Vesti iz zemlje

29.03.2021. 10:29

Agrosmart.net

Autor: Nova Ekonomija

Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Pčelari u Srbiji uskoro bi trebalo da dobiju prvu digitalnu mapu pčelinjaka i pčelinje ispaše, koja bi ujedno bila i prva takva mapa u zemljama regiona, preneo je portal Agrosmart. Glavni cilj tog projekta, koji realizuje udruženje Bio pč...

Foto: Nova ekonomija

Pčelari u Srbiji uskoro bi trebalo da dobiju prvu digitalnu mapu pčelinjaka i pčelinje ispaše, koja bi ujedno bila i prva takva mapa u zemljama regiona, preneo je portal Agrosmart. Glavni cilj tog projekta, koji realizuje udruženje Bio pčelinja klinika iz Bačkog Novog Sela, je zaštita pčela od raznih bolesti i trovanja pesticidima.

Kada mapa bude bila gotova, naši pčelari će imati na raspolaganju važne podatke, koje su često presudne za opstanak pčela objašnjavaju u Udruženju za očuvanje zdravih stilova života Bio pčelinja klinika.

„Omogućićemo evidenciju o tačnom broju pčelinjaka, broju košnica, evidenciju o kretanju pčelinjaka unutar opštine ‘naših’ pčelara kao i pčelara koji periodično dolaze na teritoriju opštine Bač na određenu pašu ili čak na ovoj teritoriji imaju i svoje zimovnike“, kaže osnivač Bio pčelinje klinike, Jozef Gašparovski.

Za izradu mape u okviru projekta Poboljšanje stanja pčelara u opštini Bač udruženje je dobilo podršku od strane Trag fondacije.

Projekat će trajati devet meseci, a pored pravljenja digitalne mape pčelinjaka i ispaše, cilj je i da se poveća kapacitet za zdraviju poljoprivrednu proizvodnju u toj opštini.

Mapa će sadržati evidenciju o šumama koje su u opštini Bač površine oko 5 hiljada hektara i znaće se da li je drveće i rastinje u tim šumama medonosno.

ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI

Na toj platformi biće dostupne i informacije o položaju prilaznih, kao i atarskih puteva, o tome gde je šta posejano od jednogodišnjih useva, a može biti medonosno (uljana repica, suncokret).

Međutim, mapa će sadržati i upozprenje zbog moguće hemijske zaštite koja bi mogla nepovoljno da utiče na pčele.

„U ovom trenutku ništa od ovih podataka ne postoji, što doprinosi trovanju pčela, nekontrolisanom razvoju bolesti ili pak sukobu među pčelarima usled postavljanja pčelinjaka preblizu jedan drugome“, navodi Gašparovski.

Prema njegovim rečima digitalna metoda mapiranja i elektronska obrada podataka sastojala bi se od izrade elektronske karte pčelinjaka zasnovane na gugl mapama, kojoj bi mogli da pristupaju svi ljudi koji su za to zainteresovani.

Stvaranjem i objavljivanjem digitalne mape doprinelo bi se sprečavanju bolesti kontrolom kretanja pčelinjaka, pogotovo onih koji dolaze na pašu iz drugih opština kao poboljšanje veterinarske intervencije kod pojave bolesti.

„Uspostavljen bi bio jedinstven katastar pčelinjaka i stalni i promenljivi. Takođe bi se doprinelo održanju pčelinjih društava, smanjenju troškova i povećanju produkcije pčelinjih proizvoda ali i povećanim prinosima po površini u poljoprivredi i voćarstvu“, napominje Gašparovski.

On ukazuje na to da pčelarstvo postaje poslednjih godina sve ugroženije pretnjama do kojih dolazi zbog intenzivne poljoprivrede i klimatskih promena i da pčelari traže načina da se odbrane. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.