Raste spremnost građana da učestvuju u dobrotvornim akcijama
„Korporativna filantropija je u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji. Kao i prethodnih godina i ove godine Trag fondacija, kroz konkurs za VIRTUS nagradu za filantropiju, traga za svim pojedincima, kompanijama i malim i srednjim preduzećima koji su tokom 2019. godine činili dobra dela, podržavali neprofitne organizacije i inicijative i tako razvijali zajednice u kojima žive i posluju", izjavila je u intervjuu za naš portal Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Foto: Aleksandar Crnogorac Koji su glavni ciljevi ostvareni od 2007. godine kada ste počeli da dodeljujete nagradu? Naš glavni cilj je kontinuirani razvoj lokalnih zajednica i filantropije u Srbiji, tako da posao Trag fondacije verovatno nikada neće biti u potpunosti završen. Uvek postoje novi načini na koje se razvija kultura davanja u svetu koji se menja. Ipak, jesu napravljeni značajni pomaci. IPSOS je za 2018. godinu sproveo istraživanje koje nam je omogućilo uvid u stanje i stavove o filantropiji danas i da ih uporedimo sa stavovima zabeleženim pre 8 godina. Danas znatno manji broj ljudi smatra da je davanje za opšte dobro u Srbiji nerazvijeno, dve trećine građana tvrdi da je učestvovalo u dobrotvornim akcijama, a raste i spremnost građana da učestvuju u budućim inicijativama. Sve promene u društvenoj sferi su spore, ali pozitivni pomak nam pokazuje da smo na pravom putu. Korporativna filantropija je takođe u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji. Da li imate podatke kolika je bila ukupna vrednost donacija u 2018. godini u Srbiji? Prema podacima naših partnera iz Catalyst Balkans, koji svake godine objavljuju izveštaj o dobročinstvu, u Srbiji već nekoliko godina unazad beležimo rast donacija za opšte dobro. U 2018. godini, procenjena darovana suma je bila 27.3 miliona evra, uloženih prevashodno u zdravstvo, podršku marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Tri najznačajnije ciljne grupe su populacija sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugrožena populacija. Najznačajniji donatori su bili građani i poslovni sektor, dok se među primaocima ističu institucije, neprofitne organizacije i pojedinci. Beležimo i porast medijskih objava o filantropskim inicijativama, njihovim ciljevima i rezultatima, što svakako pozitivno utiče na poverenje građana i na njihovu motivaciju da podrže ovakve inicijative u budućnosti. Kakva je razlika u doživljaju filantropije kod pojedinaca i kompanija? Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Može se reći da su njihova davanja humanitarnog karaktera, duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu. Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću. Vredi istaći i da su građani uglavnom orijentisani na davanja u novcu dok kompanije doniraju i robu i usluge, kao i volontersko vreme svojih zaposlenih. Koga biste istakli među prošlogodišnjim dobitnicima? Dobitnica Glavne nagrade za 2018. godinu je bila Banca Intesa i njihov program namenjen ženskim preduzetnicama, dok je nagradu za malo i srednje preduzeće odneo Bosis iz Valjeva koji već duži niz godina pruža svebuhvatnu podršku institucijama i inicijativama u ovoj zajednici. Dobitnik glavne nagrade u kategoriji namenjenoj pojedincima je dobrotvor iz Kanade, penzioner Milomir Glavčić, koji već 7 decenija pomaže svoje sunarodnike u Srbiji a samo u prošloj godini je poklonio medicinsku opremu Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je pomogao i otvaranje dečijeg vrtića. Među dobitnicima su i poštar Filip Filipović iz Kuršumlije koji organizuje humanitarnu pomoć za svoje najsiromašnije i najugroženije sugrađane kao i mladi filantrop, Stefan Nikolić, koji je kroz akciju humanitarnih kafa u Vršcu i Novom Sadu prikupio 500.000 dinara za organizaciju NURDOR. I ove godine tragamo za mladim filantropima tako da se nadamo velikom broju prijava za dobročinitelje do 30 godina starosti. Sa kakvim se sve preprekama suočavaju oni koji ulažu u opšte dobro? Kao i do sada, glavni problem koji sprečava ljude da daju doprinos dobrotvornim akcijama je nedostatak sredstava i zabrinutost za probleme sa kojima se suočavaju u životu. Drugi problem koji se pojavljuje kao značajan kod velikog broja ljudi je nepoverenje da će njihova donacija da dođe do krajnjeg korisnika. Nasuprot tome, oni koji doniraju to čine i zbog toga što žele da postupe humano, i zbog toga što veruju da će prikupljena sredstva biti iskorišćena na pravi način. Manji broj ljudi veruje informacijama o akcijama od opšteg značaja koje dobija od medija, što samo doprinosi skeptičnosti u njihovu delotvornost. Slučajevi malverzacije koji se objave imaju izuzetno negativan uticaj na stavove građana, ali u isto vreme istraživanja takvih malverzacija od strane novinara se često ne sprovode do kraja. Zanemarivanje ovih istraga dovodi do plasiranja netačnih ili polutačnih informacija o filantropskim akcijama i do bespotrebnog erodiranja poverenja građana u civilni sektor. Koje su najvažnije mere koje je predložio Savet za filantropiju? Nacionalni Savet za filantropiju, u čijem osnivanju je učestvovala i Trag fondacija uspostavljen je 2018. godine. U predhodnih godinu dana rada ovog Saveta, postignuta su dva ključna uspeha. Prvi je da je povećan minimalni neoporezivi iznos učeničkih i studentskih stipendija sa 11.741. dinara na 30.000 dinara. Ovo je direktna posledica analize koju je izradila Trag fondacija, koja je pokazala da ovo povećanje omogućava Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, umesto poreza koji je ranije plaćalo, isplati 182 dodatne godišnje studentske stipendije ili 65 dodatnih godišnjih stipendija za nadarene studente ili 52 dodatne godišnje stipendije za studente doktorskih studija što, priznaćemo, predstavlja vrlo značajan napredak. Još jedan rezultat predstavlja i donošenje "Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore” koje je Poreska uprava donela krajem oktobra. Ovo uputstvo definiše primenu člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji se odnosi na poreske olakšice za poslovne subjekte koji su donirali u opštekorisne svrhe, a koje će biti jednoobrazno primenjeno u svim lokalnim poreskim upravama. Obe ove odluke su donesene na inicijativu Koalicije za dobročinsto koju, pored Trag fondacije, čine još i Fondacija Ana i Vlade Divac, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, SMART Kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID.
-270x152.jpeg)
