U prvom kvartalu 2020. godine u Srbiji je ostvareno 26,5 milijardi dinara sopstvene premije osiguranja, što uz 403 miliona dinara premije primljene iz saosiguranja predstavlja rast od 2,1 milijardi di...
Većina studenata u Srbiji, čak 70 odsto, smatra da su promene koje su uvedene u visokoškolsko obrazovanje zbog pandemije koronavirusa loše uticale na njihovo sticanje znanja, gotovo četvrtina ne oseća da ima velikih razlika u odnosu na redovna predavanja, dok je samo osam odsto njih navelo da na ovaj način lakše stiču znanja, rezultati su ankete o uticaju vanrednog stanja na studiranje koje je sproveo sajt NajStudent.com. Studenti su prosečnom ocenom od 3.19 na skali do 1 do 5 ocenili svoje zadovoljstvo sprovedenim merama na visokoškolskim ustanovama usled uvođenja vanrednog stanja, a mišljenja među studentskom populacijom o tome da li je fakultet preduzeo sve neophodne mere kako su podelejena.Na pitanje koje je mere preduzeo fakultet da bi se prilagodio vanrednom stanju, skoro polovina studenata navodi da su profesori poslali prezentacije predavanja sa ili bez audio zapisa, a da svaki treći profesor drži online predavanja.Upitani šta bi fakulteti i visoke škole u ovim uslovima trebalo da preduzmu, skoro dve petine studenata smatra da bi trebalo da utiču da profesori budu dostupniji, a isti procenat smatra da je potrebno da informacije na sajtu ovih ustanova budu dostupnije.Oko 20 odsto anketiranih je imalo drugačije predloge, koji su se najčešće ticali standardizacije onlajn predavanja, uvođenja onlajn kolokvijuma ili audio zapisa uz materijale sa predavanja.Oko 43 odsto ispitanika tokom vanrednog stanja nije imalo organizovane kolokvijume na svom fakultetu, trećina je odgovorila da su organizovani samo u pojednim predmetima, a četvrtina ispitanika je za sve predmete imala kolokvijume.Blizu tri četvrtine studenata smatra da će se vanredno stanje negativno odraziti na upis naredne godine studija, oko 22 odsto njih kaže da se uticaj zdravstvene krize neće osetiti, a svega je 5 odsto smatra da će posledice biti pozitivne,Što se onih na završnim godinama i apsolvenata tiče, više od dve trećine veruje da neće diplomirati na vreme, dok pet odsto njih kaže da da će obnoviti godinu.Skoro dve trećine studenata smatra da će zbog vanrednog stanja traženje posla ili prakse biti otežano, dok 35 odsto ne smatra da će u ovoj oblasti biti značajnijih razlika. U istraživanju je učestvovalo 1.447 akademaca. Obnavljanje saobraćaja i dezinfekcija fakulteta nužni za završetak semestra
Radnici fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija“ (FCA) biće na plaćenom odsustvu do 18. maja, a da li će ono biti produženo i posle tog datuma znaće se u međuvremenu, rečeno je danas agenciji Beti u Samostalnom sindikatu te fabrike.Radnici FCA su bili na plaćenom odsustvu od 16. marta, a posle uskršnjih praznika su koristili i stare godišnje odmore.Prema rečima predsednika sindikata Zorana Markovića, u fabrici su radno angažovani, ali „redukovano“, samo radnici bezbednosti, generalnog servisa i protivpožarne zaštite.Na ulazu u fabriku se nalazi medicinska sestra koja radnicima meri temperaturu, a za zaposlene su obezbeđene zaštitne maske i rukavice.
Fabrika „Zastava oružje“ počela je danas sa redovnim radom u dve smene, ali fabrika nije bila spremna da dočeka sa zaštitnom opremom više od 2.000 oružara, kazali su za Danas ...
Od danas će se na teritorije sprovoditi studija koja će ispitati kolektivni imunitet građana na koronavirus, kao i procenat asimptomatskih slučajeva u populaciji. Studija će obuhvatiti 7.000 domaćinstava ili oko 17.000 građana, javlja Radio-telezizija Srbije (RTS).Za učešće može biti pozvano bilo koje domaćinstvo u Srbiji, kako bi se formirao slučajni statistički uzorak, a anketari neće dolaziti na kućne adrese, već će građani upitnike popunjavati u regionalnim zavodima za javno zdravlje.Lekari iz zavoda će prvo telefonom zvati domaćinstva, objasniti im značaj studije i pozvati ih da učestvuju. Nakon toga, ukoliko pristane, porodica će dobiti svoj termin u zavodu za javno zdravlje.Tamo će najpre potpisati saglasnost za učešće u studiji, posle toga će popuniti tri upitnika i uzeće im se od šest do deset mililitara krvi za dalje testiranje, navela je za RTS Tatjana Pekmezović, rukovodilac seroepidemiološke studije.Pekmezovićeva navodi da će se tim putem i ponavljamnjem studije na istim ispitanicima pronaći asimptomatske slučajevi, lanci transmisije u porodicama ali i percepciju od rizika bolesti u populaciji."Na osnovu toga biće fomirane mere ako se virus ponovo javi", dodaje ona.Dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić navodi da je cilj i definisati koje su to osetljive populacije na ovaj virus i koji su faktori rizika koji su doprineli lošem ishodu."Nema posebnih dužnosti koje učesnici u studiji imaju, a upitnik neće sadržati nezgodna pitanja", istakao je Lalić. Koordinaciju aktivnosti na terenu vršiće Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Organizacija za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva "Connecting" raspisuju Konkurs za izbor najboljih primera nastave na daljinu...
