Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Sa decom treba razgovarati o seksualnosti

Seksualni nasilnici nisu uvek psihopate ili zavisnici od alkohola i droge, to mogu biti i naše komšije, prijatelji, osobe za koje nešto tako nikada ne bismo pretpostavili. Neki od njih verovatno su bili i deo grupe na društvenoj mreži Telegram koja je okupila više desetina hiljada muškaraca na Balkanu i to samo da bi delili, gledali i komentarisali fotografije devojaka i slali njihova imena, adrese iili brojeve telefona. Najveća je odgovornost na onima koji imaju i najviše moći u društvu, ali roditelji svoju decu mogu da pripreme na spoljni uticaj i da sa njima razgovaraju o opasnostima, objašnjava za Novu ekonomiju psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.Šta je to toliko trulo u društvu da postoji više od 30.000 muškaraca koji dele slike i privatne podatke devojaka i žena?Ja nažalost mislim da to nije nastalo ni slučajno, niti preko noći. Čini mi se da najmanje poslednjih 30 godina imamo jedno ozbiljno degradiranje vrednosti, pre svega onih koje se odnose na odgovornost i poštovanje drugih. Imamo i jednu devastaciju ekonomije, društvenih i političkih odnosa, devastaciju obrazovanja, kulture, medijske kulture, institucija, stručnjaka. Dakle, ništa nije kao što mislimo da bi trebalo da bude i, na kraju, iza svega toga naravno dolazi porodica i pojedinac. Ne mogu porodica i pojedinac da ostanu izolovani i izvan onoga što se društvu dugo vremena dešava. Meni se čini da je jedan od rezultata slučaj ove platforme sa tim masovnim muškim učešćem u onome što zovemo osvetnička pornografija.Ipak se čini da smo svi zbunjeni i da se pitamo odakle svi ti ljudi, ko su oni? Možemo li da zamislimo da je u grupi i naš komšija koji je „pristojan“ ili otac ćerkine drugarice?Često imamo ideju i pretpostavljamo da su to psihopate ili poremećene osobe, poremećeni muškarci i zavisnici od alkohola, droge... Nažalost, to nije tačno. Dakle, kao što ste vi mene pitali, mi lako možemo da zamislimo da se tu nalaze ljudi koje mi poznajemo, a za koje ne bismo pretpostavili, po njihovim spoljnim ponašanjima i relacijama sa drugim ljudima ili recimo profesionalnoj uspešnosti ili po nivou obrazovanja, da su oni na tim platformama. Tu ima i naših komšija, nekoga ko bi delovao kao pristojni muškarac ili ovo što ste rekli, očeva ćerkinih drugarica ili naših partnera.Kako onda roditelji mogu da utiču na svoju decu? Ako smo svi deo sistema koji je loš i ako će deca, koliko god da je porodica dobra, jednog momenta postati deo društva koje izgleda ovako kako ste ga opisali?Ja uvek mislim da kada hoćete da menjate nešto što je problem strukturne prirode, morate da idete odozgo, od onih koji imaju najviše moći i najviše odgovornosti da unesu promenu i u tom smislu ja bih se uvek fokusirala na političko-društveni mehanizam. Naravno, to nikako ne oslobađa odgovornosti ni pojedince, ni institucije pojedinačno, pa ni porodice. Uvek je problem to što roditelji mogu da misle da su deca previše mala da bi ih informisali, da bi oni sa njima razgovarali o nekim pravilima i pojavama i da zapravo ne pripreme decu na ono što je uticaj spolja, uticaj vršnjaka pre svega. Roditelji koji imaju decu koja su pošla u školu mogu u ovoj situaciji da pričaju sa decom šta su ona čula. Mogu da, prilagođeno uzrastu, pitaju šta oni o tome misle, šta bi uradili… Na primer, pričate sa devojčicom od 10 godina. Imate punoletne muškarce-predatore koji će zavoditi devojčice od 10-13 godina. U slučaju roditelja tih muškaraca, šta je njima trebalo reći kada su imali 10 godina?To jedna priča o tome kako mi vaspitavamo dečake i kako vaspitavamo devojčice. Trebalo bi svu decu, i žensku i mušku, da učimo odgovornosti u odnosu na sebe - dakle, odgovoran si za ono što radiš, moraš da veruješ u sebe, ja te podržavam i biću uz tebe i ako ti se desi nešto neprijatno, ali i odgovornosti u odnosu na druge, to je veoma važno – ne možeš da uradiš nekom nešto što će da ga povredi.Posebno kada su u pitanju ti žensko-muški odnosi, seksualni odnosi, emotivni odnosi između dečaka i devojčice. Mi ne razgovaramo uopšte sa decom o seksualnosti, ne pretpostavljamo da se seksualnost kao jedan od aspekata razvoja uopšte dešava, da ima svoj razvojni tok. Da i mala deca takođe imaju seksualni razvoj. Nismo spremni ni kao roditelji, ali često ni kao nastavnici, čak ni nastavnici biologije, da sa decom razgovaramo ni o biološkim aspektima seksualnog razvoja.Ceo intervju možete pročitati u najnovijem izdanju Nove ekonomije.

