Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Šta donosi Zakon o digitalnoj imovini: Biće potreban „beli papir“

Finansijske institucije u nadležnosti Narodne banke Srbije neće moći poseduju digitalnu imovinu, niti će ona moći da se ulažu u privredna društva bez pretnodnog kovertovanja u novac koji može da se uplati, piše između ostalog u nacrtu novog Zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja biće neophodno da se izvadi beli papir.Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije. On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. IZDAVANJE "BELOG PAPIRA"U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.PRUŽANJE USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOMZakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.

Srbija

Kisić Tepavčević: Maske na otvorenom ipak samo preporuka

Zamenica direktora Instituta "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je nošenje maski na otvorenom ipak samo preporuka Kriznog štaba, ne i obavezujuća mera kako je prethodno nagovestila, javlja Tanjug a prenosi RTV."Maske na otvorenom ostaju preporuka", kazala je ona i dodala da su u zatvorenom prostoru maske obavezne.Mere koje takođe ostaju kao obavezne su zabrana lokalnim samoupravama da izdaju dozvole za različita okupljanja i da svi uslužni objekti moraju da imaju odgovorno lice, čiji je zadatak striktno sprovođenje preventivnih mera, dok će Arena od ponedeljka ponovo biti spremna za prijem pacijenata obolelih od COVID-19.Kisić Tepavčević je prethodno, nakon današnje sednice Kriznog štaba, kazala da maske "trebaju da nose svi stalno i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore".Na novinarsko pitanje da li je nošenje maski na otvorenom preporuka ili obavezujuća mera, Kisić Tepavčević je rekla da je u pitanju "obavezujuća mera"."Maske svuda, stalno, svi treba da nosimo, i ta mera stupa na snagu praktično odmah", kazala je Kisić Tepavčević.

Srbija

Pokrenuta peticija za smanjenje poreza frilenserima

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenulo je onlajn peticiju „Ne uništavajte IT“, nakon nedavnog saopštenja Poreske uprave u kojem se traži samoinicijativno prijavljivanje poreza za prihod iz inostranstva, piše portal Startit.Savo Manojlović iz tog udruženja objašnjava da iako u naslovu peticije stoji IT, ona se zapravo odnosi na sve koji zarađuju koristeći digitalne platforme, odnosno na sve one koje je Poreska uprava pomenula u svom saopštenju.Ukoliko sakupe 10.000 onlajn potpisa, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja IT sektora. Ako dostignu cilj od 15.000 potpisa kreću u medijsku kampanju, a na 20.000 će formirati pregovarački tim, zajedno s potpisnicima peticije.„Postoji jedna zastarelost propisa i načina oporezivanja ovih ljudi. Vi kada imate uplate od na primer 1.000 evra, može se destiti da državi date i 80 odsto prihoda, što je zaista mnogo. Država mora da shvati vrstu odgovornosti, ali i šansu koja postoji u ovoj sferi poslovanja. Ti ljudi nikako nisu na teretu države, ne traže subvencije, a donose čist profit kroz izvoz svojih usluga”, rekao je Manojlović.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez

Srbija

Konačno štitimo beloglave supove, stiže odluka o zabrani letova

Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova spremio predlog Naredbe o uspostavljanju uslovno zabranjenih zona iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke u nameri da se zaštite ugrožene vrste ptica.“Shodno članu 43. stav 1. Zakona o javnim agencijama, upućen je zahtev Ministrastvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture za pribavljanje Mišljenja o ustavnosti i zakonitosti propisa”, objavljeno je na sajtu DCV-a.Kako je navedeno u saopštenju, na sastancima koji su prethodili finalnom predlogu Naredbe, predstavnici nadležnih institucija su predložili, da se osim iznad Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, uslovno zabranjena zona uspostavi i iznad Trešnjice i Mileševke, gde su takođe nastanjeni beloglavi supovi. DDodaje se i da je u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o vazdušnom saobraćaju, na predlog teksta, pribavljene su saglasnosti ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. BELOGLAVI SUPOVI BEŽE IZ KANJONA REKE UVACNajveće nevolje početkom avgusta snašle su mladunce beloglavih supova koji su učili da lete. Tada se nekoliko njih uplašilo helokoptera koji je leteo kanjonom reke Uvac i skočilo u uvodu.Nekoliko jedinki se oporavilo i ponovo su na slobodi, dok je nekoliko životom platilo bahate letove helikopterom.Odluka Direktorata civilnog vazduhoplovstva je usledila i nakon pisanja Fondacije za zaštitu ptica grabljiviaca, koja je apelovala da se pod hitno preduzmu konkretni koraci i zabrane letovi.O alarmantnosti situacije govore i podaci kojima raspolažu posmatrači ptica koji su sada već odrasle beloglave supove, žrtve letošnjeg incidenta.Jedan od njih snimljen je čak na grčkom ostrvu Naxos, gde je i slikan, dok su se još dve ptice našle u Bugarskoj, jedan u Kresnoj klisuri i drugi u Vratsa Balkan Nature Parku.