Peticiju za pomoć samostalnim i nezaposlenim umetnicima i radnicima u kulturi u vidu minimalne zarade za nekoliko dana potpisalo je skoro 5.000 ljudi. Peticiju možete potpisati OVDE U peticiji upućenoj pr...
Isplata prve od tri minimalne zarade koju država daje poslodavcima, a oni zaposlenim, počeće u četvrtak i biće završena za dva dana, najavio je ministar finansija Siniša Mali.Za isplatu minimalnih zarada prijavilo se 237.000 poslodavaca, sa više od 1,1 milion zaposlenih, rekao je Mali gostujući na Radio-televiziji Srbije, a prenosi FoNet.On je ocenio da zbog krize uzrokovane koronavirusom u Srbiji "nije puno ljudi ostalo bez posla", kaže - Nacionalnoj službi za zapošljavanje se u poslednja dva meseca prijavilo samo 6.047 osoba.Mali je potvrdio da će prijave za dobijanje 100 evra pomoći punoletnim građanima početi 15. maja i trajaće do 5. juna, i istakao da je to neophodna mera, jer to rade i najrazvijenije zemlje sveta, a njome vlast hoće da unese optimizam među građane Srbije i pokaže da je država jaka.On je dodao da je iznos za odlaganje plaćanja poreza do sledeće godine dostigao 29,5 milijardi dinara.Penzioneri preduzetnici nezadovoljni jer neće dobiti korona minimalac
Kafići i restorani u Srbiji počinju sa radom danas 4. maja, a zbog epidemije koronavirusa i gosti i zaposleni moraće da se pridržavaju brojnih mera. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd izdaoo je i detalj...
Proizvodnja u toku vanrednog stanja biće niža, a broj privrednika koji će iz njega izaći prezadudženi će biti veći, nego što je moralo da bude, smatra Kori Udovički, direktorka CEVES-a I bivša guvernerka NBS.“Sad je važno da mere pomoći privredi zaista promene i olakšaju uslove njihovog poslovanja. Isplata „minimalca“ će da odigra bitnu ulogu, ali priprema sprovođenja ostalih mera, osim što kasni, ne obećava. Da bi se privrednicima koji još uvek mogu da spasu poslovanje pružila realna pomoć, država mora da preuzme ogromno povećani rizik u ovim uslovima”, kaže Udovički za Novu ekonomiju. Veliki deo srpske privrede živi i „obrće kapital“ oslanjajući se samo na sopstvene rezerve. To je u ovim uslovima bila do sad srećna okolnost – mala privreda u Srbiji bila je u stanju da nastavi da posluje i onda kad su na svetskim tržištima mnogi krenuli da krahiraju, jer su im presahnuli izvori kreditiranja. Međutim, te su rezerve u prethodnim sedmicama oštro smanjene. Ako želimo da se sad ta privreda ne zaglibi u blatu nelikividnosti i međusobnih dugovanja, nešto mora istinski da se promeni u uslovima njihovog poslovanja. Za sada, olakšana likvidnost koju je NBS na vreme krenula da ubrizgava u finansijski sistem ne stiže do njih. Ona stiže samo do najbolje uspostavljenih bankarskih klijenata. Većina srpske privrede to nije. Skoro polovina malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a da ne govorimo o poljoprivrednicima, uopšte ne uzimaju bankarske kredite. Od one polovine koja se zadužuje, mnogi to rade samo povremeno. Za sad, podrška kreditiranju banaka neće, kao što je najavljeno, bitnije da promeni uslove u kojima posluje srpska privreda. U ovim neverovatno neizvesnim i svakako visokorizičnim uslovima banke mogu samo vrlo oprezno proširiti krug onih sa kojima rade. I pod najboljim uslovima njihovi krediti ne bi dosegli do dobrog dela manjih, potpuno nepoznatih, ili ranjivih preduzeća, smatra Udovički.