Srbija

Tržni centri od danas otvoreni

Zatvoreni ili otvoreni trgovinski centri i slični objekti maloprodaje počevši od danas mogu raditi svakog dana  od 6 do 22 sati, navodi se u naredbi Ministartva zdravlja koju prenosi Beoinfo.Propisi ne dozvoljavaju rad ugostiteljskim objektima u zatvorenom prostoru koji se nalaze u sklopu tržnih centara, osim u slučajevima šalterske prodaja.Na ulazu svih prodavnica mora vidno biti istaknuta korisna površina celog objekta, odnosno prostora i broj lica koja mogu biti prisutna, i obaveza posetilaca da nose zaštitne maske.U objektu moraju biti određene i vidljivo obeležene linije kretanja kako bi se na taj način onemogućio boravak ili okupljanje većeg broja lica na jednom mestu, kao i bezbedni pravci kretanja od ulaza do izlaza.Na ulazu u objekat moraju se koristiti dezobarijere, fizička distanca između korisnika mora da bude najmanje dva metra, zaposleni moraju nositi zaštitnu masku tokom rada, a naročito tokom kontakta sa korisnicima.Zajedničke prostorije i predmeti koje koriste korisnici (toaleti, rukohvati na stepenicama, liftovi i slično) moraju se na svakih sat vremena dezinfikovati rastvorom na bazi 70 odsto alkohola.Lice koje je odgovorno za poštovanje mera nošenja lične zaštitne maske (korona redar) mora biti određeno u svim objektima, a ukoliko on ima više ulaza i izlaza, više spratova i površinu veću od 500 kvadratnih metara korisne površine, upravljač tržnog centra je dužan da odredi više lica za korona redare, tako da se na svakom ulazu, tj. izlazu, i na svakih 250 kvadratnih metara nalazi po jedan.On mora nositi vidljivu oznaku da je korona redar i dužan je da upozori korisnike na obavezu nošenja maske prilikom ulaska u objekat i prilikom kretanja u objektu sve vreme boravka.Ukoliko korona redar primeti da neko lice ne nosi masku, bez odlaganja će obavestiti to lice da napusti objekat uz upozorenje da takvo ponašanje predstavlja prekršaj, a ukoliko to lice odbije da napusti objekat, bez odlaganja će o tome obavestiti nadležne inspekcijske službe.Tokom navedenog radnog vremena u svim objektima u kojima je dozvoljen rad, pravno lice ili preduzetnik mora obezbediti da rastojanje između svih prisutnih lica bude takvo da na svakih devet kvadratnih metara može boraviti samo jedno lice, osim za teretane, spa i fitnes centre gde ova distanca mora biti šesnaest kvadratnih metara. 

Srbija

Retka ptica primećena blizu Niša

U Srbiji je primećen stepski vivak, retka vrsta ptice koja se u Evropi ne sreće često, saopštilo je Društve za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Celokupna svetska populacija te ptice, kako se napominje, broji manje od 11.200 odraslih jedinki i spada u ugroženu vrstu.Na vlažnim livadama kod niškog sela Bubanj, stepskog vivka je snimio mladi ornitolog Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica. "Mojoj sreći nije bilo kraja kada su mi kolege potvrdile da sam pronašao novu vrstu za faunu Srbije“, kaže Slobodan Marković.On kaže da je imao sreću da obilazeći svoj omiljeni lokalitet u okolini Niša pronađe neočekivanog gosta.Tako je među brojnim sprudnicima i vivcima koji su se užurbano hranili na vlažnim livadama pažnju mi je privukla ptica koju nisam ranije sretao, pa sam se latio fotoaparata i snimio je na tlu i u letu.Pretpostavlja se da je stepski vivak, koji je kritično ugrožena vrsta jer decenijama strada zbog izlovljavanja tokom seobe i zimovanja, zalutao tokom prolećne seobe.Gnezdi se na nepreglednim travnim staništima u Rusiji i Kazahstanu, a seli se preko srednje Azije do zimovališta u Izraelu, Siriji, Eritreji, Sudanu i severozapadnoj Indiji.DRUŠTVO ZA ZAŠTITU PTICA: HITNO ZAUSTAVITI SEČU ŠUMA NA FRUŠKOJ GORI Izuzetno retko se sreću u Evropi i to uglavom u jatima sa drugim vrstama ptica, a u protekle dve godine ornitolozi su pronašli još 4 vrste ptica koje su prvi put viđene u Srbiji.Na jezeru Rusanda kod Zrenjanina 2019. godine otkrivena je trobojna liskonoga (Steganopus tricolor), poreklom iz Severne Amerike. Prošle godine, na Dunavu nedaleko od Novog Sada posmatran je žutokljuni morski gnjurac (Gavia adamsii) koji je verovatno doleteo iz dalekih tundri sa severa Azije ili iz Severne Amerike. Na jezeru kod sela Karajukića Bunari na Pešteri boravio je azijski zlatni vivak (Pluvialis fulva) poreklom iz tundri istočne Azije ili Aljaske, a javnost je obradovalo i otkriće sibirske plavorepke (Tarsiger cyanurus) u Nacionalnom parku Tara.

