Vesti iz zemlje

09.04.2018. 09:23

B92

Autor: Nova Ekonomija

‘Part-tajm’ rada donosi ekonomske olakašice, ali poslodavci u Srbiji nisu za to

Poslodavci u Srbiji nisu skloni uvođenju fleksibilnog radnog vremena.

Svetska istraživanja pokazuju da taj model, poznatiji kao „racionalno radno vreme“, pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, što na kraju godine kompanijama donosi značajno veći profit.

Taj trend prve su pokrenule skandinavske zemlje, a model su još pre nekoliko decenija preuzele Sjedinjene Američke Države, odakle se ova praksa proširila i na Indiju, Španiju, Nemačku. . . 

Podaci španske „Nacionalne komisije za racionalizaciju radnog vremena“ (Comisión Nacional para la Racionalización de los Horarios Espańoles), pokazuju da se produktivnost radnika povećala za 19 procenata u kompanijama koje promovišu fleksibilnost, a istovremeno su dodatno smanjeni fiksni troškovi preduzeća. 

Međutim, većina poslodavaca u Srbiji nije sklona uvođenju „part-tajm“ rada, a ako bi i razmislili o toj varijanti – očekuju poreske i ekonomske olakašice. 

Srpsko zakonodavstvo kaže da je moguća preraspodela radnog vremena, ali u okviru predviđenih 40 sati rada nedeljno, a u posebnim slučajevima kada je reč o teškim poslovima, zaposleni može raditi 36 sati u toku radne sedmice. 

Fleksibilno radno vreme, prema najčešćem tumačenju, podrazumeva pravo radnika da izabere kada radi u toku jedne nedelje ili radnog dana, mada određena zakonodavstva odreduju „core period“, odnosno dan u toku nedelje u kojem radnici moraju raditi, a preostali deo predstavlja „flexi time“, vreme u koje zaposleni sami biraju za rad, a kako bi ispunili dnevnu, nedeljnu ili mesečnu satnicu. 

U Nemačkoj, na primer, sve više preduzeća nudi mogucnost fleksibilnog radnog vremena, a prema podacima saveznog Ministarstva privrede Nemačke, četiri od pet preduzeća nude modele za fleksibilno radno vreme. 

Time se, kako se ocenjuje, zaposlenima nudi mogućnost da, u skladu sa zahtevima firme usklade i svoje porodične obaveze i radno vreme. Kompanije tako dobijaju zadovoljnije radnike, koji se zatim više angažuju na poslu što na kraju utiče na profit preduzeća. 

Svetski giganti poput Boša, BASF-a ili Folksvagena godinama privlače stručnu radnu snagu upravo tako što nude posebne pogodnosti koje se tiču radnog vremena. 

Ova praksa, prema nekim istraživanjima, ima i svoju negativnu stranu, pre svega za zaposlene, jer im, na neki način, briše granica između privatnog i poslovnog života, zato što su tokom celog dana zapravo usmereni na posao, a samo pauzu koriste za vreme sa porodicom, što sociolozi i psiholozi ocenjuju kao negativnu pojavu. 

Nekadašnja ideja o „tri osmice“, osam sati rada, osam odmora i osam sati spavanja, odavno je izgleda napuštena u savremenoj ekonomiji, a društva koja nisu u potpunosti prihvatila „zapadni koncept rada“ teško se prilagođavaju ideji „part-tajma“. 

U našem regionu, fleksibilno radno vreme i rad na daljinu i dalje su predmet rasprava. 

Kada je reč o radu zaposlenih od kuće, poslodavci često kao argument protiv takve prakse ističu da neće biti u mogućnosti da nadgledaju radnike, odnosno, da radniku obezbede sigurnost i zaštitu na onom mestu na kojem obavljaju rad, a iz straha da bi mogli biti tuženi ukoliko dođe do povrede na radnom mestu, odnosno – kod kuće. 

Činjenica je da je razvoju fleksibilnog radnog vremena i rada na daljinu u obliku kakav danas postoji u svetu, doprineo razvoj tehnologija, ali i viši nivo radnih prava u svet u odnosu na prethodne decenije. 

Istraživanja takođe pokazuju da su žene više insistirale na fleksibilnom radnom vremenu i radu na daljinu, ali se taj trend u svetu počeo mijenjati, pa je sada sve više muškaraca koji imaju potrebu za ovim oblicima rada. 

U Velikoj Britaniji, na primer, svaki radnik ima pravo da svom poslodavcu predloži izmenu ugovora u radu u smislu da zahteva fleksibilno radno vreme, a konkretne oblike rada potrebno je u mnogim državama uskladiti sa potrebama prava radnika na privatnost i porodični život, kao i zakonima koji definišu zaštitu ličnih i kompanijskih podataka, bezbednošću na radu, porodičnim zakonima…

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.