Srbija

Bivša državna sekretarka MUP-a u poslu od milijardu dinara

Bivša državna sekretarka MUP-a Milena Vuković, čija je firma BPS Security dobila posao obezbeđivanja policijskih objekata, takođe je vlasnica kompanije BPS Corporation koja je u konzorcijumu sa nekoliko drugih kompanija dobila posao vredan skoro milijardu dinara.Konzorcijum od osam firmi, među kojima je BPS Corporation, zaključio je 14. januara ugovor sa Elektroprivrednom Srbije o održavanju higijene za potrebe tehničkih centara EPS-a na dve godine, po ceni od 930 miliona dinara.Nosilac posla je kompanija Emporio Team, a osim BPS-a u konzorcijumu su preduzeća Telus (u vlasništvu Telekoma Srbija), Goodhouse, BMK, Tisten Group, DIZ Higijena i Coopservice BMK.Za poslove Milene Vuković prvi put se čulo prošle sedmice kada je Insajder objavio da je BPS Security dobio posao obezbeđenja od MUP-a za najmanje 60 miliona dinara, u konzorcijumu sa još tri firme.U tom konzorcijumu bila je i kompanija Tisten Group, koja je takođe nastupila u konzorcijumu sa BPS Corporation u javnoj nabavci EPS-a od 930 miliona dinara.Nosilac posla, kompanija Emporio Team, u novembru prošle godine dobila je posao rekonstrukcije i održavanja sistema javnog osvetljenja u Jagodini, zajedno sa kompanijom Resalta, koja se dovodi u vezu sa premijerkom Anom Brnabić. Resalta je slovenačka firma čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Brnabić. Prema istraživanu BIRN-a, Resalta je jedna od nekoliko kompanija bliskih srpskim i mađarskim vlastima koje dobijaju skoro sve poslove na uvođenju LED osvetljenja u Srbiji.Kompanija Coopservice BMK u suvlasništvu je italijanskog Coopservice international i BMK iz Srbije, čiji je većinski vlasnik Bogdan Mamuzić. Dnevni list Danas pisao je 2013. godine da su Mamuzićeve kompanije bile privilegovane prilikom dodele poslova od Uprave za javne nabavke Vlade Srbije, što su iz ovog preduzeća oštro demantovali.DIZ Higijena je 30 odsto u vlasništvu Ljiljane Krivošević, a 70 odsto u vlasništvu kompanije Marera Property Management iz Beograda.Vlasnik 60 odsto Marera Property Management-a je RWM Holdings, a 40 odsto Marera Holdings, obe sa Kipra, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.Jedva čekamo da se rešimo najboljih studenataZa azerbejdžanske firme ne važe javne nabavke

Zdravstvena zaštita i dalje nedostupna najosetljivijim grupama

Srbija nema sveobuhvatnu strategiju za borbu protiv siromaštva iako u njoj živi 1.800.000 građana koji su u riziku od siromaštva, a socijalna davanja za najugroženije su najniža u Evropi, saop&...

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković

NBS utvrdila pravila za registar korisnika novčanih doznaka

Guverner Narodne banke Srbije utvrdio je uslove o vođenju jedinstvenog registra korisnika novčanih doznaka, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Jedinstveni registar korisnika novčane doznake sadrži podatke o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, odnosno o platiocima i primaocima plaćanja.U registru korisnika novčane doznake ne vode se podaci o iznosima platnih transakcija.Platilac je fizičko lice koje pružaocu platnih usluga izdaje platni nalog za izvršenje platne transakcije, bez obzira na to da li platilac ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Isto je definisan i primalac plaćanja. Pružalac platnih usluga označava banku, platnu instituciju, instituciju elektronskog novca i javnog poštanskog operatora kada pružaju platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.Narodna banka Srbije vodi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake u elektronskom obliku, na osnovu podataka koje joj dostavljaju pružaoci platnih usluga.Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga koje se odnose na poslovnu tajnu, kao i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.Organima i licima koji su ovlašćeni da vrše uvid u podatke iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake, Narodna banka Srbije obezbeđuje taj uvid isključivo putem posebnog aplikativnog rešenja, na osnovu primljenog zahteva potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom. Sudovima i drugim nadležnim organima ovi podaci mogu se, osim putem posebnog aplikativnog rešenja, davati i na osnovu pismenog zahteva, u skladu sa zakonom.Pružalac platnih usluga dužan je da do 15. juna 2020. godine dostavi podatke za sve korisnike novčane doznake koji su do 1. juna 2020. godine koristili platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.