Srbija

MMF odobrio povećanje plata u javnom sektoru

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je Međunarodni monetarni fond (MMF) dao odobrenje za povećanje plata u javnom sektoru od 1. januara, što će danas biti potvrđeno, navodi se u saopštenju.Mali je u izjavi za RTS rekao da je Srbija dobila zeleno svetlo za povećanje plata, s tim što ono neće doći u obimu kao prošle godine.Prošle godine, u novembru, zarade u javnom sektoru su povećane u proseku za osam do 15 odsto. Najveći rast dobile su medicinske sestre i tehničari i to 15 odsto.Doktori u zdravstvu i zaposleni u nauci i kulturi dobili su povećanje od po 10 odsto. Povišicu od devet odsto dobili su zaposleni u prosveti, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, kao i radnici u ustanovama socijalne zaštite, i pripadnici bezbednosnih službi i snaga. Zaposleni u državnoj upravi dobili su povećanje od osam odsto.Plate svim zdravstvenim radnicima država je ponovo povećala u aprilu ove godine i to za 10 procenata.Mali je istakao da je prihod ostvaren od PDV-a veći za dve milijarde dinara u odnosu na planirane projekcije. Ministar je podsetio na to da će doći i do povećanja penzija od 1. januara za 5,9 odsto, kao i minimalne zarade za 6,6 odsto.Prema njegovim rečima, po projekcijama se očekuje da će u aprilu ili maju sledeće godine prosečna plata iznositi 540 evra.Takođe, ministar je preneo da se očekuje da MMF saopšti da će po stopi rasta u 2020. godini Srbija biti prva u Evropi.„Očekujemo da će saopštiti da su projektovali rast od minus 1,5 odsto za 2020. godinu, ali mi mislimo da možemo bolje. Procenili smo da će rast biti oko nule, što je u uslovima pandemije koronavirusa ogroman uspeh“, rekao je Mali.

Konferencije Srbija konferencije

Gde će se zaposliti generacija iz karantina: Još teži položaj mladih na tržištu rada

Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert.„Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž.„Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić.„Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru.„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.„Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković.Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.„Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.

Srbija

Krizni štab: Maske obavezne za sve i na otvorenom prostoru

Na današnjoj sednici Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa odlučene su nove mere protiv širenja zaraze koje će uključivati pooštrenje svih mera i kontrolu njihovog primenjivanja, a maske će biti obavezne za sve i na otvorenim prostorima, saopštila je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.Maske će od danas biti obavezne za sve građane i na otvorenim prostorima, a za izdata je i zabrana za organizaciju svih okupljanja kao što su proslave, venčanja i slično.Takođe, svi uslužni objekti biće u obavezi da angažuju odgovorno lice koje će biti zaduženo za striktnu primenu svih mera protiv širenja virusa.Saopšteno je i da će od ponedeljka Arena biti spremna za prijem pacijenata, jer akcenat mora biti na privremenim bolnicama."Druge bolnice treba čuvati za pacijente koji nisu zaraženi kovidom. Naš zdravstveni sistem treba i mora funkcionisati", rekla je Tepavčević.Podsećamo, juče su registrovana 203 nova slučaja, među 6.504 testirane osobe, dok je prekjuče taj broj bio još i veći i to 245 novoobolelih, od kojih je 80 bilo hospitalizovano.U poslednja 24 časa preminule su dve osobe. Ukupan broj preminulih je 770.

