kako rudnik ne bi bio potopljen", objašnjava Dokmanović.Naglašava da je suština u tome da kompanija ispumpane rudničke vode zaista podvrgne odgovarajućem tretmanu prečišćavanja.  rio tinto ulaže 140 miliona u ekologiju, nvo tvrde da treba najmanje 450 Iz Rio Tinta uveravaju da su danas na raspolaganju napredna tehnološka sredstva kojima ova voda može da se prečisti bez velikih problema, ali i da su "količine vode komparativno niske za rudnik ove veličine i karakteristika". Na nedavno održanoj otvorenoj diskusiji o problemima voda na Projektu Jadar u organizaciji Rio Tinta, saradnik Instituta Jaroslav Černi Prvoslav Marjanović tvrdio je da će otpadne vode iz budućeg rudnika nakon prečišćavanja biti boljeg kvaliteta od voda iz Jadra i Korenite, pa će njihovo puštanje zapravo oplemenjivati reke. Otvaranje rudnika prate velike podele na svim nivoima od lokalnog stanovništva, preko eksperata, sve do visoke politike. Ekspertska javnost podeljena je na one koji su uključeni u rad kompanije Rio Tinto, kao zaposleni, istraživači ili eksterni saradnici, dok su na drugoj strani oni koji sumnjaju da će kompanija poštovati ekološke standarde dokazujući to dugačkom istorijom ekoloških incidenata širom sveta. bbc: rio tintu naloženo da obnovi aboridžinske pećine u australiji PODELE NA MADAGASKARU"Rio Tinto ima zabrinjavajuću istoriju zloupotreba u vezi sa ljudskim pravima i životnom sredinom u mnogim zemljama u kojima rade", objašnjava Ivon Orengo, direktorka organizacije koja istražuje rudnik Rio Tinta na Madagaskaru, gde ova kompanija kopa rudu ilmenit za proizvodnju titanijum-dioksida od kog se pravi beli pigment za boje i papir. "Na Madagaskaru su obećali da će rudnik izvući regiju iz siromaštva, doneti nova radna mesta i ostaviti pozitivan uticaj na biodiverzitet regiona. U stvarnosti, stotine pripadnika najranjivijeg ruralnog stanovništva je raseljeno, izgubili su zemlju i sredstva za život, a još uvek nema dokaza da je kompanija postigla pozitivan uticaj na biodiverzitet", kaže Orengo.Ona naglašava da su, pored toga, otpadnim vodama rudnika zagađeni lokalni izvori vode, što se ne pominje u 2blistavom narativu kompanije"."Broj stalnih radnih mesta je relativno mali. Mnogi radnici u rudniku imaju nesigurne ugovore, a ukupan broj radnih mesta se ne razlikuje mnogo od onog koji je turizam pružao regionu pre 20 godina", objašnjava Orengo.Organizacija za koju Orengo radi tokom 2019. godine naručila je nezavisnu studiju kvaliteta vode oko rudnika na Madagaskaru koju lokalno stanovništvo koristi za piće i u kojoj peca ribu. Koncentracije uranijuma bile su 350 puta veće nizvodno od rudnika nego uzvodno od njega, dok su koncentracije olova bile 9,8 puta veće. Orengo svedoči o dugoj i mukotrpnoj borbi koja je prethodila otkriću, ljude koji osporavaju rudnik zastrašuju ili kriminalizuju, kao i da veliki deo lokalnih organizacija civilnog društva priklonio se rudniku."Lokalno stanovništvo ne može da se osloni na sopstvenu vladu ili lokalne vlasti kako bi zaštitili prava ili interese građana. Zapravo, rudnik se krije iza vladinog regulatora kada ne želi da podeli informacije javnosti", zaključuje Orengo.

