Zbog odsustva reformi, Srbije nije dobila predviđenih 1,6 milijardi evra od Evropske unije

Prema poslednjem Planu rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, Srbija je trebalo da dobije sredstva u visini 1,6 milijardi evra pod uslovom da sprovede određene reforme. One nisu ispunjene pa pare nisu uplaćene. Pa šta je mogao da bude razlog da srpske vlasti barem ne „zamažu“ oči Evropljanima, jer im je to dobro išlo proteklih decenija, pa da stave „novac u džep“. Osim trenutne političke situacije koja se iskomplikovala u zemlji, odnosi sa EU su se toliko usložnili da srpske vlasti verovatno odugovlače i odlažu reforme jer bi ih jedna najviše zabolela, ona koja se tiče ispunjenja preporuka ODIHR-a u vezi biračkih spiskova i slobodnih izbora.

Izgleda da će Srbija zbog ovoga da se obrati drugim saveznicama (jer to je deo zvanične politike, da smo dobri sa svima), da bi namakla sredstva. Ovo nam objašnjava posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde bi potencijalno mogao da urgira za nove zajmove.

„To jeste u špicu te neizvesnosti i javno neizrečene poruke da ova sredstva nastavljaju da se ne uplaćuju. Ta percepcija i jeste zadržana kao glavna kritika, koja se ne kaže jasno i glasno, ali u suštini, što se tiče Brisela i onih koji se bave Srbijom i Zapadnim Balkanom, to je ključna stvar koja lomi tu odluku poslednjih godinu dana, plus nagomilani svi oni aspekti postupanja policije, rada tužilaštva, pitanja medijskih sloboda i uspostavljanja REM-a – zamerke su se u prošloj godini namnožile. Mislim da je ta zamerka postala ključna i da smo u očima Brisela tretirani kao neko ko je u četvrtom razredu osnovne škole, a ko je potpuno zaboravio lekcije iz prvog razreda“, kaže naučni saradnik Instituta za Evropske studije Milan Igrutinović.

Pretfinansiranje predstavlja sedam odsto ukupne finansijske podrške namenjene Srbiji u okviru Plana rasta EU, za period od 2024. do 2027. godine, koje treba da obezbedi dve milijarde bespovratnih sredstava i četiri milijarde povoljnih kredita za region Zapadnog Balkana. Deo ovih sredstava Srbiji je do sada isplaćen jedino u junu prošle godine. Delegacija EU u Srbiji je tada navela da će se buduće isplate iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan vršiti nakon ispunjenja reformskih koraka dogovorenih između Evropske komisije i Vlade Srbije kroz Reformsku agendu i pod uslovom da su ispunjeni važeći preduslovi i opšti uslovi. Do tih isplata nikada nije došlo.

Prema rečima koordinatorke Nacionalnog konventa o EU Bojane Selaković ni prva tranša ovih sredstava nije povučena, a bilo je i problema oko visine sredstava koje treba uplatiti, jer je Srbija neke reforme i korake ka njima prosto „improvizovala“, kao što je to uostalom i ranije radila. Šta su to bile reforme koje su vlasti obećale, pa da je EU odlučila da stopira uplate?

„Postoji jasna reformska agenda i ona je i na sajtu Ministarstva evropskih integracija. Imali smo na primer zahteve za ugovornim informacijama za infrastrukturne projekte u Srbiji. Dobar primer kako to treba da izgleda su ugovori koje je država već objavila u vezi pada nadstrešnice. Tako je trebalo da bude urađeno za sve infrastrukturne projekte, ali umesto toga na nekom sajtu su samo sistematizovane informacije o projektima na jednoj strani, bez svih detalja. To je takav vid onoga što srpske vlasti pokušavaju da urade“, kaže Selaković i dodaje da se sada vode pregovori šta će sve od ovih pokušaja biti priznato kvalitativno kao refroma, a šta ne.

Da li će EU ponovo progledati kroz prste srpskim vlastima kao i ranije, teško je oceniti. Prema rečima Selaković stvari su se dosta promenile i u teoriji je moguće da se Plan za rast potpuno obustavi. Ona je stava da srpske vlasti „taktiziraju“ i kupuju vreme, dok im je stalo samo do novca koji se dobija na lak način, a ne da bi se zaista napredovalo u integracijama. Jer da su vlasti u Srbiji htele napredak ka EU imale su vremena od 2014. godine da se jasno opredele.

„U EU nisu homogeni igrači. Komeserijat za proširenje će tu možda pokušavati da prati i na neki način održi Srbiju u nekakvom pozitivnom trendu evropskih integracija, a sa druge strane, pomalo i kažnjava Srbiju tako što joj neće odobravati sredstva i slati poruke da to što Beograd radi više ne može da prođe. I mislim da je politika Beograda došla do zida. S obzirom na ukupnu politiku Srbije prema spolja koja je reaktivna i defanzivna ja očekujem da će se to samo dalje razvlačiti i da će se troškovi tog razvlačenja apsorbovati u jednoj široj društvenoj krizi u kojoj se akutno nalazimo godinu dana, ali u onoj autokratskoj već pet ili šest godina“, kaže Igrutinović.

EU odobrila isplatu osam miliona evra S.Makedoniji iz Instrumenta za rast Zapadnog Balkana