Srbija

Digitalizovali se i oni što nikad to nisu planirali

„Digitalizuj se i preživi (Go digital and survive)” – mogao bi da postane moto kompanija koje su pogođene krizom izazvanom pandemijom korona virusa. Naime, iako 92% firmi u Srbiji očekuje pad prihoda u ovoj godini, kako pokazuje istraživanje Privredne komore Srbije, postoje one firme koje su krizu podnele bolje od drugih.Tako je, na primer, trećina firme iz IT sektora, proizvodnje hrane i pića i poljoprivrede u toku pandemije uspela da zaposli nove radnike. Kako se ističe u istraživanju, ovo upravo može biti rezultat toga što su se kupci okrenuli onlajn trgovini, ali i što je došlo do povećane potražnje za elementarnim potrebama domaćinstava. Sa druge strane, najlošije su prošla preduzeća koja zavise od fizičke prisutnosti kupaca i ne mogu svoje poslovanje da obave u potpunosti preko interneta, kao što su saobraćaj, trgovina, industrija događaja, turizam ili proizvodnja hrane. Takođe, kriza je značajno više pogodila mala preduzeća nego velike kompanije.Sve ovo može značiti samo jedno – digitalna transformacija će postati neophodna i to naročito ako ste mali. Čini se da je ovo prepoznala i većina firmi, te trećina domaćih preduzeća planira da otvori nove kanale oglašavanja primenom digitalnog marketinga i digitalizuje svoje poslovne procese. Isti udeo firmi osnažio je svoje dosadašnje onlajn poslovanje, dok je 13% firmi otvorilo svoj veb-šop kao odgovor na krizu ili planira da to uradi.Pandemija podsetila firme da moraju biti onlajnKosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub-a, objašnjava za „Novu ekonomiju“ da su se digitalnoj transformaciji okrenule i one kompanije koje o ovom načinu poslovanja nikada nisu razmišljale i koje su smatrale da to u Srbiji nikada neće proći.„Ova lekcija nas je sve naučila da o takvim stvarima treba razmišljati na vreme. Pandemija je samo ubrzala promene koje se inače dešavaju. Samo je bila jedan akcelerator svih dešavanja“, kaže Andrić.Šta zapravo predstavlja digitalna transformacija? Da li to znači pokretanje sajta ili pravljenje veb-šopa? Ne, kaže Andrić, veb-šop je zapravo tek završnica čitavog procesa koji mu prethodi.„Transformacija poslovanja i transformacija načina kako firma razmišlja o tržištu, kako pristupa kupcu, kako sagledava gde se taj kupac danas nalazi, koliko je on fizički prisutan, koliko je digitalan, sagledavanje potreba korisnika, veština kompanija, onda definisanje šta su to potencijalno novi proizvodi, sve to spada u proces digitalizacije. U tom smislu ta transformacija, koju ljudi vrlo pogrešno vide samo kroz e-commerce, zapravo predstavlja digitalizaciju poslovanja, načina kako firma funkcioniše, dodatne edukacije i zato je to malo složeniji proces“, objašnjava Andrić.Možda najbolji primer nalazi se u tekstu organizacije Startit koji upoređuje naručivanje taksi vozila preko Vajbera ili Tvitera i korišćenje usluga Uber vozila. U prvom slučaju, taksi prevoznici su samo iskoristili mogućnosti koje pružaju društvene mreže, ne menjajući suštinski svoje poslovanje, dok je Uber pokrenuo apsolutno novi model prevoza putnika koji uz pomoć brojnih tehnologija umrežava one koji traže prevoz sa onima koji ga nude, istovremeno koristeći geolokaciju, onlajn plaćanje i sistem bezbednosti. Dakle, naručivanje taksi vozila na Tviteru nije digitalizacija, dok Uber to jeste.Ipak, imajući u vidu složenost samog procesa, postavlja se pitanje imaju li mala preduzeća resursa i kapaciteta da se upuste u ovu avanturu. Andrić preporučuje da se počne sa „manjim koracima i bržim pobedama“.„Do te šire slike treba napraviti mapu manjih koraka koji su uspešni, koji grade samopouzdanje da je to dobar smer“, kaže on.Kako smo paradajz brali na internetuJedan od tih koraka napravili su Ana i Veljko Nešić, koji su prvo pokrenuli fejsbuk-grupu „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ koja je trenutno broji više od 60.000 članova, a zatim napravili i platformu na kojoj mali proizvođači mogu da plasiraju svoje proizvode. Ova grupa postala je ogledalo toga kako su kupci u vanrednom stanju gotovo preko noći promenili svoje navike, pa su se vikendom umesto na pijacu, zaputili na Fejsbuk.„Grupa postoji od jeseni 2019, ali je veliki deo svog rasta zaista ostvarila u periodu vanrednog stanja u martu i aprilu ove godine. Pijace su se zatvorile, ljudima je kretanje bilo ograničeno, a imali su potrebu da vode računa o zdravlju, u šta svakako spada i ishrana. Sve te okolnosti su uticale da grupa doživi pravi bum u vreme pandemije, gde se za relativno kratak period u grupu učlanilo nekoliko desetina hiljada ljudi, a brojni proizvođači počeli da nude svoje proizvode“, objašnjava Veljko Nešić za „Novu ekonomiju“.Da je kupovina preko interneta (e-commerce) zaista doživela ekspanziju, potvrđuju i podaci o tome da je Amazon u toku krize otvorio nekoliko desetina hiljada radnih mesta, a da je vrednost akcija ovog preduzeća skočila za čak 40 odsto. Ovaj podatak u svom „Skeneru digitalne privrede“ ističe Inicijativa „Digitalna Srbija“ dodajući tome i da je sajt Shopify svakog dana beležio saobraćaj kao da je „crni petak“ (Black Friday), dok je domaći sajt Kupujem Prodajem premašio parametre pre krize i to pre svega u broju novih korisnika.Ipak, nije lako prodavati preko interneta, objašnjavaju i Nešići, jer kako kažu najveći problem malim proizvođačima predstavlja organizovanje dostave, te rade na projektu koji bi trebalo da im u ovom segmentu pomogne.Izazovi koje pred privrednike postavlja proces digitalne transformacije mogli bi da budu lakši ukoliko bi postojala saradnja između tradicionalnih preduzeća i digitalnih i inovativnih kompanija ili startapa. Međutim, ovaj vid saradnje još uvek je prilično nerazvijen, dok njegovo unapređenje zahteva ozbiljnu analizu, objašnjava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“.„Za ovu priliku dovoljno je da naglasimo da manjak IT resursa na globalnom nivou diktira mnogo više cene rada i donosi bolje prihode, što domaće tržište često ne može da isprati. Zbog toga naše IT kompanije koje se bave razvojem digitalnih rešenja uglavnom rade za strane klijente. Drugi problem je što u tradicionalnim kompanijama često ne postoji svest o korisnosti saradnje sa digitalnim kompanijama“, kaže Đurđević za „Novu ekonomiju“.Sa druge strane, kako dodaje, u istraživanju „Skener digitalne privrede“, koje je Inicijativa objavila u momentu kada je nastupila kriza, 35 odsto kompanija je reklo da je ubrzalo proces digitalne transformacije kako bi što pre odgovorilo na okolnosti koje su nastale usled COVID-19 pandemije.„Kada smo ih pitali koji su to projekti iz domena digitalizacije, jedan od odgovora je bila saradnja sa startapima i inovativnim kompanijama. Dakle, očigledno je u ovom segmentu kriza pozitivno uticala na donosioce odluka u tradicionalnim biznisima.“Đurđević ističe i da, uprkos očekivanjima, domaće digitalne kompanije nisu otporne na krizu i da dve trećine startapa koji su se požalili na negativne posledice beleži pad prodaje od 60 odsto, dok je kod frilensera ovaj procenat duplo manji.„Potresi poput ovog ostavljaju znatno veće posledice po startap ekosisteme koji su u ranoj fazi razvoja, u koje spada i naš. Startapi u ovoj fazi najčešće nemaju ili imaju vrlo male prihode i zavise od investicionih aktivnosti koje se u periodima krize takođe smanjuju, a kojih je u našem okruženju manjkalo i u periodu pre pandemije“, objašnjava Đurđević.Država pomogla digitalno poslovanjeOno što ostavlja nadu za firme koje su krenule u proces digitalne transformacije jeste da je država poslednjih godina radila na poboljšanju uslova za rad digitalnih i inovativnih kompanija, kako objašnjava Kosta Andrić.„Mislim da je veoma mnogo stvari urađeno u protekle tri godine. Od toga da postoje poreske olakšice za firme koje  unutar sebe organizuju istraživanje, razvoj i investiraju u inovacije, razni podsticaji za tu vrstu namene, regulisanje zakona o elektronskoj trgovini, olakšanje načina plaćanja, uređenje alternativnih izvora finansiranja – to su sve stvari koji su dobri signali.“On dodaje da očekuje da će kriza dovesti do sve izraženijeg ukrupnjavanja kapitala na tržištu i da se već vidi da veće kompanije preuzimaju manja preduzeća koja su u padu. Kada je u pitanju tržište rada, Andrić očekuje da će određeni broj kvalitetnih ljudi ostati bez posla jer su industrije u kojima su radili teško pogođene, dok će istovremeno pasti cena rada. Na taj način će neke druge kompanije koje su imale teškoće da pronađu odgovarajuće stručnjake, dobiti priliku da ih zaposle.Andrić takođe predviđa da će kriza dovesti do brisanja granica između industrija.„To znači da ako se danas bavite telekomunikacijama, sutra lako postajete banka, banka postaje IT kompanija, toga će biti sve više. Vidimo da velike kompanije lansiraju velike e-commerce platforme koje se na bave samo njihovim nadležnostima nego prodaju sve, od igle do lokomotive. To mešanje i rušenje barijera između industrija znači da zapravo konkurencija može da vam bude svako.“Izmenjeno tržište i „nova normalnost“, koja je sve izvesnija, sa sobom donosi i nove izazove. Kako se ističe u članku objavljenom sa sajtu Evropske komisije, koji se odnosi na primenu veštačke inteligencije i digitalne transformacije za vreme pandemije, u ovom periodu je najvažnije da države na sebe preuzmu kontrolu i regulisanje protoka podataka, odnosno načina na koji se oni prikupljaju, ko ih sakuplja, u koje svrhe i za šta ih upotrebljava. Ovakva pitanja veoma su značajna kada se, primera radi, prikupljaju podaci mobilnih operatera o kretanju ljudi kako bi se kontrolisalo širenje pandemije, što je bio slučaj poslednjih meseci.*Ovaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group. 

