Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Ograničavanje radnog vremena tokom novogodišnjih praznika uti...
Razvojna agencija Srbije (RAS) koja rukovodi projektom, saopštila je da je krajnji rok za prijavu na "Program podške privrednim društvima za promociju izvoza u prehrambenoj i drvnoj industriji" 23. februar, kao i da je za njegovu realizaciju izdvojeno 150 miliona dinara.U agenciji navode da je program podrške privrednim društvima za promociju izvoza kreiran sa ciljem da se podrži unapređenje izvoznih potencijala domaćih privrednih društava.Program je namenjen proizvođačima u okviru prehrambene industrije i proizvođačima nameštaja u drvnoj industriji, a cilj je i da se uvećaju njihovi prihodi od izvoza, poveća stepen iskorišćenosti postojećih proizvodnih kapaciteta , kao i da se unapredi njihova konkurentnosti i uravnoteži platni bilans Srbije i poveća plasman domaćih proizvoda na stranim tržištima.Ističu da bespovratna sredstva mogu da se dodele za realizaciju projektnih aktivnosti usmerenih ka ciljanim tržištima.Tu spadaju mere intervencije poput konsultantske podrške za aktivnosti izvoznog marketinga, izlaganje na međunarodnim sajmovima i poslovnim susretima i ulazak na ciljano tržište, konsultantska podrška za unapređenje izvoznih sposobnosti i unapređenje proizvodnih sposobnosti.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE
Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije pripremili su niz programa za rešavanje problema koje je uzrokovala pandemija, podseća Privredna komora Srbije (PKS). Ukoliko se svi oni ostvare i iskoriste, kako se navodi, u domaću privredu biće investirano najmanje 9,2 milijarde dinara. Iz Ministarstva privrede poručuju da završavaju pregovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o kreditu od 200 miliona evra i napominju da su to krediti sa povoljnim kamatnim stopama i dugim rokom otplate, podseća PKS.Privrednici u 2021. godini, kako je naglašeno, mogu da računaju i na podršku kroz programe Razvojne agencije Srbije.Ukupan iznos bespovratnih sredstava iz budžeta koji je planiran za sprovođenje četiri programa podrške je dve milijarde dinara. Od toga se 1,55 milijardi dinara odnosi na "Program za podršku malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme", 200 miliona namenjeno je "Programu za razvojne projekte", a 150 miliona dinara ide na "Program za podršku početnicima u poslovanju". Za podršku ženama, početnicama u poslovanju, iz budžeta je planirano da se izdvoji 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.Mala i srednja preduzeća moći će da se prijave krajem prvog tromesečja za sredstva za nabavku nove opreme za proizvodnju, a subvencije će biti, kako se navodi do 25% neto vrednosti nabavke opreme, firme će obezbeđivati pet odsto, a ostatak će biti krediti ili lizing. Privreda će i u 2021. godini moći da se prijavi za Program podrške privrednim društvima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija.Tu će moći da konkurišu firme iz automobilske industrije, proizvođači uređaja i komponenti za automobilsku industriju, preduzeća koja se bave obradom metala, sektor mašina i opreme za druge namene, gumari i sektor plastike.Sufinansiraće se, između ostalog i digitalizacija proizvodnje, a javni poziv, kako se navodi biće raspisan početkom drugog kvartala 2021. godinePočetkom drugog kvartala očekuje se poziv za učešće u Programu podrške promocije izvoza MMSP, a ciljna grupa su mikro, mala i srednja privredna društva koja posluju u sektoru prehrambene industrije i proizvodnje nameštaja.AKTIVNOSTI FONDA ZA RAZVOJFond za razvoj, kako je naglašeno planira da tokom 2021. plasira 18,7 milijardi dinara u različite programe podrške domaćoj privredi.Za finansijsku podršku startap preduzećima u Srbiji, u kombinaciji sa bespovratnom pomoći (30 odsto/70 odsto) i kredita Fonda za razvoj, biće plasirano 500 miliona dinara, od čega 150 miliona dinara bespovratnih sredstava i 350 miliona dinara kredita.Startap krediti za žensko preduzetništvo, planirani su kao kombinacija bespovratne pomoći (35 odsto/65 odsto) i kredita Fonda za razvoj. Za plasman u te svrhe planirano je 285,7 miliona dinara, od čega će 100 miliona biti