U većini preduzeća koja su skraćeno radila za praznike smanjene i plate (REZULTATI ANKETE)

Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Ograničavanje radnog vremena tokom novogodišnjih praznika uticalo je na najveći broj građana koji su odgovorili na našu anketu, obzirom da je preko 80 odsto njih zaposleno u firmama koje su bile pogođene merama.

Preko 85 odsto ljudi koje je odgovorilo na upitnik navodi da je obim posla bio drastično umanjen uvođenjem restriktivnih mera.

Nešto manje od sedam odsto ispitanika navodi da je obim posla bio delimično umanjen, oko pet odsto prijavljuje da je nivo poslovanja ostao isti, dok tri procenta navodi da je radno opterećenje bilo zapravo uvećano navedenim merama.

Preko tri četvrtine ispitanika navelo je da im je novi krug protivepidemioloških mera smanjio primanja, dok je približno 22 odsto zadržalo istu platu. Povećanje plate prijavilo je samo jedan odsto ispitanika. 

Najveći broj građana ima neki uvid u poslovanje privrednog subjekta u kom je zaposleno, a najveći broj njih smatra da bi njihova firma bez posledica po broj zaposlenih mogla da posluje svega mesec dana.

Jedna petina smatra da bi poslovanje nesmetano moglo da se obavlja do tri meseca, a preko tog roka za negativne ekonomske prilike „zalihe za crne dane“ ima svega 11 odsto firmi.

Pojedini ispitanici su zadovoljni ukidanjem radnog vikenda, ali navode da potencijalne gubitke treba kompenzovati drugim merama koji bi podigli potrošnju.   

S druge strane, najviše njih smatra da „zaključavanje“ treba ukinuti, ali uz održavanje postojećih protivepidemioloških mera koje se tiču nošenja zaštitne opreme.

„Ukinuti ili sve zatvoriti na određeno vreme, uvesti totalno zaključavanje države dok se nesmanji broj kovid-pozitivnih“, predlaže jedan ispitanik. „Treba pomoći privredi, posla nema svejedno da li se mere ukidaju ili pooštravaju, makar da nas oslobode plaćanja poreza i doprinosa“, predlaže drugi.

Pojedini preduzetnici se žale da su izgubili posao zbog poslednje „ture“ ograničenja radnog vremena, kao i da su mere bile selektivne u korist velikih trgovinskih lanaca.

„Ukinuti (mere) jer nemaju svrhe. Trgovinski lanci prepuni, pola njih bez maski, tako da o kojim merama pišete?“, jedan je od zabeleženih stavova koji se više puta ponavljao u istraživanju.

Drugi dodaju da će „posledice cele situacije osećati još dug period, dve godine sigurno“, kao i da je neophodno obezbediti dodatnuj pomoć najpogođenijim granama privrede.

„Pozatvarati sve što mami ljude da se gomilaju u gužvama, ali pomoći svima da finansijski opstanu tako što će država par meseci obezbediti minimalac za sve zaposlene građane, i privatni i javni sektor. To znači svesti javna preduzeća na privremeni minimalac i to sve osim zdravstva i prosvete. Jedino to bi do proleća dalo rezultat a niko ne bi finansijski stradao“, jedan je od zaključaka.