Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Još jedan lanac maloprodaja odeće uskoro dolazi u Srbiju

Najveći maloprodajni lanac neprehrambenih proizvoda u Evropi PEPCO otvoriće prve dve radnje u Beogradu 23. oktobra, u Tržnom centru Stadion i Tržnom centru BIG u Rakovici, saopštila je ta kompanija.PEPCO planira da otvori 30 radnji u Srbiji tokom prve godine poslovanja na ovom tržištu.Lanac trenutno ima preko 2.000 prodavnica u Evropi i svojim klijentima nudi različite grupe proizvoda, uključujući mušku, žensku i dečju odeću, obuću, modne detalje, igračke, dekorativne proizvode, tekstil, opremu za kuću...Odeća i obića čine oko 60 odsto ponude ovog lanca, dok proizvodi za kuću čine preostale proizvode."PEPCO ponuda proizvoda je kreirana tako da kupcima ponudi brojne mogućnosti kupovine i najlakši pristup svim prozvodima koje žele i koju su im potrebni za svakodnevni život, od odeće za celu porodicu do opreme za dekoraciju i vođenje domaćinstva po niskim cenama. Sigurni smo da će proizvodi koje nudimo oduševiti i zadovoljiti naše nove kupce u Beogradu", izjavio je Marsin Stanko, operativni direktor kompanije PEPCO za centralnu i istočnu Evropu.Kompanija trenutno posluje u 12 evropskih zemalja: Češkoj, Hrvatskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj, a od septembra i u Italiji.PEPCO brend je predstavljen 2004. godine u Poljskoj, a svakog meseca njihove radnje poseti preko 19 miliona kupaca.

Srbija

Nema prava na internetu bez predstavnika tehnoloških kompanija

Prava i slobode građana u onlajn svetu najbolje se poštuju ako globalne tehnološke kompanije koje su vlasnici sajtova, društvenih mreža i ostalih internet platformi imaju svoje predstavnike tamo gde dolazi do kršenja tih prava, kažu za Novu ekonomiju u SHARE Fondaciji.U SHARE Fondaciji napominju i da prava građana u oflajn i onlajn svetu ne treba razdvajati, jes su to ista prava koja garantuje Ustav Republike Srbije.Podsećaju da je tokom monitoringa digitalnih prava i sloboda u Srbiji, koji oni vrše od 2014. godine, ukazano na više od 600 slučajeva njihovih povreda, na različite načine. Reč je kako napominju o pretnjama i pritiscima zbog izražavanja i aktivnosti u digitalnom prostoru, govoru mržnje i diskriminaciji, ugrožavanju informacione privatnosti građana, narušavanju bezbednosti informacionih sistema i tehničkim napadima na sajtove, itd.PRAVO NA ZABORAV: SLUČAJ JEDNE JUTJUBERKEU zadnjih nekoliko godina u vezi sa (ne)poštovanjem prava građana u Srbiji je bio i jedan slučaj u vezi sa brisanjem kanala na Jutjubu i on pokazao je šta treba da znamo o svojim pravima kako onlajn korisnici.“Slučaj sa brisanjem Jutjub naloga jedne naše građanke svakako nam govori o tome koliko je važno da globalne tehnološke kompanije, koje pružaju usluge našim građanima i ostvaruju ogroman profit zahvaljujući njihovim podacima, imenuju lokalne predstavnike”, kažu u SHARE Fondaciji. Napominju da je Gugl svog predstavnika u Srbiji imenovao tokom višemesečne prepiske koju je SHARE Fondacija vodila sa pravnim timom Jutjuba, jednim od njegovih servisa. “Pravo na zaborav po zahtevu naše građanke je nakon toga ostvareno, a nalog izbrisan”, napominju u Fondaciji. Ipak podsećaju da većina globalnih tehno-korporacija i posle više od godinu dana nije imenovala svoje predstavnike u Srbiji i nije ispunila obavezu iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zbog toga je, kako se dodaje SHARE Fondacija nedavno podnela prekršajne prijave protiv čak 16 takvih kompanija.KOME SE OBRATITI U SLUČAJU KRŠENJA PRAVA“Iz primera sa obrisanim nalogom na Jutjubu, vidimo da je građanima mnogo lakše da ostvare svoja prava ukoliko imaju kome da se obrate u svojoj državi”, smatraju sagovornici Nove ekonomije.U suprotnom oni ljudi čije je pravo povređeno, “vrte se u krug” sa automatskim generičkim odgovorima na engleskom jeziku. Građani se SHARE Fondaciji inače često javljaju obično kada već dođe do slučaja povrede ili ugrožavanja nekog njihovog prava u kontekstu digitalnog okruženja. Tu se ubrajaju i mnoge nedoumice, pa se SHARE Fondacija trudi da istraživanjima, publikacijama i video-materijalima edukuje građane o tome zašto je važno da vode računa o brojnim aspektima koji se tiču njihovih prava i sloboda kada koriste internet i digitalnu tehnologiju.Čedomir Savković