Srbija

Startit: Svaki stoti frilenser plaća poreze na prihode iz inostranstva

Tek svaki stoti frilenser koji je imao prihode iz inostranstva plaćao poreze i doprinose, kazao je za Startit Milan Trbojević, osnivač i vlasnik Knjigovodstva Knjiški moljac, koji navodi da je imao uvid u nezvanične podatke Poreske uprave.„Ja imam informaciju da je mali broj ljudi iz uzorka Poreske uprave — manje od 1% — plaćalo potrebne poreze. Kada je PU shvatila da imaju poprilično veliki novac koji mogu da naplate, a da toliki broj ljudi izbegava svoje obaveze, odlučili su da upute opomenu.”Podsećamo, Poreska uprava je saopštila da je utvrdila da veliki broj građana koji radi preko različitih platformi ne plaća poreze na prihode. Među njima su frilenseri, jutjuberi, ljudi koji drže časove, prave softver isl.„Fiskalno opterećenje rada u Srbiji jako je visoko, naročito kada se pogleda egzistencijalni minimum koji je neophodan da se preživi. Neoporezivi deo zarade jako je nizak — tek 16.300 dinara, a socijalni doprinosi se plaćaju od prvog isplaćenog dinara.Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život (prosečna neto zarada u Nemačkoj je oko 2 400 evra), dok to nije slučaj u Srbiji.”On je dodao da je problem i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez.„Država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat. Plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno. Plaćamo doprinose za penziono, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo i da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske”, naglasio je Gajić.Zbog toga, smatra, idealno rešenje bi bilo kada bi bili niži porezi i doprinosi koji se plaćaju za sveMilan Trbojević je izjavio kako je moguće da se u zakoniku napravi izuzetak za frilensing, ukoliko država želi da podstakne ovu industriju.„Moguće je da se smanji stopa poreza, ili da se smanje doprinosi, pa i da se doprinosi potpuno isključe, ali se onda postavlja pitanje zašto se samo jednoj grupi daje ustupak? To otvara mogućnost da se sutra, na primer, pekari pobune zbog niske plate”, objašnjava Trbojević.

