Šef misije MMF-a: Potrebno smanjenje deficita, ograničiti rast državnih plata

Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi Jan Kes Martejn, održavao je virtuelne sastanke sa vlastima Srbije u periodu od 5. do 16. oktobra 2020. godine, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji instrumenta PCI, navodi se u saopštenju. Tim MMF-a, između ostalog, apeluje na smanjenje fiskalnog deficita i ograničeni rast zarada u javnom sektoru.

„Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom COVID-19. Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od 5 procenata u 2021. godini“, rekao je Martejn.

Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF-a (IMF World Economic Outlook) 13. oktobra.

„Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan“, dodaje se u saopštenju.

Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine.

U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod 9 procenata BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a.

„Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti. U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme bilo bi prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3 procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u“, navodi se ocenama.

Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine.

„Stoga u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena. Povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet“, smatra MMF.

Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu.

„Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju“, dodaje MMF.

Unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje su od presudnog značaja.

„Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema“, zaključuje se u saopštenju.