Proglašeni pobednici trećeg „Regionalnog app izazova“

Aplikacije "Starlight" koju su napravili đaci iz niške gimnazije "Svetozar Marković", "KuMe" (Kućni menadžer) tima iz Gimnazije "Banjaluka" i rešenje "MojRED" ekipe iz podgoričke Elektrotehničk...

PepsiCo Zapadni Balkan ponovo dobitnik Top Employer priznanja

Kompanija Marbo Product, koja posluje kao deo prehrambenog giganta PepsiCo za područje Zapadnog Balkana, ove godine je po šesti put zaredom dobitnik priznanja Top Employer za poslovanje u Srbiji i Bos...

Solidarnost i donacije običnih ljudi spasavaju od izvršitelja

Združena akcija Krov nad glavom saopštila je da je u protekla tri dana sakupila 143.500 dinara pomoći za Nenada Butuliju iz Ruskog Sela kod Kikinde, kome preti zaplena dve ovce zbog duga Srbijagasu od 60.000 dinara. U saopštenju te organizacije se navodi da je Nenad Butulija plućni bolesnik, koji skromno živi od povremenih fizičkih poslova i socijalne pomoći od 8.000 dinara. Terapija, koja mu je potrebna košta 3.500 dinara, a komunalne dugove je plaćao redovno dok je bio zaposlen. Krov nad glavom dodaje da je javna prodaja zakazana od strane javnog izvršitelja Lazara Sekulića, koji je nadležan za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu i da je za dve ovce određena početna cena od 21.000 dinara."Odlukom izvršitelja na aukciji je trebala da se proda i svinja procenjana na 30.000 dinara, ali je nju Butulija već ranije prodao da bi platio dugove za struju i vodu", navodi se u saopštenju. Humanitarnu akciju je pokrenuo subotički ogranak organizacije u utorak, 18. februara, a većina donacija je bila vrednosti između 200 i 1.000 dinara."[To] pokazuje da se uključio veliki broj običnih ljudi, koji su pokazali solidarnost i želju da pomognu", navode iz Krova nad glavom. Boris Telečki iz Združene akcije Krov nad glavom Subotica rekao je za Novu ekonomiju da je prezadovoljan ovom akcijom, za koju je ocenio da pokazuje da su ljudi spremni da pokažu empatiju i pruže solidarnu pomoć. On je dodao i da je na ovom primeru "potvrđena teza da smo prepušteni sami sebi i da država ne vodi računa o najugroženijima", kao i da je Nenadu Butuliji pozlilo i da se trenutno nalazi u bolnici, a aktivisti će ga posetiti i odnetu mu novac. "Trenutno samo međusobna solidarnost može da pomogne u ovakvim slučajevima, a za sistemsko rešenje ćemo morati da se borimo, na prvom mestu inicijativom za ocenu ustavnosti zakona o izvršenju", kazao je Telečki.Danas se u celom svetu obeležava Svetski dan socijalne pravde, koji je pre 13 godina ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija kako bi podsećala društvo da je ona moguća jedino ako građani pokazuju odgovornost prema najranjivijim društvenim grupama.Ustavni sud je nedavno doneo odluku u kojoj se poziva na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i kojom poništava presudu u jednom od poznatijih slučajeva iseljenja u prethodnih nekoliko godina, jer je takvom presudom prekršen član 8. kojim je garantovano pravo na dom, više o tome na linku OVDE. V. Vuksanović PROČITAJTE JOŠ: Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekao

Imlek predstavio „Moja Kravica“ punomasni jogurt

Kompanija Imlek organizovala je gastonomsko druženje sa predstavnicima medija u cilju predstavljanja novog "Moja Kravica" punomasnog jogurta. Prisutni su imali priliku da uživaju u domaćim specijalitetima i...