Srbija

U Beogradu održan protest Ekološki ustanak

Uz učešće više hiljada građana i velikog broja govornika, u Beogradu je održan Ekološki ustanak, protest čiji je inicijator Pokret Odbranimo reke Stare Planine (ORSP). Glavni zahtev protesta je, kako je naglašeno, poštovanje Ustava i zakona iz oblasti zaštite životne sredine.Protest čiji je glavni cilj da zaštiti reke, potoke, jezera, vazduh i zemljište u Srbiji od zagađenja počeo je obraćanjem pesnika Ljubivoja Ršumovića i dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratka Ristića."Srbiji treba život, rađanje, obnova, naravno da nam treba i razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, kasapljenja šuma, uništavanja njiva, odvođenja vode i raseljavanja našeg stanovništva," naveo je Ristić.Ristić, inače stručnjak za eroziju i konzervaciju zemljišta i voda, pre nekoliko godina se među privima iz stručne javnosti usprotivio izgradnji derivacionih mini hidroelektrana, ukazujući na njihovo pogubno dejstvo na potoke, reke i živi svet.Sada se osvrnio na moguće štetno dejstvo planiranog Projekta Jadar u okolini Loznice koji eksploatišući litijum želi da sprovede rudarska kompanija Rio Tinto."Ministarstvo rudarstva i energetike besomučno izdaje neka prava na istraživanja, litijuma sa najavom eksplatacije. Pored Loznice isto se dešava pored Valjeva, a dobio sam informaciju da je u selu Gornja Dobrinja* takođe izdata dozvola za istraživanje litijuma," rekao je Ristić. On je postavio pitanje da li je ministarstvo rudarstva institucija koja radi u najboljem interesu srpskog naroda, ili je servis multinacionalnih kompanija i "opskurnih investitora koji po svaku cenu gledaju da dođu jeftino do srpskih resursa". U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA Ristić je podsetio da je u oklini Loznice do sada bilo nekoliko rudarskih projekata, poput eksploatacije olova u Zajači i rudnika antimona Stolice, koji su završili zagađenjem životne sredine."Verovatno će (predstavnici vlasti) reći da rade po zakonu, ali onda su to loši zakoni i treba ih menjati, to je naš interes, a ne interes pojedinaca i grupa," ocenio je profesor Ristić.Na protestu su govorili i predstavnici ORSP-a, Aleksandar Jovanović Ćuta, Desimir Stojanov i Aleksandar Panić, koji su se takođe među prvima u Srbiji oštrije usprotivili izgradnji MHE na potocima i rekama Stare Planine.Građanima se obratio i rok muzičar, Zoran Kostić Cane, a bilo je i govornika iz Bosne i Hercegovine, koji se takođe bore protiv MHE.Stara Planina je prethodnih godina postala jedan simobola borbe za očuvanje čistih planinskih reka i potoka, jer se među prvima našla na udaru takozvanih "MHE invstitora".Foto: Nova ekonomija/ Protest Ekološki ustanakU zajedničkom proglasu, učesnici protesta, među kojima je pedesetak ekoloških organizacija, među zahtevima se navodi zaštita svih šuma u Srbiji, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, obustavu izgradnje i reviziju štetnih projekata MHE.Navode se i zahtevi za očuvanje vodnih dobara, zdraviju životnu sredinu, odgovorno upravljanje otpadom, kao i sveobuhvatan i održiv razvoj.Protest je protekao bez incidenata i završio se šetnjom do Vlade Srbije, predstavništva kompanije Rio Tinto u Beogradu i zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj 10.Na protestu su učestvovali predstavnici Udruženja radnika na internetu (URI), koji protestuju protiv odluke Vlade Srbije, koja se odnosi na njihovo oporezivanje, predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta, i ostali učesnici.*Selo kod užičke Požege, rodno mesto Kneza Miloša Obrenovića, jednog od obnovitelja nezavisne Srbije.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJU

Srbija

Društvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj Gori

Javnost Srbije i regiona godinama je uznemirena prizorima masovne seče šuma na području Fruške Gore, pa je neophodno da se to u potpunosti zaustavi, jer ugrožava brojne vrste životnjia, upozoravaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije."Najveću pometnju stvara činjenica da je pomenuta ostrvska planina najstariji nacionalni park u Srbiji i da uglavnom služi za ekonomsko iskorišćavanje," napominju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Sečenjem šuma na području Fruške Gore krši se Zakon o zaštiti prirode i međunarodni propisi koje je Srbija potpisala i ratifikovala u parlamentu, navode predstavnici ovog društva.Napominju da je u martu uveliko počelo gnežđenje ptica dupljašica i drugih šumskih vrsta, kao i da početkom aprila stižu ptice selice sa juga."Kako je to zaštićeno područje visoke kategorije, svi vlasnici i korisnici zemljišta moraju da se pridržavaju pravnih normi koje regulišu postojanje i korišćenje tog područja," napominju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica.Društvo smatra i da su šume na toj planini već duže vremena u "(ne)milosti NP Fruška Gora, a od skoro i Eparhije Sremske", kojoj je restitucijom vraćeno šumsko zemljište na Fruškoj Gori.Napominje se da svi oni ljudi koji žele da prijave nelegalnu seču šume zbog ekonomskog iskrišćavanja mogu da se pozovu na članove 14. i 15 Zakona o zaštiti prirode."S obzirom da seča šume u potpunosti dominira kao aktivnost na prostoru Fruške gore, cilj postojanja ovog zaštićenog područja je upitan (pozivaju se na Član 30. Zakona o zaštiti prirode), a isto se može odnositi i na ekološku mrežu (pozivaju se na Član 39. Zakona o zaštiti prirode)", dodaje se u saopštenju. BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA PTICE NA FRUŠKOJ GORI Napominju i da je to posebno jasno naglašeno u Članu 71. istog zakona, jer on nalaže sprečavanje svih radnji koje utiču na narušavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta.Tvrde da je sve ono što se poslednjih godina dešava upravo suprotno, kao i da ironično zvuči činjenica da bi nacionalni park trebalo da bude osnova za zaštitu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta (prema Članu 48).Društvo dodaje i da je prema članu 74. zabranjeno ugrožavanje i uništavanje strogo zaštićenih vrsta, kao i da pravna lica za za sve pomenute prekršaje mogu da budu kažnjena od 500.000 do 2.000.000 dinara.Kako dodaju, prema članu 11. Zamona o zaštiti prirode, nadležni ministar može da ograniči ili trajno obustavi korišćenje prirodnih resursa, ako se ugrožava opstanak ugroženih vrsta.Napominje se da Vojvodina ima manje od 5% pokrivenosti šumama, kao i da je Srbija u vrhu zemalja sa nazagađenijem vazduhom na svetu. Među pticama duplašicama koje se gnezde na Fruškoj Gori, kako se navodi, nalaze se orao belorepan, šumska sova i gavran, a seča predstavlja direktno ugrožavanje njihovog gneždenja i razmnožavanja

Srbija

Infostud traži najbolje IT poslodavci u Srbiji

Sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud i najveći sajt za IT kandidate u Srbiji helloworld.rs, sprovešće tokom aprila istraživanje kako bi saznali ko su najpoželjnije IT kompanije u Srbiji i kako izgleda idealan poslodavac u toj industriji, javlja Netokracija.Pomenuto istraživanje sastojaće se od tri dela: u prvom će ispitanici birati sa liste 50 kompanija one za koje smatraju da su najbolji poslodavci u Srbiji (a moći će da dodaju i kompaniju po svom izboru ako ona nije na početnoj listi), u drugom će otkriti svoju percepciju poslodavca za jednu od kompanija koja im je poznata, dok će u trećem imati priliku da odaberu karakteristike poslodavca koji je za njih idealan.Ukrštanjem ovih podataka organizatori će saznati ko su najpriznatiji i najatraktivniji IT poslodavci za domaću IT zajednicu, kako izgleda percepcija kandidata određenih IT poslodavaca i, na kraju, kako oni zamišljaju da treba da izgleda jedan poslodavac za kojeg bi želeli da rade.Rezultati istraživanja, kao i ko su najbolji poslodavci za narednih 18 meseci, biće objavljeni tokom juna meseca, a da bi istraživanje za one koji budu učestvovali bilo što zanimljivije, pripremljene su i nagrade za srećne dobitnike – Honor pametni sat, Samsung noise canceling bežične slušalice, stalak za lap top i pet paketa iznenađenja sajta helloworld.rs.Više informacija o istraživanju, kao i kako da učestvujete možete naći OVDE.