Srbija

Rezime ovogodišnje sezone malina, iz ugla mladih berača

Dve Tijane, Teodora i žive u Užicu, ali su dobar deo jula provele kod dede i babe u selima Ponikve i Vrutci u želji da im pomognu u berbi malina i kupina i zarade nešto novca.Berba malina u užičkom kraju odavno je završena i malinjaci se polako spremaju za zimski san. To znači da su sve agrotehničke mere već sprovedene, a ko želi može da pristupi proširenju zasada, jer je jesen, vreme kada biljke mogu da se sade.Ipak nismo zaboravili mlade berače, sa kojima smo letos tokom berbe razgovarali, pa je došao trenutak da sa njima popričamo o letnjim utiscima.„Ovo nam je bila prva berba i trebalo je par dana da se naviknemo na rano ustajanje i rad tokom celog dana. Prvih nekoliko dana nam je smetalo sunce, izgorele smo i bolele su nas noge od dugog stajanja i hodanja između redova”, kažu sagovornice Nove ekonomije.Počinjalo se sa berbom rano ujutru, a površina koja je pod zasadima iznosi preko dva hektara, pa je izazov bio veliki.KAKO JE IZGLEDALA BERBAGorak je malinarski hleb, kažu dugogodišnji berači ovog voća, vremenske nepogode tokom berbe mogu da unište ceo rod, ili da ga prepolove. Neki su se odlučili da svoje zasade osiguraju, malobrojni uzgajivači imaju protivgradnu mrežu, dok najlošije prolaze oni bez ikakve zaštite od nepogoda.U selu naših sagovornica to se ove godine i desilo, šteta je u početku izgledala velika, međutim rod na karju nije potpuno izneverio očekivanja. Ključna stvar u malinarstvu je berba, koja se obavlja tokom tropskih julskih dana.“Berba je počinjala u sedam ujutru i obično je trajala do sedam uveče. Posle desetak dana smo se navikle na taj tempo rada i uz pesmu i šalu brze nam je vreme prolazilo i bilo je psihički lakše”ZARADA JE UVEK DOBORDOŠLA“Od zarađenog novca kupile smo nešto od garderobe, ja sam deo uplatila za polaganje vozačkih ispita. Jedno veče je došlo do oluje, pa smo mislili da je berbi kraj, međutim, nastavili smo sa poslom. To se desilo krajem jula, posao je trajao još dve nedelje”, seća se Tijana kojoj je pomagala drugarica imenjakinja.Jedan deo malinjaka Tijaninog i Teodorinog dede pretrpeo je štetu, ali je zasad bio osiguran, pa je posle nekoliko izlazaka na teren komisija osiguravajuće kuće isplaćen odlučila o isplati osiguranja.Sa tim iznosom, nakon berbe ukupna količina “crvenog zlata” – maline bila je oko 10 tona. U većem delu Srbije ove godine cena maline bila je iznad 200 dinara po kilogramu, čime su i proizvođači i hladnjačari uglavnom bili zadovoljni.Čedomir Savković

