Pandemija imala negativne posledice na mentalno zdravlje mladih

Foto: Pixabay

Pandemija je mladima donela različite faze straha, frustracije i dosade do perioda adaptacije praćene apatijom i trenutnog nestrpljenja da se što pre vrate normalnom životu. Dominantno osećanje koje je pratilo mlade od početka pandemije je briga da ne zaraze bliske ljude. Brinuli su se i brinu za zdravlje svojih najbližih mnogo više nego za sopstveno, pokazuje novo istraživanje koje su zajedno sprovele agencija Polaris i McCann Beograd, članice I&F Grupe.

"Istraživanje pokazuje da je pandemija imala negativne posledice na život većine mladih i njihovo mentalno zdravlje, trpe sve sfere života, a ponajviše obrazovanje i socijalizacija", kaže Željka Mićić, Research Manager u agenciji Polaris.

"Digitalni kanali su nepresušan izvor sadržaja koji omogućavaju beg od realnosti, a brendovi poput Netfliksa, Instagrama i Jutjuba su heroji pandemije. Službe za dostavu spadaju u grupu brendova koji mladima pomažu da kriza prođe ako ne lepše, onda bar lakše", dodaje Željka.

Mladi nisu zadovoljni online nastavom

Online nastavom nisu zadovoljni studenti naročito jer jasnije sagledavaju posledice neadekvatno organizovane nastave po njihovo postignuće i budućnost. Studenti su dodatno pod stresom, naročito oni na završnim godinama, zbog nemogućnosti da planiraju korake koji slede nakon studija.

Društveni život trpi

Većina kontakata je prebačena online, a znajući koliko je tehnologija integrisana u život ove generacije pomislili bismo da im to ne predstavlja veliki problem. Ipak, mladima fale kontakti uživo, čak ni za njih komunikacija isključivo preko telefona i kompjutera nije prirodna. 

Još jedan izvor frustracije predstavlja i nemogućnost upoznavanja novih ljudi – koliko god bili bliski i voleli najbliži krug prijatelja, mladima je ponekad potrebno neko novo lice, glas, ideja i viđenje. 

Nemogućnost upoznavanja novih osoba predstavlja najveći problem za one koji su bez partnera.

Upotreba aplikacija za upoznavanje ljudi se u manjoj meri povećala, ali upoznavanje na ovaj način najčešće nije vodilo kontaktu uživo zbog straha od potencijalne zaraze, pa ni to nije bilo rešenje.

Mladi u doba korone infografik

Međutim, jedna od najpozitivnijih promena prema rečima mladih je produbljivanje odnosa sa bliskim ljudima i dodatno zbližavanje sa porodicom.

Višak slobodnog vremena nekad problem

Slobodnog vremena je više nego pre, što bi takođe trebalo da bude jedna od pozitivnih strana pandemije. No to zavisi od načina na koji se to vreme iskoristilo. 

Jedna grupa mladih je aktivna, pronalaze alternativna rešenja za stvari koje nisu dostupne ili su iskoristili situaciju da se bave dugo odlaganim aktivnostima. 

Druga grupa je ostala nekako paralisana celokupnom stanjem čekajući da sve prođe ili nekog da ih pokrene. Velika većina mladih provodi dane uz serije, filmove i digitalnu okupaciju, ali neki povremeno i uz knjige i druge hobije.

"I pored svih saznanja i napora da razumemo različite generacije, i dalje je prisutno mnogo stereotipa.  U istraživanje smo ušli sa ogromnim očekivanjem da ćemo otkriti ’tajni život mladih’ koji je nama nepoznat ili iznenađujuć, a koji su oni živeli paralelno sa nama tokom COVID-a. Dogodilo se suprotno. Stavove, nadanja, strahove, pa čak i koping mehanizme za krizu kakav je COVID-19, delimo u mnogo većoj meri", rekla je Katarina Pribićević direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann Beograd.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara