img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

NBS: Privredni rast u ovoj i narednoj godini 4%

Privredni rast Srbije  u ovoj i narednoj godini iznositi 4%, vođen investicijama, izvozom, kao i rastom potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, ocenjeno je u najnovijem izveštau o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS). Rastu investicija najviše doprinosi nastavak realizacije infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta i povoljni izvori finansiranja privatnog sektora, dok rast potrošnje domaćinstava vode pozitivni trendovi na tržištu rada. NBS očekuje da će se u naredne dve godine, inflacija zadržati ispod centralne vrednosti cilja od 3%. U poređenju s projekcijom koju je NBS objavila u novembarskom Izveštaju o inflaciji, nova srednjoročna projekcija inflacije u ovoj godini na nešto je višem nivou usled većeg rasta cena hrane i bržeg zatvaranja proizvodnog jaza nego u novembarskoj projekciji, dok je u 2021. gotovo na istom nivou kao u novembru. Kako se navodi, neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja, a odnosi se na brzinu globalnog privrednog rasta i trgovine, karakter monetarnih politika vodećih centralnih banaka, tokove kapitala prema zemljama u usponu i cene nafte i drugih primarnih proizvoda. U manjoj meri rizici za ostvarenje projekcije odnose se na kretanje domaćih regulisanih cena, karakter nove poljoprivredne sezone i rast domaće tražnje, ocenjuje se u izveštaju.

Srbija

Užička Elektrotermija dobila novog suvlasnika iz Švedske

Užička Elektrotermija, privatno preduzeće za proizvodnju svih vrsta električnih grejača i termotehničkih uređaja, dobilo je novog većinskog suvlasnika - švedsku kompaniju Backer AB. Švedska kompanija je preuzela 51 odsto firme na Belim zemljama, kod Užica, dok je suvlasnik 49 odsto udela Elektrotermije ostala Mirjana Kovčić, vidi se iz dokumenata objavljenih na portalu Agencije za privredne registre. BAcker AB je deo NIBA grupe kojoj je Gorenje Grupa krajem prošle godine prodala 100 odsto fabrike za proizvodnju grejača za vodu Gorenje Tiki iz Stare Pazove. Užička kompanija osnovana je aprila 1983. godine kao radionica za proizvodnju patron grejača sa samo dva zaposlena radnika, navodi se na sajtu kompanije. Gorenje Valjevo će biti centar za rashladnu tehniku Hisense Grupe u Evropi

Srbija

Društveni dijalog „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“

Grupa nezavisnih medija u Srbiji(Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti) u četvrtak 20. februara 2020. godine od 10 časova u Domu Vukove zadužbine, Kralja Milana 2, Beograd organizuje  debatu „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“.Debatu će otvoriti prof.dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka , a ostali učesnici su:Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Srbije, UVODNIČARVladimir Đurđević, Fakultet za fiziku,  UVODNIČARDanijela Božanić, UVODNIČARVladica Cvetković, SANU, profesor Rudarsko geološkog fakultetaMilan Antonijević, Fond za otvoreno društvoDragana Žarković, direktorka BIRN Srbija Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena školaSrđan Ognjanović, Matematička gimnazijaElizabet Paunović, Svetska zdravstvena organizacijaMiodrag Zec, profesor Filozofskog fakultetaĐorđe Vukadinović, narodni poslanikVigor Majić, PetnicaMilojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u BeograduZoran Čičak, član Ohridske grupeGojko Božović, izdavačBogdan Petrović, konsultantVladan Ivanović, profesor Univerziteta u Kragujevcu      Božo Prelević, advokat         Ovo je druga debata u okviru društvenog dijaloga “Srbija 2030-koji je naš put?” o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.Spomenuta grupa medija želi da kroz šest tematskih okruglih stolova okupi do 20 kredibilnih ličnosti, stručnjaka u svojim oblastima koji mogu da utiču na oblikovanje javnog mnjenja, različitih političkih opredeljenja i ideoloških stanovišta koji bi u dijalogu izneli lepezu mišljenja o datim temama.Debate je podržala Ambasada Švedske kroz svoj program Drive for Democracy.