Srbija

Apel Udruženja noćnih klubova i barova, stiže li nova „nokaut“ faza za ugostitelje

Neophodno je hitno formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici Vlade Srbije i predstavnici ugostitelja, a želimo i da se obratimo republičkom Kriznom štabu, jer ovako više ne možemo da živimo, piše između ostalog u saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova.„Nakon što se Udruženje noćnih barova i klubova obratilo državi za konkretnu pomoć, koja će pomoći privrednim subjektima da prežive ovaj devastirajući period, država je obećala povoljne i brze kredite koji bi služili za otplatu dugova, nikome drugom nego samoj državi“, stoji u saopštenju udruženja.Kredit je, kako dodaju, na nivou statističke greške odobren samo jednocifrenom broju firmi, pa se slobodno može reći da ga niko nije. Poručuju i da nove mere ponovo praktično onemogućavaju tim ugostiteljskim objektima da rade u zatvorenom prostoru, što može biti svojevrsni “nokaut” za većinu ugroženih.„Ovo znači da 16.000 ljudi koji prihoduju od noćnih barova i klubova ostaje bez posla, a eventualnim dodatnim skraćenjem radnog vremena ovo bi mogao biti kraj za potencijalno 64000 ljudi u ugostiteljstvu, samo u Beogradu“, napominju vlasnici noćnih klubova i barova.Zbog toga traže hitno formiranje radne grupe sa Vladom Srbije i učešće predstavnika udruženja u kriznom štabu na sednicama kada se odlučuje o njihovim poslovima i životima. Podsećaju i da već sedam meseci ne mogu da posluju punim kapacitetom, jer su im lokali potpuno zatvoreni.„Pod zabranama ne možemo i ne umemo da živimo! Mi smo hranitelji, poslodavci i poreski obveznici. Prvi na braniku napada, poslednji na spisku subvencija“, navelo je Udruženje.VLADA SRBIJE USVOJILA OKVIR ZA POMOĆ TURIZMU, UGOSTITELJSTVU I PUTNIČKOM SAOBRAĆAJU Podsećaju i da je tu prisutna permanentna tenzija, finansijski kolaps, svakakve mere i česte optužbe na račun ugostitelja kao glavnih i odgovornih transmitera najvećeg zla današnjice-korone, koje moraju da prestanu.„Fali nam vazduha! Od naše sudbine zavisi mnogo života! Mi nismo ubice, niti vesnici smrti! Mi smo na tapetu nemilosrdne neistine da bez nas ne bi bilo ni korone“, stoji u saopštenju.Udruženje traži ili da im se dopusti da rade normalno ili da se njihovim firmama konačno pomogne konkretnim finansijskim merama.To kako se dodaje podrazumeva brzu kreditnu liniju kod Fonda za razvoj, minimalce za zaposlene u ugostiteljstvu i moratorijumom na doprinose, rente u drzavnim i gradskim lokalima, firmarine za period kada nisu mogli da rade, kao i na sve ostale fiskalne i parafiskalne namete.

Srbija

Poreska uprava: Nepravilnost u radu 42 odsto kontrolisanih benzinski pumpi

BEOGRAD, 19. oktobra 2020. (Beta) - Poreska uprava Srbije objavila je danas da je, u okviru kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, u prvih devet meseci 2020. godine, izvršila kontrolu 84 benzinske stanice i utrvdila nepravilnost u 35 objekata, što je 41,67 odsto od ukupnog broja.Mera privremenog zatvaranja objekta izrečena je u 24 slučaja (28,57 odsto), od čega je u tri slučaja izrečena mera privremenog zatvaranja u trajanju od 90 dana, zbog drugog, ponovljenog prekršaja.Najčešće utvrdjene nepravilnosti bile su, kako je precizirano, neizdavanje fiskalnih računa, neprijavljivanje angažovanih radnika, nepravilno i neažurno vodjenje poslovnih knjiga, kao i nepravilnosti koje se tiču popisa goriva, neproknjiženih manjkova ili nezaduženih viškova robe.Protiv odgovornih lica podnesene su prekršajne prijave pred nadležnim prekršajnim sudovima.