bespovratna sredstva, a ostatak krediti koje dodeljuje Fond za razvoj.Finansijska podrška za razvojne projekte/investicije u privredi za preduzetnike, mikro i mala pravna lica planiranih u vidu kombinacije bespovratne pomoći (20 odsto/80 odsto) i kredita Fonda. Ukupni planirani plasman u toj oblasti će iznositi milijardu dinara, od čega su 200 miliona dinara bespovratna sredstva, a 800 miliona krediti Fonda za razvoj.Za dugoročne kredite namenjene mikro, malim, srednjim preduzećima i velikim privrednim subjektima planirano je 500 miliona dinara za trajna obrtna sredstva. Za investicione kredite Evropske investicione banke predviđeno je 30 miliona evra. Krediti za likvidnost tomom pandemije Kovida 19, kao i Krediti za turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj Evropske investicione banke tokom 2021. iznosiće 110 miliona evra.
NBS: Novogodišnja noć zabeležila gotovo 11.000 instant plaćanjaTokom novogodišnje noći, u periodu od 18 sati do osam sati ujutru, realizovano je 10.975 plaćanja u Instant platnom sistemu NBS, saopštila je ova institucija.Prema podacima NBS, u periodu od 23 časa 31. decembra 2020. godine do 3 časa 1. januara 2021. godine, realizovano je 1.540 plaćanja u okviru Instant platnog sistema (IPS).Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije predstavlja jedan od najsavremenijih načina plaćanja koji trenutno postoji u svetu i koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, zahvaljujući kojem su građani Srbije bili u mogućnosti da svoje transakcije obavljaju i u novogodišnjoj noći, ističe centralna banka.U IPS NBS sistemu za 31 dan u decembru realizovane su 2.696.833 transakcije.Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 86.995, s prosečnim vremenom izvršenja transakcije u IPS NBS sistemu od 1,2 sekunde.Vrednost prometa iznosila je 26,1 milijardu dinara, a prosečna dnevna vrednost prometa bila je 843,7 miliona dinara.
Desetine hiljada kubika smeća pluta po Drini i njenim pritokama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, jer ove tri države nisu unapredile svoj sistem upravljanja otpadom, piše Balkangreenenergynews. Pored razaranja životne sredine, smeće otežava i proizvodnju struje u hidroelektranama.Sliv Drine kako se navodi zadesila je ekološka katastrofa koja je zapretila i hidroelektranama, po ko zna koji put.Kada reke narastu zbog kiše i snega, voda zahvati divlje deponije po obalama i tone otpada završe u vodotokovima.Kako se ocenjuje, istem upravljanja otpadom u oblastima koju dele Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina nije efikasan.Pored toga i deo lokalnog stanovništva baca otpad u reke.Popustila je jedna lančanica od povezanih burića iznad brane u Višegradu u Bosni i Hercegovini i do te građevine je stiglo do četiri hiljade kubika materijala. Uprava hidrocentrale od 315 megavata intervenisala je i uspela da ponovo postavi barijeru i tako sprečila da se nagomila još više otpada.Nedjeljko Perišić, direktor Hidroelektrana na Drini, firme koja upravlja hidrocentralom, izjavio je da ka Višegradu plovi više desetina hiljada kubnih metara otpada. Naveo je da je najveća količina primećena na Limu, koji prolazi kroz sve tri zemlje.Po rekama Prači, Tari i Pivi, pritokama Drine, takođe pluta otpad, naglasio je Perišić i upozorio da bi padavine pogoršale situaciju. Njegovo preduzeće godišnje iz reke inače izvuče do 8.000 kubika čvrstog materijala.Ogromna količina smeća se nakupila i kod brane Potpeć na Limu u Srbiji i tamošnje hidrocentrale, snage 56 megavata. Deo otpada tone i zapušava rešetke kroz koje ulazi voda, rekao je direktor Hidro-elektrane "Limske", preduzeća koje upravlja tim pogonom.Naglašava se da ta firma, koja je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije,već 15 godina angažuje ronioce da uklanjaju smeće. Višegradsku hidrocentralu kontroliše Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). Ove dve državne kompanije planiraju da na Drini postave niz hidroelektrana, a Republika Srpska ima i projekat kaskade od tri postrojenja na reci Bistrici, pritoci Drine.Predstavnici BiH, Crne Gore i Srbije su već potezali pitanje plutajućeg otpada, ali ga po svemu sudeći, ni izbliza nisu rešili.