Srbija

Vremenski uslovi nepovoljni, ali malinari ove sezone očekuju veću zaradu

U malinjacima Zapadne Srbiji uglavnom je obavljeno prolećno vezivanje, iako su snežne padavine i zahlađenje mnogima zaustavili radove, objašnjavaju za Novu ekonomiju u udruženju Srpska malina. Prema njihovim saznanjima prodata je skoro sva prošlogodišnja malina iz hladnjača, pa se zbog toga očekuje veća tražnja za "crvenim zlatom".Prema rečima Borka Pavića, predstavnika udruženja Srpska malina, čim krene lepo vreme malinari će se vratiti prolećnim radovima koji su obustavljeni zbog snega i zahlađenja.U brdskim predelima blizu Ivanjice, kako dodaje pre nekliko dana pao je sneg visok i do pola metra.Pavić napominje da je prema rečima njihovih operanata i članova udruženja, kondicija malina u Zapadnoj Srbiji trenutno "osrednja"."Dobijamo informacije da ima i malinjaka u kojima se pojavilo sušenje gde su didimela (bolest ljubičastih izdanaka na malinama i kupinama) i zaraženi sadni materijal 'uzeli danak'," objašnjava sagovornik Nove ekonomije.Ove godine Vlada Srbije je najavila da će malinarima obezbediti nove sadnice, a prema Pavićevim rečima je važno je da se stari zasadi obnavljaju novim sadnicama, koje su prošle odgovarajuću kontrolu."Prethodnih 10 do 15 godina mi smo imali velike malverzacije i proturanja nekvalitetnog sadnog materijala", podseća predstavnik udruženja Srpska malina.Napominje da je tu veoma važna uloga države i kaže kako malinari očekuju da će za neki duži period poboljšati kondiciju svojih malinjaka."Mi imamo informacije od pre 10 dana, koje smo dobili i napismeno da je preko 95% maline iz hladnjača prodato. Male količine koje su ostale, veoma brzo će se rasprodati", napominje Pavić.Ipak, sagovornik našeg portala naglašava da malinare ove godine očekuju brojni izazovi zbog pandemije, manjka radne snage i na nestabilnih vremenskih uslova."Krenu vrući dani, krene malina, posle toga udari sneg 10, 20, 30 centimetara, neka nam je Bog u pomoći", kaže Borko Pavić.MALINARIMA POTREBNI BERAČI, ZA SADA ZADOVOLJNI CENOM OSIGURANJE I PROTIVGRADNA ZAŠTITASneg u koji je ove godine pao u aprilu posebno je iznenadio malinare koji svoje zasade imaju u višim brdskim predelima.To kažu i malinari u selu Ponikve kod Užica, koji pamte iskustvo  sa vremenskim nepogodama koje su ih zadesile prošle, kao i ranijih godina.Neke od njih zbog toga redovno osiguravaju zasade od vremenske nepogore, grada."Osiguravajuće kuće nude i osiguranje od snega, ja sam ove godine osigurao malinjak samo od grada, iako nas je sneg u aprilu iznenadio", kaže za Novu ekonomiju Radoje Rogić koji na Ponikvama ima maline na oko dva hektara.Isključivo gaji sortu malina miker, a ima i zasade kupina."Ove godine sam osigurao 15 tona malina i to se plaća 11 hiljada dinara po toni. Može da se plati na rate, ili na kraju berbe. Međutim, prvo se plaća porez od osam hiljada i 500 dinara", kaže sagovornik Nove ekonomije.Dodaje da protivgradnu mrežu za sada nije planirao da podigne, a razlozi za to su brojni, pre svega jer je postavljanje protivdradne mreže skupo.DNEVNICA ZA BRANJE MALINA 3000 DINARA Vladan Rogić, koji na Ponikvama pod malinama ima oko 60 ari, smatra da zaštita koju obavljaju protivgradni strelci ispaljujući rakete, mora da bude mnogo efikasnija."Strelci nemaju dovoljno raketa, džaba je što štiti protivgradna mreža kad grad ponovo (i pored toga) ubije maline", kaže Vladan.On ima zasade obe sorte malina i mikera i vilameta, a prošle godine je zbog vremenske nepogode ubrao svega 2,5 tone malina.Cena maline prošle godine bila je od 190 do 230 dinara po kilogramu, ali su se malinari suočavali sa manjkom radne snage.Čedomir Savković

Srbija

AISEC organizuje onlajn diskusiju o plaćenim stručnim praksama

Najveća svetska studentska organizacija AIESEC organizuje sutra, 10. aprila, onlajn događaj na kojem će učestvovati neki od njihovih praktikanata sa ciljem da sa učesnicima događaja podele svoja iskustva sa plaćenih stručnih praksi iz različitih delova sveta, kao i načine na koje im je praksa pomogla, navodi se u saopštenju ove organizacije.AIESEC je globalna mreža studenata koja razvija liderski potencijal mladih i pozitivno utiče na društvo. Prisustvom u preko 100 zemalja sveta, AIESEC predstavlja najveću organizaciju vođenu od strane mladih.Svojim programima internacionalnih praksi i organizacijom edukativnih i društveno odgovornih projekata, AIESEC pruža jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj.Događaj će održati preko Zoom aplikacije, a zainteresovane osobe se mogu prijaviti OVDE. 

Srbija

Zašto Srbija po svaku cenu cepa javna preduzeća?