Srbija

Telekom Srbija akcionarima isplaćuje 2,58 dinara dividende

Korporativni organi Telekoma Srbija odobrili su isplatu dividendi akcionarima za 2020. godinu u ukupnom bruto iznosu od 2,06 milijardi dinara, odnosno u bruto iznosu od 2,58 dinara po akciji.U saopštenju kompanije navodi se da pravo na dividendu ostvaruju svi akcionari Telekoma Srbija koji taj status imaju 15. oktobra 2020. godine.Navedena isplata dividendi biće realizovana po okončanju svih proceduralnih aktivnosti predviđenih važećim propisima i očekuje se najkasnije do kraja meseca novembra.

Srbija

Koliko koštaju naknade za čekove u bankama?

Mali broj banaka svojim klijentima ne naplaćuje izdavanje čekova, dok se u osalim ti iznosi kreću do 35 dinara, prenosi portal Bankar.rs.Banke koje ne naplaćuju izdavanje čekova su ALTA banka, Direktna banka, Srpska banka i HALKBANK, dok ta usuga kod svih drugih banaka košta. Najmanje je naplaćuju AIK banka i Banka Poštanska štedionica, 10 dinara po čeku.Cene te usluge u ostalim bankama variraju, pa Addiko banka izdavanje čekova naplaćuje 30 dinara po čeku, Banca Intesa 20, Erste banka 35 dinara po čeku, Raiffeisen banka 15 dinara po čeku.Banka Poštanska štedionica ima i opciju slanja serije od deset čekova na kućnu adresu, a ta usluga ukupno košta 200 dinara.Istovremeno, Komercijalna banka ne naplaćuje izdavanje prvih pet čekova u mesecu, dok je izdavanje svakog narednog 10 dinara.Cene izdavanja čekova u bankama:Addiko banka                            30 dinaraAIK banka                                 10 dinaraALTA banka                               bez naknadeBanca Intesa                             20 dinaraBanka Poštanska štedionica      10 dinara na šalteru, 10 čekova na kućnu adresu 200 dinaraCredit Agrikole                          25 dinaraDirektna banka                          bez naknadeErste banka                               35 dinaraEurobank                                   20 dinaraHALKBANK                               bez naknadeKomercijalna banka                   prvih 5 čekova mesečno bez naknade, po čeku 10 dinaraMTS banka                               15 dinaraNLB banka                                25 dinaraOTP banka                                35 dinaraRaiffeisen banka                       15 dinaraSrpska banka                             bez naknadeUnicredit banka                         20 dinaraVojvođanska banka                   25 dinaraNARODNA BANKA UPOZORAVA: PAZITE GDE DIŽETE KREDIT I KOME OSTAVLJATE DEPOZIT

Srbija

Oživljavanje železnice u Srbiji jedan od strateških ciljeva EIB

Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi pospešili mlađe generacije da u većoj meri koriste ovaj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je duže vreme zapostavljen, rekla je šefica regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre, prenosi Euractiv."U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom", rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.Na značaj žeelznice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore."Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo", rekla je Negre.Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.

Srbija

Šef misije MMF-a: Potrebno smanjenje deficita, ograničiti rast državnih plata

Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi Jan Kes Martejn, održavao je virtuelne sastanke sa vlastima Srbije u periodu od 5. do 16. oktobra 2020. godine, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji instrumenta PCI, navodi se u saopštenju. Tim MMF-a, između ostalog, apeluje na smanjenje fiskalnog deficita i ograničeni rast zarada u javnom sektoru."Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom COVID-19. Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od 5 procenata u 2021. godini", rekao je Martejn.Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF-a (IMF World Economic Outlook) 13. oktobra."Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan", dodaje se u saopštenju.Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine.U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod 9 procenata BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a."Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti. U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme bilo bi prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3 procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u", navodi se ocenama.Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine."Stoga u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena. Povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet", smatra MMF.Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu."Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju", dodaje MMF.Unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje su od presudnog značaja."Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