Srbija

Da li će kompanije bliske vlastima ići na sud zbog LED rasvete?

Dokumenti o javnoj nabavci za uvođenje LED osvetljenja u Negotinu nagoveštavaju mogućnost da ovi sporni poslovi, koje većinom dobijaju kompanije povezane sa srpskim i mađarskim vlastima, završe pred organima Srbije i Evropske unije.Opština Negotin raspisala je u julu 2019. godine javnu nabavku za izbor privatnog partnera za vršenje usluge rekonstrukcije, racionalizacije i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera uštede energije.Neimenovani potencijalni ponuđač osporio je uslove na tenderu Opštine Negotin i požalio se da najveći broj ovih poslova u Srbiji dobijaju firme ESCO Elios, U light Kft, Resalta i Keep Light, za koje je BIRN otkrio da su povezane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.„Mi ostali dolazimo do zaključka da nešto ipak nije u redu i da je sve ovo daleko od slobodne i fer tržišne utakmice koju navodite“, navodi se u memorandumu o pitanjima koje je potencijalni ponuđač poslao Opštini Negotin.Ponuđač, čije ime se ne otkriva u dokumentima, naveo je da se trenutno „priprema materijal o sprovođenju javnih nabavki za modernizaciju javnog osvetljenja na teritoriji Republike Srbije o kom će biti upoznati mediji u Srbiji i inostranstvu a najverovatnije i sudski organi RS i EU“.U odgovoru na poduže pitanje ponuđača, koji je Opština objavila 31. januara, navodi se samo da će naručilac „izvršiti izmenu konkursne dokumentacije“, što sugeriše da su žalbe potencijalnog ponuđača uvažene.Međutim, manje od dve sedmice kasnije zaustavljene su aktivnosti u postupku javne nabavke zbog podnetog zahteva za zaštitu prava, vidi se iz obaveštenja od 12. februara ove godine.Ugradnja LED svetiljki u gradovima i opštinama širom Srbije postala je unosan posao za firme bliske  predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, o čemu su pisali BIRN i mađarski portal Direkt36.Među ovim firmama su Južna Bačka, Keep Light i Somborelektro, slovenačka firma Resalta čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Ane Brnabić, kao i mađarski Elios i U Light Kft.BIRN je u decembru 2019. objavio da su te firme u različitim kombinacijama dobile 22 od 24 ugovora ukupne vrednosti skoro 50 miliona evra za ugradnju LED svetiljki u mestima širom Srbije.Južna Bačka godinama unazad zarađuje na desetine miliona evra u poslovima sa državom, a njen vlasnik Dragoljub Zbiljić bio je garant za kredit koji je SNS podigao 2012. godine za potrebe izborne kampanje.Kompanija Keep Light postala je poznata 2016. godine kada je portal Pištaljka.rs objavio da je dobila posao kupovine i isporuke svetlećih elemenata u Beogradu na nameštenom tenderu.U decembru prošle godine Keep Light je dobio još jedan ugovor za uvođenje LED osvetljenja, i to u Leskovcu za 105 miliona dinara.Još jedna opština traži partnera za LED rasvetuKeep Light popravlja novogodišnju rasvetu za 12 miliona

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković

Srbija

Guvernerka NBS utvrdila pravila za registar sefova

Guverner Narodne banke Srbije doneo je odluku o bližim uslovima i načinu vođenja jedinstvenog registra sefova.Jedinstveni registar sefova sadrži podatke o korisnicima sefova koje vode banke.U Jedinstvenom registru sefova ne vode se podaci o sadržini sefova.Ako je korisnik šefa fizičko lice, jedinstveni registar sefova sadrži lične podatke o korisniku, datum zaključenja i prestanka ugovora o sefu, kao i period na koji je taj ugovor zaključen. Zatim podatke o statusu sefa, da li je aktivan, da li postoji zabrana raspolaganja ili prestanka ugovora o sefu. Slični podaci se traže i u slučaju da je korisnik sefa pravno lice.Banke su dužne da dostavljaju elektronski ove podatke Narodnoj banci Srbije u rokovima predviđenim ovom odlukom.Podaci iz Jedinstvenog registra sefova nisu javno dostupni i na njih se primenjuju propisi kojima se uređuju bankarska tajna i zaštita podataka o ličnosti.Organima i licima koji su ovlašćeni da vrše uvid u podatke iz Jedinstvenog registra sefova, Narodna banka Srbije obezbeđuje taj uvid isključivo putem posebnog aplikativnog rešenja, na osnovu primljenog zahteva potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.Sudovima i drugim nadležnim organima ovi podaci mogu se, osim putem posebnog aplikativnog rešenja, davati i na osnovu pismenog zahteva, u skladu sa zakonom.NBS napravila strategiju Srbije za mala plaćanja

Srbija

Vlada Srbije šalje humanitarnu pomoć Kini od 15 miliona dinara

Vlada Srbije izdvojila je iz tekuće budžetske rezerve 15 miliona dinara na ime humanitarne pomoći Narodnoj Republici Kini, objavljeno je u najnovijem službenom glasniku.Prethodno je premijerka Ana Brnabić najavila da Vlada Srbije šalje pomoći Kini u vidu medicinskih i tehničkih sredstava u vrednosti od 15 miliona dinara kao izraz solidarnosti i saosećanja sa kineskim narodom koji se bori sa korona virusom.Šta sve može korona virus srpskoj privredi?

Srbija

Srpski MapMyApple među top 20 startapa na poljoprivrednom sajmu u Berlinu

Domaća startap kompanija Fresh Agriculture Technologies i njena aplikacija MapMyApple izabrana je ove godine među TOP 20 start up kompanija iz celog sveta koje su predstavile svoju inovaciju na najvećem  međunarodnom sajmu voća i povrća Fruit Logistica, u Berlinu. Protekle sedmice  tim ovog startapa je predstavio aplikaciju MapMyApple na štandu u okviru Start Up dana. Ovaj deo sajma održavao se u posebnoj dvorani za više od 78,000 posetilaca iz preko 93 zemlje sveta, prenosi utiske  za čitaoce Nove ekonomije Jovana Đorđić, marketing menadžer u Fresh Agriculture Technologies.  Podsećamo, Nova ekonomija je nedavno pisala o timu ovog startapa koji je razvio digitalnog agronoma za male i srednje proizvođače jabuka.Intervju sa osnivačima startapa Davidom Blaževskim i Mihajlom Milenkovićem, izazovima na ovom tržištu, trendovima na tržištu jabuka i planovima, možete pročitati OVDE. Njihova aplikacija MapMyApple na brz i jednostavan način pruža osnovni set preporuka za obavljanje agro-tehničkih mera u voćnjaku a uz to pruža i satelitske snimke sušnih polja u voćnjaku i ranu predikciju bolesti i štetočina na osnovu prepoznavanja slika.Jovana navodi da ovaj događaj predstavlja specijalan format izlaganja s obzirom da predstavnici mladih kompanija dobijaju i priliku da pored izlaganja na štandu u okviru Start Up pozornice održe kratku prezentaciju o proizvodu i njihovim vizijama o budućnostiproizvodnje svežeg voća i povrća uz korišćenje tehnologije. "Tako smo prilikom izlaganja predstavnika tehnologije precizne poljoprivrede imali priliku da čujemo da se očekuje da svetsko tržište pametne poljoprivrede u narednom periodu poraste za oko 13,4%"., kazala je ona.