Srbija

Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća

Svi trgovci voćem i povrćem moraće da se upišu u registar koji će voditi Ministarstvo, a za to će plaćati samo administrativnu taksu, predviđeno je predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.Sama procedura upisa u Registar trgovaca voćem i povrćem biće vrlo jednostavna i jedini troškovi koje će trgovci imati vezano za registraciju svodiće se samo na administrativnu taksu, navodi se u obrazloženju. Međutim, izdavanje sertifikata o usklađenosti sa tržišnim standardima za voće i povrće biće izvestan trošak za privrednike.Zakon reguliše i ugovorne odnose između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, s jedne strane, i prerađivača ili otkupljivača, s druge strane. Propisano je da svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena pisanim ugovorom, kao i to da proizvođačka organizacija može da pregovara u ime svojih članova o ugovorima pre isporuke.Ove godine otkupna cena maline i do 300 dinara? Zakon se bavio i evidencijom cena ključnih proizvoda.U sektoru šećera propisana je obaveza dostavljanja podataka o ugovorenoj proizvodnji šećerne repe, podatke o proizvodnji, prodaji i zalihama šećera, kao i podatke o cenama šećerne repe i šećera, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru mleka i mlečnih proizvoda propisuje se da su prvi otkupljivači sirovog mleka dužni da dostave podatke o količini ukupno otkupljenog sirovog mleka. Tomislav Marković, najveći proizvođač šljiva: Samo u Srbiji nisi bogat sa puno zemlje U sektoru duvana propisana je obaveza dostavljanja podataka o cenama po tipu duvana, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru hmelja poljoprivredni proizvodi koji se stavljaju na tržište moraju da imaju izdat sertifikat o hmelju.Vlada će moći ponovo da interveniše na tržištuVažan deo zakona uređuje javne intevencije na tržištu s obzirom da je donošenjem novog zakona o robnim rezervama 2018, ukinut mehanizam javnih intevencija.Mere uređenja tržišta obuhvataju: intervencije na tržištu, i to: javnu intervenciju, podršku privatnom skladištenju, posebne interventne mere, kao i posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na: mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine i operativne programe u sektoru voća i povrća.Podseća se da Republička direkcija za robne rezerve isključivo kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva. Šljiva i dalje glavna, ali je manje ima Tržišne intervencije EU zasnivaju se na kupovini proizvoda određenog kvaliteta, zbog čega je neophodno upotrebiti domaće skladišne kapacitete, u smislu obezbeđivanja dovoljnog broja skladišta na teritoriji Srbije, koja mogu klasifikovati i čuvati proizvod prema zahtevima EU. U ovom trenutku u Srbiji za određeni broj proizvoda (npr. pšenica) postoji samo nekoliko skladišta koja mogu klasifikovati proizvod prema EU kriterijumima. Ključno je da odluku o pokretanju javnih intervencija donosi Vlada, da se utvrđuje interventna cena koja ne može da bude viša od referentne cene, a koja je prethodno utvrđena kako bi se osigurala transparentnost. Ta je transparentnost obavezna i u pogledu jednakog pristupa proizvodima intervencije i jednakog postupanja prema kupcima, ukoliko se jednog dana poljoprivredni proizvodi otkupljeni u javnoj intervenciji budu plasirali na tržište. Takođe, jako je važno da se u interventnom otkupu mogu otkupljivati samo proizvodi poreklom iz Republike Srbije.Mera podrške privatnom skladištenju pokreće se kada dođe do pada tržišnih cena ispod referentnog nivoa koji, takođe, prethodno mora utvrditi Vlada. Za ovu, kao i za meru javne intervencije, važno je da ih mora doneti Vlada zbog uticaja na budžetska sredstava, a što u slučaju eventualne primene može biti značajan iznos.