Kompaniji besplatno zemljište vredno 15 miliona dinara

Opština Temerin dodeliće privatnom preduzeću TIM-COP, koja se bavi proizvodnjom opreme za distribuciju i upravljanje električnom energijom, besplatno građevinsko zemljište vredno skoro 15 miliona dinara. Komisija za kontrolu državne pomoći odobrila je ovaj ugovor, kojim se dodeljuje zemljište veličine oko tri hektara u radnoj zoni „Ilandža“, rešenjem od 18. februara.Tržišna vrednost tog zemljišta iznosi 14.797.570 dinara, odnosno nešto više od 126.000 evra, navodi se u rešenju Komisije.Nacrtom ugovora predviđeno je da TIM-COP do kraja 2024. izgradi nove proizvodne objekte okvirne površine 20.000 kvadratnih metara i uloži najmanje pet miliona evra u materijalnu i nematerijalnu imovinu.Proizvodni pogon o kom je reč služiće za proizvodnju izduvnih sistema za automobile.Takođe, TIM-COP se obavezao da do 2022. godine zaposli najmanje 188 radnika na neodređeno vreme, navodi se u rešenju.Kompanija će biti u obavezi da zadrži novootvorena radna mesta u Temerinu najmanje pet godina od implementacije investicionog projekta.Ombudsman ispituje Inspektorat za rad zbog pogibije radnika

Konferencije Srbija Konferencija

Umiremo od zagađenja, a to se može sprečiti

Naš odnos prema životnoj sredini je zabrinjavajuć, nema reakcija na klimatske promene koje nas više pogađaju nego druge zemlje, a ulaganja države u zaštitu životne sredine su nedopustivo mala, rečeno je danas na debati „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“ koju je u Vukovoj zadužbini organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske.„Naš odnos prema životnoj sredini je razočaravajuć, a to se vidi iz položaja resornog ministarstva. To ministarstvo je potisnuto u treći red zato što je u stalnom sukobu interesa sa drugim ministarstvima“, ocenio je prof. dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka. On je kazao da bi veću energiju trebalo uložiti u podizanje znanja i svesti građana o životnoj sredini, promovisanje vrednosti skromnosti i štedljivosti u korišćenju prirodnih resursa, po ugledu na skandinavske zemlje.Govoreći o problemu gradova u Srbiji koji su biološki gledano paraziti biosfere, on je rekao da iz gradova izlazi samo otpad i zagađenje.Taj parazitizam može da bude sveden na razumnu meru prečišćavanjem vazduha, vode, sađenjem zelenih površina, predložio je Stevanović.Kako je rekao, projekti izgradnje ne treba da budu megalomanski.„Ovaj čuveni Beograd na vodi, ta skalamerija, piramida faraonska, ima kanalizaciju koja ide u Savu. To je Beograd na prljavoj vodi“, ocenio je on.„Verujem da ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za okruženjem i svetom nego što je to životna sredina, ocenio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti, i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje“.Prema analizama Fiskalnog saveta, više od tri miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće, dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.Projekcije Saveta kažu da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10- 15 godina.Ako ulažemo u stadione, nema para za ekologiju „To jeste veliki novac, ali je dostižan ako se u budžetu svake godine sve više izdvaja za životnu sredinu. To znači da sadašnji prioriteti treba da odu u drugi plan. Previše se ulaže u sektor bezbednosti. Možda je to potrebno, ali onda nema para za druge sektore. Ako izdvajamo za stadione, ulepšavanje gradova, nećemo imati para za ekologiju“, naveo je Vučković.Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku upozorio je da će klimatske promene praviti Srbiji još veće probleme budući da smo u delu sveta u kome su te promene vidljivije, ali da nema veće akcije kad je reč o ublažavanju tih efekata.On je rekao da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen u nivou 1-2 odsto BDP-a zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.Ništa nismo naučili iz poplava 2014. godine„Mi kao društvo treba da budemo fokusirani na prilagođavanje na klimatske promene, ali iz šokova koje smo doživeli u sušama 2012, poplavama 2014, ništa nismo naučili. Veliki infrastrukturni projekti se grade bez ideje da klima neće biti ista, a kad se nešto pravi treba da se pravi sa idejom da će poplave biti veće nego 2014“, ocenio je Đurđević.Povodom nedavno formirane radne grupe Vlade Srbije koja će se baviti zagađenjem, stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić pozdravila je osnivanje te grupe i kazala da tu radnu grupu doživljava kao krizni štab. Međutim, nijedna od predloženih mera ne deluje kao mera kriznog štaba za rešavanje problema zagađenja, već su sve mere dugoročne.Kako je navela, kad se u Srbiji govori o zagađenju ističu se tri izazova, nizak vodostaj, temperaturna inverzija i kotline.„Leti kad osećamo neprijatan miris to opravdavao niskim vodostajem, a ne činjenicom da nemamo prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je ona. Kako je navela, u Srbiji se prečišćava od 8 do 16 odsto otpadnih voda, a u Indiji 30 odsto.Smrti zbog zagađenja vazduha se mogu sprečitiElizabet Paunović, konsultant za Svetsku zdravstvenu organizaciju rekla je da najveći pojedinačni uticaj na zdravlje u Srbiji ima zagađenje vazduha zbog čega je svake godine 6.400 prevremenih smrti.„Ove prevremene smrti u odnosu na broj stanovnika su vrlo visoke. To su smrti koje se mogu merama sprečiti, kao povreda na radu“, kazala je ona.Ona je upozorila da se zbog klimatskih promena i povećanja temperatura Srbija danas suočava sa bolestima sa kojima se ranije nije suočavala, poput groznice Zapadnog Nila.