Srbija

Rade i na raspustu: Održana prva beogradska škola za YouTubere

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) održala je prvu Školu za YouTubere od 3. do 10. februara 2020. u Beogradu, saopštio je KOMS.  Škola za YouTubere održana je u sklopu Young Media projekta koji KOMS sprovodi uz podršku DW Akademie.Kako se navodi, najmlađi mladi (uzrasta od 15 do 18 godina) iz različitih delova Srbije prošli su obuku tokom koje su razvili svoja znanja i veštine iz oblasti snimanja video sadržaja, montaže i produkcije. Osim osnovnih tehničkih veština i znanja, učesnici su stekli znanja o YouTube etici i stvaranju sadržaja koji je u skladu sa vrednostima za koje se KOMS zalaže."Kako YouTube karijera zahteva više od pukih tehničkih znanja u oblasti snimanja i mmontaže, naši/e mladi/e YouTuberi/ke učili/e su i o javnom nastupu, nastupu pred kamerom, „kros promociji“ putem digitalnih kanala promocije, kao i pozicioniranju video sadržaja prilikom pretrage na YouTube platformi", navodi se u saopštenju.Mladi YouTuberi učili su od 9 sjajnih trenera/kinja među kojima su bili iskusni YouTuberi, montažeri, stručnjaci za digitalni marketing i optimizaciju.  Tokom obuke, osim učenja teorije, učesnici i učesnice su imali/e zadatak da izrade sopstveni video sadržaj za YouTube, što je doprinelo da naučeno prikažu kroz praktičan rad i dobiju opipljiv rezultat svog rada.Deca u Americi bi da postanu jutjuberi, a u Kini astronauti

Srbija

Fijat u Kragujevcu prekinuo proizvodnju, kažu zbog koronavirusa

Italijansko-američki proizvođač automobila "Fijat Krajsler" privremeno je prekinuo proizvodnju u fabrici u Kragujevcu, zbog širenja koronavirusa u Kini iz koje kompanija kupuje delove za audio-sisteme, saopštila je ta kompanija. To je prva obustava rada u automobilskoj industriji u Evropi od pojave koronavirusa, javlja Rojters, a prenosi N1.Portparol kompanije saopštio je da je do obustave proizvodnje automobila "fijat 500L" u Kragujevcu došlo "zbog dostupnosti određenih delova iz Kine" i da je došlo do smetnji u snabdevanju delovima za audio-sisteme.Rojters piše da će narednih nekoliko nedelja biti ključno za proizvođače automobila, s obzirom na činjenicu da se delovi iz Kine koriste u proizvodnji nekoliko miliona vozila širom sveta.Kineska pokrajina Hubej, koja je epicentar zaraze novim virusom, centar je proizvodnje i isporuke auto-delova.Zbog širenja koronavirusa, kompanija "Hjundai" je ranije suspendovala proizvodnju u Južnoj Koreji. "Hjundaji" i "Kia motors" saopštile su da će od ove nedelje postepeno povećavati proizvodnju, dok se nastavak proizvodnje u Kragujevcu očekuje do kraja meseca.Kako su subvencije Fijatu stigle do 120.000 evra po radnom mestu?

Srbija

Obustavljena nabavka u kojoj je Telekomu dodeljeno 60 miliona dinara

Ministarstvo pravde obustavilo je postupak javne nabavke u kojoj je posao vredan skoro 60 miliona dinara dodelila Telekomu Srbije, nakon rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki po žalbi drugog ponuđača.Nakon postupka koji je trajao duže od godinu dana, Ministarstvo je proglasilo sve ponude neprihvatljivim i sprovođenje postupka odložilo do usvajanja plana javnih nabavki za 2020. godinu, vidi se iz obaveštenja objavljenog 31. januara.Žalbu Komisiji za zaštitu prava podnela je grupa ponuđača koju su činile kompanije Orion telekom, Orion telekom TIM, Macchina Security, NES Communications, Algotech i LOGO.Oni su između ostalog tvrdili da jednu od traženih karakteristika iz konkursne dokumentacije ispunjava jedino oprema proizvođača Forcepoint, čiji je jedini ovlašćeni prodavac u Srbiji kompanija Comtrade, koja je u javnoj nabavci učestvovala zajedno sa Telekomom.Grupa ponuđača predvođena Orionom nudila je da obavi posao po ceni od 40 miliona dinara, dok su Telekom i Comtrade nudili cenu od 58.223.700 dinara.Ministarstvo pravde pokrenulo je 7. novembra 2018. godine postupak za nabavku usluge održavanja i unapređenja komunikacione mreže sudova.Sadržaj konkursne dokumentacije tokom postupka osporavali su drugi potencijalni ponuđači, grupa oko Orion telekoma i kompanija QMS.Prvi zahtev za zaštitu prava podnet je još pre kraja postupka, o čemu je objavljeno obaveštenje na portalu javnih nabavki 19. novembra 2018, ali ovo nije zaustavilo dalje aktivnosti u postupku.Prva odluka o dodeli ugovora Telekomu i preduzeću Comtrade doneta je 19. aprila 2019. godine, nakon čega je Orion uložio prvi zahtev za zaštitu prava.Nakon toga je ponovo sprovedena stručna ocena ponuda, međutim 5. juna Ministarstvo ponovo dodeljuje ugovor kompanijama Telekom i Comtrade.Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava, nakon čega je ponovo pristupljeno stručnoj oceni ponuda, međutim 4. oktobra Orionova ponuda ponovo je odbijena kao neprihvatljiva, a odluka da se ugovor dodeli Telekomu doneta je po treći put.Orion je podneo novi zahtev za zaštitu prava 17. oktobra, koji je 10. decembra 2019. prihvatila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i delimično poništila javnu nabavku.Međutim, ovog puta Ministarstvo pravde je 13. januara 2020. donelo odluku kojom se obe ponude proglašavaju neprihvatljivim, a postupak javne nabavke obustavlja.Obaveštenje o obustavi postupka objavljeno je 31. januara, a ponovno sprovođenje javne nabavke odloženo je do donošenja plana javnih nabavki za 2020. godinu.