Srbija

Fijat prvi krenuo, a za njim jastuci

Dolazak Fijata u Srbiju je značajno promenio izvoz i strukturu izvoza Srbije u SAD, pokazuje analiza objavljena u edicija Srbija i SAD 20 godina kasnije - Investicije i donacije. Zaključno sa novembrom 2020. godine ukupna trgovinska razmena između SAD i Srbije iznosila je 648 miliona USD u toj godini, što je za 15% manje u odnosu na 2019. godinu. Na osnovu podataka o trgovinskoj razmeni poslednjih 10 godina, možemo primetiti da je pozitivan odnos izvoza i uvoza ostvaren u 2013. i 2014. godini što znači da je izvoz bio veći od uvoza u pomenutim godinama. Nakon 2014. godine zaključno sa novembrom 2020. godine saldo izvoza i uvoza je negativan što znači da je ostvarivan veći uvoz od izvoza.Dolazak „FIAT“a u Srbiju je prelomna tačka u izvozu u SAD. U 2013. godini vrednost robne razmene je povećana za više od tri puta u odnosu na 2012. godinu (izvoz FIAT automobila). Obim izvoza od 490,4 mln USD, predstavlja najbolji izvozni rezultat u poslednjih deset godina, što je dovelo do suficita od 184,5 mln USD, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je rekordnih 160,5%. Američki investitori imaju iste zahteve kao i domaći Srbija je zaključno sa novembrom 2020. godine izvezla robe u SAD u iznosu od 283,9 miliona USD (rast od 4,7% u odnosu na 2019.). Posmatrajući ukupan izvoz iz Srbije u SAD, na prvom mestu se nalazi roba iz kategorije <nameštaj i delovi, posteljina, madraci, jastuci>, koji učestvuju sa 20% u ukupnom iznosu. Na drugom mestu nalaze <pogonske mašine i uređaji>, koji učestvuju sa 17%,dok veliki deo izvoza podrazumeva <povrće i voće kao i razne industrijske mašine> sa 9% učešća.Posmatrajući prethodne godine smenjivale su se grupe izvezenih proizvoda u prvih 10 kategorija. Tako na primer u 2018. godini posmatrajući ukupan izvoz Srbije u SAD, u strukturi izvoza roba, na prvom mestu bila je roba <delovi pogodni za motore>, koji su imali učešće od 10% u ukupnom izvozu (povećanje 2% u odnosu na 2017.).Veliki deo izvoza podrazumevao je i izvoz municije i delova za oružje, koja je pod nazivom <nerazvrstana roba po CT-vojna roba>, koja je u 2018. godini je obuhvatala 7% u ukupnom izvozu.Uvoz iz SAD u Srbiju, koji u istom posmatranom periodu januar-novembar 2020. iznosi 364,1 milion USD što je za 25,9% manje u odnosu na 2019. godinu, od čega prvo mesto zauzima <Ostala transportna sredstva i oprema> sa 23% učešća u ukupnom uvozu.Drugo mesto u 2020. godini zauzimaju <Električne mašine, aparati i uređaji> sa 6% učešća. Veliki procenat čine <profesionalni naučni i kontrolni instrumenti> kao i <metalne rude i otpaci metala> koji takođe učestvuju sa 6% u ukupnom uvozu.Kao što smo napomenuli kod izvoza, posmatrajući prethodne godine smenjivale su se grupe izvezenih proizvoda u prvih 10 kategorija uvoza. U strukturi uvoza roba iz SAD, u 2018. godini, prvo mesto koje zauzimala je <Nerazvrstana roba po CT-roba na skladištenju>, koja je imala 10% učešća u ukupnom uvozu. Najveći porast uvoza u odnosu na 2017. godinu , se ostvarila je grupa robe <Avioni i ost. vazduhoplovi ,neoperativne mase > 15000kg> sa 6% ukupnog uvoza iz SAD. Kompanija „JAT-TEHNIKA DOO BEOGRAD“, je uvezla nevedene robe u vrednosti od cca26,5 mln USD što je bio i razlog povećanog uvoza iz SAD, u ukupnom iznosu od 468,1 mln USD povećanje od 54,7% u odnosu na celokupnu 2017. godinu. „JAT-TEHNIKA DOO BEOGRAD“ uvozila je i grupu robe <Avioni, neoperativne mase preko 2000-15000 kg>, te se oba vrsta robe nalazila na trećem mestu po učešću u ukupnom uvozu od 4% u 2018. godini.Za Novu ekonomiju: finansijski analitičari Ivan Stamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.- 