Inspekori neće kažnjavati upotrebu plastičnih kesa do juna

Iako je beogradskim trgovcima korišćenje plastičnih kesa zabranjeno od 1. januara, zbog problema u realizaciji te odluke inspekcije neće naplaćivati kazne po ovom osnovu do juna, prenosi današn...

Komisija pokrenula postupke protiv Imleka i Apatinske pivare

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupke protiv AD Imlek, Apatinske pivare i većeg broja trgovaca na malo zbog osnovane pretpostavke da su zaključivali ugovore kojim su utvrđivali minimalne cene u daljoj prodaji, i time povredili konkurenciju.„Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupke ispitivanja povrede konkurencije protiv 23 tržišna učesnika“, navodi se u saopštenju Komisije.Kako se navodi, postupci su pokrenuti nakon sprovedene sektorske analize tržišta trgovine na malo u prodavnicama pretežno hranom, pićem i duvanom za period 2017-2018. godina i analize prikupljenih ugovora zaključenih između dobavljača pojedinih proizvoda i njihovih kupaca.Komisija sumnja da su lica protiv kojih je pokrenula postuapk sklopila restriktivne sporazume, koje zakon definiše kao sporazume između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije.Između ostalog, restriktivni sporazumi su oni kojima se „neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine“, navodi se u Zakonu o zaštiti konkurencije. Restriktivni sporazumi su zabranjeni zakonom, osim u izuzetnim slučajevima, a odluku o tome mora da donese Komisija za zaštitu konkurencije.Komisija je pozvala „sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti potpunijem utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom postupku, da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd“.Za azerbejdžanske firme ne važe javne nabavkeDa li će kompanije bliske vlastima ići na sud zbog LED rasvete?

Za azerbejdžanske firme ne važe javne nabavke

Za velike infrastrukturne poslove na kojima su angažovane firme iz Azerbejdžana neće se raspisivati postupak javne najbavke, predviđeno je Predlogom Zakona koji je nedavno usvojila Vlada Srbije.U predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji Vlade Srbije i Vlade Azerbejdžana se navodi da će Vlada Srbije i Azerbedžana sarađivati na projektu autoput Ruma – Šabac, na izgradnji most preko reke Save i brze saobraćajnica Šabac – Loznica. Dodaje se i da će biti saradnje na projektima linijskih infrastrukturnih objekata, tj. projekata javne saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna), linijske komunalne infrastrukture, kao i na izgradnji objekata javne infrastrukture za vodosnabdevanje sa prečišćavanjem vode za piće, javne infrastrukture za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, kao i objekata u njihovoj funkciji.Obavljanje poslova investicionih radova, isporuka roba i pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije, neophodnih za realizaciju projekta ne podležu obavezi raspisivanja postupka javne nabake, navodi se u tekstu predloga.Podsećamo, za put Šabac-Ruma već je angažovana azerbejdžanska firma Azvirt na osnovu spomenutog međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana.Zbog ove firme je svojevremeno lično Aleksadar Vučić kao premijer u skupštini kritikovao Borisa Tadića u čije je vreme Azvirt počeo da gradi autoputa Ljig-Preljina. Tada je Vučić tvrdio da je ugovor sa Azvirtom od 320 miliona evra na izgradnji deonice od 40km sutoputa, preplaćen bar za 40 miliona evra. Potpisivanjem ovakvih međunarodnih sporazuma, kao što je ovaj sa Azerbedžanom, izigravaju se javne nabanke i ugovaraju cene koje nisu prošle test konkurencije, pisala je ranije Nova ekonomija.