Srbija

Novi Zakon o igrama na sreću ukida pomoć ugroženim grupama

Predlog Zakona o igrama na sreću, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, ukinuće obavezu države da izdvoji 40 odsto prihoda koji na ovaj način ostvaruje za finansiranje organizacija koje se bave popravljanjem položaja osoba sa hendikepom i ranjivih grupa.Prema važećem zakonu, 40 odsto prihoda od njegovog sprovođenja „koristi se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti“.Član 18. dodatno precizira da se za lečenje retkih bolesti izdvaja pet odsto tog novca, dok se po 19 odsto izdvaja za Crveni krst, unapređenje položaja osoba sa hendikepom, položaja osoba u stanju socijalne potrebe, lokalne samouprave i sport i omladinu.Međutim, prema predlogu novog zakona država ni sa kim neće deliti deo prihoda koji joj sleduje.Kako se navodi u obrazloženju novog zakona, njegovim donošenjem stvaraju se potrebni uslovi za bolje uređenje tržišta igara na sreću u odnosu na sadašnje stanje.„Istovremeno se doprinosi i optimizaciji administrativnih postupaka i smanjenju troškova priređivača i administracije, povećanju efikasnosti iste, te samim tim i smanjenju sive ekonomije u cilju zaštite državnih interesa, odnosno povećanju budžetskih prihoda“, navodi se.U kockarnicu ubuduće samo sa izjavom da su pare vaše

Srbija

CarGo proširio biznis klasu sa još 50 Arteona vrednosti 2 miliona evra

Nakon nedavnog predstavljanja 100 automobila u okviru Biznis klase, među kojima i hibrida i električnih automobila, predsednik udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić predstavio je danas još 50 najnovijih modela Volkswagen Arteona, čija je vrednost dva miliona evra, navodi se u saopštenju kompanije CarGO. Novi Arteoni specifični su po svom posebnom sistemu nadzora okoline, prema Vučićevim rečima imaju funkcije naglog kočenja, prepoznavanja pešaka i adaptivni uređaj za regulisanje brzine, čime će se povećati bezbednost članova ovog udruženja, ali i svih učesnika u saobraćaju.Predsednik Udruženja građana CarGo rekao je da je dodatna vrednost ove investicije što svaki novi automobil znači najmanje dvoje novih uposlenih ljudi u pružanju inovativne pomoći na putu za preko 800 hiljada članova ovog udruženja.„CarGo, kao možda najveće udruženje u Srbiji koristi CarGo aplikaciju kao najbolji alat za pružanje usluge svojim članovima. Gotovo pet hiljada članova je uposleno i registrovano da pruža uslugu drugim članovima. Svakom nabavkom automobila broj uposlenih se povećava, a to je značajno za celu Srbiju“, rekao je Vučić na konferenciji za medije.Foto: CarGoOn je dodao da je CarGo još jednom pokazao da od države ne traže ni subevncije ni bilo kakvu pomoć, već da im se omogući da bez pritisaka, maltretiranja i nasilja rade na razvoju i modernizaciji Srbije.„Svakog meseca sami finansiramo svoje investicije, ratu po ratu. Izabrali smo teži put, ali se ne kajemo jer smo napravili održiv model koji upošljava ljude, podstiče bezbednost i pomaže stvaranju zdravije životne sredine“, rekao je Vučić.Predsednik CarGo je podsetio da je za pet godina uvezeno oko 800 hiljada automobila, uglavnom sa Euro 3 motorom, od čega je polovina starija od deset godina, a da prema rečima državnih zvaničnika zbog poslednica aerozagađenja godišnje izgubimo oko 6.500 ljudi.„Zbog svega toga radićemo na tome da do 2023. godine svi naši automobili budi hibridni i električni. Verujem da smo dokazali da predvodimo inovacije, a to ćemo opravdati ne samo daljim širenjem i kvalitetom, već i kroz različite programe, od humanitarnih do aktivnosti u domenu kulture“, zaključio je Vučić.