Srbija

Ubuduće još manje institucija koje će odgovarati na upite javnosti

Nove zakonske izmene bez razloga svrstavaju neke državne institucije u red nih koje ne moraju da daju informacije od javnog znalčaja, kažu između ostalog učesnici panela Budućnost i prava na pristup informacijama u Srbiji. Panel je povodom javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja organizovala Koalicija za slobodu pristupa informacijama.Predviđeno je da javna rasprava traje do 16. juna.Ako se zakon menja da bi se popravio, onda ne sme da se kvari, a mi u nacrtu imamo nekoliko odredaba koje vidimo kao kvarenje zakona, kaže Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija.Neke stvari očigledne veća na prvi pogled, političke stranke i verske zajednice neće biti u obavezi da ih poštuju, to neće dovesti do većih promena, verske nisu davale, niti su podnosile finansijske izveštaje.Jedan od problema u novim izmenama je svrstavanje Narodne banke Srbije (NBS) među šest državnih institucija protiv kojih se ne ulaže žalba uzbog uskraćivanja informaicja koje su od javnog značaja.Već postoje neki koji uskraćuju takve zahteve. Transparentnost Srbija u 90% slučajeva na svoj zahtev za informacijama od javnog značaja, nije dobila odgovor. Zbog toga a upravni sporovi traju godinama. Nenadić podseća i da se prema ustavnim odredbama, sme narušavati stanje ljudskih prava. Ipak, naglašava da izmene u određenim slučajevima poboljšavaju, jer su propisana neka solidna pravila za dalje postupanje.Međutim, brisanje nekih definicija u vezi sa javnim interesom, šalje loš signal. Podseća da prema važećem zakonu novog poverenika za informacije od javnog značaja predlažu poslaničke grupe i ocenjuje da je to zastarelo rešenje.Navodi primer Hrvatske gde kandidati mogu sami da se jave tamošnjem Saboru, koji posle odlučuje o izboru novog poverenika.Izvršenje poverenikovih rešenja, takođe prema njegovim rečima predstavlja jedan od problema. Nenadić je izneo i mišljenje da bi trebalo razmisliti i o uvođenju krivične odgovornosti u slučajevima kada se uskraćuje davanje neke informacije od javnog značaja.Jedan od velikih problema je kada takve informacije uskraćuje Vlada Srbije, pa se dolazi u paradoksalnu situaciju.Nemanja Nenadić kaže da je radnoj grupi koja je zadužena za izmenu zakona predložio izmenu njegovih takozvanih novinarskih članova sedam i 11 kojima dolazi do dskriminacije novinara i javnih glasila prilikom traženja informacija od javnog značaja.Cilj toga je da se spreči da takve informacije neki dobiju ispod žita, a da je ne dobiju oni koji su podneli zvaničan zahtev (to se odnosi na član 7).Kako dodaje Nenadić, problematičnost drugog člana odnosi se na osporavanje tačnosti informacije: oni koji su obavezni da je daju ne mogu samo da kažu kako ona nije tačna, već moraju da objasne zašto nije tako i objave tačnu informaciju.On kaže da radna grupa nije prihvatila njegov predlog.Predstavnik Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Pavle Dimitrijević, kaže da priča oko oznake tajnosti ili tajnosti podataka u novim izmenama, radi očuvanja nacionalne bezbednosti, donosi izvesnu dozu zabrinutosti.Dimitrijević je naveo konkretan primer kada je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) CRTI uskratila podatke o praćenim razgovorima iz 2014. i 2015. godine, sa objašnjenjem da to ugrožava nacionalnu bezbednost. Međutim, poverenik je naložio davanje tih informacija.Zabrinutost jer zakon zaobilazi dosadašnje probleme. Sve to je kako naglašava loš signal za građane, jer će više prava će imati oni koji ne žele da daju informaciju od javnog značaja. Info komplikovano ili nećete uopšte dobiti, držav organu nije problem da zbog ne davanje info plati kaznu.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da u vezi sa neizvršenjem poverenikovih odluka od strane Vlade Srbije, ne vidi normativno rešenje koje bi tu instituciju nateralo da se drugačije ponaša.Smatra i da bi kancelarija poverenika trebalo da izađe iz Beograda i osnuje svoje kancelarije van prestonice. Kao jedan od razloga za to navodi odgraničenje u radu sudova, jer oni mogu samo da kažnjavaju, ne i da obezbede informaciju od javnog značaja.POŠTOVANJE ARHUSKE KONVENCIJEPoverenik Marinović smatra da institucije treba da poštuju odredbe Arhuske konvencije koja državama potpisnicama nalaže da ne uskraćuju informacije od javnog značaja koje se odnose na oblast ekologije.Međutim, kako dodaje, tu može da dođe do određenih problema, jer otkrivanje takvih informacija može da divede upravo do uništavanja životne sredine.Drugim rečima, ako objavite informacije o tome gde su pronađeni tartufi, onda će na to mesto doći berači i obraće ih, pa tartufa neće biti, isto važi i u vezi sa objavljivanjem informacija o lokacijama na kojima se nalaze gnezda beloglavih supova, kaže Marinović.

Srbija

Sharkmob AB imenovao predstavnika za zaštitu podataka

Švedska kompanija Sharkmob AB imenovala je svog predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za Srbiju, objavila je institucija Poverenika za za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Predstavnik ove kompanije koja se bavi izradom kompjuterskih igrica je advokatska kancelarija Karanović & Partners.U skladu sa zakonu Poverenik ili drugo lice će moći da se u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti obrate direktno predstavniku kompanije u Srbiji.Poverenik je u saopštenju apelovao i na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji da “istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika”.Sharkmob je zainteresovao javnost kada je krajem prošle godine objavio da radi na novoj kompjuterskoj igrici baziranoj na popularnoj franšizi “Vampire: The Masquerade”. Projekat je predstavljen na Noć Veštica emitovanjem trejlera u kome se lansiranje igrice najavljuje 2021. godinu.