Nedavna poseta direktora sekretarijata "Energetske zajednice" Janeza Kopača potvrdila je da postoji konstantan pritisak iz EU da se vrši "razdvajanje delatnosti", u konkretnom slučaju na kupovinu i distribuciju gasa, kao i za razdvajanje proizvodnje i distribucije struje.  Tom procesu se nažalost pristupa stihijski; cepanje javnih preduzeća nije jednostavno, dovodi do povećane administracije (multiplikuju se razne upravlјačke funkcije) kao i do velikih troškova (razvoj novih informacionih sistema i sl.). U ovom broju pokazaćemo na konkretnim primerima da taj proces osim što generiše haos i dodatne troškove u funkcionisanju nekada jedinstvenih preduzeća, nije obezbedio (bar trenutno, ali ni u doglednoj budućnosti) krajnjim korisnicima-potrošačima niti niže cene, niti kvalitetnije usluge.Železnički krahU forsiranju ishitrenog cepanja javnih preduzeća posebno se istakla Zorana  Mihajlović. Kada je postala ministarka nadležna za saobraćaj, insistirala je na hitnoj podeli železnice, izdvajanjem tri nova preduzeća od matice – tako su formirani Infrastruktura železnice Srbije, Srbija voz i Srbija kargo. Mreža pruga je pripala Infrastrukturi železnice, a preostala dva preduzeća se bave prevozom putnika i robe, dok su pruge postale "otvorene" za konkurenciju. U taj projekat je bila uklјučena i Svetska banka, koja je delimično finansirala stranog konsultanta koji je osmislio koncept podela. Zanimlјivo je da se u Svetskoj banci i danas hvale svojim doprinosom u "uspešnoj" transformaciji. Istina je, međutim, daleko od toga – novoosnovana železnička preduzeća nisu postala nimalo bolјa i efikasnija nego nekadašnje jedinstveno preduzeće. Čak se može reći i da je situacija gora, pošto železnica i dalјe guta po 15 milijardi dinara godišnjih subvencija iz budžeta, iako je drastično smanjen broj zaposlenih u "proizvodnji" (ali je povećan u administraciji) ukidanjem preko 800 kilometara pruga. Privreda i građani nisu primetili nikakvo pobolјšanje usluga, čak naprotiv: smanjena je mreža pruga, pa su mnogi delovi države ostali bez železničkog saobraćaja.Pravi galimatijas je nastao oko regulisanja odnosa sa poveriocima; iz jedinstvenog preduzeća su izdvojena tri preduzeća, ali su ostale nerešene tužbe radnika za neisplaćena primanja. Usledile su tužbe radnika protiv matice, koja je ostala bez priliva gotovine, ali sa delom imovine. Izvršitelјi su počeli da prodaju stanove i poslovne prostorije Železnice, kao i drugu podesnu imovinu, pa se tako na prodaji našao i železnički institut CIP, koji je u tom "odlično obavlјenom restrukturiranju" ostao da visi kao zavisno preduzeće Železnice AD.Oko prodaje CIP-a digla se prilična buka u javnosti – naravno, nebulozno je da se na licitaciji prodaje jedan od dva velika državna instituta koji se bavi projektovanjem pruga i puteva. Na kraju, da bi sprečila prodaju, država je po hitnom postupku promenila Zakon o javnoj svojini, gde je uneta jedna nebulozna odredba da se izvršenje ne može sprovoditi nad zavisnim preduzećima javnog preduzeća. Takve odredbe zakona samo unose nesigurnost u pravni poredak, jer poveriocima otežavaju naplatu (do koje će na kraju doći uz nove troškove). Do ovakvog skandala je došlo pošto je podela železnice sprovedena amaterski i na brzinu, ne vodeći računa o tome da poverioci, uklјučujući i radnike, ne mogu da budu izigrani. I bez podele železnice, na tržište se moglo uvesti nekoliko privatnih operatera za prevoz robe ili putnika, uz odgovarajuću regulatornu ulogu Direkcije za železnice, koja bi propisivala cenu korišćenja železničke infrastrukture koju bi plaćali privatnici. Ovako je napravlјen galimatijas sa tri novonastala preduzeća, uz lešinu od matice koja je ostala da "visi", a samo su se povećali administrativni troškovi i gubici, iako je ukinuto preko 800 km pruga i smanjen broj radnika u "proizvodnji". Klјučni pokazatelј neuspeha restrukturiranja železnice je da niko danas ne može da kaže da su se usluge železnice popravile; samo je povećan haos, a država i dalјe sipa subvencije u njeno poslovanje. Kakva je situacija u železnici posle podele, govori i podatak da je uhapšen kako prima mito od 15.000 evra Mirolјub Jeftić, jedan od klјučnih lјudi Zorane Mihajlović, direktor preduzeća Infrastrukture železnice.Drugo cepanje EPS-a Početkom godine je iz EPS-a na brzinu izdvojena distribucija u posebno preduzeće. Iako je to proslavlјeno kao uspeh, uz samohvalisanje Zorane Mihajlović kao novog ministra energetike, posao ni izdaleka nije završen. Konsultanti sa strane (dobro plaćeni, naravno) i dalјe rade kako bi se podela okončala i izbegli sudski sporovi. Pritom nije uopšte jasno zašto se u ovom trenutku cepa EPS, osim ako se iza toga ne krije namera da se privatizuje bilo distribucija, bilo proizvodnja. Umesto jednog dobro postavlјenog i moćnog sistema, država je dobila dva preduzeća koja će se mrcvariti sa deobnim bilansima i svim drugim problemima koje donosi podela. Uz to će morati ponovo da se pravi novi informacioni sistem za distribuciju, kao i da se prilagodi postojeći (u informacioni sistem EPS-a već je uloženo preko deset miliona evra). Jedini neosporan rezultat je to što firme koje se bave uvođenjem informacionog sistema SAP trlјaju ruke, jer će samo po tom osnovu inkasirati novih desetak miliona evra.Ako je formiranje Elektromreže omogućilo da se makar simbolično pojave na tržištu novi "igrači", to se ne može očekivati od cepanja EPS-a na proizvodnju i distribuciju, pošto ne postoji tehnička mogućnost da se formira konkurencija u distribuciji struje. Da li će ikome u Srbiji biti bolјe time što je distribucija postala novo preduzeće ili ako bi se pojavila konkurencija u niskonaponskoj mreži? Hipotetički, jer