Za predsednika Izvršnog odbora Sava osiguranja, imenovan je Bojan Mijailović, saopštila je ta osiguravajuća kompanija.Široko iskustvo u finansijskom sektoru stekao je na rukovodećim pozicijama u osiguravajućim društvima, bankarskom sektoru, kao i u Narodnoj banci Srbije.U prethodnom izvršnom mandatu rukovodio je kompanijom Sava životno osiguranje koja je postigla značajan rast na tržištu osiguranja, unapredila poslovanje i posebno se pozicionirala sa digitalnim i inovativnim uslugama za postojeće i nove klijente. Bojan Mijailović je diplomirao na Matematičkom fakultetu, oženjen je i ima troje dece.
Prve lokalne samouprave u Srbiji koje su raspisale konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja za 2021. godinu su Obrenovac i Pirot, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. U odnosu na prošlu godinu, Obrenovac je iz budžeta za 2021. izdvojio manje novca za medije, dok je Pirot predvideo veća sredstva.Beogradska opština Obrenovac je 30. decembra prošle godine raspisala dva konkursa za sufinansiranje projekata za 2021. godinu za koje je ukupno izdvojeno 22,5 miliona dinara. Prošle godine, ova lokalna samouprava za medije je izdvojila 500.000 dinara više, odnosno 23 miliona dinara.Iz budžeta Obrenovca je za 2021. godinu za sufinansiranje televizijskog sadržaja predviđeno 15.750.000 dinara, dok je za proizvodnju sadržaja za radio, štampane i onlajn medije izdvojeno 6.750.000 dinara. Rok za dostavljanje predloga projekata, kao i članova konkursne komisije je 20 dana od objavljivanja konkurs.Grad Pirot je za ovogodišnji medijski konkurs opredelio 29 miliona dinara, što je za dva miliona veći iznos u odnosu na 2020. godinu. Javni poziv je otvoren do 15. januara 2021. godine.UNS će konkurse, kao i prethodnih godina, objavljivati u rubrici „2% za medije“ kao i na sajtu finansiranjemedija.rs na kojem će biti postavljena i rešenja o formiranju konkursnih komisija i raspodeli novca projektima.