Srbija

Ojačala domaća privreda, ali i inflacija

U Srbiji se tokom aprila ubrzala privredna aktivnost, u odnosu na isti mesec 2020. godine, ali i inflacija koja je bila 1,1% jer je rast potrošačkih cena bio najveći prvi put posle 2017. godine, tvrde autori mesečnog časopisa "Makro-ekonomske analize i trendovi" (MAT).U aprilu je inflacija u Srbiji na međugodišnjem nivou iznosila 2,8% i približila se centralnoj vrednosti od 3% koju je kao cilj postavila Narodna banka Srbije. Ispod te vrednosti inflacija u Srbiji je od maja 2019. godine."Na rast inflacije u aprilu najviše je uticalo poskupljenje svežeg povrća od 18,5%, a poskupeli su i svi proizvodi iz potrošačke korpe, prehrambeni proizvodi 2,6%, energija zbog poskupljenja motornog goriva 0,6%, a toliko je poskupelo i iznajmljivanje stana", navodi MAT.Dodaje se da je Srbija u martu ove godine imala nižu međugodišnju inflaciju od devet zemalja EU, a u aprilu od šest zemalja.U martu ove godine višu međugodišnju inflaciju od Srbije imale su Holandija 1,9%, Nemačka 2%, Austrija 2%, Švedska 2,1%, Češka 2,3%, Luksemburg 2,5%, Rumunija 2,5%,  Mađarska 3,9% i Poljska 4,4%.Višu inflaciju od Srbije u aprilu 2021. godine imale su Rumunija 2,7%, Švedska 2,8%, Češka 3,1%, Luksemburg 3,3%, Poljska 5,1%, i Mađarska 5,2%.Industrijska proizvodnja u Srbiji je u aprilu 2021. godine veća za 33,9% u odnosu na  april 2020. godine. Industrijska proizvodnja u periodu od januara do aprila 2021. godine, veća je za 10,1% u odnosu na isti period lane.U aprilu je u sektoru rudarstva ostvaren rast od 3,0%, prerađivačkoj industriji 42,0%,  a u sektoru energetike rast od 17,6%.Tokom aprila pad proizvodnje u farmaceutskoj industriji iznosio je 3,6%, zbog kako se navodi njenog velikog rasta u istom periodu 2020. godine, kada je počela pandemija. Visok rast koji su zabeležile druge oblasti, dogodio se zbog posledica proizvodnih aktivnosti u istom periodu lane.Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prva četiri meseca 2021. godine bila je 14,882 milijardi evra, što je za 17,6% više nego u istom periodu 2020. godine.U MAT-u se naglašava da se u Srbiji upadljivo ubrzava međugodišnji rast, pa je u prva dva meseca ove godine spoljnotrgovinska razmena bila 6,533 milijardi evra, za 2,5% manja nego u istom periodu prethodne godine.Izvoz je u prva dva meseca 2021. bio veći za 3,5%, a uvoz je za 6,9% bio manji nego u prva dva meseca prethodne.U martu 2021. je vrednost izvoza bila 1,882 milijardi evra i premašila je onu iz istog meseca 2020. za 35%. Vrednost uvoza je takođe  znatno povećana i to za 11,6%, na iznos od 2,375 milijardi evra. SRBIJA NAJVIŠE IZVOZI U NEMAČKUU prva četiri meseca 2021. najveći deo izvoza iz Srbije (12,9% ukupnog izvoza) otišao je u Nemačku. Iz  te zemlje je došao i najveći uvoz (13,6 ukupnog  uvoza).Na drugom mestu kao destinacija našeg izvoza je Italija (8,5% ukupnog izvoza, koliko je i učešće uvoza iz te zemlje). Izvoz Srbije u tu zemlju je povećan za 17,6% a uvoz za 20,7%. Međutim, Italija nije zadržala drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 29% i njegova vrednost je premašila milijardu evra, učešće kineskog uvoza u ukupnom uvozu u Srbiju je 12,4%. Međutim, izvoz Srbije u Kinu je još uvek simboličan (na četrnaestom mestu po veličini), pa deficit u trgovinskoj razmeni sa tom  zemljom iznosi 866 miliona evra.Srbija je u aprilu imala i manji budžetski deficit nego u aprilu 2020, za 734,6 miliona evra su joj se povećale devizne rezerve, dok je realan porast bruto domaćeg proizvoda 1,7%. Na nivou opšte države u periodu od januara do aprila je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od devet milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 41,9 milijardi dinara.

Srbija

Prodate nekretnine „Zastava kamiona“ za 227 miliona

Nepokretna imovima Zastava kamiona iz Kragujevca, preduzeća koje je u stečaju, podeljena je u četiri celine i prodata za 227 miliona dinara, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kupci su frime iz Beograda.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS i postao vlasnik sedam zgrada metaloprerađivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadrata.Firma SMA Servis kupila je dva objekta u kojima su zgrada industrije i trpezarija, za ukupno 11,2 miliona dinara.Solaris Alfa SNM kupila je nekretnine iz četvrte celine Zastava kamiona u kojoj su tri zgrade namenjene za metaloprerađivačku industriju. To je košalo 8,2 miliona dinara.OGLAŠENA PRODAJA PREDUZEĆA ZASTAVA KAMIONI Ovo je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona od stečaja uvedenog 2019. godine, a za pokretnu imovinu nije bilo zainteresovanih kupaca.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila, a u stečaj koji se okončava bankrotom otišla je u septembru 2018. Bivši randici Zastava kamiona protestovali su početkom prošle godine zbog neisplaćenih zarada.Oko 550 bivših radnika te kompanije tada je tražilo 162 miliona dinara za zarade i 44 miliona za sudske troškove.Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra 2018. godine otvorio stečaj Zastave kamiona zbog blokade računa od oko 3,3 milijarde dinara.