je to tehnički neizvodlјivo.Nije nikakva tajna da je novu podelu EPS-a forsirala upravo Zorana Mihajlović, koja je brže bolјe, čim je resor saobraćaja zamenila energetikom, krenula da forsira podelu delatnosti. Takvi pritisci su postojali i početkom 2000-ih, kada je došlo do izdvajanja prenosnog sistema, ali je (potpuno ispravno) odlučeno da je EPS ostane kao jedinstven sistem za proizvodnju i distribuciju struje. Naravno, nije teško zaklјučiti da je za državu bolјe da postoji jedno moćno elektroprivredno preduzeće, umesto dva "polutana". Veliko i moćno preduzeće lakše može da finansira ogromne razvojne potrebe koje ima EPS; umesto toga, ova godina će proći u pravlјenju novih bilansa i regulisanju odnosa sa poveriocima.Inače, ne treba zaboraviti da je ministarska Mihajlović, u vreme kada je bila ministarka energetike (od 2012. do 2014. godine), obećavala "korporativizaciju" EPS-a, koja treba da dovede do toga da preduzeće profitabilno posluje. Tada nije pominjala razdvajanje distribucije u posebno preduzeće. Od "korporativizacije" se za sada odustalo, a u prvi plan je došla podela. Rat Bajatovića i MihajlovićeveSledeći meta Zorane Mihajlović je Srbijagas, koji bi trebalo da se podeli na preduzeće za trgovinu i preduzeće za transport i distribuciju gasa. Izdvajanjem distributivne mreže bi se, po rečima ministarke, omogućilo da neko "treće" preduzeće prodaje gas potrošačima. Pritom ona ne pominje i da je već sada to moguće, pošto Srbijagas omogućava uvoz gasa iz inostranstva, uz naplatu određene takse za transport, koju određuje nezavisni regulator. Upravo zato se i ne vidi kakav bi bolјitak nastao od izdvajanja distribucije, uz o(p)stanak praktično mikropreduzeća koji će se baviti nabavkom gasa. Podela Srbijagasa je komplikovana i zbog niza ugovora i nekoliko mešovitih preduzeća koje ta firma ima sa Gaspromom kao glavnim snabdevačem gasom.Za sada rukovodstvo Srbijagasa vrši opstrukciju i ignoriše pretnje koje dobija iz ministarstva. Naravno, nije nam namera da u ovom tekstu "branimo" ponašanje i očiglednu opstrukciju direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, koji je napravio ogromne propuste u vođenju te firme, ali je činjenica da u ovom trenutku ta podela nema pravo opravdanje.Inače, interesantno je da Zorana Mihajlović neprestano sprovodi ogromnu ličnu PR kampanju kojom se predstavlјa kao energična i efikasna, ali se već prostim uvidom u sajt ministarstva vidi koliko su to prazne fraze. Osim nebrojenih vesti sa njenim fotografijama, na sajtu nedostaju elementarne informacije o tome ko se nalazi na čelnim funkcijama. Tako ne možemo saznati ni imena svih pomoćnika ministra, niti naći podatke o tome ko su državni sekretari. Inače, ministarka je "prevela" u novi resor ne samo nekadašnje državne sekretare, već je pokupila i nekoliko pomoćnika ministara. Ako je već, u skladu sa zakonom, državni sekretar "politička ličnost", pomoćnici ministara trebalo bi da budu profesionalci. Međutim, to se ne može reći za njene kadrove. Samo da pomenemo da je u resor energetike iz Ministarstva saobraćaja doveden na mesto državnog sekretara i Miodrag Poledica, koji je sa pomenutim Jeftićem uhapšen u aferi oko primanja mita.Klanje vola za kilo mesaPodela bilo kog preduzeća, ne samo javnog, predstavlјa zamašan i često mučan posao. Postupak pomalo podseća na razvod dugotrajnog braka imućne porodice, jer se dele mnoga zajednička dobra, a to u životu ne ide nimalo lako. Klјučni razlog za cepanje velikih sistema je slepo sprovođenje "direktiva EU". EU insistira da se izdvajanjem infrastrukture javnih preduzeća u posebne pravne subjekte poveća konkurencija na tržištu i  olakša ulazak privatnih operatera, kako bi se umesto monopola formiralo tržište. U načelu, tome se ne može prigovoriti; problem je samo u tome što u siromašnoj ekonomiji kao što je naša to ne daje rezultate, već naprotiv, dovodi do kreiranja haosa usled podele, uz povećano administriranje i naravno, veće troškove.Tamo gde je podela sprovedena, nije došlo do pojave realne konkurencije, niti se to može očekivati u skorijoj budućnosti. Čak i tamo gde je to bilo najlakše očekivati (tržište električne energije), privatni snabdevači ne obezbeđuju više od par procenata tržišta.Podelu EPS-a i Srbijagasa pritiskom forsira Energetska zajednica, dobrovolјno udruženje država "regiona" (sa Ukrajinom i Moldavijom), uz pretnju nekakvim "sankcijama", odnosno gubitkom prava glasa. Obe pretnje su potpuno beznačajne, jer je u pitanju organizacija iz koje Srbija bez ikakve štete može da istupi u svakom trenutku. Srbija je danas u najbolјem slučaju deset do dvanaest godina daleko od članstva u EU. Ni sada ni u doglednoj budućnosti, tamo nema ni tračka želјe za proširenjem bilo kojom državom Zapadnog Balkana, usled ogromnih unutrašnjih problema Unije. Ako bi se za finalno "zatvaranje poglavlјa" ili "klastera" od strane EU ipak insistiralo na cepanju javnih preduzeća, Srbija to može da uradi u trenutku kada je članstvo u EU izvesno, u kratkom roku. Međutim, danas je krajnje nelogično žuriti sa tim pod izgovorom evropskih integracija, pošto se time samo povećava administracija i stvaraju novi troškovi. A  tamo gde je to već sprovedeno, ne treba zaboraviti, nije bilo nikakvog bolјitka za krajnje korisnike.U ovom trenutku za Srbiju je neuporedivo bolјe da, umesto cepanja, javna preduzeća putem aktivnog delovanja regulatornih tela otvore svoje infrastrukturne delove trećim licima, kako bi se uvela konkurencija. Regulatorna tela ionako posle podele određuju uslove poslovanja preduzeća koje upravlјa infrastrukturom. Zašto sve to ne bi moglo lepo da funkcioniše i bez podele i svih troškova i problema koje ona donosi?

