Pavle Petrović: Motor privrednog rasta Srbije su strane direktne investicije, a one opadaju

Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Pavle Petrović u intervjuu za Insajder.

„Pad investicija je strukturni, temeljni, bazični problem u srpskoj ekonomiji. Investicije su bile privlačene jeftinom radnom snagom i ulazile su u niskotehnološke grane sa malom dodatnom vrednošću“, rekao je Petrović, nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta, prenosi Beta.

Dodao je da se u 2025. očekivao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od više od četiri odsto – biće oko dva odsto – a razlog su međunarodne okolnosti, suša u poljoprivredi, ali postoje i dve fundamentalne stvari koje utiču na privredni rast i koje su uticale u 2025, i uticaće u 2026. i sledećim godinama, a to su obim investiranja, pre svega strane direktne investicije i drugo su tekući građanski, studentski protesti.

Strane direktne investicije, su prema njegovim rečima, gotovo prepolovljene u 2025. u odnosu na 2024.

U 2024. su, kako je naveo iznosile 4,6 milijardi evra, sada se procenjuje za 2025. da su oko 2,6 milijardi, a neke projekcije prve za ovu 2026. godinu jesu da će se one nešto popraviti, ali neće dostići nivo iz tih ranijih godina.

Investicije u „motanje kablova“ donose, prema njegovim rečima, male dodatne vrednosti iz koje je mogla da se plati jeftina radna snaga i još da se dobro zaradi.

„Sada ta radna snaga više nije toliko jeftina i mi tu više nismo konkurentni. Da je tako vidimo jer investicije koje su išle u te grane već odlaze. To je primer juga Srbije. To će da odbije i nove investicije“, rekao je Petrović.

Istakao je da ono što bi moralo da se promeni, da bi „Srbija i dalje privlačila strane direktne investicije, jeste da se promeni poslovno okruženje, obezbedi vladavina prava, da se poštuju ugovori, da se ne donose ad hoc neke druge mere“.

„Mi izvozimo dve trećine u Evropsku uniju, glavne investicije dolaze odatle i mogli bi da počnemo da privlačimo investicije koje su na višem tehnološkom nivou, koje imaju veću dodatu vrednost i mogu da plate radnu snagu. Te investicije će se smanjivati ako se ambijent ne promeni“, naveo je Petrović.

Dodao je da se taj model koji ekonomisti nazivaju „sirova snaga“, iscrpljuje pošto ne može dugo da „gura“ privredni rast.

„Često se pozivaju, pa kako je Koreja, Tajvan … Oni jesu imali jedan period državnog rasta, ali te zemlje su postale razvijene tek kada su kod njih uvedena pravila igre i kada su prešle sa relativno autokratskih režima na demokratske režime“, rekao je Petrović.

Na konstatciju da predstavnici vlasti tvrde da su za manji privredni rast krivi studenti, Petrović je rekao da upravo studenti zahtevaju da se zemlja vrati na putanju stabilnog privrednog rasta, baziranog na znanju, inovacijama, ili onome što se zove pametan rast, a to dovodi do rasta produktivnosti, rasta dohotka po glavi stanovnika, a to znači rast životnog standarda i ekonomski prosperitet.

„Ono što oni zahtevaju jeste fundament za naš dugoročni rast. Naravno, tu ima još dosta drugih mera, ali to su kratkoročnije, ali ako treba jednu polugu izvući, šta treba povući da bi se to obezbedilo, to je upravo ono što studenti zahtevaju“, naveo je Petrović.

Dodao je da je tačno da su građanski i studentski protesti imali neki efekat na usporavanje privrednog rasta u 2025, a imaće efekat na usporavanje privrednog rasta i u 2026. godini, ali da su građanski protesti koji izazivaju neizvesnost upravo zbog toga što se demokratija i građanske i političke slobode u Srbiji naglo urušavaju.

Odgovarajući na pitanje da li međunarodna izložba Ekspo može da „pogura“ privredni rast, Petrović je rekao da će imati efekat dok se grade ti objekti.

„Međutim, već sada postoje analize da je pitanje da li će to da se desi i dugoročno. Ja sam skeptičan da će to dati efekte kakvi se očekuju“, naveo je Petrović.

Istakao je da su neke alternativne investicije bile mnogo potrebnije i bolje – u zaštitu životne sredne, prečistače vode u Beogradu, u obrazovanje (škole, zgrade, opremu), lokalne i magistralne puteve koji su daleko slabiji od auto-puteva.

Dodao je da bi upravo te investicije stvorile ambijent za privredni rast.

Zbog odsustva reformi, Srbije nije dobila predviđenih 1,6 milijardi evra od Evropske unije