Pandemija je ugrozila sve poslodavce i malo je onih koji nisu osetili posledice u svom poslovanju, a kako je direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković rekao za Biznis.rs od 4. januara dolaze na naplatu porezi i doprinosi na zarade što će predstavljati ozbiljan udarac za mnoge.Kako je Drobnjaković objasnio, najlošije su, gledano po sektorima, prošla preduzeća u tekstilnoj industriji, hotelijerstvu, ugostiteljstvu i u transportu, ne računajući železnički saobraćaj. Na osnovu ankete koju je sprovela Unija poslodavaca, 54 odsto preduzeća izjasnilo se da je pandemija veoma negativno uticala na njihovo poslovanje. Čak 40 odsto njih imalo je ugroženu likvidnost, dok su najteže pogođena mala preduzeća, sa do deset zaposlenih.Preduzeća su imala probleme sa finansiranjem, skoro polovina anketiranih izjasnila se da nemaju pristup finansijskim resursima, što posebno važi za mala preduzeća.Drobnjaković je ukazao da je u drugom talasu pandemije realni pad BDP-a u trećem kvartalu iznosio 1,4 odsto, ali da je u građevinarstvu pad bio veći. Industrija i IT sektori pokazali su rast u trećem kvartalu 2020. godine.Mere države u ovoj krizi pokazale su se kao finansijska injekcija, koja je mnoga preduzeća spasila od propadanja, objašnjava direktor UPS-a i dodaje da su u UPS veoma zadovoljni što su neke od njih donete direktno na njihovu inicijativu, što znači da su zahtevi privrede prihvaćeni.Unija poslodavaca apelovala je i da su pojedini ugostitelji ostali bez podške, a s obzirom da je ovaj sektor pretrpeo najozbiljniji udar krize, oni su tražili i pravo na bespovratnu finansijsku pomoć za sve ugostiteljske objekte, zbog otežanog poslovanja, skraćenog radnog vremena, ali i zabrane rada vikendom.Drobnjaković je zaključio da budućnost privrede dosta zavisi od toga kako će se povećati rashodi države, pre svega plate i penzije i dodao da će Unija nastaviti da traži bolje uslove za poslovanje, za manje poresko opterećenje i za smanjenje i ukidanje nepotrebnih parafiskalnih nameta.
U periodu od januara do novembra 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 374,8 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. Kako se naglašava, tokom tog perioda prihodi su bili 1.139,5, a rashodi 1.514,2 milijardi dinara. U saopštenju se dodaje da je tokom novembra ostvaren deficit u iznosu od 27,2 milijardi dinara i tada su naplaćeni prihodi u iznosu od 108,3 milijardi dinara.Od toga su, kako se dodaje, poreski prihodi iznosili 92 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda, kako je naglašeno odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 46,1 i akciza u iznosu od 27,2 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,9 milijardi dinara, dok je priliv donacija tokom novembra iznosio je 0,5 milijardi dinara.Rashodi su, kako je naglašeno bili 135,5 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u novembru, su iznosili 25,6 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 19,7 milijardi dinara, kapitalne investicije 25,5 milijardi dinara, a subvencije 20,1 milijardi dinara.Navodi se i da je učešće javnog duga u bruto-domaćem proizvodu 56,8%, kao i da on iznosi 26,65 milijardi evra.
Srbija će i ove godine subvencionisati kupovinu električnih i hibridnih vozila sa u iznosu od 120 miliona dinara, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Nevladine organizacije reagovale su na tu odluku i pokrenule peticije sa ciljem da se namena tih subvencija promeni, piše Balkangreenenergynews.Organizacije civilnog društva smatraju da bi ovaj novac umesto u skupe automobile trebalo preusmeriti u povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima građana koji su u lošijoj materijalnoj situaciji.Petiicju je do sada podržalo više od 40.000 građana, a Vlada Srbije je u međuvremenu usvojila novu uredbu o subvencionisanju kupovine novih električnih i hibridnih vozila.Subvencije su inače uvedene tokom marta i to kao jedna od mera da se smanji zagađenje vazduha i one su u suštini bile i jedina mera za smanjenje zagađenja. Subvencije prema uredbi iznose od 250 do 5.000 evra, a najniža cena električnih i hibridnih automobila u Srbiji je oko 20.000 evra.GREJANJE - GLAVNI ZAGAĐIVAČ"Zahtevamo da se ... opredeljena sredstva preraspodele i njima subvencionišu mere energetske efikasnosti i kupovina energetski efikasnijih ložišta za građane koji su u lošijoj materijalnoj situaciji", navodi se u peticiji nevladinih organizacija.One ističu da je zagađenje vazduha u Srbiji u velikoj meri uzrokovano načinom na koji se grejemo, dok sa druge strane, kako se navodi, saobraćaj učestvuje u emisijama PM čestica sa 6%.Nevladine organizacije podsećaju i da je vlada u januaru formirala radnu grupu za smanjenje zagađenja vazduha, koja je kao jedini konkretan rezultat rada usvojila uredbu o subvencijama za automobile.Peticiju su pokrenule organizacije Beogradska otvorena škola, RES publica Kragujevac, UG "Novi put" Kraljevo, "Protok 21" Smederevo, "Eko straža" Šabac, Udruženje penzionera Opštine Stari grad, Društvo mladih istraživača, Kreni-Promeni i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Jedna od promena u novoj uredbi, u odnosu na staru je da se subvencije neće odobravati za kupovinu automobila na kredit, već samo za lizing i gotovinu.Inače, Ministarstvo zaštite životne sredine koje vodi proceduru dodele subvencija nije zvanično saopštilo rezultate tog programa u prošloj godini. Podseća se da je do kraja juna, od ukupno 45 podnetih zahteva, država pozitivnu odluku o subvenciji donela za samo dva vozila.
Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS), saopštila je da je Ministarstvo zdravlja nabavilo opremu za kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu bez primene Zakona o javnim nabavkama. Umesto toga, kako se navodi, ministarstvo se pozvalo na odredbu kojom se takvo postupanje omogućava u situacijama kada je to neophodno zbog zaštite bezbednosti države."Ministarstvo se u obrazloženju svoje odluke pozvalo isključivo na hitnost, a ne i na razloge bezbednosti, što dovodi u pitanje zakonitost ovog postupka nabavke", dodaje u saopštenju Transparentnost Srbija.Ova organizacija dodaje da je zbog toga pozvala Kancelariju za javne nabavke da izvrši monitoring navedene nabavke i podseća da je njena vrednost bila 1.760.129751,00 dinar bez PDV-a, odnosno nešto više od dve milijarde dinara sa PDV-om. Navodi i da u slučajevima izuzetne hitnosti, koja je u ovom slučaju bila neupitna, naručilac može da sprovede pregovarački postupak, a to je učinila Vojnograđevinska ustanova, kada je ugovarala izgradnju istih tih Kovid bolnica."Kako se može zaključiti na osnovu šturih informacija koje su objavljene naknadno, konkurencija je prilikom nabavke opreme postojala, ali je bila ograničena na firme kojima je Ministarstvo zdravlja, na osnovu nepoznatih kriterijuma, uputilo poziv da dostave ponude", ocenjuju u Transparentnosti Srbija.TS tvrdi i da je u dopisu koji je uputila Kancelariji za javne nabavke navela da je kao osnov da se ne primeni Zakon o javnim nabavkama naveden njegov član (član 20. stav 1. tač. 2), koji može da se koristi kao pravni osnov kada bi primena zakona "obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade". "Ta vrsta izuzetka nema veze sa hitnošću nabavke, već isključivo sa zaštitom poverljivih podataka i to samo u slučajevima kada nije moguće očuvati interese bezbednosti države na drugi način", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Međutim, Transparentnost navodi da u obaveštenju o dodeli ugovora koje je objavljeno na Portalu javnih nabavki, nema ni reči o razlozima zaštite bezbednosti.Prema njihovim rečima iz dostupnih obrazloženja proizlazi da je Ministarstvo zdravlja odluku o nabavci zasnovalo isključivo na razlozima "izuzetne hitnosti". Napominje se da je naručilac propustio da navede i formalni osnov za primenu izuzetka iz odgovarajućeg zakona. Transparentnost ocenjuje i da hitnost sprovođenja javne nabavke "ni u kom slučaju ne može biti valjani razlog za isključenje transparentnosti".Kao dodatni razlog za transparentnost ističe se i činjenica da je jedna ovakva nabavka privukla veliku pažnju javnosti u vreme pandemije korona virusa, kaoi da je od velikog značaja za brojne građane. U Transparentnosti Srbija podsećaju i da Kancelarija za javne nabavke vrši monitoring u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje su nastale u primeni Zakona o javnim nabavkama.Kada utvrdi nepravilnosti u primeni propisa, prema zakonu, Kancelarija za javne nabavke "podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje, zahtev za zaštitu prava i inicira sprovođenje drugih odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima", podsećaju u Transparentnosti Srbija.