Srbija

Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez

Poreska uprava Srbije uzdrmala je pozamašnu domaću zajednicu koja radi na platformama kada je pre nekoliko dana saopštila "Znamo ko ste i da niste platili porez". Naime, Poreska je utvrdila da  poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.Kako je najavljeno, Poreska je odvojila jedan broj inspektora za kontrolu. Akcenat je stavljen na uplate sa platformi kao što su Google, Upwork, Bibo Global Oppotunity, Airbnb, sa platnih kartica Skrill, Payoneer i Neteller i izvršena plaćanja prema Booking.com.Poreska uprava je zatim pozvala sve koji su propustili da podnesu poreske prijave da pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost. Rok je kraj oktobra 2020. godine. Koliko treba da se plati?U kompaniji Paušal.rs kažu za Novu ekonomiju da koliko fizička lica ostvare prihode tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunaju i plate porez (prema Zakonu o porezu na dohodak građana). Koliki će biti iznos poreza zavisi od: iznosa ostvarenog prihoda, šifre vrsta prihoda, da li je fizičko lice osigurano po nekom drugom osnovu, vrste ugovora itd. Sa aspekta oporezivanja nije bitno da li sredstva iz inostranstva nakon pruženih usluga stižu preko PayPall- a ili Payoneer- a ili direktno na devizni račun. Obaveza fizičkog lica je da u roku od 30 dana od prijema uplate podnese poresku prijavu PP OPO što može učiniti online putem portala ePorezi ili predajom dokumentacije nafležnoj filijali PU.Ova poreska prijava se mora podnositi za svaku uplatu zasebno. Osnovica za obračun poreza i doprinosa je bruto prihod, koji se onda umanjuje za normirane troškove ili neoporezivi iznos zarade. Zatim se, u zavisnosti od izvrsenog posla i sklopljenog ugovora, obracunava visina poreza i doprinosa koje je potrebno platiti.  Obačun dakle, zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45% ostvarenih prihoda. Za pomoć pri obračunu ova lica se mogu obratiti Poreskoj upravi ili knjigovodstvenoj agenciji. Prema izjavama predstavnika Poreske uprave, svi koji primaju novac iz inostranstva po osnovu navedenih poslova imaju pravo na umanjenje od  20 odsto na bruto prihode na ime normiranih troškova. Onda na tu osnovicu plaćaki 20 odsto porez na prihod, 25,5 odsto doprinose za PIO i ako ne ostvaruju socijalno osiguranje u Srbiji, moraju da plate i 10,3 odsto. Priznajte nas u APR-uNakon objave vesti, fb grupe koje okupljaju ovu zajednicu su se usijale. U komentarima, "prozvani" se slažu da treba da se plaća neki porez ali da se zakonski odredi sve i definiše "uz pomoć freelancera a nekih proizvoljnih cifara od ljudi koji nemaju pojma ništa o freelancing-u".Takođe, traži seposeban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine. Prema poslednjim podacima OLI Index (avgust 2020) gig radnici iz Srbije su prema broju aktivnih gig radnika u posmatranom periodu, među prvih 15 zemalja na svetu, navodi se u istraživanjima Centra.Međutim, problem je što su radnici na platformama izuzetno ranjivi, a u pandemiji posebno. Kako pokazuje istraživanje, načešće imaju neodgovarajuće radne ugovore zbog čega su neke od zemalja s brojnim zajednicama gig radnika uvele mogućnost da ovi radnici ostvare naknadu za slučaj nezaposlenosti. Nažalost to i dalje nije slučaj sa Srbijom, iako postoje jasna rešenja koja bi mogla unaprediti njihov položaj.Veliki uticaj na mladeOno što je takođe zanimljivo, frilenseri i internet poslovi su u javnosti prepoznati kao vrlo uticajni, ali se ne radi ništa da se te profesije priznaju kao zanimanje sa određenim pravima i obavezama. Prema poslednjem istraživanjuCeSID i Propulsion, uz podršku USAID Srbija, influenseri su jako popularni među mladima koji najviše vremena provode na društvenim mrežama. Istraživanje objavljeno na strani programa Novapismenost.rs, pokazuje da dve trećine mladih u Srbiji mlađih od 25 godina, kaže da prati nekog influensera. Youtube i Instagram su dve mreže na kojima mladi najčešće prate influensere, 39% odnosno 38%.Influenseri utiču na 44% mladih, od čega taj uticaj za većinu nije snažan već je reč o manjem uticaju ali se uticaj influensera povećava sa spuštanjem starosne granice, pa 56% mladih između 12 i 14 odnosno 52% mladih između 15 i 18 godina kaže da na njih utiču influenseri. Uticaj gde postoji (a on nije veliki), on je najvidljiviji u tri segmenta, (1) usvajanje trendova, (2) deljenje istih stavova i (3) sličan govor odnosno korišćenje istog jezika, i za sve ovo se slaže po 8% ispitanih. Goran Zarić iz programa Nova pismenost kaže za Bovu ekonomiju da su influenseri i jutjuberi bez sumnje zanimanja koja ostvaruju prihode, ponekad i pozamašne. Ljudi koji rade na društvenim mrežama zarađuju na različite načine: da li je neko brend ambasador, ili nekome plaćate za sponzorisane postove, mogući su različiti modeli prihodovanja, kaže Zarić koji se zalaže za regulisanje radnog statusa influensera. 

Srbija

Beograd uveo lokalne administrativne takse

Grad Beograd uveo je lokalne administrativne takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje koje organi Grada Beograda i gradskih opština na teritoriji Grada Beograda izdaju, u okviru poslova iz izvorne nadležnosti Grada Beograda.Kako je objavljeno u Službenom listu Beograda, taska se plaća za podneske u trenutku kada se predaju, za rešenja, dozvole i druge isprave – u trenutku podnošenja zahteva za njihovo izdavanje; za upravne radnje – u trenutku podnošenja zahteva za izvršenje tih radnji.Taksu ne plaćaju organi države Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, Crveni krst Srbije; Crkve i verske zajednice, diplomatsko-konzularna predstavništva strane države, pod uslovom uzajamnosti. Taska se, između ostalog, ne plaća za spise i radnje u postupcima koji se vode po službenoj dužnosti; u postupcima za povraćaj više ili pogrešno plaćenih javnih prihoda, za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, za spise i radnje u vezi sa predškolskim i školskim vaspitanjem i obrazovanjem, obrazovanjem studenata, stručnim usavršavanjem, odnosno prekvalifikacijom.Taksa se ne plaća za spise u vezi sa regulisanjem vojne obaveze, kao i u postupcima za sahranjivanje. Ove takse će se primenjivati od 1.januara 2021. godine