Srbija

A1 Srbija počinje od tebe

Kompanija Vip mobile od danas posluje pod novim brendom, A1 Srbija, prepoznatljivog internacionalnog operatora u regionu CIE. A1 će korisnicima pružiti jedinstveno digitalno iskustvo nudeći relevantne servi...

Srbija

Frilenseri traže povlačenje predloga zakona, najavili nove proteste

Frilenseri okupljeni oko Udruženja radnika na internetu (URI) okončali su današnji protest u centru Beograda, organizovanog nakon što je Vlada Srbije u skuštinsku proceduru uputila zakon koji bi regulisao poreske obaveze svih fizičkih lica koje su od 2015. godine prihodovala putem interneta. Predstavnici frilensera su zahtevali povlačenje spornog zakona i nove pregovore, a najavili su nove proteste ako ti zatevi ne budu ispunjeni. Predsednik URI Miran Pogačar rekao je da će naredni protesti biti organizovani verovatno za 15 dana, kako bi se odazvalo što više učesnika, kao i da će se to udruženje pridružiti "Ekološkom ustanku", protestu koji zelene organizacije planiraju u subotu, 10. aprila."Uvek kada bude trebalo mi ćemo izaći na ulicu", rekao je Pogačar.Zašto je najnoviji predlog Vlade Srbije ponovo neprihvatljiv za frilensere? Najnoviji predlog za oporezivanje frilensera Vlada Srbije izglsala je 1. aprila, a prihvatilo ga je Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), dok ga je URI "kategorički odbio".URI je tada ocenio da je predlog da poreski status frilensera sadrži obavezu plaćanja tekućih obaveza i obaveza, koje se odnose na njihov navodni poreski dug državi, od 1. oktobra 2021. godine.To će, prema njihovim rečima, predstavljati veliki iznos, pa će svaki prosečan frilenser koji zarađuje od 500 do 1.500 evra mesečno uskoro morati da prestane sa radom. "Po rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1.000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra", saopštio je URI. URI napominje da ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca tada iznosi oko 56 odsto primanja, dok bi onaj koji zaradi 500 evra imao poresko opterećenje od 38 odsto u odnosu na svoja primanja.  Predstavnici frilensera tvrde i da bi taj predlog bio pravedniji ukoliko bi se otpisala upitna naplata doprinosa za pet ili šest godina unazad, jer bi se svima smanjio dug, u jednakom procentu.

Srbija

Zanateria i Your pet World – preduzetnici koji inspirišu

Generator je projekat OTP banke koji je prepoznat kao platforma koja okuplja, podržava i ulaže u domaće preduzetnike koji žele i planiraju da svojim inovativnim idejama osvoje naše ali i strano tržište. Godina u kojoj se planeta suočila sa pandemijom nije ostavila prostor za velike događaje poput onih sa prethodnih Generator finala, ali ni banku nije sprečila da u online uslovima lansira i realizuje Generator Gamechanger. Imajući u vidu okolnosti i celokupnu situaciju banka je temu konkursa prilagodila, te je pozvala sve digitalne projekte, sajtove, aplikacije i druge digitalne platforme koji pomažu i nude nove mogućnosti malim i srednjim preduzećima kako bi prevazišli izazove sa kojima su se suočili zbog krize.Odazvalo se preko 170 inovatora, što je za članove žirija bio veliki izazov jer je trebao da izabere pet novih ideja i pet postojećih rešenja koji su time postali polufinalisti i bili nagrađeni promocijom u tradicionalnim medijima, na društvenim mrežama banke, i promotivnim video materijalima kako bi za njihov projekat čulo što više ljudi i malih/srednjih preduzeća. Potom je izabrano šestoro finalista od kojih je žiri na velikom onlajn događaju proglasio po jednog pobednika iz obe kategorije. Pobednici su osvojili po milion dinara, a partneri konkursa (Vojvođanska banka, Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub, kompanija TeleGroup, Beogradska otvorena škola i organizacija Eneca) su nagradili i njih i polufinaliste vrednim nagradama. S obzirom da je veliko finale organizovano takođe online, novac koji bi u redovnim okolnostima bio namenjen za tradicionalni koktel, OTP banka je donirala Kafe baru 16, koji zapošljava omladinu iz Svratišta i pruža im socijalnu inkluziju.Upoznajte pobedničku ideju Generator Gamechanger konkursa: Your Pet World je portal posredničkog tipa koji bi prvi put u regionu spojio dve povezane grupe. Sa jedne strane, nalazili bi se svi pružaoci usluga u pet industriji - grumeri, siteri, pansioni za pse, veterinari, treneri, a sa druge vlasnici pasa i mačaka koji bi mogli da biraju transparentne usluge na lokaciji koja im odgovara. Ponuđači usluga tako će dobiti priliku da, bez ikakvih troškova, ponude svoje usluge na ovom sajtu. Osim besplatne promocije i lakšeg dolaska do klijenata, dobili bi i besplatan softver za vođenje posla. Istovremeno, vlasnici ljubimaca bi imali prikaz svih usluga sa ocenama korisnika, transparentnim cenovnikom i svim potrebnim podacima, te bi mogli elektronski da zakazuju i plaćaju sve usluge. Na taj način, korisnici usluga bi imali veći i kvalitetniji izbor, a ponuđači usluga bi imali besplatan marketing. Nagrada koju su osvojili će im pomoći da svoju ideju sprovedu u delo i njom pomognu malim igračima na tržištu u poslovanju u novim okolnostima.Zanateria pobednik u kategoriji postojeće rešenje je onlajn platforma koja okuplja sve male domaće proizvođače koji ne mogu da uđu u velike distributivne lance. Na Zanateria se prodaje odeća, obuća, nameštaj, pokućstvo, prirodna kozmetika, hrana, piće, sve za decu i bebe, za kućne ljubimce, kao i knjige, stripovi i muzička izdanja malih izdavača. Mali proizvođači koji zbog pandemije COVID-19 svoju prodaju treba skoro u potpunosti da presele na internet, tako dobijaju jak prodajni kanal koji je zbog svoje masovnosti jači od svake pojedinačne online prodavnice. Pored toga, Zanateria pruža „prečicu“ korisnicima kojima nedostaje tehnološka i marketinška pismenost. Reč je o konceptu „multi vendor marketplace“, odnosno platformi na kojoj stotine različitih proizvođača imaju svoje prodavnice i nude proizvode u jedinstvenoj ponudi sa ostalima. To je mesto koje ima potencijal da postane neka vrsta sindikata malih preduzeća, a ova nagrada biće im dodatna podrška kako bi ovo rešenje dalje raslo i razvijalo se, a sa njim i veliki broj malih i srednjih biznisa. Više o ovogodišnjim ali i učesnicima koji su bili deo Generatora prethodnih godina, o njihovim biznisima, inspiracijama i motivaciji možete saznati na sajtu – www.generator.rs 