Izvori informacija su sada još više zatvoreni nego inače, činjenice se jedva promaljaju kroz gustu propagandističku maglu, a politički i svaki drugi pritisci na profesionalne medije se umnožavaju, kaže za Novu ekonomiju Zoran Sekulić, direktor agencije FoNET.On kaže da je pozicija nekih medija sada još bolja, ali za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, a koji su i inače u teškoj situaciji, stvari su sada postale teže i gore.“Medijski favoriti vlasti imaju ekskluzivnost u dobijanju informacija od prvorazrednog javnog interesa i apsolutni monopol nad sagovornicima koji su uključeni u suzbijanje pandemije i deluje kao da se sve to kontroliše iz jednog centra”. U domenu medija vanredno stanje je upotrebljeno, da ne kažem zloupotrebljeno, za još veći pritisak na one koji nisu pod kontrolom vlasti. Ti mediji su sada još manje vidljivi nego ranije, sa još manje novca i imam jednu ozbiljnu bojazan da mi posle ove velike krize više nećemo primarno pričati o slobodi medija i izražavanja, nego ćemo pričati o pomoru medija koji nisu uspeli da prežive ovu tešku krizu, kaže Sekulić.„Bilo bi preterano da kažem da verujem u unapred smišljeni i razrađeni plan, ali sam siguran da vlast ima svest o konsekvencama po medijsku scenu koje proističu iz vanrednog stanja“. U toku vanrednog stanja imali smo dva drastična slučaja – privođenje koleginice sa portala Nova.rs i imali smo slučaj Jovane Popović koja je provela tolike puste dane u pritvoru i pred kojom je i suđenje i neizvestan ishod. U oba slučaja reč je o rigidnom tumačenje propisa, sa vrlo jasnom svešću o konsekvencama. Ne mogu, a da ne pomenem, i vladin zaključak koji je takođe imao za cilj da potpuno centralizuje i unificira informisanje. Vanredno stanje je otvorilo prostor i za selektivno tumačenje propisa, pa tako za isti prekršaj neko biva kažnjen novčano, dok se drugima sudi putem Skajpa. Na pitanje u kojoj meri mi sada iz ove ozbiljne krize javnog zdravlja ulazimo u političku krizu, Sekulić kaže da će njene razmere u velikoj meri zavisiti i od stanja stvari u ekonomiji. Ako se, posle ove pandemije, za velike svetske aktere predviđa višegodišnja recesija, to ni nas ne može da mimoiđe. Razmere recesije mogu da budu neuporedivo veće od bilo kakvih mera i injekcija, a to će onda neminovno uticati i na politiku. „Ne znam da li su se ljudi u izolaciji „oslobodili“, to ćemo da vidimo, ali primećujem veći stepen rezignacije nego što je to bilo pre ove krize. Nisam siguran da će spin doktori, koji drže glavne poluge medijske scene i na dnevnoj bazi majstorski kreiraju privide, opet uspeti sve to da natkriju. Nova „normalnost“ doneće i novu realnost“.
Do sada je naša ekonomija imala povoljan vetar u jedra, kamatne stope su se smanjivale, ponuda novca je bila velika, dotok novca u Srbiju je bio značajan. Monetarna politika je bila restriktivna. Izgleda da će se stvari promeniti, kaže za Nov u ekonomiju Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta guvernera NBS.Više neće biti tako lakih uslova spolja, a oni presudno određuju našu monetarnu politiku.To dalje znači da se umesto dosadašnjeg dotoka kapitala može očekivati smanjeni dotok kapitala ili čak i iznenadno zaustavljanje priliva kapitala. Niko sada ne zna, kaže Živković, koliko će pandemija trajati, kako će se obnavljati ekonomska aktivnost u evrozoni. Mi smo visoko zavisni od evrozone i jako je važno kako ide trgovinska razmena, šta se dešava sa doznakama.Ako bi se u evrozoni razvili pesimistički scenariji, glavni problem postaje kako sačuvati stabilnost. Naša fiskalna politika biće ekspanzivna, govori se o helikopterskom novcu, a kao ideja to je jako opasno. Za razliku od krize iz 2008. godine kada je problem bio na strani tražnje, bile su niske nadnice, pad kreditne aktivnosti, loša očekivanja zbog čega su ljudi prestali da kupuju kuće, automobile, luksuzne proizvode, sada imamo potpuno drugačiji problem, imamo problem da ponuda staje. Realni sektor se ubrzano zaustavlja. Sve ekonomske politike koje su usmerene na pojačavanje tražnje su matematički pogrešne, jer deluju na suprotnoj strani jednačine. Možete da bacate para koliko hoćete, ali nećete bitno poboljšati stvari, jer proizvodnja ne radi. Ako se ideje za stimulisanje tražnje nastave na globalnom nivou, to može dovesti do pojave koju smo videli 1980-ih godina, istovremeno inflaciju i usporeni rast, upozorava Živković
Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja, odlučila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija decembra 1993. godine.Ovaj datum služi da podseti vlade širom sveta da poštoju obavezu slobode medija, kao i medijske radnike. Na ovaj dan medijski radnici u svetu apeluju da je sloboda medija, jedno od osnovnih ljudski prava i sloboda proistekla iz prava slobode govora, koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Na ovaj dan medijski radnici slave osnovne principe slobode medija, procenjuju stanje medija i brane nezavisnost profesije na svetskom nivou i odaju počast novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao.