Srbija

RGZ: Najskuplji kvadrat u Srbiji 9.019 evra

Najskuplji kvadrat u Srbiji je još uvek na lokaciji Beograd na vodi i koštao je 9.019 evra po metru kvadratnom, a za isti stan je izdvojeno i najviše novca čak 883.888 evra, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).Prvih sedam najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi, prema navodima RGZ-a.Kada se govori o starogradnji, najskuplja cena po kvadratu plaćena je 4.301 evra za stan na Vračaru, a najviše novca u iznosu od 1.461.000 evra izdvojeno je za stan na Starom gradu.Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Kopaoniku, dok je najviša ugovorna cena poslovnog prostora ostvarena na Vračaru. Kod zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju na prvom mestu su Šimanovci u opštini Pećinci i Novi Sad.Najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zeljišta postignuta u Novom Sadu, a najviša ugovorna cena u Kuli.U trećem kvartalu nepokretnosti su u 87 odsto prometa plaćene gotovinom, a u 13 odsto iz kredita.Posmatrano po vrstama nekretnina, gotovinom se najviše plaćalo zemljište, u 99 odsto prometa zemljišta, iz kreditnih sredstava najviše se finansirala kupovina stanova i to 28 odsto, dok je za gotovinu prodato 72 odsto.Na osnovu registrovanih ugovora, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu iznosio je više od milijarde evra, a najveći udeo u odnosio se na promet stanova i to 57 odsto.

Srbija

MOL Serbia imenovala novog v.d. direktora kompanije

Kompanija MOL Serbia donela je odluku da na mesto v.d. direktora imenuje Zoltana Garai, dosadašnjeg finansijskog direktora u kompaniji MOL Serbia. Zoltan ima preko 20 godina iskustva u naftnoj industriji na različitim pozicijama, počev od sektora prodaje, finansija pa do generalnog direktora na teritorijama Mađarske i Srbije. Dolaskom na ovu funkciju, Zoltan će značajno doprineti daljem razvoju kompanije MOL Serbia koristeći znanja stečena na vodećim pozicijama u naftnoj industriji. Stečeno iskustvo će koristiti kako bi doprineo povećanju efikasnosti u poslovanju, realizaciji ključnih investicionih projekata planiranih za naredni period, kao i postizanju još boljih rezultata.„Čast mi je što imam mogućnost da iskoristim svoje veliko iskustvo i doprinesem još boljem tržišnom pozicioniranju MOL Serbia, koja je jedna od vodećih kompanija u svojoj industriji. Cilj nam je da nastavimo sa odličnim rezultatima i projektima, proširenjem naše maloprodajne mreže kao i da dodatno povećamo ponudu za naše kupce, da izađemo u susret svim njihovim potrebama. Briga o zaposlenima nam je izuzetno važna kao i njihov kontinuitet u ličnom i poslovnom razvoju, poštujući sve MOL vrednosti i kulturu. Čeka nas izuzetno neizvestan period usled situacije sa koronavirusom ali sam siguran da ćemo, kao i do sada, postići najbolje rezultate timski i uz odlično osmišljen poslovni plan“, kaže Zoltan Garai, novi v.d. direktor MOL Serbia.Garai je bogatu karijeru započeo 1997. godine u kompaniji OMV, kao rukovodilac maloprodaje da bi 2001. godine postao i generalni direktor OMV Bugarska. Tokom narednih godina promenio je nekoliko rukovodećih pozicija  - dolazi na mesto generalnog i finansijskog direktora OMV Srbija, zatim svoju karijeru nastavlja na rukovodećim pozicijama na nekoliko tržišta. Od 2018. godine je deo MOL Serbia tima kao finansijski direktor kompanije.Dosadašnji direktor MOL Serbia Ante Aralica svoju karijeru nastavlja u kompaniji INA koja je sastavni deo MOL Grupe.   „Izuzetno mi je drago i ponosan sam što sam u prethodnih godinu i po dana bio na čelu tima izvrsnih profesionalaca koji je uspeo, i u vreme kada je COVID-19 pogodio sve svetske ekonomije, pa i našu industriju, da nastavi sa rastom, razvojem mreže servisnih stanica i ostvari odlične poslovne rezultate“, izjavio je Ante Aralica, dosadašnji direktor MOL Serbia.