Srbija

Država prodaje svoj udeo u „Zlatibor-mehanizaciji“ i „Šumatovcu“

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje ponuda u postupku javnog nadmetanja radi prodaje kapitala u vlasništvu državnog Akcionarskog fonda u privrednim društvima "Zlatibor-mehanizacija" iz Užica i "Šumatovac" iz Aleksinca.Akcionarski fond je u vlasništvu 4,33% ukupnog kapitala "Šumatovca", firme koja je registrovana za delatnost škole za vozače. Minimalna cena za prodaju iznosi 6.898 dinara.I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji Državni udeo u vlasništvu "Zlatibor-mehanizacije" koja se bavi drumskim prevozom tereta je 0,054%, a početna cena je 99.720 dinara.Rok za podnošenje ponuda je 30. jun, a neophodno je otkupiti prodajnu dokumentaciju nedelju dana ranije.

Srbija

Peticiju protiv rudnika Rio Tinta potpisalo preko 100.000 ljudi

Peticiju "STOP rudniku litijuma! Rio Tinto - Marš sa Drine!" koju je pre četiri meseca oglasilo udruženje Kreni-promeni do sada je potpisalo preko 102 hiljade ljudi. Cilj peticije je obustava Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice.Prijekat Jadar namerava da sprovede englesko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto, a peticija je upućena predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić koja je u svom premijerskom ekspozeu prošle godine najavila da će Srbija sa tom kompanijom uspostaviti strateško partnerstvo.Pored nje, peticija je upućena i Zorani Mihajlović, ministarki rudarstva i energetike, a u peticije se zahteva zabrana projekta rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra.U tekstu peticije se navodi da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom, poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji."Vlada i kompanija ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i lokalne građane koji ne žele da se odreknu svojih poljoprivrednih površina koje pripadaju generacijama njihovih porodica", navodi se između ostalog u tekstu peticije.RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 Dodaje se i da je Rio Tinto u svetu poznat po brojnim ekološkim incidentima.Krajem prošle nedelje o poslu sa Rio Tintom govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da u vezi sa tim projektom treba organizovati referendum na kome bi građani rekli šta misle o Projektu Jadar.Predstavnk Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) Savo Manojlović, koji je jedan od organizatora peticije protiv Rio Tinta, rekao je nakon toga da predsenik Srbije ne može da bira da li će zastupati građane ili jednu stranu kompaniju, već da treba da zastupa interese građana.Nakon obraćanja predsednika Srbije, broj potpisnika peticije počeo je naglo da raste. Pristup onlajn petciji moguće je putem sledećeg LINKA.Među potpisnicima peticije nalaze se Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Ljiljana Tomović redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Pokreta Odbranimo reke Stare Planine, kao i brojna ekološka udruženja.Predstavnici Rio Tinta sa druge strane tvrde da će u dolini Jadra sve raditi po zakonu, kao i da 