Novo ime – Online platforma za mlade talente

Kompanija "Novomatic" predstavila je novi društveno odgovorni projekat „Novo ime“, zahvaljujući kojem će veliki broj mladih talenata iz Srbije imati priliku da ostvari svoje snove, navode iz kompanije. Projekat je predstavljen kroz online platformu novoime.rs, zahvaljujući kojoj mladi talenti iz svih krajeva Srbije imaju priliku da predstave svetu svoja znanja i veštine, i na taj način osvoje naklonost i glasove publike, ali i vredne novčane nagrade koje će njihove snove pretvoriti u stvarnost. Ovaj projekat će trajati do kraja godine, i svakog meseca biće izglasan po jedan pobednik, koji će imati priliku da unapredi svoj talenat i ostvari svoje snove i ambicije novčanim iznosom do 2.500 evra. „Projekat "Novo ime" u potpunosti podržava kompanija "Novomatic", koja je već četiri decenije jedan od lidera u svetu gejming industrije, a svih tih godina istovremeno nesebično pruža podršku mladim, uspešnim ljudima, stručnjacima i talentima iz različitih društvenih sfera, i pomaže brojne humanitarne aktivnosti i događaje. Tako smo se i mi, kao deo te velike i uspešne porodice, odlučili da projektom "Novo ime" pružimo priliku mladima u Srbiji da predstave neki svoj talenat, otkriju ga svetu i budu nagrađeni za to“, istakao je Jovo Zagorac, direktor kompanije „Novomatic“.Ako imaš između 16 i 30 godina i živiš na teritoriji Srbije, poseduješ talenat iz oblasti nauke, kulture, umetnosti ili sporta i ne bojiš se da ga podeliš sa svetom kako bi ostvario svoje snove, onda je ovaj projekat baš za tebe!Prijave na www.novoime.rsPROMO

Ombudsman ispituje Inspektorat za rad zbog pogibije radnika

Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti rada Inspektorata za rad nakon pogibije građevinskog radnika koja se desila tokom vikenda u centru Beograda, navodi se u saopštenju. ...

Britanska strategija za industriju neće nadoknaditi posledice Bregzita

Strategija za razvoj industrije koju je donela Velika Britanija neće nadoknaditi negativne posledie koje će Bregzit imati po tu zemlju, piše Blumberg pozivajući se na izveštaj savetodavnog tela...

Samo 8% stranih investicija stiže nam iz azijskih zemalja

Srbija je prošle godina zabeležila neto priliv stranih direktnih investicija od 3,6 milijardi evra, što je što je za 13,5% više nego u 2018, navodi se u najnovijem izveštaju o inflaciji narodne banke Srbije. Istovremeno, to je i najviši priliv od 1997. godine od kada postoji uporediva statistika SDI, ocenila je NBS. I u 2019. godini ulaganja je karakterisala visoka projektna i geografska rasprostranjenost, a najveći iznosi bili su usmereni u prerađivačku industriju (26%), saobraćaj (25%) i građevinarstvo i poslovanje nekretninama (18%), navodi se u izveštaju. Najviše ulaganja, oko 88%, poticalo je iz evropskih zemalja, od čega oko 54% iz EU, dok se na ulaganja iz azijskih zemalja odnosilo oko 8% priliva stranih direktnih investicija.Turske investicije u Srbiji: Rast u turbulentnim vremenimaSve kontroverze kineske firme koja gradi puteve po Srbiji