A11: Srbija među zemljama sa najvećom nejednakošću u Evropi, teret krize plaćaju najsiromašniji

Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11. U saopštenju se dodaje su to podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar, svetski Dan borbe protiv siromaštva, i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa. "Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih", kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A11. U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijihPodaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kažu da su "Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći" tokom kovid-krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak.U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla. "No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava", dodaje se u saopštenju. Povodom Dana borbe protiv siromaštva, A11 podseća da: - Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade. - 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih. - Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu - 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018. - U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći. - Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD.  - Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u EvropiInicijativa A11 stoga poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava. 

Srbija

Šta donosi Zakon o digitalnoj imovini: Biće potreban „beli papir“

Finansijske institucije u nadležnosti Narodne banke Srbije neće moći poseduju digitalnu imovinu, niti će ona moći da se ulažu u privredna društva bez pretnodnog kovertovanja u novac koji može da se uplati, piše između ostalog u nacrtu novog Zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja biće neophodno da se izvadi beli papir.Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije. On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. IZDAVANJE "BELOG PAPIRA"U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.PRUŽANJE USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOMZakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.

Srbija

Kisić Tepavčević: Maske na otvorenom ipak samo preporuka

Zamenica direktora Instituta "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je nošenje maski na otvorenom ipak samo preporuka Kriznog štaba, ne i obavezujuća mera kako je prethodno nagovestila, javlja Tanjug a prenosi RTV."Maske na otvorenom ostaju preporuka", kazala je ona i dodala da su u zatvorenom prostoru maske obavezne.Mere koje takođe ostaju kao obavezne su zabrana lokalnim samoupravama da izdaju dozvole za različita okupljanja i da svi uslužni objekti moraju da imaju odgovorno lice, čiji je zadatak striktno sprovođenje preventivnih mera, dok će Arena od ponedeljka ponovo biti spremna za prijem pacijenata obolelih od COVID-19.Kisić Tepavčević je prethodno, nakon današnje sednice Kriznog štaba, kazala da maske "trebaju da nose svi stalno i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore".Na novinarsko pitanje da li je nošenje maski na otvorenom preporuka ili obavezujuća mera, Kisić Tepavčević je rekla da je u pitanju "obavezujuća mera"."Maske svuda, stalno, svi treba da nosimo, i ta mera stupa na snagu praktično odmah", kazala je Kisić Tepavčević.

Srbija

Pokrenuta peticija za smanjenje poreza frilenserima

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenulo je onlajn peticiju „Ne uništavajte IT“, nakon nedavnog saopštenja Poreske uprave u kojem se traži samoinicijativno prijavljivanje poreza za prihod iz inostranstva, piše portal Startit.Savo Manojlović iz tog udruženja objašnjava da iako u naslovu peticije stoji IT, ona se zapravo odnosi na sve koji zarađuju koristeći digitalne platforme, odnosno na sve one koje je Poreska uprava pomenula u svom saopštenju.Ukoliko sakupe 10.000 onlajn potpisa, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja IT sektora. Ako dostignu cilj od 15.000 potpisa kreću u medijsku kampanju, a na 20.000 će formirati pregovarački tim, zajedno s potpisnicima peticije.„Postoji jedna zastarelost propisa i načina oporezivanja ovih ljudi. Vi kada imate uplate od na primer 1.000 evra, može se destiti da državi date i 80 odsto prihoda, što je zaista mnogo. Država mora da shvati vrstu odgovornosti, ali i šansu koja postoji u ovoj sferi poslovanja. Ti ljudi nikako nisu na teretu države, ne traže subvencije, a donose čist profit kroz izvoz svojih usluga”, rekao je Manojlović.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.