Srbija

Prilika za onlajn upoznavanje poslodavaca i mladih sa invalididetom

Onlajn neformalnu platformu (zaposljavanje.fmi.rs) koja bi trebalo da pomogne mladima sa invalididetom da pronađu posao, ali i poslodavcima da se povežu sa potencijalnim kandidatima pokrenuo je Forum mladih sa invalididetom.Ova platforma treba da posluži kao mesto okupljanja, savetovanja, informisanja, konsultacija i podizanja kapaciteta domaćih i stranih kompanija, kao i svih ostalih zainteresovanih, objašnjava Jovana Krivokuća, izvršna direktorka Foruma mladih sa invalididetom.“Članovi Platforme će moći da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, tj. baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge”, kaže Krivokuća.Država svesna da su TV časovi nepodesni za decu iz specijalnih škola Platforma je osnovana u januaru ove godine, a do sada je uz pomoć nje posao pronašlo desetak osoba sa invalididetom, objašnjava Krivokuća.Ona objašnjava da se sa firmama koje žele da objavljuju oglase na platformi potpisuju ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, a da se usluge realizuju prema potrebama poslodavaca.“Svi poslodavci nakon registracije i kreiranja profila neograničeno mogu koristiti Portal kad god za to bude postojala potreba. Sama regrutacija kandidata se može vršiti na 2 načina – direktnom pretragom i selekcijom, ili objavljivanjem oglasa, pri čemu se mogu koristiti i obe opcije istovremeno”, kaže Krivokuća.Najveći broj poslova koji su u ponudi na platformi se trenutno odnosi na administrativne poslove i na rad u konakt centrima. Posao na platformi traži oko 250 mladih, a do sada su ugovori o saradnji sklopljeni sa 11 firmi.Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Krivokuća poziva i ostale firme da postanu deo Platforme za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i da doprinesu konačnom cilju, a to je afirmacija jednakih mogućnosti, zdravo radno okruženje i atmosfera poverenja u kojoj svi mogu napredovati.Ona ističe da nedovoljna upoznatost poslodavaca sa ograničenjima i mogućnostima osoba sa invaliditetom s obzirom na tip invaliditeta, potencijalno dovodi do predrasuda.“Nedovoljno poznavanje tipova invaliditeta može dovesti do diskvalifikovanja kandidata koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove. Takođe, poslodavci često nisu svesni značaja prilagođavanja radnog mesta i radnih uslova, što svakako spada u jednu od najvećih barijera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.”Zbog toga paket usluga za poslodavce koji se nudi na platformi uključuje i realizaciju treninga za izgradnju i jačanje kapaciteta poslodavaca za proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom, podršku prilikom selekcije kandidata, konsultativne i savetodavne usluge poslodavcima u bilo kom segmentu procesa zapošljavanja (pružanje informacije o kandidatima, načinu intervjuisanja, prilagođavanju radnog mesta i radnih zadataka, invalidnosti uopšte).Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Dodaje da se retko obraća pažnja na to ko je zaista osoba sa invalididetom koaj treba da se uključi na tržište rada i kako se oseća u vezi sa tim i zašto.“To u početni fokus stavlja potrebu za podrškom samoj osobi sa invaliditetom da razume svoju ulogu na tržištu rada, na savetodavni rad orijentisan na razumevanje eventualnog otpora prema zapošljavanju, odnosno informisanje osobe o njenim mogućnostima,” kaže Krivokuća.Mladima sa invalididetom je ograničena pristupačnost obrazovanja, odnosno ograničen je broj profesija za koje mogu da se školuju, dok su im i nedovoljno prijagođeni programi za usavršavanje van formalnog obrazovanja.Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, usvojen 2009. godine, po prvi put uvodi obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Srbiji. Zakon određuje da svi poslodavci u Republici Srbiji koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu jesu obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom, objašnjavas Krivokuća.U dosadašnjem sprovođenju Zakona primećeno je da se najveći broj kompanija koje su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom uglavnom odlučuju na plaćanje određene nadoknade u budžet Republike Srbije nego da aktivno pristupe zapošljavanju, ističe Krivokuća.Na taj način potencijalni benefiti za poslodavce, koje je Vlada Srbije definisala Zakonom ostaju u drugom planu kao nedovoljan motiv najvećem broju kompanija da se aktivnije uključe u zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Ovakva situacija dovodi do toga da se osobe sa invaliditetom i dalje u najvećem stepenu percipiraju kao socijalni problem i socijalna kategorija, a ne kao potencijalni socijalni kapital zajednice”, zaključuje Krivokuća.

Srbija

Poslodavci će od države tražiti ili smanjenje poreza ili novu pomoć

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da će krajem meseca doneti odluku o tome da li će od države tražiti smanjenje poreza i doprinosa ili novu finansijsku pomoć, barem za najugroženije privrednike i sektore poslovanja. Razlog za to je kako naglašavaju što se i dalje posluje u otežanim okolnostima zbog pandemije."Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati", rekao je direktor Unije poslodavaca Srđan Drobnjaković.Prema njegovim rečima, privrednicima bi se novim merama olakšalo poslovanje i smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet do šest odsto, jer će uskoro krenuti pregovori za minimalnu cenu rada za sledeću godinu. Kako dodaje, poslodavci će, u slučaju da se zatraži veći minimalac, takođe morati da traže povećanje neoporezive osnovice.NOVČANA I SOCIJALNA POMOĆ 8.781 DINAR OD 1. APRILA Drobnjaković je podsetio da su privrednici pre godinu dana tražili smanjenje poreza i doprinosa, ali da država nije odgovorila na taj zahtev.Pomoć države mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima ističe  isplatom treće polovine minimalne zarade za maj za oko 1,2 miliona radnika u 250.000 firmi. Uslov za pomoć je bio da se tri meseca po isteku pomoći ne sme otpustiti više od deset odsto zaposlenih, niti isplatiti dividenda.Drobnjaković je rekao da je u budžetu verovatno bilo novca za veću pomoć, ali je iskorišćen izmedju ostalog i za nešto što nije bilo neophodno u ovom trenutku, kao što je kupovina "naoružanja i migova".

Srbija

Vukašin Petković imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar Grupe

Vukašin Petković je 1. juna 2021. godine imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar grupe, domaće porodične kompanije koja je izrasla u vodeću regionalnu kompaniju u Jugoistočnoj Evropi sa godišnjim prometom od preko 110 miliona evra, šest proizvodnih pogona u tri zemlje, 1.300 zaposlenih i izvozom u preko 60 zemalja širom sveta, u čijem sastavu posluju kompanije Nectar, Heba i Fructal. Vukašin je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i više od 13 godina iskustva u pravnim i korporativnim poslovima. Veliko radno iskustvo sticao je u advokatskim kancelarijama, dok je poslednjih 6 godina proveo u kompaniji Bambi na rukovodećim pozicijama u pravnoj službi i korporativnim komunikacijama.Svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Vukašin će dodatno osnažiti liderski tim, nastaviti jačanje liderske pozicije i doprineti daljem razvoju pravnih i korporativnih poslova na nivou Nectar Grupe.