Srbija

Srbija i SAD 20 godina kasnije – Povećano interesovanje američkih tehnoloških kompanija

Američke kompanije, prema procenama, uložile su nekoliko miljardi dolara u Srbiji. SAD u Srbiji investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda, navodi se u ediciji "Srbija i SAD 20 godina kasnije, Investicije i donacije, koju je Nova ekonomija objavila uz podršku Ambasade SAD u Beograd. Edicija analizira američke investicije i donacije od 2000. godine do danas. Prema statistici, neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih deset godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu od 2010. do 2019 godine, američke kompanije uložile su 508,1 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.Međutim, američke investicije u Srbiji su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija u Srbiju stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno.Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije.Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti.Preko svojih agencija, SAD su važan razvojni partner. SAD su od 2000. do danas donirala Srbiji milijardu dolara Srbiji. Američka pomoć je usredsrešena na pomoć Srbiji da se dalje integriše u EU. Pomoć je fokusirana na jačanje demokratskih institucija i vladavinu zakona; smanjenje korupcije; povećanje kapaciteta organizacija civilnog društva i nezavisnih medija; negovanje ekonomskog napretka; jačanje izvoza i granične kontrole; i izgradnju dobrih odnosa sa susednim zemljama.

Srbija

Od danas isplata prve od tri „polovine minimalca“

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je na svom Instagram nalogu da će tokom dana privrednicima biti uplaćen novac koji predstavlja pomoć države u poslovanju tokom pandemije. Novčana pomoć iznosi polovinu minimalne mesečne zarade u Srbiji.Mali je rekao da će tokom dana biti uplaćen novac na račune privrednika."Dakle, oko 251.000 privrednih subjekata, koji zapošljavaju 1.140.000 zaposlenih, u toku dana će imati novac na svojim računima", naveo je Mali.Mali je dodao da država nastavlja da podržava privredu.Na namenske račune koje je otvorila Uprava za trezor država će isplatiti 17,5 milijardi dinara.Prijava za dobijanje polovine minimalca za ovaj mesec je u toku, počela je 1. aprila na portalu Poreske uprave i trajaće do kraja meseca.Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća.Prijava privrednika za pomoć države u iznosu od polovine minimalca za svakog zaposlenog obavlja se putem portala ePorezi.Tom portalu se pristupa preko aplikacije koja može da se preuzme OVDE, pomoću pretraživača Internet Explorer.KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA?

Srbija

Preduzetnici saglasni: Veb-sajt neophodan za razvoj poslovanja

Čak 86% mikro i 92% malih preduzeća u Srbiji, koja aktivno koriste internet u poslovanju, ima svoj veb-sajt, saopštila je Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Do tih rezultata, koji su važni za razvoj poslovanja neke firme, RINDS je došao putem istraživanja sprovedenog krajem prošle godine.U istraživanju RNIDS-a učestvovali su predstavnici više od 100 malih i 300 mikro preduzeća koja su poslovno prisutna na internetu, bilo da imaju svoj sajt ili koriste samo društvene mreže.Tri četvrtine anketiranih smatra da im je sajt u manjoj ili većoj meri uticao na rast poslovanja.Od ukupnog broja ispitanih, 38% odsto je navelo da se korišćenje veb-sajta pozitivno odrazilo na povećanje broja korisnika roba ili usluga, dok je 27% navelo da im je to obezbedilo bolju poziciju na tržištu.Više od polovine predstavnika firmi iz oblasti proizvodnje, industrije i građevinarstva smatra da je sajt doprineo povećanju broja njihovih klijenata, dok 24% privrednika koji se bave trgovinom kaže da im je sajt povećao prodaju.Jedine koje ne misle da im korišćenje veb-sajta povećava prodaju jesu firme sa godišnjim obrtom manjim od četiri miliona dinara.KAKO SE SPREMITI ZA "NOVO NORMALNO" Većina i malih i mikro preduzeća (58%) izabrala je domen .rs za adresu svog veb-sajta, a kao razloge za to, između ostalog, navode da domen .rs asocira na srpsko tržište i da ga smatraju bezbednim.Pojedine ankete, koje su rađene tokom prošle godine, pokazuju da značajan broj mikro i malih preduzeća i dalje nije prisutan na internetu.Prema rezultatima istraživanja "1000 preduzeća" USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, 43% mikro i 24% malih preduzeća nema sajt.RINDS tvrdi da bi pozitivna iskustva privrednika koji su učestvovali u njihovom istraživanju mogla da ohrabre i druga mikro i mala preduzeća da koriste internet kao važan resurs za razvoj poslovanja.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.