Srbija

Očekuje nas anti-korona rampa za svadbe

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će se protiviti izdavanju specijalnih dozvola za svadbe, za koje su nadležni Krizni štabovi, jer takva okupljanja daju priliku korona virusu da se širi, preneo je N1. On je podsetio da je pre nedelju dana u bolnicama bilo više od 270 pacijenata sa kovidom, dok je danas taj broj 359."To je rezultat žurki, proslava i svadbi. Primetili smo da su Krizni štabovi na lokalu počeli da daju neke specijalne dozvole da se orgaizju proslave i slično i insistiraćemo na tome da se takve dozvole ne daju. Dragi građani, ne mogu da se održavaju okupljanja sa više od 30 ljudi", poručio je Lončar.On je naveo da je posredstvom Viber broja za prijavu kršenja zaštitnih mera do sada stiglo oko 950 prijava, da su na desetine procesuirane i poseban apel je uputio onima koji su pozvani kao gosti na svadbe i slavlja."Nije sramota da kažete vidite kakva je situacija, rizično je, poslaćemo poklon ali nećemo doći", sugerisao je Lončar.Lončar je dodao da bolnički dan lečenja od kovida košta više od hiljadu evra, osim što podrazumeva angažovanje medicinskih radnika.REKORDAN BROJ ZARAŽENIH U HRVATSKOJ, UGOSTITELJI SE ŽALE NA RESTRIKCIJE "Da li je moguće da nemamo obzira prema njima? Ili prema ljudima koji nisu zaraženi korona virusom i koji nisu mogli da dođu do bolnica radi lečenja, pošto su sve bolnice u jednom trenutku postale kovid bolnice? Ne možemo da dopustimo da se to ponovo desi", naglasio je Lončar.Ministar zdravlja je upozorio da se tek očekuju veće brojke zaraženih koronom, pojava težih kliničkih slika, kao i rast zaraženih drugim respiratornim infekcijama."Nošenje maski, održavanje distance i higijene je jedino što pomaže", zaključio je Zlatibor Lončar.Rast broja zaraženih od preko 700 beleže i zemlje regiona, Slovenija i Hrvatska.  U Hrvatskoj je direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje rekao da je dosta zaraženih bilo na svadbama širom zemlje, međutim slavlja nisu ukinuta, već je ograničen ples na slavlju. Dopušten je samo ples mladenaca i roditelja, a poseban problem su predstavljali igre poput kola jer se tada virus vrlo lako prenosi.

Srbija

Grejanje na drva najjeftinije u Srbiji, najskuplje na struju

Najniže troškove grejanja u predstojećoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja se greju na drvo, dok će najviše plaćati oni koji koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan, butan gas i lož ulje, saopštila je danas Agencija za energetiku (AERS).Najniže troškove za grejanje imaće domaćinstva koja se greju na drvo, u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, 4.650 dinara po kubiku, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća.U tom slučaju im je za nabavku goriva potrebna 38.300 dinara za sezonu, zaključak je analize AERS.Značajno veće troškove, oko 62.000 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, sa cenom 6.350 dinara po kubiku i uz peći niže efikasnosti.Prema prosečnoj ceni prirodnog gasa u Srbiji, za grejanje tokom cele zimske sezone treba izdvojiti 42.000 dinara.Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj i to od 48.000 do 52.000 dinara.Građanima koji se greju na pelet godišnji troškovi su oko 59.000 dinara, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za to gorivo.Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 50.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 133.000 dinara za električnu energiju, 122.000 dinara za propan butan gas, odnosno 85.000 dinara za lož ulje.U odnosu na prethodnu godinu jedinične cene lož ulja povoljnije su za 29 odsto."Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte vaš stambeni prostor i promenite prozore. Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, izaberite one koje su energetski što efikasniji", savetuje AERS.  

Srbija

Pad potrošnje naftnih derivata, nema razloga za poskupljenje

Od 1. marta potrošnja naftnih derivata u Srbiji pala je za oko 10 odsto, dok je pad prodaje na benzinskim pumpama oko 12 odsto, izjavio je Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije, prenela je agencija Beta.„Po ovim cenama proizvođači sirove nafte nemaju novca za investicije i pitanje je da li će naftna privreda u budućnosti moći da odgovori zahtevima potrošnje”, ocenio je Mićović.On je na okruglom stolu „Energetska tranzicija i kovid 19” u Privrednoj komori Srbije da je trenutno snabdevanje tržišta naftnim derivatima u Srbiji potpuno stabilno.Mićović je rekao da Srbija ima dovoljno derivata nafte da zadovolji potrebe privrede i građana, ali da treba stvarati obavezne rezerve. Naveo je i da nije promenjena cena sirove nafte, kao i da su troškovi naftnih kompanija stabilni, pa nema razloga za promenu cene goriva.CENA AMERIČKE LAKE NAFTE U MINUSU Predsednik Saveta energetičara Nikola Rajaković rekao je da je smanjena potrošnja energenata u industriji, administrativno-komercijalnom sektoru, ali da je povećana u domaćinstvima.Govoreći o potpunom prelasku na obnovljive izvore energije, Rajaković je istakao da je neophodan prelazni period u kome bi se iz upotrebe izbacila fosilna goriva, a on podrazumeva pojačanu energetsku efikasnost.Prema podacima berze električne energije SEEPEX potrošnja struje u Srbiji pala je tokom marta i aprila za dva do tri odsto u industriji, dok je u Evropi pad bio mnogo veći, napomenuo je njen predstavnik Dejan Stojičevski.

