Pančevci protiv toplane i sudova: Grejanje odjavili, ali moraju da plate

Sudije osnovnih i viših sudova, u sporovima potrošača sa pružaocima komunalnih usluga – pre svega daljinskog grejanja – presuđuju u korist pružalaca usluga čak i onda kad su zakoni na strani potrošača, pokazala je studija organizacije potrošača Efektiva. 

Efektiva je objavila studiju pod nazivom „Nevidljivi zakon“ koja se bavi neprimenjivanjem propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu. U ove usluge spadaju, pored ostalog, komunalne usluge, telekomunikacione usluge i snabdevanje električnom energijom.

Studija, koju je napisao pravnik Efektive Jovan Ristić, pokazuje da sudije u ovim sporovima ne primenjuju Zakon o zaštiti potrošača, da Zakon o obligacionim odnosima i druge propise primenjuju selektivno u korist pružalaca usluga i da generalno daju prednost odlukama lokalne samouprave u odnosu na zakone sa kojima su te odluke u koliziji.

Kao primer je uzeto postupanje JKP Grejanje iz Pančeva koje naplaćuje tzv. fiksni deo cene grejanja od potrošača kojima je pružanje usluge obustavljeno pre više od deset godina, a u nekim slučajevima i pre čitavih 20 godina.

Kako je Ristić izjavio za Novu ekonomiju, četiri zakona ove zemlje ne dopuštaju naplatu usluge koja se ne pruža, a to su Zakon o obligacionim uslugama (kroz načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja), Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o energetici.

Studija je zasnovana na više od 60 sudskih presuda iz Beograda i Pančeva, od čega se 44 tiču naplate fiksnog dela cene grejanja u Pančevu i odnose na petoro potrošača koji su s punim pravom odbijali da plaćaju račune za nepruženu uslugu grejanja, verujući da će nezavisno sudstvo stati uz njih.

“U presudama se, međutim, implicira – a u jednom mišljenju Ministarstva energetike se izričito kaže – da se Zakon o obligacionim odnosima ne primenjuje na obligacione odnose uređene posebnim zakonima, tj. da Zakon o komunalnim delatnostima isključuje primenu Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača u domenu opštinskih komunalnih usluga”, objašnjava Ristić, i dodaje da se time krše ustavna načela jedinstva pravnog poretka i hijerarhije pravnih akata.

Prema njegovim rečima, na taj način se implicira da lokalna samouprava – kojoj je članom 13 Zakona o komunalnim delatnostima prepušteno da bliže uredi ugovorni odnos pružaolaca i krajnjih korisnika usluge – ima pravo da uredi taj odnos kako ona hoće, tj. mimo opštih pravila ugovornog prava i pravila koja važe za potrošačke ugovore.

On podseća da sistemski, krovni zakoni, poput Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača ne mogu da se derogiraju posebnim zakonima a naročito ne podzakonskim aktima, kao što su odluke lokalnih samouprava i vladine uredbe.

Ristić kaže da su potrošači iz Pančeva, čiji su slučajevi obrađeni u studiji, do 2015. godine još i dobili poneku prvostepenu pa i pravnosnažnu presudu u svoju korist, ali da su se utuženja nastavljala kao na pokretnoj traci, a sudije se u novim parnicama nisu osvrtale na presude svojih kolega. Od 2016. godine, ovi potrošači bez izuzetka gube sporove iako su zakoni na njihovoj strani.

Statistički podaci, koje je Ristić dobio od Osnovnog i Višeg suda u Pančevu pokazuju da u 2018. i 2019. godini niko nije dobio spor sa JKP Grejanje.

Ristić ukazuje da je Zakon o zaštiti potrošača, koji je od 2014. godine krovni zakon u ovoj oblasti, praktično nevidljiv na sudovima, i to ne samo u Pančevu već i u Beogradu, i da je primećeno da neke sudije ignorišu pozivanje potrošača na njega, pa čak i da odbijaju da njegovo pominjanje unesu u zapisnik.

„Zakon o obligacionim odnosima se u Pančevu primenjuje selektivno, primenjuju se norme koje odgovaraju lokalnoj toplani, a ‘preskaču’ se one koje joj ne idu u korist, poput načela jednakosti uzajamnih davanja. Izbegavaju se i one odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o energetici i Odluke skupštine Pančevo koje jasno vezuju plaćanje cene za pruženu uslugu.“

Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava pojava da sudije u Pančevu ne citiraju već prepričavaju pravne norme tako da ispada da su one isključivo u korist JKP Grejanje, a izostavljaju se detalji koji su od odlučujućeg značaja za uspeh potrošača u sporu kao što je vezivanje naplate fiksnog dela cene za pruženu uslugu.

Ova pojava je zabeležena u čak 10 od 24 ispitanih presuda koje su donete od 2015. do 2020. godine.

U osam presuda donetih od 2014. do 2020. primetno je pozivanje na institute i situacije koje nemaju uporište ni u zakonima ni u pančevačkoj odluci, a to je izmišljena podela na “privremeno” i “trajno” isključenje sa toplovodne mreže pri čemu navodno samo kod “trajnog”, odnosno kod isključenja cele zgrade sa topovoda, toplana “nema troškove”, pa tada ne naplaćuje fiksni deo.

Ristić ukazuje da je grejanje sezonska usluga, i da mu je razumljivo zašto se deo cene plaća tokom letnje sezone, ali dodaje da je „nezakonito dostavljati račune korisnicima koji su se isključili sa toplovoda ili im je pružanje usluge obustavljeno, pa uslugu nemaju godinama – jer je jednostavno neće, i imaju pravo da je neće i niko im je ne može silom nametnuti“.

Saldiranje na računu za struju

“Nevidljivi zakon” se takođe bavi nezakonitim saldiranjem i uračunavanjem uplata po računima Infostana i Elektroprivrede Srbije. Dok je Infostan tehnologije od ove prakse pre par godina odustao, EPS je i dalje primenjuje – izdajući račune koji su neka vrsta polu-opšte uplatnice i ne glase na mesečni iznos potraživanja već na zbir mesečnog potraživanja i ranijih nenaplaćenih potraživanja.

Kako Ristić ukazuje, posledica toga je – zaračunavanje kamate na kamatu, što je zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima ali EPS-u donosi ekstraprofit.

Na četiri hiljade dinara po okasnelo plaćenom mesečnom računu, kamata ne može da bude veća od 10 dinara, a ona bude preko 100 dinara, kaže Ristić i dodaje da je Infostan u poslednje dve godine počeo da gubi sporove po tužbama za duplu naplatu računa kao još jedne posledice primene sistema saldiranja koje je to beogradsko JKP koristilo od 2011. do 2018. godine.

Prema Ristićevim rečima, tek su u 2020. godini zabeleženi prvi slučajevi primene Zakona o zaštiti potrošača pred beogradskim osnovnim sudovima u domenu komunalnih usluga.

Studija je urađena uz finansijsku pomoć EU u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Centar savremene politike i Efektiva.