Srbija

Srbija, Crna Gora i KFOR od preleta aviona zaradili 79 miliona evra

Iznad neba Srbije i Crne Gore je lane zabeleženo preko 764.000 preleta aviona, što je povećanje od 6.7% u poređenju sa 2018. godinom, od kojih su te dve države i KFOR prihodovali 79,1 miliona evra, navodi se u pismu koje je generalni direktor EUROCONTROL-a Imon Brenan uputio kontroli letenje Srbije i Crne Gore (SMATSA).Čelnik Evropske organizacije za bezbednost vazdušne plovidbe je naveo da to predstavlja rast prihoda od 2,8% na godišnjem nivou.U pismu se navodi i da je ukupno kašnjenje za SMATSA u protoku saobraćaja (dakle, u koja nisu uključena kašnjenja avio kompanija ili posledična kašnjenja) iznosi do 58.316 minuta, što je 72.5% manje nego u 2018. godini.Na celokupnoj evropskoj mreži kašnjenja u upravljanju protokom saobraćaja u 2019.godini iznose 24.2 miliona minuta (5.7% manje nego u 2018. godine).

Srbija

Firma bliska SNS-u posle žalbe dobila posao od milion evra

Kompanija Energotehnika – Južna Bačka, bliska Srpskoj naprednoj stranci, dobila je posao od Novosadske toplane vredan skoro 130 miliona dinara, ili oko 1,1 milion evra.Južna Bačka, kao nosilac posla, učestvovala je zajedno sa preduzećem NS Koncept na konkursu za posao zamene cirkularnog postrojenja na toplani “Zapad”.Ovaj konzorcijum bio je jedini ponuđač, po ponuđenoj ceni od 129.990.000 dinara, dok je procenjena vrednost nabavke bila tačno 130 miliona dinara.Južna Bačka i NS Koncept dobili su ovaj posao nakon što su uložili zahtev za zaštitu prava koji je JKP Novosadska toplana prihvatila, vidi se iz nedavno objavljenog rešenja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Njihova ponuda je prvobitno odbijena kao “neodgovarajuća i neprihvatljiva”, ali su dve firme podnele Novosadskoj toplani zahtev za zaštitu prava u oktobru prošle godine, čiji su navodi usvojeni pet dana kasnije. Nakon ponovljene stručne ocene ponude u novembru 2019. godine doneta je odluka o dodeli ugovora, koji je zaključen 14. novembra.Južna Bačka je u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića, koji je bio garant za kredit koji je 2012. godine SNS podigao za potrebe izborne kampanje, kako je pisao BIRN.Prema istraživanu KRIK-a, Južna Bačka je samo u periodu od 2013. do 2016. godine zaradila oko 110 miliona evra od javnih nabavki, a neki od tih poslova dobijeni su pod sumnjivim okolnostima.Neša Roming širi posao na izdavanje nekretninaDodatnih 4,5 miliona za radove na Trgu Republike

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.