Do 5. januara svi koji posluju na estradi, kao i poslodavci koji imaju obavezu da zaposle osobe sa invaliditetom, dužni su da dostave obaveštenja o prijemu radnika tokom prethodnog meseca, saopštila je Poreska uprava Srbije.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesec takođe ističe 5. januara, kao i rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Sredina meseca rezervisana je za veliki broj obaveza.Poreska uprva podseća da 15. januara ističe rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesec.Tada ističe i rok za plaćanje doprinosa (za prethodni mesec) za sveštenike i verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu, kao i za strane penzionere.Podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva takođe se obavlja sredinom meseca, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec.Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec, kao i plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog meseca isiče takođe 15. januara.Od ostalih obaveza koje treba ispuniti do tog roka navodi se podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec, kao i podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju zabeleženu prethodnog meseca.KRAJ JANUARAPoreska uprava podseća da 29. januara ističe rok za plaćanje akcize koja je obračunata za period od 01. do 15. dana u mesecu.Do istog datuma treba da se izvrši i dostava popisnih listi akciznih proizvoda nadležnoj filijali za period od 01.01 do 31.12.2020. godine.PROTEST FRILENSERA ZBOG POKUŠAJA DA IM SE POREZ NAPLATI UNAZAD
Samo pola dece u Srbiji svaki dan jede voće i povrće, pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je Republički zavod za statistiku objavio pred kraj 2020. godine.Svako drugo dete u Srbiji uzrasta 5‒14 godina svakodnevno konzumira voće (52,3%) i povrće (53,9%), dok ostala deca voće i povrće konzumiraju nedovoljno ili ga nikada ne konzumiraju.Više od četiri petine dece uzrasta 5‒14 godina (82,5%) svakodnevno konzumira bar jednu šolju mleka ili mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, bela kafa ili kakao).Nešto više od dve trećine dece uzrasta 5‒14 godina (68,5%) bavi se najmanje jednom nedeljno rekreativnim fizičkim aktivnostima u slobodno vreme, odnosno van školskih aktivnosti.Organski šampinjoni iz "Padinjaka"
Slovenačka NLB banka uplatila je u budžet 395 miliona evra za kupovinu Komercijalne banke od čega je oko 173 miliona evra iskorišćeno za vraćanje starog azerbejdžanskog kredita, otkrio je ministar finansija Siniša Mali.Reč je o kreditu od 308 miliona evra koji je Azerbejdžan odobrio Srbiji 2012. za deonicu Ljig-Preljina, na period od 25 godina, uz poček od tri godine i kamatnu stopu od četiri odsto godišnje. Deonicu je gradila azerbejdžanska kompanija AzVirt, koja je takođe angažovana i za izgradnju deonice Ruma -Šabac na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana.Ovaj kredit je zanimljiv jer je sporazum o zajmu Azerbejdžana za izgradnju ove deonice Koridora 11 potpisao 2012. u Bakuu tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.Zbog firme AzVirt je svojevremeno lično Aleksadar Vučić kao premijer u skupštini kritikovao Borisa Tadića u čije je vreme Azvirt počeo da gradi autoputa Ljig – Preljina. Tada je Vučić tvrdio da je ugovor sa Azvirtom od 300 miliona evra na izgradnji deonice od 40km autoputa, preplaćen bar za 40 miliona evra. Potpisivanjem međunarodnih sporazuma, kao što je ovaj sa Azerbedžanom, izigravaju se javne nabavke i ugovaraju cene koje nisu prošle test konkurencije, o čemu je Nova ekonomija pisala ranije OVDE. Koliko će nas koštati Moravski koridor
Poreska uprava krenula u prinudnu naplatu dospelih poreskih obaveza radnika na interneru, saopštilo je na svom tviter nalogu Udruženje radnika na internetu (URI) i priložilo kao dokaz opomenu Poreske.Poreska uprava je 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate, navodi se u objavama."Nije im bilo dovoljno što su par dana pred Novu godinu skoro 2000 ljudi poslali poreske pozive, od ove godine kreću da plene sve što im padne pod ruku!", ocenjuje Udruženje.Podseća se da je protestu radnika na internetu održanom 30. decembra dat rok nadležnim organima od 15 dana da zvanično započnu pregovore i "obustave hajku Poreske uprave na radnike na internetu". "U slučaju da se naši zahtevi ne ispune, na ulici će nas biti desetine hiljada! Izađimo zajedno i iskažimo