NBS: Privredni rast u ovoj i narednoj godini 4%

Privredni rast Srbije u ovoj i narednoj godini iznositi 4%, vođen investicijama, izvozom, kao i rastom potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, ocenjeno je u najnovijem izveštau o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS). Rastu investicija najviše doprinosi nastavak realizacije infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta i povoljni izvori finansiranja privatnog sektora, dok rast potrošnje domaćinstava vode pozitivni trendovi na tržištu rada. NBS očekuje da će se u naredne dve godine, inflacija zadržati ispod centralne vrednosti cilja od 3%. U poređenju s projekcijom koju je NBS objavila u novembarskom Izveštaju o inflaciji, nova srednjoročna projekcija inflacije u ovoj godini na nešto je višem nivou usled većeg rasta cena hrane i bržeg zatvaranja proizvodnog jaza nego u novembarskoj projekciji, dok je u 2021. gotovo na istom nivou kao u novembru. Kako se navodi, neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja, a odnosi se na brzinu globalnog privrednog rasta i trgovine, karakter monetarnih politika vodećih centralnih banaka, tokove kapitala prema zemljama u usponu i cene nafte i drugih primarnih proizvoda. U manjoj meri rizici za ostvarenje projekcije odnose se na kretanje domaćih regulisanih cena, karakter nove poljoprivredne sezone i rast domaće tražnje, ocenjuje se u izveštaju.

Kamere u automobilima dozvoljene ali neregulisane zakonom

Kamere u automobilima koje kontinuirano snimaju saobraćaja u Srbiji nisu regulisane zakonom, mogu se koristiti u sudskom postupku, ali sud odlučuje da li će ih prihvatati kao dokaz. To znači da za sada prav...

Užička Elektrotermija dobila novog suvlasnika iz Švedske

Užička Elektrotermija, privatno preduzeće za proizvodnju svih vrsta električnih grejača i termotehničkih uređaja, dobilo je novog većinskog suvlasnika - švedsku kompaniju Backer AB. Švedska kompanija je preuzela 51 odsto firme na Belim zemljama, kod Užica, dok je suvlasnik 49 odsto udela Elektrotermije ostala Mirjana Kovčić, vidi se iz dokumenata objavljenih na portalu Agencije za privredne registre. BAcker AB je deo NIBA grupe kojoj je Gorenje Grupa krajem prošle godine prodala 100 odsto fabrike za proizvodnju grejača za vodu Gorenje Tiki iz Stare Pazove. Užička kompanija osnovana je aprila 1983. godine kao radionica za proizvodnju patron grejača sa samo dva zaposlena radnika, navodi se na sajtu kompanije. Gorenje Valjevo će biti centar za rashladnu tehniku Hisense Grupe u Evropi

Društveni dijalog „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“

Grupa nezavisnih medija u Srbiji(Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti) u četvrtak 20. februara 2020. godine od 10 časova u Domu Vukove zadužbine, Kralja Milana 2, Beograd organizuje debatu „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“.Debatu će otvoriti prof.dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka , a ostali učesnici su:Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Srbije, UVODNIČARVladimir Đurđević, Fakultet za fiziku, UVODNIČARDanijela Božanić, UVODNIČARVladica Cvetković, SANU, profesor Rudarsko geološkog fakultetaMilan Antonijević, Fond za otvoreno društvoDragana Žarković, direktorka BIRN Srbija Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena školaSrđan Ognjanović, Matematička gimnazijaElizabet Paunović, Svetska zdravstvena organizacijaMiodrag Zec, profesor Filozofskog fakultetaĐorđe Vukadinović, narodni poslanikVigor Majić, PetnicaMilojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u BeograduZoran Čičak, član Ohridske grupeGojko Božović, izdavačBogdan Petrović, konsultantVladan Ivanović, profesor Univerziteta u Kragujevcu Božo Prelević, advokat Ovo je druga debata u okviru društvenog dijaloga “Srbija 2030-koji je naš put?” o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.Spomenuta grupa medija želi da kroz šest tematskih okruglih stolova okupi do 20 kredibilnih ličnosti, stručnjaka u svojim oblastima koji mogu da utiču na oblikovanje javnog mnjenja, različitih političkih opredeljenja i ideoloških stanovišta koji bi u dijalogu izneli lepezu mišljenja o datim temama.Debate je podržala Ambasada Švedske kroz svoj program Drive for Democracy.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.