Intervju sa Aidom Ćorović, aktivistkinjom za ljudska prava, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar Gubaš Dan posle - Aida Ćorović o ženama u vanrednom stanju (AUDIO) Javn...
Od petka 8. maja ponovo počinje da radi gradski prevoz u Beogradu, ali u prvoj fazi vozila gradskog prevoza će moći da koriste samo zaposleni i to oni koji poseduju personalizovanu bus-plus karticu sa oznako...
Agencija Standard and Poor’s zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije. U odnosu na prethodn...
Vlada Srbija formirala je radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji na čelu sa Velimirom Stanojevićem, državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Zadatak radne grupe je sagledavanje aktuelne situacije u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline (od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište), u cilju donošenja odgovarajućih mera za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će se baviti i nepovoljnim uticajem klimatskih i pedoloških činilaca na proizvodnju i prinos maline.Zadatak joj je i poboljšanje kvaliteta zdravstvenog stanja sadnog materijala maline (sertifikacija sadnog materijala, prisustvo patogena, virusa, oboljenja korena sadnice i dr.).Površine pod malinom povećane 70 odsto u poslednjih pet godina Baviće se i poboljšanjem uslova skladištenja, transporta i čuvanja maline; uređenjem pravila otkupa maline i definisanjem minimalnih uslova za otkupna mesta, klasiranje plodova i dr; racionalnim organizovanjem otkupa, plasmanom i prodajom maline na svetskom tržištu.Jedna od tema za radnu grupu je i plansko povećanje proizvodnih površina uz očuvanje kvaliteta ploda i druga pitanja iz oblasti malinarstva.U radnoj grupi su osim predstavnika ministarstava poljoprivrede, finansija i trgovine, profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za voćarstvo, hladnjača kao i asocijacija malinara.
Građevinsko zemljište površine oko 9.300 kvadrata u novobeogradskom Bloku 58, prekoputa naselja Belvil i tržnog centra Delta siti, Grad Beograd je za 829,1 milion dinara prodao kompaniji "Lola real estate doo", prenosi eKapija.U skladu sa planom generalne regulacije, na ovoj lokaciji planirana je izgradnja mešovitih gradskih centara koji podrazumevaju kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem, dok su u prizemlju planiranih objekata obavezna izgradnja komercijalni sadržaji.Oglas za prodaju raspisan je sredinom marta, a zemljište je prodato na javnom nadmetanju održanom 15. aprila. godine.Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je navela da je na javno nadmetanje stigla samo jedna prijava, kompanije "Lola real estate", koja je i manjinski suvlasnik na obe građevinske parcele.U Direkciji dodaju da će pored prihoda od prodaje zemljišta u budžet grada biti uplaćena i sredstva od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koji će investitoru biti obračunat u postupku pribavljanja građevinske dozvole.
Svu građani Srbije dobiće popust za struju od pet odsto za račune za mart, april i maj ako struju plate do 28. u mesecu, preneo je RTS. Neće se obračunavati ni kamata ako ih plate do kraja juna.Olakšica će biti iskazana u nekom od narednih obračuna u zavisnosti od tempa plaćanja.RTS podseća da zbog pandemije, starijima od 65 godina već je odobreno da račune za grejanje i komunalije plate odloženo uz postojeće olakšice i bez kamate. Beogradski "Infostan", koji objedinjeno naplaćuje grejanje i komunalije, po završetku vanrednog stanja reprogram dugovanja produžiće za dodatnih 90 dana."U skladu sa preporukama Vlade, mi smo našim korisnicima starijim od 65 godina ponudili da račune za februar, mart i april plaćaju odloženo bez obračuna ikakve kamate i naravno uz korišćenje prava uz popuste i subvencije bez obzira na kašnjenja", ističe Milica Paunović iz JKP "Infostan tehnologije".Inače, do vanrednog stanja naplata struje bila je gotovo 100 odsto, a gasa, grejanja i komunalija u celoj zemlji u proseku 95 procenata, navodi portal Javnog servisa Srbije.Uključivanje šporeta povećalo račune za struju
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