solidarnost sa svim kolegama koji su već osetili šta znači progon od strane Poreske uprave. Niko nije siguran! Dok nam ne dokažu da su obustavili slanje poziva i rešenja, a sad i opomena, mi nećemo odustati!", najavljuje Udruženje.Podsećamo, Poreska uprava Srbije je poslala rešenja kojima želi retroaktivno, za poslednjih pet godina, da naplati radnicima na internetu porez po osnovu prihoda iz inostranstva. Frilenseri su saglasni da treba da plate porez, ali su u više navrata do sada tražili izmene zakona kojima bi se rešio radni status digitalnih radnika i uredio način oporezivanja njihovog rada. Tražili su i da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, kada nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu.Po aktuelnom sistemu, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji dužna su da sami obračunaju i plate porez.Obačun zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45 odsto ostvarenih prihoda. Problem je u tome što ljudi koji imaju privremene poslove na internetu ,smatraju da je ovaj iznos prevelik a da pritom ne ostvaruju nikakva prava iz zakona o radu. U slučaju da su nezaposleni, nemaju zdravstveno osiguranje a moraju da ga plate. Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine.
Majstor Branislav Bane Stajić (57) je jedinstveni beogradski zanatlija. Posvećen je veoma starim, gotovo izumrlim obućarskim tehnikama i alatima, kao i promociji preduzetništva. Obe karakt...
Dok se ne promeni odnos između privrede i vlasti, dok nema strategije, dok ne počnemo da se dogovaramo sa državom, neće biti napretka, ocenio je u intervjuu za Danas predsednik Srpskog poslovnog kluba Privre...
-615x345.jpg.webp)
Agencija za privredne registre će od 1. januara 2021. godine početi da vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga, kao jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka o pravnim licima i preduzetnicima, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i dozvolu za pružanje tih usluga koju izdaje Komora ovlašćenih revizora, navodi se na sajtu APR-a.Registar pružalaca računovodstvenih usluga predstavlja potpuno novi registar ustanovljen Zakonom o računovodstvu, u kojem treba da se vode podaci o pružaocima računovodstvenih usluga, kao posebnoj kategoriji pravnih lica i preduzetnika, koja do stupanja na snagu ovog zakona kao takva nije ni postojala.Za obavljanje poslova pružanja računovodstvenih usluga, ovi subjekti moraju da ispunjavaju posebne uslove, odnosno da imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koju izdaje Komora ovlašćenih revizora i moraju da budu upisani u ovaj Registar.Polazeći od činjenice da se radi o značajnim novinama, ovim pravnim licima i preduzetnicima ostavljena je mogućnost da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona do 1. januara 2023. godine. Do tog dana, svi oni koji žele da nastave sa obavljanjem pomenutih poslova moraju da dobiju dozvolu od Komore i budu upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.U cilju digitalizacije što većeg broja servisa i usluga Agencije za privredne registre, obaveštavamo korisnike da će Registar finansijskog lizinga od 1. januara 2021. godine preći na potpuno digitalni način rada.Pored podnošenja prijava za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, u Registru finansijskog lizinga će od Nove godine biti omogućeno podnošenje svih ostalih vrsta registracionih prijava elektronskim putem.U toku 2019. i 2020. godine je kroz projekat Unapređenje i razvoj sistema e-registracije u Registru finansijskog lizinga, zahvaljujući kojem je korisnicima omogućeno podnošenje svih zahteva u elektronskoj formi.Osim toga, izrađen je i servis za preuzimanje podataka i dokumenata, uključujući i servis za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će omogućiti elektronsko dostavljanje ovlašćenja za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga.Na internet stranici Agencije, u odeljku Registri/Pružaoci računovodstvenih usluga, biće objavljene sve informacije vezane za vođenje Registra, uputstva za podnošenje zahteva za upis u Registar, kao i obrasci zahteva za upis promena čiji elementi su implementirani u posebnu aplikaciju Agencije.U odeljku Registar finansijskog lizinga i na stranici Usluge Agencije za privredne registre, u delu eServisi, biće objavljene sve informacije o usluzi eRegistracija u Registru finansijskog lizinga.