Srbija

Svetska banka: Prognoza rasta Srbije nepromenjena

U svojoj novoj prognozi Svetska banka zadržala je ocenu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu na 5%, u svom novom izveštaju o ekonomskim prognozama u svetu.Kao međunarodna finansijska institucija, Svetska banka je ostala pri projekciji rasta naše ekonomije u 2021, godini, koju je aprilu povećala za 1,9 procentnih poena u odnosu na predviđanja iz januara.U novom izveštaju Svetske banke zadržana je i prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 3,7%. Ona je u aprilu takođe povećana za 0,3% u odnosu na januar, dok se za 2023. godinu projektuje stopa rasta od 3,9%.Na početku ove godine, Svetska banka je u januarskim prognozama predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1% i rast od 3,4% u 2022.Svetska banka je u aprilu prognozirala da će stopa siromaštva u Srbiji blago opasti na 16,8% u 2021. godini.Tada je ocenjeno da na srednji rok regionalni sporovi i sporo napredovanje Srbije u procesu pristupanja EU mogu nepovoljno da utiču na spremnost investitora da ulažu u njenu ekonomiju.Izazovi na tržištu rada Srbije, kako je tada ukazala ukazala Svetska banka, ograničavaju prostor za veće unapređenje situacije na socijalnom planu, gde može da dođe i do pogoršanja zbog velikog "odliva mozgova".SVETSKA BANKA: U SRBIJI OVE GODINE RAST BDP-A 5 ODSTO

Srbija

Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje

Institut za građevinarstvo iz Banja Luke dobio je posao izrade planske i projektno tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje koji je naručilo preduzeće Aerodromi Srbije. Planirani Aerodrom trebalo bi da se nalazi oko 14 kilometara zapadno od centra Trebinja, u blizini mesta Taleža. Kompleks aerodroma treba da obuhvata oko 282 hektara bez pristupnih saobraćajnica, navodi se u tehničkoj specifikaciji tendera.,Aerodromi Srbije osnivaju firmu Aerodrom Trebinje Aerodrom Trebinje trebalo bi da služi za obavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja u dnevnim i noćnim uslovima tokom čitave godine.Projektant može da ponudi dve varijante dužine piste - jednu od minimalno 3 kilometra dužine, a maksimalno onoliko koliko je neophodno za sletanje i poletanje aviona Airbus A330-200 i drugu gde bi pista bila duga 3,5 kilometra.U toku 2023. godine Aerodrom Trebinje trebalo bi da ima 420 avio-operacija (poletanja i sletanja), a već naredne godine četiri puta više (1800 avio-operacija). Do 2037. broj operacija trebalo bi da nastavi da raste, da bi te godine dostigao broj od 21.086 poletanja i sletanja aviona. Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu Na taj način, u periodu 2023-2037. na Aerodromu Trebinje trebalo bi da bude ukupno preko 167 hiljada avio-operacija.Poređenja radi, Aerodrom “Nikola Tesla” u 2019. godini je imao ukupno 70.365 avio-operacija, Aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu u toku iste godine 3.934 avio-operacija, aerodrom u Sarajevu 13.671, Aerodrom u Banja Luci 2.563, u Tuzli 3.928 i u Mostaru 738 operacija u toku iste godine.Pre nedelju dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom sastanka sa predstavnicima Republike Srpske najavio izgradnju “modernog aerodroma” u Trebinju koji bi “mogao da pobeđuje konkurenciju” objavio je portal TrebinjeLive.info.Poslovni.hr: Nije nezamislivo da na aerodromu u Trebinju bude ruska vojna baza  "Da tim aerodromom povežemo ne samo Hercegovinu, već i značajan dio Crne Gore i nekih drugih zemalja u regionu sa Beogradom i drugim evropskim centrima", rekao je tom prilikom Vučić, a preneo ovaj portal.Vlada Srbije je u septembru dala prethodnu saglasnost na Odluku o osnivanju Privrednog društva „Aerodrom Trebinje” d.o.o. Trebinje u Republici Srpskoj, koju je donela Skupština „Aerodromi Srbije” d.o.o. Niš, na sednici od 3. septembra 2020. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Portal TrebinjeLive.info je u septembru 2020. godine objavio je da osnovano preduzeće „Aerodrom Trebinje“ na čije čelo je postavlje Mladen Stanković, zaposlen u Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.