Srbija

Grad Beograd: Traži se najbolja ideja za Avalu

U toku je konkurs čiji je cilj dizajniranje urbane šume na Avali i u njemu mogu da učestvuju svi građani bez obzira čime se bave, preneo je portal Srbijašuma, javnog preduzeće koje partner Grada Beograda u tom poslu.“Pozivamo zainteresovane da daju doprinos u kreiranju budućeg izgleda Avale i Šuplje stene, tako što će izložiti svoje ideje o unapređenju ovog područja, izgradnji novih sportskih terena, postavljanju mobilijara klupa, stolova, senika, određivanju mesta za miran odmor i meditaciju, trasiranje novih pešačkih ili biciklističkih staza. Ograničenja za kreativnost ne postoje”, kažu u sekretarijatu za zaštitu životne sredine.Konkurs „Najbolja ideja za Avalu” je raspisan u okviru projekta Evropske unije „URBforDAN” i navodi se da je Avala zaštićeno prirodno dobro i raj za sve one koji žele da budu blizu, a daleko od grada. Tamo opstaje više od 600 biljnih vrsta i utočište su našle brojne ptice i sisari, a prema poslednjim merenjima, Avala je visoka 506 metara, odavno je i jedna od glavnih destinacija turista.ARHITEKTE: ŠUMA NA KOŠUTNJAKU MOGLA BI DA POSTANE TRAVA NA KROVU PODZEMNE GARAŽE Da učestvuju u konkursu pozvani su studenti Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, katedre za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, ali i ostali sugrađani.“Ozelenjavanjem i regulisanjem površinskih voda Avale doprineće se otpornosti centralne zone grada na klimatske promene. Uspešnom primenom prirodom inspirisanih rešenja istovremeno bi se unapredio kvalitet životne sredine i podstakao strateški razvoj Beograda kao zdravog i zelenog grada”, ističu u sekretarijatu za ekologiju.Konkurs je otvoren do 30. oktobra 2020. godine, što je i krajnji rok za podnošenje prijava, a rezultati će biti objavljeni 15. novembra.

Srbija

Škola ekonomskog novinarstva Nove ekonomije – prijavite se

Ekonomski mesečnik Nova ekonomija poziva mlade novinare i studente iz cele Srbije da se prijave za besplatnu školu ekonomskog novinarstva.U Srbiji postoji veliki deficit dobrih ekonomskih novinara za kojima će se u budućnosti povećavati potražnja. Zato će vam predavači, iskusni ekonomski novinari i poznati ekonomisti koji će razbiti predrasude ekonomsko novinarstvo teško i dosadno. Naučićete kako da ekonomski tekstovi i prilozi budu zanimljivi.Škola će biti organizovana tri vikenda u oktobru i novembru, u Beogradu. Troškove puta i smeštaja za polaznike van Beograda pokriva Nova ekonomija.Zainteresovani kandidati treba da pošalju kratak CV sa kontakt podacima do 25. oktobra na redakcija@ne.rs Škola ekonomskog novinarstva sprovodi se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.Program škole ekonomskog novinarstva:Petak 30. 10. 2020.  Deset božjih zapovesti ekonomskog novinaraPredavač: Biljana Stepanović, direktorka i glavna urednica Nove ekonomijeSubota 31. 10. 2020.Osnovni ekonomski pojmovi koji su važniPredavač: Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta SrbijePetak 6.11.2020.Šta treba da čitaju i koje baze podataka da koriste ekonomski novinari?Predavač: Goran Radosavljević, profesor na FEFA FakultetuSubota 7.11.2020.Kako upakovati ekonomsku temu za TV na atraktivan i razumljiv načinPredavači: Vojislav Stevanović i Maja Đurić, TV N1Petak  13.11.2020.Fektčeking u ekonomskom novinarstvu: u sendviču između kompanijskog PR-a i političkih spinovaPredavač: Ivana Pavlović, Nova ekonomijaSubota 14.11.2020.Otvorene baze – nepresušan izvor tema i podataka (APR, ACAS, NBS, Uprava za javne nabavke itd.)Predavač: Branko Čečen, CINS

Srbija

Ponovo oglašena prodaja Banje „Zlatar“

Republička direkcija za imovinu i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje oglasili su prodaju Banjskog kompleksa "Zlatar" u Novoj Varoši.Kako se navodi u oglasu, kompleks se nalazi u vlasništvu PIO Fonda i obuhvata Objekat zdravstva za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja. Naglašava se da objekat ima odobrenje za upotrebu i ukupne je površine 12.280 metara kvadratnih. U ponudi je još devet poslovnih prostora u funkciji zdravstva, površine od 260 do 3.120 metara kvadratnihU oglasu se detaljno navodi kvadratura njegovih prostorija i važnijih delova. Obim udela zemljišta i opis Predmeta prodaje, detaljnije je opisan u Prodajnoj dokumentaciji, koja sadrži i listove nepokretnosti i akte Agencije za restituciju. Kompleks se prodaje u postojećem, tzv. "viđenom" stanju, bez prava kupca na naknadne reklamacije, a ukupna početna kupoprodajna cena iznosi 2.341.995 evra. PONIŠTENA PRODAJA BANJE "ZLATAR" Кonačna kupoprodajna cena Predmeta prodaje biće utvrđena nakon sprovedenog postupka prikupljanja pismenih ponuda zaintereovanih kupaca, a uplaćuje se u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.Rok za plaćanje je 15 dana od dana zaključenja kupoprodajnog ugovora, pravo učešća na oglasu za kupovinu imaju sva pravna i fizička lica, koja otkupe Prodajnu dokumentaciju, uplate depozit i ispune ostale uslove oglasa. Prodajna dokumentacija se preuzima u prostorijama Republičke direkcije za imovinu u ulici Кralja Milana 16, svakog radnog dana od 11 do 14 časova, od 12. do 19. oktobra 2020. Prilikom preuzimanja Prodajne dokumentacije treba dostaviti dokaz o uplati 20 hiljada dinara, a iznos depozita koji se uplaćuje za učešće u kupovini iznosi 234.199,576 evra, u dinarskoj protivvrednosti.Кriterijum za izbor najpovoljnijeg ponuđača je visina ponuđene kupoprodajne cene, a komisija utvrđuje redosled važećih ponuda.Treći pokušaj prodaje Banje "Zlatar" poništen je početkom jula, kada je cena bila identična sadašnjoj, dok je iz oglasa od pre godinu dana ona bila 3,9 miliona evra, odnosno veća za 1,6 miliona.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.