NUNS osudio pretnje novinarki Jeleni ZorićOzbiljne pretnje koje je advokat Svetislav Bojić uputio Jeleni Zorić, novinarki Televizije N1, zahtevaju brzu i efikasnu reakciju javnog tužilaštva, jer se samo tako može uputiti jasna poruka javnosti da se radi o protivzakonitim delima i da su novinari i medijski radnici zaštićeni od kriminalaca i drugih koji ih napadaju i zastrašuju.http://www.nuns.rs/info/statements/51619/nuns-osuda-pretnji-upucenih-jeleni-zoric-posredstvom-advokata.html?fbclid=IwAR0_PgsdwRmmP6jrnRsWvFchj7QNvbNxNDJlDHBaKAIDu5O2lI1YnCX66mYAdvokat Predraga Koluvije, prvooptuženog u slučaju "Jovanjica", prišao je 28. decembra nakon ročišta Jeleni Zorić dok je bila na reporterskom zadatku, i preneo reči svog klijenta da ga ona "uništava i rastura izveštavanjem" i poručio da nije dobro prošao "ko god se o Peđu ogrešio". Sutradan joj je rekao: "Zamalo da Peđi danas bude ukinut pritvor, a Peđa te je puno, puno pozdravio."Ove poruke koje liče na one iz filmova o mafijaškim klanovima, više su nego jasna pretnja i Nezavisno udruženje novinara Srbije zahteva od državnih organa da ugroženoj novinarki osigura bezbednost. Takođe, pridružujemo se zahtevu televizije N1 koja će advokatskim komorama, čiji je advokat Bojić član, uputiti pitanje da li su njegovi nedavni postupci u skladu sa etičkim standardima te profesije i tražiti da mu se advokatska licenca privremeno suspenduje do konačne odluke nadležnih organa advokatskih komora.NUNS pruža punu podršku koleginici Zorić i redakciji N1 i uvereni smo da će i dalje o slučaju "Jovanjica" i drugim temama izveštavati hrabro i profesionalno. O ovom slučaju izvestićemo međunarodne asocijacije novinara i učinićemo sve da slučaj ostane prisutan u javnosti dok ne dobije sudski epilog.
Državna revizorska institucija uručila je Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) konačne izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2019. godinu pri čemu je stranci dato mišljenje sa rezervom.Prema nalazu revizora, SPS nije sačinila liste potraživanja u iznosu od 38,7 miliona dinara i obaveza u iznosu od 187,36 miliona dinara. Pored toga, u liste nekretnina, postrojenja i opreme koju SPS poseduje nije uneto knjigovodstveno stanje imovine od 1,64 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima manje su iskazane obaveze prema dobavljačima za 14,6 miliona dinara, a neusaglašene obaveze u iznosu od najmanje 42,4 miliona dinara nisu obelodanjene u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2019. godinu.U poslovnim knjigama iskazane su preplate prema dobavljačima u ukupnom iznosu od 9,7 miliona dinara za koje u postupku revizije nije prezentovana dokumentacija iz koje se može utvrditi osnov nastanka iskazanih preplata, navodi DRI.DRI savetuje SPS da pre sastavljanja finansijskih izveštaja izvrši usaglašavanje međusobnih obaveza i potraživanja sa dužnicima i poveriocima i da neusaglašene obaveze obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
